Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8752">Zoran Živković</a>

Zoran Živković

Nova stranka

Govori

Očigledno da sam malopre previše očekivao humanosti u ovom sastavu i sazivu, tako da idemo dalje. Još jedan zakon koji se tiče zdravlja. Ovog puta zdravlja na najvišem nivou, a to je da predlažem izmenu zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika republike. Da kažem precizno predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika republike, gde u članu 1. kaže da se u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje tačka 2a) koja glasi – lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima.

Da prevedem to na jednostavniji jezik. To znači da kandidat koji želi da postane predsednik države, odnosno kandiduje ga neka stranka ili na neki drugi način grupa građana, da između ostalih neophodnih dokumenata mora da dostavi izbornoj komisiji i to da je sposoban za rad u državnim organima.

Ponavljao sam više puta, da ponovim još jednom, ako tražimo, vrlo opravdano, takvo zdravstveno uverenje za ljude koji rade kao portiri, kao sekretarice, kao referenti, kao viši savetnici, kao vozači, ili bilo ko u državnoj upravi, i to je naravno neophodno, takvo uverenje je neophodno i za ljude koji rade van državne uprave, u onome što se zove realni sektor, da je potpuno normalno da bar taj nivo zdravlja, odnosno dokaza svog zdravlja, moraju da podnesu ljudi koji će sutra imati visoke državne funkcije, ako pobede na izborima, naravno, i da budemo sigurni da nas neće voditi neko ko je bolestan.

Imamo puno primera u našoj daljoj, a posebno u našoj najnovijoj istoriji, da je tako nešto neophodno, jer ko bi zdrav učestvovao, recimo, sa mesta samozvanog predsednika Srbije na lokalnim izborima u Sopotu, Boru, Aranđelovcu, da ne govorim o Beogradu. To normalan čovek ne može da radi. To bi bilo sprečeno, da smo imali ovaj zakon usvojen pre godinu-dve dana, ali da sprečimo da se ponovi takva ludost, takvo nezdravo ponašanje. Ja na vas apelujem da usvojimo ovaj predlog zakona i da na sledećim izborima među kandidatima za predsednika Srbije budu u trci samo ljudi, pa možda će neko od njih biti izabran, samo oni koji imaju minimum potrebnog zdravlja i u fiziološkom i u psihijatrijskom smislu da budu kandidati za odgovorno mesto predsednika Republike Srbije.
Poslednji iz ovog seta zdravstvenih zakona tiče se i izbora narodnih poslanika, odnosno onih ljudi koji će u budućnosti sedeti u ovim klupama umesto nas ili umesto nekih od vas i biti na važnoj funkciji ljudi koji treba da donose važne odluke u ovoj državi.

Zakon glasi – u Zakonu o izboru narodnih poslanika, „Sl. Glasnik“, itd, itd, u članu 4. stav 2. posle tačke 1. dodaje se 1a, koja glasi: „lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“. Zbog toga što je ovaj organ – najviši organ vlasti u ovoj državi, parlament, najbrojniji i onda su ovde najočigledniji primeri potrebe da se lekarsko uverenje obavezno stavi među liste dokumenata koji su neophodni za kandidate koji žele da postanu narodni poslanici. Imamo puno primera koji su očigledni i mislim da je to jako važno.

Postoje razne sumnje i postoje čak mišljenja nekih institucija, pa i nekih lekarskih udruženja koja su mi poslali u toku današnje sednice svoja mišljenja, pa su mi rekli da je, recimo, očigledno da najpametniji, to kažu lekari, da ponovim, najpametniji, najsposobniji, najlepši, najduhovitiji, najkreativniji među vama koji se jedini danas od vas javlja za reč, kažu da nije jedini, ali da postoji opravdana sumnja da postoji u parlamentu zastupljena bolest koja se zove koprofagija i da neki od njih to očigledno pokazuju svakim svojim nastupom. I to nije jedini. Skatofagija, koprofagija, nešto od toga, dva lekarska udruženja ne mogu da dogovore šta je tačno, ali očigledno je da su to dva naziva za jedan isti pojavni oblik koji smo videli ovde.

Prema tome, da bismo sprečili da ovaj parlament bude mesto gde će da se širi zaraza nekih bolesti, ne govorim samo o malim boginjama, velikim boginjama, nego i o koprofagiji ili skatofagiji, ja vas pozivam da podržite moj predlog i da izglasamo to da svaki budući kandidat, a to zbog toga što je to bilo očigledno i za izbor jednog dela sadašnjih poslanika, mora da donese lekarsko uverenje u kome piše da je sposoban za rad u državnim organima.
Ovo nije vezano za zdravstvene zakone, ovo ima veze sa nekim drugim stvarima čiji smo svedoci bili u ovoj kampanji za gradske izbore i u mnogim prethodnim kampanjama. Predsednica i neko za predsedavajućim stolom ili potpredsednica mi je tražila da ponovim ovu dijagnozu – koprofagija ili skatofagija, to na zahtev potpredsednice.

Dakle, bilo je puno primera da u izbornoj kampanji u proteklim izborima, ne samo u ovim poslednjim, nego u mnogim izborima koji su se dešavali u poslednjih pet, šest, sedam, pa i više godina imamo enormno veliko trošenje para, neki procenjuju da je to na nivou većem od 50 miliona, da je blizu 100 miliona evra, recimo za parlamentarne i još neke izbore koji idu sa njima paralelno, recimo predsednički ili neki lokalni, da se između 50 i 100 miliona evra daje za reklame na televiziji i na elektronskim medijima, a očigledno je da su te reklame besmislene, da su priglupe, da su grozne, odvratne i da nemaju nikakvu estetsku, političku ili bilo kakvu drugu vrednost. Liče na neke pojave koje imamo prilike da vidimo i u ovom parlamentu. Tu se bacaju velike pare, a taj novac, 50 do 100 miliona, može da se vrlo jednostavno iskoristi, ja predlažem da bude usmereno na tu stranu, za lečenje nesretne dece koja boluju od bolesti koje su neizlečive kod nas, jer kod nas nema adekvatne medicinske ustanove koja može to da reši. Taj iznos bi mogao da bude sasvim dovoljan za lečenje ne samo sve dece koja boluju od bilo koje neizlečive bolesti, nego je to dovoljno i za sve ljude koji su stariji od 18 godina, koji isto tako boluju od bolesti za koje nema leka u Srbiji.

