Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Predsedništvo, potpredsednici i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara ću vreme ovlašćenog predstavnika koristiti da pričam o šest predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, najviše iz ugla usklađenosti sa propisima EU.

Naime, opšte je poznata činjenica da je Savez vojvođanskih Mađara proevropska stranka. Mi smo za ulazak Srbije u EU što pre, ali, naravno, ne po svaku cenu. Stoga ću pokušati da objasnim zbog čega ćemo u danu za glasanje podržati predloge zakone.

U samom uvodu smo čuli uvaženu ministarku koja je najpre pričala o Predlogu zakona o zaštiti potrošača i kao što je poznato, Republika Srbija je preuzela obavezu sa SSP-om da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, konkretno, u članu 78. SSP-a, da vodi aktivnu politiku zaštite potrošača, što je u potpunosti normalno.

Konkretno, ovaj predlog zakona se tiče usklađivanja sa tri direktive o kojima smo čuli. Ono što je dobro, što je novina, zapravo se štite potrošači od određenih zloupotreba, njihova prava se jačaju, ali ono što je najznačajnije u današnje vreme, da je ovaj predlog zakona prepoznao digitalne sadržaje, digitalne usluge i jednostavno je u skladu sa novinama.

Ono što je za sve nas značajno i što svakako i Savez vojvođanskih Mađara, koji je manjinska i regionalna stranka ali se bavimo i svim ostalim temama, jeste uklanjanje prepreka za prekograničnu internet trgovinu. To zaista obezbeđuje velike novine i nekako mi se čini da smo i na Odboru za evropske integracije pričali o tri predloga zakona, ali svakako najveći, najznačajniji, zapravo, svi mi smo konstantni potrošači, je upravo ovaj.

Drugi predlog zakona, zapravo izmene i dopune Zakona o trgovini, dok je treći o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda. Zanimljivo je da je u prethodnim diskusijama već nekoliko puta spomenuto da su najveće novine one koje ćemo zapravo svi osetiti i zbog čega se ušlo u ove izmene i dopune Zakona o trgovini a one se upravo odnose na zaštitu potrošača prilikom isticanja cena proizvoda koji se nude potrošačima. To je pre Republike Srbije prepoznato u zemljama članicama EU, da pre onih famoznih velikih sniženja se zapravo u mnogim državama članicama podignu cene, kako bi se fiktivno videle razlike u tim cenama.

Dobro je što je u obrazloženju zakona spomenuto nekoliko država članica koje su bile u obavezi a mi kao zemlja kandidat koja još uvek čeka da uđe u EU smo takođe u obavezi da se uskladimo sa ovim direktivama. U ovom slučaju je direktiva koja se odnosi na objavljivanje sniženja cena i o tome je malo pre neko govorio, da zapravo ovo znači da je referentna cena koja će se koristiti najniža cena primenjivana u periodu od 30 dana pre sniženja.

Kao i u prethodnom, kada pričamo o zaštiti potrošača, i u ovom slučaju, kod izmena i dopuna Zakona o trgovini će se obezbediti ujednačen i transparentan pristup na jedinstvenom tržištu, obezbeđuje se potpuna usklađenost i to je za nas izuzetno značajno.

Treći predlog zakona o kome smo takođe slušali na Odboru za evropske integracije je o trgovačkim praksama za određene proizvode. Vrlo zanimljivo je predstavnica Ministarstva, za koje sam rekla da se videlo koliko je zapravo rađeno na ovom zakonu, objasnila da je osnovni cilj ovih izmena, odnosno ovog predloga zakona, da se spreči ponašanje na tržištu koje narušava principe poštene konkurencije i ravnopravnosti.

Jednostavno, trenutno zakonodavstvo, pošto smo rekli da se prvi put ovako nešto uvodi u naš zakonodavni sistem, trenutno nisu zaštićeni manji od velikih, a pošto Savez vojvođanskih Mađara svakako podržava srednja i mala preduzeća iliti poljoprivrednike u ovom slučaju, poljoprivredne proizvođače kao snabdevače, mislimo da je dobro što u zakonodavni sistem Republike Srbije uvodimo i Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda.

Nekako smo se u poslaničkoj grupi dogovorili da ću se ja najviše bazirati na ove predloge zakona iz ugla usklađenosti sa EU kao neko ko se time bavi, jer mi se zaista trudimo da ne budemo političari opšte prakse, a kolega Akoš Ujhelji će u vremenu koje mu ostavim i koje mu preostane da govori detaljnije o ovim zakonima kao što smo čuli uvaženu ministarku i verujem da ćemo je još čuti ovih dana.

U svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije, sam već govorila o, mi to skraćeno kažemo o kohezionoj politici, a iz ugla SVM , moram da naglasim da je izuzetno zadovoljstvo da bez obzira na sve što nam se dešava je Srbija i mi u tome podržavamo i ovu vladajuću većinu, pokazala da je spremna ili da će biti spremna za apsorvaciju kohezionih fondova, jer ravnomerni regionalni razvoj je značajan za celu zemlju, za sve lokalne samouprave i za naše ili za one gde u većini žive pripadnici Mađarske nacionalne manjine. U prethodnom govorenju sam govorila o tome kako preko IPA Razvojne agencije, pa sve naše lokalne samouprave su se razvijale u proteklom periodu i koliko su iskoristile evropskih fondova i za lokalne samouprave gde SVM ima prilike kao što su Subotica, Kanjiža, i mi se zaista trudimo da koristimo već postojeće evropske fondove u najvećoj mogućoj meri, počev od nekih biciklističkih staza, obnova, određenih puteva, na primer u Subotici, same Gradske kuće koja je za nas izuzetno značajna, ali znamo mi da ima na stotine raznih projekata svuda po Srbiji, po čemu smo dobri.

Stoga je za nas značajno i ja se ne slažem sa tim što se često čujem da Srbija ne želi da primeni određene evropske zakone, već da je vladajućoj većini stalo samo do novca, ne, ovim upravo i generalno ostalim izmenama i dopunama Zakona dokazujemo da mi popravljamo naš institucionalni okvir, donosimo i dobre zakone, ali naravno da treba u najvećoj meri iskoristiti i novac koji nam je na raspolaganju, a sve radi samih građana kako bi se videlo u tim samoupravama na određenim projektima šta nam nudi EU, da bi građani osetili konkretne prednosti, a sve ovo bi bilo i biće nadam se kada Srbija dođe do toga da postane članica EU, mnogi veći iznosi kohezione politike, ali kako ne bi, gubili vremena, potrebno je da taj institucionalni okvir i konkretan sistem programiranja izgradimo i ovaj nam predlog zakona koji je pred nama, obezbeđuje.

Dakle, značajna je njegova implementacija za koje će biti neophodno vreme, ali u svakom slučaju, pošto na žalost ovog momenta ne vidimo svetlo na kraju tunela i ne znamo datum kada Srbija može da postane članica EU, ali ovo je jedan od najpozitivnijih stvari koje smo mogli učiniti po ovom pitanju.

Sledeća dva predloga zakona, moram da kažem da mi nismo jako srećni kada predlozi zakona stignu po hitnoj proceduri, ali razumemo trenutnu situaciju, pošto se u pripremnoj fazi ovog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštite žrtava jako puno radilo, sam ministar je predstavio koliko je bilo javnih rasprava, jedino što je na Vladi prošlo pre nekoliko dana i sada je u Skupštinskoj proceduri, ali ovo je zaista tema koja je nekako bila u pripremnoj fazi dugo, i mislim da je najbolja vest što se tiče Klastera 1. osnova pregovaračkog Poglavlja 24. pravda, sloboda i bezbednost, SVM svakako podržava to što ovim dokazujemo da to što je rečeno u momentu kada je nastao operativni tim i u poslednjim nedeljama kada se intenziviraju aktivnosti, ta multisektorska saradnja, Srbija se trudi da zaista dopuni sve što može

iz reformske agende zbog plana rasta za Zapadni balkan, najpre, ali i da činimo sve ka tome da ispunimo prelazna merila iz 23. i 24. a ovaj predlog zakona se odnosi na to.