Pozivam vas da zbog tih ljudi, zbog te dece i zbog zaštite našeg etra od prljavština, primitivizma, estetske, političke i druge negativne, odvratne propagande donesemo ovaj zakon. Govorio sam više puta i ponoviću još jednom da slični zakoni koji zabranjuju reklamiranje političkih stranaka na elektronskim medijima (čitaj: na televizijama i na radiju), da to postoji u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Danskoj, Španiji i mnogim drugim zemljama Evropske unije i van Evropske unije, što govori o tome da i u zemljama utemeljene demokratije može da se odvija demokratski život bez glupih reklama na televiziji.
Još jedna bolna tačka za skupštinsku većinu to je Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, gde član 1. kaže – u Zakon o visokom obrazovanju dodaje se tačka 1a) koja glasi: „akademska čestitost“, u članu 2. kaže – posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a) koji glasi: „akademska čestitost“, član 5a) kaže: „akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava“. Član 3. se bavi danom objavljivanja ovog zakona. Znači, član 5a) je posebno važan: „akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava“.

Znači, član 5a je posebno važan. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Očigledno je dokazano da sadašnji gradonačelnik Beograda, sadašnji ministar unutrašnjih poslova, sadašnja guvernerka Narodne banke, koga smo još imali? Bivši predsednik države i mnogi drugi manje poznati srpskoj javnosti, nisu uspeli da ostvare sposobnost samostalne izrade pisanih radova, bez obzira što su neki bili sposobni da diplomiraju u nedelju ili da diplomiraju sa srpskim tekstom svoje disertacije, a da su članovi komisije ljudi koji su stranci i ne poznaju srpski jezik. Bez obzira na sve to, mislim da je jako dobro da našom aktivnošću sprečimo takvo dalje ponašanje.

Ne sećam se da li je prošli ili sadašnji ministar obrazovanja mi je rekao, obećao pred svima vama, da će to biti ugrađeno u novi Predlog zakona o visokom obrazovanju, ali nažalost, to se nije desilo. Očekujem da dođemo do jedne saglasnosti oko toga, da su diplome jako važne, naravno, ali samo ako su odraz ozbiljnog učenja i sticanja znanja a da nisu diplome važne zbog toga da budu dobri falsifikati nečega za šta neki ozbiljni ljudi ozbiljno rade decenijama. Da budu profesori, pa da onda edukuju dobre studente koji u roku daju sve ispite, doktoriraju, odnosno prvo diplomiraju, pa na kraju i doktoriraju. Onda ne može da vam se desi da imamo nekoga ko nije dostavio lekarsko uverenje kada je bio njegov izbor, da nam kaže da je bio najbolji student nekog pravnog fakulteta i da maše indeksom a studirao je šest godina na fakultetu čije studije su tada trajale četiri godine. Možda je on bio najbolji student tog fakulteta, koji je studirao šest godina taj fakultet. To je moguće i ako je to tačno ja povlačim svoj iskaz, ali logična je definicija da je najbolji student onaj koji je o roku, a to znači za četiri godine, dao sve ispite.
Ovaj predlog koji ulazi u treću godinu, već je ušao u treću godinu kako je pred vama. Ne vidim ni jedan razlog zašto do sada nije usvojen. Govori se o tome da se donese rezolucija u Narodnoj skupštini o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.

Već sam govorio o tome da su slična dokumenta, deklaracije, rezolucije i zakone, da je to doneto više u 20 država. Između ostalih u Ruskoj Federaciji, Grčkoj, Belgiji, Francuskoj, Kanadi, Kipru, Italiji, Švajcarskoj, Argentini, Urugvaju, Švedskoj, Libanu i u nekim državama SAD.

Zašto je to važno? Zato što smo mi nesumnjivo, bez obzira da li je to dokazano na nekom sudu ili ne. Kao građani Srbije, naši preci, bilo da su Srbi ili da su druge nacionalnosti bili žrtve genocida i Osmanskog carstva i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i u onome što se dešavalo u 90-im godinama, a tu je pitanje s koje strane više nije dolazio taj genocid, da li iznutra, da li spolja, da li sa neba, da li iz zgrade preko puta Skupštine.

U svakom slučaju, naš interes, interes građana Srbije, Srba i ostalih je da osudimo genocid i fašizam gde god da se on nalazi, jel to apsolutno nije primereno ni duhu ove države i naroda i narodnosti koji žive na jednom tlu, niti u duhu 21. veka, niti u duhu u Evropi, niti u duhu bilo čega što ima smisla sa bilo čime normalnim.

Malopre bila je jedna žustra reakcija predsednice na izlaganje moje koleginice, Marinike Tepić o fašizmu, pa je izrečeno da fašizam ne postoji u Srbiji. Ja bih predsednicu da uputim na izjavu predsednika Srbije ili samozvanog predsednika Srbije od 22. novembra prošle godine koji je rekao u Novom Sadu – fašizam će u Srbiji biti uništen u najkraćem roku. Ako neko tvrdi da nešto može da bude uništeno u najkraćem roku uslov za to je da on misli da to postoji. Prema tome, ako vaš predsednik misli da postoji fašizam u Srbiji, dozvolite da i Marinika Tepić može da ima takav stav. Naravno, se slaže oko toga da Predlog zakona nije da se prizna da li postoji ili ne postoji, nego da se stvore uslovi da neko bude osuđen ako emituje fašističke ideje, da bude suđen i zatvoren ako veliča fašizam bilo koje boje, oznake, grba ili ne znam kog obeležja. Mislim, da je to važno da se zna.
Ovaj zakon je povezan sa Zakonom o izboru narodnih poslanika o kome sam govorio o reklamiranju i o tom besmislenom trošenju para na priglupe, estetski, moralno, pravno i bilo kako civilizacijski neprihvatljive uratke nekih političkih stranaka koje sebe zovu naprednim ili kako god da bi bilo konsekventno mora biti izgrađen i Zakon o finansiranju političkih stranaka gde se, da bismo došli do tog efekta u članu 23. briše stav 3. time se smanjuju, odnosno ne smanjuju nego nestaju uslovi i zabranjuju se finansiranje, reklamiranje političkih stranaka na elektronskim medijima.