29/1 GD/JG 17.45 – 17.55

Moram da kažem iz ugla Saveza vojvođanskih Mađara da je značajno da kada smo čitali, dakle, u javnosti, a i u obrazloženju ovog predloga zakona najviše se pričalo o osnovnim pravima, o ljudskim pravima žrtava, videla sam da je jedna od ministarki pričala o tome, ali za nas je takođe značajno što je naglašeno da bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, pod uslovom, naravno, da ta žrtva zakonito boravi u Republici Srbiji, ima pravo na radnu inkluziju, ima socijalna prava i tako dalje.

Želela da naglasim šesti predlog zakona takođe iz ugla usklađenosti naših obaveza vezano na putu ka EU - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovaj Zakon se dugo nalazi u skupštinskoj proceduri. Odbor za evropske integracije raspravljao je o njemu pre nekoliko meseci, možda ima više od pola godine, ali značajno je da obezbeđuje pouzdanu, nezavisnu istragu u slučajevima nesreća u saobraćaju. Naravno, odnosi se na vazdušni, železnički i vodni saobraćaj i, naravno, u skladu je sa ciljevima aktuelne Vlade Republike Srbije da bi se saobraćaj odvijao na bezbedan i obezbeđen način.

Zahvalila bih se i predsednici što se ovaj predlog nalazi na dnevnog redu, pošto smo nedavno u Narodnoj skupštini organizovali zajedničku sednicu Odbora za evropske integracije i Odbora za saobraćaj. Na toj sednici smo raspravljali o Izveštaju Transportne zajednice i pričali smo o konkretnim problemima sa kojima se suočava ceo Zapadni Balkan, ali i u svemu ostalom i onda je naglašeno da je ovaj predlog zakona jedan od onih koji treba da usvojimo, evo, i ministarka se slaže, koji nam stoji u Izveštaju Evropske komisije, što je takođe u skladu sa tim što je operativni tim, pa verujem i cela Vlada Republike Srbije preuzela na sebe.

Dakle, kao što sam naglasila, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati posebno ove zakone u nadi da će se ubrzati naš put ka EU, a čuli smo to juče i na Kolegijumu da ćemo imamo dosta posla u budućem periodu. Za nas je bitno da institucije rade, da i Narodna skupština radi.

O ostalim predlozima će iz ugla stručnosti pričati kolega mr Akoš Ujhelj i, naravno, što se tiče međunarodnih sporazuma, takođe smo za njihovu ratifikaciju. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao koalicioni partner Srpske napredne stranke i najpre predstavnica Saveza vojvođanskih Mađara, odgovorne stranke koja je za što brži ulazak Srbije u EU, mi smo funkciju predsednika Odbora za evropske integracije prihvatili sa tim da damo svoj maksimalan doprinos tome da Srbija zaista uđe u EU.

Zabezeknuta sam onim što određene stranke koje sebe smatraju isključivo evropskim u poslednje vreme rade oko posete evroparlamentaraca. Umesto da ojačamo dijalog, mi se bavimo nebulozama. Mi se ne bavimo suštinom. Stav je svake stranke kako će sutra da se ponaša na ovom sastanku. Ja sam jako razočarana neproverenim informacijama određenih medija koji su objavili sve i svašta.

Svi mi znamo da postoje tri institucije da je najznačajnija Evropska komisija. Predsednica parlamenta mi je malopre poslala pismo i objašnjenje Evropskoj komisiji i čini ogroman napor da Srbija napreduje na ovom putu. S druge strane, Evropski savet ili najkritičnije zemlje članice su one koje treba da nam dozvole nastavak na ovom putu i zbog toga je predsednica parlamenta u Estoniji, jednoj od baltičkih zemalja koja je najveći kritičar, a na svima nama, pa i na meni lično je da sutra, predstavljajući Narodnu skupštinu, svoje stranke, iznesemo najbolju sliku i objasnimo objektivnu, realnu situaciju. Valjda je cilj svih nas da ova zemlja napreduje ka EU, jer ova vlast je trenutno na vlasti i biće još dugo.

30/3 GD/IR

Neko ne može sebe da smatra evropskim, a da blokira ovaj put.

Zahvaljujem.

Zanimljivo je kada se opozicija brine o vladajućoj većini i odnosima SVM i SNS. Nije tajna, SVM ima iskustvo koalicione saradnje i sa vrlo sebe evropski prozvanim strankama pa je, verujte, sa njima išlo u prošlosti mnogo teže nego sa SNS. Mi imamo vrlo plodonosnu saradnju.