Naravno, može da se postavi pitanje kako mislite da onda građani Srbije dobiju informacije o tome šta rade političke stranke. Tu postoji jedna velika novina i mislim, a vi očigledno niste čuli za to, ali skoro pre nekih 40, 50 do sto godina pojavila se jedna novotarija, a to je da u vestima i u pisanim medijima, a kasnije i u elektronskim medijima, oni koji izdaju te novine i oni koji govore u tim novinama i koji uređuje te novine ili televizije ili radio-stanice, oni govore istinu o tome šta radi koja politička stranka. Govore istinu i o stanju u društvu, a kada su izbori nećete verovati, tamo se organizuju TV dueli, gde čovek koji se kandiduje za predsednika, protiv sebe u TV duelu ima još dvojicu, trojicu ljudi, svejedno da li su muškarci ili žene, sa kojima on priča o najvažnijim temama i to u direktnom prenosu, i to bogami sa jedno dve, tri kamere. Obično se to radi u javnom servisu, a potpuno je normalno da se to radi i u svim televizijama sa nacionalnim frekvencijama.

Znam da je to jedna novotarija, da to teško dolazi do naprednih umova koji trenutno vode ovu zemlju, koju su preuzeli na ivici provalije, kako sami kažu, sad su uradili korak napred i sada ova zemlja pada niz tu provaliju, ne sumnjivo, ali voleo bih da tu novotariju staru pedeset do sto godina primenimo i kod nas, da se organizuju te emisije političkog predstavljanja, da informativni program bude informativni, a ne srećna, ružičasta ili ne znam kakva lažovizija i da stvorimo uslove da uštedimo ovih pedeset do sto miliona, da oni budu upotrebljeni za lečenje dece i odraslih koji ne mogu da se leče u Srbiji, a da mi na televiziji gledamo program koji je pun isitne i program koji nam daje pravu informaciju.
I ovo je zakon koji ulazi u ozbiljne godine po tome koliko dugo stoji u parlamentu. Praktično, to je drugo izdanje jednog dobrog zakona koji je jedna ozbiljna Vlada donela 2003. godine i koji je usvojen u parlamentu iste te 2003. godine, a koji je zvao Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja i koji je, između ostalih normalnih stvari i uslova da se normalno živi u Srbiji, imao i neke vrlo specifične odredbe. Recimo, da je zabranjena divlja gradnja. To znači da kada nemate ni jedan dokument, a posebno ne neophodni dokument koji se zove dozvola za gradnju, a pre toga postoji usklađenost građevinske dozvole sa detaljnim urbanističkim planom, sa regulatornim planom, itd, itd, da ne možete da počnete da gradite ništa, a to znači da ne smete ni da zabodete ašov, da iskopate rupu za polaganje kamena temeljca, a kamoli da radite nešto dalje.

Nažalost, očigledno je svuda oko nas, u celoj Srbiji, u Beogradu intenzivno, od „Beograda na vodi“ koji je najveće divlje gradilište u istoriji čovečanstva, znači, Keopsova piramida je imala više usklađenosti sa detaljnim urbanističkim planom, da ne govorim o Ajfelovom tornju ili nekim drugim objektima, nego što to ima „Beograd na vodi“ koji je donet specijalnim zakonom, leks specijalis, koji glasi – s kim tadašnji potpredsednik Vlade večera i onim ko ga otprati do spavaće sobe, negde tamo u nama dalekim, prijateljskim zemljama, koje su priznale Kosovo, taj dobija leks specijalis da može da gradi u Beogradu šta god hoće. Otprilike, to je prevod tog zakona, a ove činjenice koje sam izneo su, po izjavama subjekata koje sam naveo u ovoj rečenici.

Prema tome, da bi se sprečilo to i još nekoliko hiljada divlje gradnje, da ponovim nekoliko puta već ponovljeno, Nebojšina 8a, moje poslaničko pitanje, doneto rešenje o rušenju, doneto izvršno rešenje o rušenju, pitao sam potpredsednicu Vlade i ministarku saobraćaja i građevine šta je bilo, kažu da su podneli krivičnu prijavu, a taj objekat je završen pre nego što su skinuti novogodišnji ukrasi u Beogradu, koji su okačeni tamo negde pred kraj leta. To je samo jedan primer. Dobijam masu mejlova sa primerima, sa Zvezdare, Palilule, Novog Beograda, rubnih opština. To treba da se spreči, a uslov za to je da se donese dobar zakon, a ovaj predlog je dobar zakon iz te oblasti.
Izražena je sumnja do umešanosti vrha Narodne banke Srbije u nezakonite radnje koje su dovele do praktično uništavanja „Takova“ kao osiguravajuće kuće. Kažu radnici, rukovodstvo, ljudi koji su bili vezani za to osiguranje, da su bili na pragu jedne dobre, ne privatizacije, nego prodaje nekom stranom partneru, a da je konkurencija tog stranog partnera uradila sve preko nadležnih državnih organa, pre svega Narodne banke, da pre toga oduzme dozvolu za rad „Takovo osiguranju“, iako je imala bolji status i bolje reference nego najveći broj ostalih osiguravajućih kuća. Ja sam na njihov predlog dao Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva „Takovo osiguranje Kragujevac“, koje bi trebalo da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole. Ovaj odbor bi činio po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe. Sve ostalo su tehničke stvari.

To bi trebalo da nam utvrdi sledeće: kakva je odgovornost Narodne banke Srbije zbog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje Kragujevac“, zbog, kako je navedeno, nedostatka tehničkih rezervi u trenutku kad su one bile iznad proseka na našem tržištu; ko je odgovoran za uništenu reputaciju vlasnika „Takovo osiguranja“ i odgovornost za 104 radnika koji su ostali bez posla i njihovih porodica.

Mislim da je u našem interesu da uradimo ovaj posao, da srpska javnost dobije informaciju o tome i da, ako se utvrdi da je neko radio nešto protivno zakonu, da se to i preda nadležnim državnim organima, odnosno sudskim organima, koji bi trebali da pokrenu svoju akciju vezano za to.

Pozivam vas da za to glasate i jako mi je žao što se najpametniji, sve naj, naj među vama, prepoznao u nalazu onih lekara koji su mi javili i samo mi nije rekao u kojoj dijagnozi se prepoznao, da li u koprofagiji ili…
Jako sam obradovan time što su kolege iz vlasti počele da pišu amandmane i to govori o mnogo dobrih stvari. Prvo, da su oni sposobni da pišu amandmane i da tu svoju sposobnost mogu i da koriste. Drugo, ta sposobnost pisanja amandmana govori o tome da je Predlog budžeta loš. Ne postoji drugi razlog za pisanje amandmana ni u jednom parlamentu na svetu, nego za to da se ukaže na to da je Predlog zakona loš. Kada poslanici vlasti napišu 300 ili 400 amandmana, to znači da ti zakoni ne valjaju ništa, jer inače da su dobri ne biste pisali tolike amandmane.

Ta genijalna formulacija kojom sam ja oduševljen, koja glasi: „u najvećoj mogućoj meri“, pa u najvećoj mogućoj meri za izbeglice, za regionalni razvoj, za poljoprivredu, za borbu protiv kriminala, za šta god, to je tačno ono što fali zakonima koje predlaže Vlada Srbije – da se u bilo kakvoj meri, a kamoli u najvećoj meri, bavi bilo čime što ima bilo kakve veze sa bilo čim što je dobro za ovu državu. Ja sam oduševljen vašim nastupom.
Pozivam javnost Srbije da pažljivo prati, da ostave sve drugo, da ne idu na posao svi, svih onih nekoliko miliona koji su zaposleni u poslednje dve-tri godine, koje ste vi zaposlili, da prestanu svi veliki radovi po Beogradu i po Srbiji i da se time u najvećoj mogućoj meri, kao što piše u amandmanu na član 1, posvetimo onome što je najvažnija stvar, a to je da se poprave ovi loši predlozi zakona. Mada mislim da je bolje rešenje da vladajuća većina traži smenu Vlade, jer ako je Vlada nesposobna da napravi dobar Zakon o izvršenju budžeta za 2017. godinu na 18 dana do kraja godine, koliko je ostalo, računajući i praznike i nedelje, teško da možete to da popravite tako što ih sad terate da u najvećoj mogućoj meri učine nešto što je dobro za Srbiju. Ako za 330 i nešto dana koalicija SNS, SPS, ne znam kako su zvahu ovi LJajićevi i ovi drugi nisu uspeli da urade nešto dobro za Srbiju, uz najbolju volju, neće to moći da se uradi ni za Svetog Nikolu, ni za Dan armije, ni za Božić, ni za Novu godinu, jedan ili drugi, ili jednu ili drugu.
Prema tome, ja vas podržavam u tome što ste pisali amandmane, ali mislim da imate vremena do kraja godine, a možda već danas, da prikupite dovoljan broj potpisa i da tražite smenu Vlade Srbije, s obrazloženjem da su nesposobni da urade bilo što, a to ste vi pokazali time što ste na ove zakone pisali 300-400 amandmana. Moguće je da je nešto promaklo što niste primetili, moguće je da je ta greška Vlade, da je to katastrofalno zakonopisanje tako loše da bi bilo i hiljadu amandmana samo da ste imali malo više vremena i da ste pre imali i koristili svoju sposobnost za pisanje amandmana. Hvala vam.
Hvala.

Ponavljam, zadivljen sam time što kolege shvataju koliko ova Vlada loše radi i svojim amandmanima ukazuju i jedan od tih je i amandman koji smo čuli malopre, koji glasi da izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri podrži razvoj privrede u Republici Srbiji.

Ja bih molio, i mislim da se potpuno slažem sa ovim amandmanom, glasaću za njega, samo bih molio da mi ministar Vujović kaže kako će to da podrži razvoj domaće privrede od, ovo će biti usvojeno za neki dan, dok se objavi u „Službenom glasniku“, znači, biće dvadeset i neki decembar, kako će u poslednjih sedam dana ove godine da učini da se dođe do toga da se podrži u najvećoj mogućoj meri razvoj privrede u Republici Srbiji?

Evo, pitaću vrlo precizno – da li će to da bude urađeno i tako što će biti već od nove godine uzet kredit od neke kineske banke od skoro tri milijarde dolara, gde se nigde ne vidi po kom osnovu, ko će da troši te pare, da li je bio neki tender za te radove, Koridor 10, 11, pruga Beograd-Budimpešta, ne znam šta sve nije bilo? Znači, skoro tri milijarde dolara mi ćemo da potrošimo iz budućnosti naše dece, dece svih nas, svih građana Srbije, da ih zadužimo još tri milijarde zato što je neko negde sedeo, pa potpisao neki sporazum. Što tu nema sporazuma za onaj nesretni kanal? Valjda ste mogli da rešite za šest godina u koji sliv će da odlaze te vode, da li u Egejski ili u Crnomorski.

Ali, ovo je, ministre, vrlo ozbiljno pitanje - na osnovu kog tendera, na osnovu koje odluke Vlade, u odnosu na koju promišljenu, genijalnu analizu smo došli do toga da baš ti Kinezi treba da dođu svojim lopatama, sa svojom mehanizacijom, sa svojim višedecenijskim iskustvom u pravljenju pruga, mostova i puteva od ilovače? Zar je bilo moguće da nema kod nas nekoga ko je mogao da radi sve te poslove?

Da li ima, da li nema, vrlo je jednostavno, raspiše se tender. To je opasna reč za sadašnju vlast. Tender, to znači da svako može javno da se javi, pod određenim uslovima koji su postavljeni sa ozbiljnim kriterijumima. Nije to muvanje, nije to po kafanama, nije to ispod vode, iznad vode, nego to je ozbiljna stvar. To je procedura kao kad je Siniša Mali, ovaj od prekoputa, bio šef Odseka za tendere u Agenciji za privatizaciju Srbije, pa se po tenderu tada prodala Duvanska industrija Niš, Duvanska industrija Vranje, „Luk oil“ i mnoge druge firme, sve sa potpisom Siniše Malog. To je bilo dobro i to treba, pošto imate već taj kadar koji to zna da radi, pa upotrebite ga za tako nešto, ne da skuplja kamenčiće okolo pored Dunava i Save.

Prema tome, ministre, još jedno pitanje – da li ćete stvoriti uslove u najvećoj mogućoj meri da se unapredi srpska privreda tako što ćete da pristanete da se kredit od skoro tri milijarde dolara, koji je već predviđen budžetom za sledeću godinu, potroši na tajne poslove koji su u naše ime, ali bez naše volje i dozvole uradili neki ljudi koji na to nemaju pravo? Može to da bude i predsednik Srbije, i siguran sam da jeste, ali on ima najmanje prava da se bavi tako nečim, i onaj prethodni, i ovaj i svaki budući. To je posao predsednice Vlade, ako to postoji u Srbiji, i to je posao ministra finansija. Hvala unapred na odgovoru, ministre.
Hvala lepo.