32/3 AL/MP

U zdravoj demokratiji, u zdravoj zemlji gde predstavnici opozicije su trebali da prihvate mesto predsednika Odbora za evropske integracije. Nažalost, mi smo u takvom situaciji da niko nešto nije bio ni zainteresovan za ovo mesto, a SVM kako odgovorna stranka, bez obzira što predstavlja manjinu, smatra da je ovoj zemlji mesto u EU i zaista čini sve po tom pitanju.

Ja lično zaista mnogo radim na otvaranju dijaloga i saradnje sa svima. I predsednica nudi ruku dijaloga, ali nažalost, mi smo jedno takvo polarizovano društvo da se bavimo samo kritikama i umesto da unutar političke probleme rešimo u ovoj zemlji, mi trčimo u EU i Evropski parlament i žalimo se različitim političkim grupacijama, što je u potpunosti pravo svih stranaka.

Ali, kada pričamo o Evropskoj komisiji i konkretno o otvaranju pregovaračkih poglavlja i napretku ove zemlje, valjda treba svi da učestvujemo u tome.

Dakle, meni nije jasno zašto nacionalni konvent u EU sa kojima smo imali odličnu saradnju, zašto proevropska opozicija takođe nije konstruktivnija u svemu ovome. Naravno da je najveća odgovornost na vladajućoj većini, ali sami ste svesni toga da je za svaki korak neophodna inkluzivnost, transparentnost, a složićete se da uopšte ne pomažete upravo toj SNS, za razliku od SVM, koji iskreno veruju u ovo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da sumiram ovu raspravu, a pre toga bih želela da podsetim sve vas da je dobra volja i dokaz koliko vladajuća većina zaista želi da uđe u Evropsku uniju su upravo ove rasprave koje smo mi sami kao Odbor za evropske integracije, odnosno određeni članovi Odbora za evropske integracije samoinicijativno inicirali.

16/1 MZ/MJ 12.35-12.40

Dakle, Izveštaj Evropske komisije je stigao, izuzetno značajan dokument koji se čita sa izuzetnom pažnjom, raspravljali smo o njemu i mi smo sami predložili i plenarnu raspravu, kako bi dali na značaju i na vidljivosti ove rasprave. Zaista bih se zahvalila i samoj predsednici Narodne skupštine i vladajućoj većini, koja je razumela, bez obzira na probleme koji su nam se desili i na ne toliko pozitivnu, štaviše izuzetno negativnu poruku određenih zemalja članica, koja bez obzira na peti put ponovljenu preporuku upravo Evropske komisije i ovog izveštaja da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3, političkom voljom su ipak rekli da do toga, nažalost, neće moći da dođe, a mi smo sami hteli ovu raspravu, kako bi dali priliku svima da otvoreno pričamo o ocenama i da razjasnimo.

Još jednom, ovaj izveštaj nije najnegativniji mogući, kako su ga neki predstavljali. On je objektivno sagledavanje stanja. Tokom rasprave smo razgovarali o nekoliko poglavlja, više od polovine, gde se ocene mogu čitati kako pozitivne, najpozitivnije, sa ekonomskim kriterijumima.

Naravno da je činjenica da postoje i kritike koje državno rukovodstvo čita sa izuzetnom pažnjom. Da nema kritika, mi bismo već odavno bili članica Evropske unije, ali značajno je da mi sami ove ocene i preporuke smatramo za mapu puta na osnovu kojeg Srbija treba da nastavi put ka Evropskoj uniji.

Da ne komplikujem i objašnjavam zašto mi zapravo sada ne glasamo o samom izveštaju, a to je dokument Evropske komisije, već na osnovu rasprave o njemu smo kao članovi Odbora za evropske integracije predložili zaključke, ovim što ćemo mi sada glasati mi zapravo prihvatamo preporuke, zaključke i ocene Evropske komisije, zapravo se slažemo sa tim da je potreban dalji rad ka produbljivanju reformi, kao i politička posvećenost, politička volja i samim ovim glasanjem i podrškom ovih zaključaka podvlačimo da Narodna skupština Republike Srbije i dalje podržava Vladu Republike Srbije, koja je zadužena za pregovore i koordinaciju celog ovog posla, a sve u interesu samih građana, jačanja institucija i vladavine prava.