Zahvaljujem se ministru na preciznim i jasnim odgovorima. Znači, što se tiče amandmana, Vlada ih je odbila, kao što znamo, a ministar je sada ponovio da su oni pravno mogući, ali da su besmisleni, jer su ne sprovodivi, i to je ono što smo mi govorili, što sam ja govorio, i to je prava ocena.

Pozivam kolege, pošto su vam svi amandmani, a ispravni su, siguran sam da treba da oborite svoju Vladu, ali pošto se Vlada ne da, ili podnesite zahtev za smenu Vlade, ili povucite svoje amandmane, jer očigledno neće biti prihvaćeni. Nećete ni vi smeti da glasate za njih. Čikam vas da u danu za glasanje glasate tako da budu usvojeni, ne da glasate 20%, nego da budu usvojeni ti amandmani.

Posebno mi je drag odgovor uvaženog ministra na drugo pitanje, a vezano za kineski aranžman. Godine 2009, 2010, 2012, svejedno, to ne valja, i to je trebalo već da se popravi, kao i mnoge druge stvari, kao što ste do sada popravili. Recimo, Narodni muzej, a niste još, ili ne znam šta još beše, a niste još, a da onu fabriku čipova, ne, niste ni to još. Znači, OK, trebalo je da popravite i to i da se zna da se raspisuju tenderi tako da dođemo do toga da vidimo ko nudi najbolje ponude, pa da vidimo. Može da bude kineski kredit, ako je povoljan, a da izvode firme iz Svrljiga, Niša, Velike Plane, izaberite gde još. To je isto moguće, i to se radilo nekada.

Drugi deo je jako važan. Jedan kolega me je pitao, pa da dam odgovor. Lengli, nešto „Sablja“, duvanska industrija, ove, one. Za duvanske sam rekao i „Lukoil“. to je ovaj mali od preko puta. Nisam bio u Lengliju, ali su mi neki ljudi iz te službe tada još ukazivali na to da je neki seljak ili neki zeka ili neki seljak zeka uzeo neku pšenicu i da je seljak i zeka ili zeka i seljak, a tu je kolega sad, poslao svoju ženu u zatvor zato što je pojeo taj zeka iz Diznilenda, iz crtanog filma, ili taj seljak pojeo nekom pšenicu. Ja sam to oštro demantovao. Znamo dobro da zečevi ne jedu pšenicu. Pšenicu jedu pacovi i krupna stoka. Hvala lepo.
I dalje prijatno iznenađen sposobnošću pisanja amandmana od kolega iz vlasti i njihovom otvorenom kritikom rada aktuelne Vlade, jer inače ne bi bilo toliko amandmana.

Mislim da je ovaj amandman dobar, bez obzira što predlagač neće glasati za njega i tu je vrlo važno da se zaštite starija lica. Mislim da ćemo se složiti oko toga da to počinje, pre svega, gospodine ministre, oko ovih nesrećnih penzija.

Jako je neobično vaše objašnjenje za to da ljudi imaju pravo na rešenje za penzije, a nemaju pravo na to da znaju kolika će im biti penzija. Ovim merama, konsolidacije privremene, koje traju četiri godine je narušen i odnos između penzija, između različitih penzionih grupa, mada ih nema, ali smanjene su razlike, što ne može da se uradi nikakvim zakonom, posebno ne privremenim, koji treba da izvrši konsolidaciju. To je stečeno pravo.

Ako neko ima 26,4% veću penziju od nekoga drugog, onda to mora da ostane, a vi ste ovim vašim merama to poremetili trajno, tako da je vaše poređenje sa zemljom potpuno besmisleno. Tačno je da je cena zemlje, da se meri na tržištu, tačno je i to da tržište zavisi od toga kakva je vlast prema zemlji, koji nivo stabilnosti, prosperiteta daje. Vi ste potpuno u pravu da je potpuno logično da uz ovakvu vlast pada i cena zemlje i cena stanova, mada nikada na 550 ili 380 evra po metru kvadratnom, ali padaju i penzije.

Nemojte to da pravdate. Tu nema opravdanja. Kao što je dokazano da je 25 milijardi više od 16 milijardi koje ste zatekli pre šest godina, tako je isto tačno da ste trajno poremetili odnose, a time se, pre svega i to pogađa naše starije sugrađane na šta se odnosi ovaj amandman.

Inače, Fiskalni savet vam je isto vezan za stanje svih naših građana, pa i onih starijih, rekao, da vam u ovom budžetu osim toga što niste iskoristili navodno puno para u budžetu da vratite penzije na ono što je zakonska obaveza države, a to vam piše u izveštaju Fiskalnog saveta koji smo mi dobili pre neki dan. Kasno, naravno, kao i Predlog budžeta, ali verovatno su i oni to dobili kasno, pa im dajem opravdanje što su nam poslali kasno, da ne dostaje transparentnost. To smo se složili vi i ja oko onih kineskih kredita, da nedostaju reformske mere za javni sektor, a time se isto ugrožavaju naši stari sugrađani. Nikakve reforme se ne sprovode u javnom sektoru.

Naravno da je mana i nepoštovanje budžetskog kalendara, što je očigledno. I oni kažu da je narušena ekonomska veza između doprinosa za penziono osiguranje i iznosa penzije i to traje već četiri godine, bez vaše namere da bilo šta promenite.

Takođe, ovim Predlogom budžeta su narušeni budžeti lokalnih samouprava gde takođe žive penzioneri i naši stari građani. Mi tražimo amandmanom da se pet milijardi vrati u onaj deo budžeta koji ide prema lokalnim samoupravama, ali vi to odbijate.

Prema tome, uzmite u obzir opravdane oštre kritike koje ste dobili od poslanika vlasti i konstruktivne ozbiljne primedbe kroz amandmane koje smo vam uputili mi iz opozicije, mi iz Nove stranke, iz Kluba samostalnih poslanika. Povucite se malo sa vašim kolegama, pa napravite novi predlog budžeta. Mi ćemo da vam oprostimo što kasnite u kalendaru, ali bar da usvojimo nešto što ima smisla.

Ovako će to biti jedan tipičan budžet SNS-a, došao preko noći, usvojen preko noći i šta on proizvodi - tamu, mrak, netransparentnost, crno vreme za svoje korisnike. To ne treba Srbiji. To ne treba ni vama kao priznatom ekonomskom stručnjaku. Ja se nadam da to ne treba ni kolegama koji su danas dali amandmane, a koji su svesni da nijedna funkcija ne traje večno, pa ni funkcija poslanika i da će vas pitati, sve nas, ali i vas iz pozicije, vlasti, šta ste to radili, zašto ste dopustili da se nastavlja ovo crno vreme, posebno u vreme zlatnog doba srpskog budžeta, kada ima para koliko god hoćete.

Kako ima para koliko god hoćete, kad imate budžetsku stavku od 3.000 dinara za zaštitu dece od diskriminacije? Od 3.000 dinara, ne kuvajtskih, srpskih. Ko priča o tim parama? Zašto nema lekova po bolnicama? Zašto nema para za popravku auto-puteva, gde imate one rupe na desnoj traci u hiljadu kilometara? Zašto nema para da se najzad završi i ta Slavija, ne znam više ko je tu plaća? Zašto nema para da dođemo, konačno, da znamo šta se zarađuje, ko zarađuje, ko plaća porez i na šta se troši taj porez?

Možete da nam date koliki god veliki budžet, od 2.000 stranica, sa fontom koji je 0001 milimimetar, to neće promeniti suštinu. To je licemerje, to lažemo sami sebe, posebno vi. Zato, poslušajte i ove opravdane kritike koje dobijate od strane poslanika vlasti, a ja preporučujem kolegama iz drugog dela sale, iz pozicija vlasti, da traže da se smeni ova loša Vlada i da se izabere nova.

Imam i konkretan predlog. Pošto je pod velikom sumnjom, meni ne, ali neki još uvek sumnjaju, kako je izabran predsednik države, pošto ja znam da nije izabran kako treba po zakonu, da on podnese ostavku na mesto predsednika države i da se kandiduje ponovo za predsednika Vlade Srbije, pa da istrpimo još tih par meseci, a posle da imamo lepe redovne vanredne izbore na kojima će građani Srbije imati prilike da izaberu nešto normalno. Hvala.
Hvala.
Mada, mislim da bi bilo pristojno da ministar finansija bude tu kada govorimo o ovome. Da li ćemo da ga sačekamo ili da ja počnem?
Ne, u redu. Govorim.

Očekivao sam, inače, da danas ovde bude prisutna i predsednica Vlade. To je dobar običaj da budžet, u načelu bar, brani predsednica Vlade. Ona nam je i potpisala ovaj predlog, ovaj kuvar od ne znam koliko, 700 i nešto stranica ovde. Da ne kukamo, znači, samo da pokažemo ljudima zbog kojih smo ovde koji je font korišćen. Ja mislim da je to nemoguće videti. To je font koji je manji od jednog milimetra, tako da sa lupom ne može da se čita, ali, naravno, ne žalim se. Posao poslanika, a pre svega poslanika opozicije, da budu spremni na svaku podmetačinu koja dolazi sa druge strane. Svako ko se žali na to, on ne zna gde živi i ne zna sa kim ima posla.

Prema tome, što se tiče Kluba samostalnih poslanika i Nove stranke, mi smo podneli 80-ak amandmana, sa dobrom željom da popravimo ovaj Predlog budžeta.

Da je ministar tu, a i da nije, ja ću da govorim kao da je tu. On zna da ga ja jako poštujem, da cenim njegove stručne kvalitete, da sam to pokazao i time što sam ga 2001. godine vratio u srpsko državljanstvo, koga se odrekao pre toga iz opravdanih razloga, i to je sve u redu. Ja prema njemu apsolutno nemam nikakvu zlu nameru, niti bilo kakav zao komentar. Mislim da je dobar ekonomista, da ima veliko iskustvo, veliko znanje koje je stekao radeći upravo na poslovima javnih finansija, ali ovo što nam je ponuđeno ove godine, to ne zaslužuje ni jednu lepu reč, osim što je potrošeno puno papira, osim što je napravljen budžet koji se inače pravi.

Dobro došli, ministre.

Mislim da je jako loše da čovek tih kvaliteta, a upravo sam govorio dobro o vama, gospodine ministre, da stoji iza, da potpiše ovakav jedan tekst.

Imamo, pre svega, problem sa podacima na osnovu kojih se pravi budžet. Znači, najvažniji ekonomski pokazatelji u Srbiji već nekoliko godina su lažni, znači, apsolutno lažni. Čak i sam ministar je prekorio ovog Malog, što je sad gradonačelnik Beograda, da on koristi pogrešnu metodologiju u prikazivanju smanjenja duga, ali nažalost, i u Ministarstvu, gde je ministar gospodin Vujović, se dešava nešto slično ili isto.

Imamo priču o tome da nam je javni dug manji nego što je u 10, 15 godina. To je jedna interesantna matematika. Znači, to je da je 25 milijardi evra, koliki je sad javni dug, da je to manje nego 15, 16 milijardi, koliki je bio javni dug kada je ova garnitura vlasti prvi put preuzela odgovornost 2012. godine. To je jedan iskorak u ekonomskoj nauci, a bogami, i u matematici, pa i u računu. Znači, 25 milijardi, drage kolege i dragi građani Srbije, duga koji ćete vi da vraćate i vaša deca, je manje nego 15 milijardi, što je bilo pre toga. To je sve rešeno povoljnim kreditima, koji se inače uzimaju i dalje.

Drugi lažni podatak je rast BDP-a. To je stalna priča da je to fenomenalno, da je to čudo, pa mi planiramo 2,7, pa ga preskočimo sa 2,9, pa Svetska banka, pa MMF, jedno selektivno čitanje njihovih izveštaja, dovodi do toga da se i tu laže narod i da se priča da je rast BDP najveći, najbolji, prvi u istoriji, veći u Titovo vreme itd, što je netačno. Znači, svako ko uđe na bilo koji sajt relevantne ekonomske i finansijske institucije, vidi da to nije tačno, da je rast BDP u prve tri godine posle 5. oktobra bio četiri puta veći nego što je u ovih pet godina od kad je ova vlast, da nikako nije prekinuto zaduživanje, da smo pre mesec dana imali emitovanje obveznica od negde 2,5 milijardi, ako se dobro sećam, da su to sve stvari koje govore o tome da je slika o ekonomskom uspehu Srbije u poslednjih nekoliko godina laž.

Broj zaposlenih i nezaposlenih. Kažu – bilo je 26% pre pet godina, a sada je valjda 13%. To znači upola manje. Kako je to moguće kad je pre pet godina bilo nezaposleno 800.000 ljudi, a sad je nezaposleno 650.000 ljudi? To je 150.000 manje, a 150.000, koliko sam ja učio matematiku, nikako ne može da bude polovina od 800.000, ili se tu možda promenilo nešto napredno, progresivno i ne znam kako.