Naravno da su reforme teške i bolne i da je neophodno njihovo sprovođenje i primena, ali naravno da je veći deo odgovornosti na vladajućoj većini. Ali, kao što smo čuli tokom rasprave, dakle, nijedna zemlja kandidat koja se trenutno nalazi na ovom putu nema tolike prepreke u vidu toga da ne postoji politički konsenzus sa svih strana.

Mi ćemo na ovom putu napredovati samo ukoliko bude postojao jak politički konsenzus, iliti kada konačno nevladin sektor i kada konačno i parlamentarna i vanparlamentarna opozicija bude shvatila njihov zadatak, a zadatak nije samo kritika po svaku cenu, već učestvovanje u ovom procesu.

Sada na kraju rasprave nije uopšte jednostavno reći da smo mi možda stigli do toga, ali opet mi kao večiti optimisti se nadamo da ćemo naći zajednički minimum, zajednički jezik na ovu temu, kao što je to uz ogromne napore predsednice Narodne skupštine ipak učinjeno i po osnovu pitanja izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa i same komisije. Nažalost, nemamo tako pozitivne vesti što se tiče izbora Saveta REM-a, ali zaista, ako mogu u jednoj rečenici, bez da se uplićem u tu situaciju, neodgovorno je to što su izabrani članovi Saveta REM-a, bez obzira na izuzetno transparentan i inkluzivan proces, ipak podneli ostavke.

S druge strane, kao pripadnica stranke koja je stranka nacionalne manjine, moram da naglasim da nam je sa te strane drago što su saslušani konačno nacionalni savet nacionalnih manjina i što ćemo današnjom javnom raspravom i javnom razgovorom zaokružiti taj izbor predstavnika u Savetu REM-a nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

16/2 MZ/MJ

Dakle, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da ćemo se ipak svi bar složiti u nečemu, da je Evropska unija najznačajniji ekonomski, strateški i politički partner Republike Srbije i da naš put ka Evropskoj uniji znači da nije samo spoljnopolitička orijentacija koja je ipak jasna, već i izbor društvenog razvoja, modernizacije, stabilnosti i sve to u interesu samih naših građana, jačanja naših institucija i što je najznačajnije regionalne stabilnosti i mira.

Stoga ovaj zaključak koji se nalazi pred vama i o kojem ćemo uskoro glasati predstavlja zajedničku odluku Narodne skupštine Republike Srbije da nastavimo reforme, produbimo saradnju i ojačamo institucije ove zemlje. On je poruka građanima Republike Srbije da se proces, bez obzira na prepreke, vodi odgovorno i u njihovom interesu, a poruka je svim našim evropskim partnerima da Srbija ostaje na ovom putu dosledna i opredeljena.

Pozivam zaista sve narodne poslanike da u danu za glasanje podržite ovaj predlog zaključaka i da jasno pokažete da je Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše predstavničko telo građana, ujedinjena u strateškoj odluci i cilju, a to je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Jako mi se svidela vaša diskusija, ali mi je rečeno da vam je isteklo vreme predviđeno za poslaničku grupu.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Ilić.
Izvolite.

Pravo na repliku, Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Sledeća na listi je narodni poslanik Dijana Radović.
Izvolite.
(Slobodan Ilić: Replika. Pomenuo me je direktno.)
On je pričao o činjenicama. Bili ste u jednoj poslaničkog grupi, prešli ste u drugu. Dakle, ne ulazimo. Bavimo se temom dnevnog reda.
Izvolite, Dijana.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Slobodan Ilić.
Izvolite. Citiraćete član Poslovnika.

Narodni poslaniče, svesni ste toga da ste zloupotrebili pravo na povredu Poslovnika, pošto je ovo bila replika koju vam nisam dala malopre zato što ste u vašoj raspravi uvredili poslaničku grupu i stranku čiji je zamenik šefa poslaničke grupe imao pravo da vam odgovori. Čovek je iznosio činjenice. Koliko ja znam, bili ste u poslaničkoj grupi koja se zalaže za evropske integracije, sad ste u nekoj drugoj. Ali, ne želim da otvaram raspravu. Treba da vam oduzmem ovo vreme. Da obavestim vaše poslanike, imate još samo minut, od čega ne mogu da oduzmem dva minuta, tako da je vaše vreme potrošeno.
Da obavestim narodnog poslanika da nema pravo na repliku.
Polovnik? Citiraćete član. Izvolite.