To se zove igranje statistikom, to se zove iznošenje neistinitih činjenica. To se u Srbiji, i u centralnoj i u Vojvodini i u Beogradu i u južnoj Srbiji, zove laž. I, kad imate lažne podatke, namerno, ne iz neiskustva, ja sam siguran da gospodin ministar ima apsolutno svo iskustvo i znanje ovog svega vezano za ovu oblast, nego je to namerno prikazana lažna slika, ili neko laže ministra.

Ministar vidim da ima neke torbe pore sebe. Ne znam da li se sprema na neki put, ali čini mi se da bi ipak morao da proveri da li ga lažu njegovi.

Eto, da vas obavestim ekskluzivno, i ministra Vujovića, mada on to zna, i članove Vlade, koji bi to trebalo da znaju, ali i građane Srbije i vas kolege i koleginice, a to je da je Srbija ponovo ušla na jednu listu, i to pre sedam, osam dana, 6. decembra ove godine EU je stavila Srbiju na sivu listu poreskih rajeva. Znači, nismo još došli do crne liste, mada je bilo velikih šansi, ali ta prilika je očigledno propuštena, nego nas je EU stavila na listu 47 država koje u svojoj poreskoj politici, u svojim javnim finansijama, u svemu onome što predstavlja ambijent za poslovni život u jednoj državi i poštovanje prava, je stavljena kao vrlo sumnjiva zemlja.

Znači, u crnoj listi nema Srbije, ali tu je naš vekovni prijatelj, kako politički, tako i ekonomski. To su Emirati, koji su, čini mi se, priznali Kosovo, isto, sa kojima inače radimo u zadnjih pet, šest godina neke sumnjive projekte. E, oni su na crnoj listi. A, na sivoj listi, na tom lepom spisku, imamo jako lepo društvo. Sad ću da vam kažem neke od tih država sa kojima se mi merimo. To je, recimo, Bocvana, Maldivi, Peru, Katar, Nova Kaledonija, Maroko, Fidži itd. Pa, imamo tu i Nauru. Nauru ne znam da li je priznala Kosovo, ali smo mi na sivoj listi zajedno sa Nauru, sa Sent Vinsent i Grenadini, recimo, tako se čita, sa Nue i tako, znači, jedna respektabilna grupa država, 47 država na sivoj listi, još tri pa da bude 50 nijansi sive ekonomije gde smo i mi.

To je slika naše ekonomske situacije i to je slika poštovanja prava. Zato u Srbiju, inače sa velikim subvencijama, dolaze mahom stranci koji vole da igraju u poreskim rajevima, a to znači da otimaju pare od budžeta, a to znači da nema posle para za zdravstvo, za subvenciju u poljoprivredi, za obrazovanje i sport, nego se igramo sa time, pa ubeđujemo građane da je najvažnije to da uzmu fiskalni račun kad popiju kafu ili kapućino, a da je nevažno potpuno što smo mi na sivoj listi, koja je na ivici da postane crna lista.

Pozivam vas, ministre, da kasnije, ako sam ja pogrešio u interpretaciji ove odluke EU, da nam vi date šire podatke o tome.

Ima tu još puno, puno razloga zašto je ovaj budžet loš. Kad je pravljena ova siva lista, neki ljudi koji su informisani, i ja sam sklon da im verujem, ne tvrdim da je ovo eksplicitna činjenica, ali sam vrlo sklon da im verujem u odnosu na neke informacije koje sam dobijao ranije od njih, da se ministar tada branio u Briselu i da je rekao da ne može on to sve sam da sve sredi, da je problem sa tim što je BIA preuzela vođenje poreske policije već nekoliko godina unazad, da je to jedan veliki problem nestručnosti i toga da imaju neke druge ideje sa poreskom policijom i sa poreskom administracijom, a ne ono što je posao i da je, što se tiče povraćaja PDV, da postoji vrlo jasan kriterijum za povraćaj PDV, a to je politička podobnost firme, pojedinca, privrednika i to kažu da se ministar tako branio u Briselu i ja razumem i podržavam takvu odbranu, ako je ona tačna, a rekao sam da mi se čini da treba tome verovati.

Naravno da smo ponovo bez izveštaja o trošenju budžeta za prošlu godinu, da ne ponavljam, to već svi znaju, to je postala tradicija, odvratna, loša, ali 2003. godine se svi slažemo da je poslednji put dat taj izveštaj. Ne znam šta je sprečilo druge posle toga da ne daju taj izveštaj? Ne znam čega se stide ili su se stideli ili čega se vi sad stidite?

Imamo jednu tajnu stavku u budžetu, ne sećam se koji beše broj, skoro šest milijardi, piše BIA. Šest milijardi, tačka. Bez bilo kakve specifikacije.

Ja sam objavio budžet za 2003. godinu gde lepo isto piše BIA, pa ima jedno 10 stavki za šta se tu troši. Ako mislite da je to državna tajna, ne, nije. Idite na sajt CIA, pa proverite. Imaju na 15 stranica prikaz svojih troškova. Svuda je to javno osim ovde. Ja se pitam šta je to tajno u BIA? Da li se to menjaju pločice po kupatilima i kuhinjama tamo, pa su to neki veliki izdaci, neki keramičarski radovi ili bravarski radovi, ili se upada u kuće političkih protivnika po nalogu BIA ili se prisluškuje sve živo, a ne razume se ništa? Samo da znamo šta je to. Znači, to ne sme, gospodine Vujoviću, da bude zatamnjeno, kao što je zatamnjena neka poternica, u budžetu i zbog toga smo na sivoj listi, zato što se ne vidi gde se troši taj novac, a to mora da se vidi i to ne ugrožava bezbednost zemlje, apsolutno. Tu nema nikakve sumnje.

Imamo ogromne troškove kabineta. Ne kabineta predsednika države, pošto mi nemamo baš legalno izabranog predsednika države, ali neka to je sad „de facto“. Postoji predsednik države i tamo je ja mislim čak i smanjen budžet. To je demagogija, naravno, zato što pare dolaze od sponzora sa crne liste sa kojima se posluje, ali kabineti raznih agencija, ministarstava ni zašta., pošto to kad je ministar bez portfelja, to je ministar, to narod kaže ministar za ništa. Ne govorim ništa lično prema ljudima koji su izabrani na te funkcije, nego sama definicija funkcije je besmislena. Znači, ako nešto radi ministar, kažite šta radi i onda piše to je ministarstvo za to i to, a ne da bude ovako i onako.

Prema tome, to su ogromne pare i mi u svojih osamdeset i nešto amandmana predlažemo da se taj novac usmeri tamo gde je to mnogo važnije, pa recimo da to bude za lečenje dece i ostalih koji ne mogu da budu lečeni kod nas, za mlade talente, za mnoge druge vrlo, vrlo potrebne stvari u Srbiji sa kojima se vlasnici lažnih diploma, provereni lopovi, moralne i fizičke nakaze nikad neće složiti. Ja mislim da mi ne treba u Srbiji da brinemo šta oni misle, nego da brinemo o tome šta je dobro za građane.

(Aleksandar Martinović: Marinkoviću, šta je ovo?)

Ako se neko prepoznao u ovome što sam rekao malopre, ja se izvinjavam ,to nije bila moja namera, a vaše prepoznavanje ostavljam vama.

Dalje, imamo veliko povećavanje novca za naoružanje i to se ovde postavlja kao fenomenalno - sad ćemo mi, sad ćemo da se naoružamo, pa ćemo biti lider u regionu, naravno, više nego za vreme Tita. Naravno, naravno, naravno.

Da li može da mi neko objasni, evo tu je ministar vojni, na osnovu čega se mi naoružavamo? Na osnovu kog projekta, plana? Da li postoji strategija odbrane? Da li je ona usvojena u ovom parlamentu? Da li postoji, ja ne znam da postoji, a trebalo bi da znam, dosta čitam novine, posebno „Službeni glasnik“?

Prema tome, naoružavanje u jednoj normalnoj zemlji se radi tako što se napravi strategija odbrane koja se ne pravi dranjem, nego ozbiljnim razmatranjem, pa se onda u odnosu na to definiše odakle dolazi opasnost, ko su potencijalni neprijatelji, ko su potencijalni saveznici, pa se onda, u odnosu na to, pravi organizacija vojske, pa se u odnosu na to, kao četvrta ili peta faza, bira naoružanje.

Ko je naš neprijatelj? Koga ćemo mi da gađamo sa tih S 300 ili S400 ili ne znam koliko „S“ i gde će da lete ti migovi koji su inače prizemljeni od kad su došli, verovatno i taj S 300 će da ima i neki problem? Da li neće da ima akumulatore, što smo već imali kao problem u vojsci ili neće da ima dovoljno naduvane gume ili ne znam šta? U svakom slučaju ne znam zašto se to radi, a trebalo bi da znamo, ne samo mi poslanici, nego cela država koja ovo, čini mi se, dobro sluša.

Drugo, to naoružavanje, ova ekipa slične stranke, iste stranke, se naoružavala i u devedesetim, pa znamo kako smo prošli. Kada se vi naoružavate i kada vi branite Srbiju, Srbija gubi. Tu nema nikakve sumnje. Kada vi branite Srbe van Srbije, Srba tamo više nema.

Prema tome, ja mislim da je to jedna ozbiljna tema o kojoj treba da se priča ozbiljno.

Imamo povećanje sredstava za izgradnju infrastrukture, pa se tu opet bacamo sa nekim milijardama, pa ćemo ponovo da završimo taj Koridor 10. To „do kraja godine“ traje od 2013. godine. Ovo kao da je polarna godina, mada i ona traje isto godinu dana.

Molim vas da budemo ozbiljni i da stanemo jednom, pa da prvo prestanemo da govorimo da postoji Koridor 11. To ne postoji nigde. To ne postoji ni u jednom dokumentu EU. Tačno se zna šta su koridori. U Srbiji imamo dva, to je 7, reka Dunav, i 10, to je ovaj put koji se kod Niša račva za Bugarsku i za Makedoniju. Koridor 11 ne postoji. Postoji neka magistrala koju možemo da nazovemo kako već treba da nazovemo.

Zašto mi uzimamo kredite? Da zapošljavamo strane investitore i stranu radnu snagu da nam prave loše puteve. Zašto ne uzimamo kredite kada tako dobro stojimo sa tom malom kamatnom stopom, kao što ste rekli malopre, ispod 2%, pa da zaposlimo naše? Ima ovde firmi koje mogu, koje su postojale i koje mogu ponovo da se naprave, ako je to potrebno, a ima i postojećih koje znaju da remontuju prugu, da naprave put bez ilovače ili gline, da naprave mostove. Pa bilo je ovde mostova i pre Kineza i pre ovih drugih koji su izmislili. Napravili smo fenomenalan Pupinov most, čudo tehnike, čudo arhitekture, urbanizma, svega, sa ograničenjem od 50 kilometara. Pa čemu to služi onda? Mogli smo i peške da idemo.

Drugo, napravili smo jednu veliku Železničku stanicu „Prokop“. Odatle pet vozova dnevno ide van Beograda i imamo ovaj lokalni koji ide od Pančevačkog mosta tamo negde do Batajnice. Zbog toga? To je malo previše para, a gradi se 20-30 godina.

Treća najvažnija stvar, ti poslovi su poslovi bez tendera. To su dogovori vekovnih prijatelja za večerom, posle večere, na putu do spavaće sobe. Citiram jednog visokog funkcionera koji je tako rekao da je tako napravio svoje dogovore sa Emiratima, a mogu da vam dam i izvor, javni.

Kultura i obrazovanje su osakaćeni i ovim predlogom budžeta. Imate jednu stavku koja je 3.000 dinara. Zamislite da u budžetu imamo jednu stavku od 3.000 dinara. To je prevencija diskriminacije dece.

Vlada Srbije, prisutni ministri, predsednica, i to ćete da izglasate, je odvojila 3.000 dinara za prevenciju? Tri hiljade? To neki daju što dobijaju svakih mesec dana po 20 miliona iz budžeta Srbije. Neke opštine daju gospođi 2.000, gospodinu 2.500 svaki dan. Toliko ste vi dali za ovu prevenciju i to je strašno.

Očekujem od ministra Udovičića da podrži naš amandman kojim se iz subvencija železnici uzima milijarda i daje se za talente, i to je prava stvar. Ja očekujem i komentar od prisutnog ministra i njegovo pozitivno izjašnjavanje na Vladi kada taj amandman bude na dnevnom redu. Ovaj budžet ne valja. Ja vas pozivam, imate još vremena da ga povučete, da date nešto pristojno, nešto što, gospodine Vujoviću, je vredno onoga što je vaše znanje i vaše iskustvo. Hvala.