Narodni poslanici, kao što sam prethodnom narodnom poslaniku iliti poslaničkoj grupi oduzela dva minuta zato što je to bila klasična zloupotreba povrede Poslovnika, oduzimam dva minuta i vašoj poslaničkoj grupi.
Osobi koja se javila, da kažem da na povredu Poslovnika ne postoji pravo na repliku i zbog toga ne mogu da vam dam reč.
Dakle, nastavljamo.
Sledeća na listi je dr Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.

Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za evropske integracije i članova Odbora koji su predložili zaključke povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, procenila sam da je sada vreme da odgovorimo na nekoliko stvari pogrešnih, da ne kažem lažnih, loše tumačenih, koje su izrečene.

Najpre, u delu sednice na kom ne može da se reaguje jedan od narodnih poslanika pitao je da li smo mi normalni. Zaista molim narodne poslanike, a malopre je ponovo ponovljena slična rečenica da ljude koji drugačije vide stvari ili ako se nalazimo na drugačijim političkim stranama ovog političkog spektra u Srbiji zaista ne vređamo. Malopre su vrlo ozbiljno uvređeni svi oni narodni poslanici koji su potpisali ove zaključke, a pošto sam neko ko je učestvovao u pisanju tih zaključaka, juče sam već govorila o tome, zaista smo se trudili da oni budu prihvatljivi za sve. I dalje mi nije jasno, ako je neko za put Srbije u Evropsku uniju, zašto je protiv toga da se podrži Vlada koja vodi pregovore?

Postoje korektivni mehanizmi kako mi možemo da utičemo na Vladu. Jedan od korektivnih mehanizama je upravo Odbor za evropske integracije sa stručne strane, dakle odbor ima moć i da utiče na pregovaračke pozicije i sve što se tu dešava. To što mi taj odbor u poslednje vreme koristimo za politička prepucavanja ili imamo jednu poslaničku grupu, i namerno ne želim da izazovem dodatne replike, koja je imala izuzetno aktivnog člana tog odbora, koji je izašao iz te stranke, i sada ne mogu da popune to mesto u tom odboru zato što im treba vladajuća većina da im u tome pomogne. A kada se nešto dogovorimo što je do vladajuće većine, oni ne glasaju. Zbog toga ja ne znam da li će to mesto ostati doveka prazno i poslaniku za koga verujem da želi da postane član Odbora svaki put dajem reč, zbog toga mislim da je nekorektno vređati ljude koji su formulisali ove zaključke.

Nadalje, mogli bi da se informišemo, uz uvažavanje stručnosti uvaženih govornika. Dakle, Srbija je poslednji klaster, nažalost, otvorila u decembru 2021. godine. Od tada nikako nije prošlo četiri i po godine. Tužno je što je prošlo četiri, ali već tada je rečeno da je Srbija već u tom momentu bila spremna za otvaranje još jednog klastera. Onda je rečeno da bi to za Srbiju bilo previše u tom momentu, pa da ne preterujemo, ali do tog otvaranja će doći u januaru ili februaru sledeće 2022. godine. No, nažalost, nemojte mi dobacivati, svi mi znamo da je u februaru 2022. godine izbio sukob između Rusije i Ukrajine i da je od tada ovo prestala da bude „merit-based“, iliti proces zasnovan na zaslugama, već politički proces.

Srbija se godinama kažnjava i kažnjavala se zato što ne uvodi sankcije Rusiji, i to bar oni koji to razumeju u ovom momentu bi mogli da uzmu u obzir, a da ne izvrću istine koje se tiču evropskih integracija. U poslednje vreme, upravo zbog velikih napora Mađarske, a sa naše strane, same predsednice Narodne skupštine i svih koji su radili na ovom pitanju se promenio ambijent i Srbija se trudi da iskoristi momenat. Nadalje, nemojte govoriti neistine. Moldavija nikako ne može da bude ispred Srbije, kada nije ni započela pregovore. Pobogu, Srbija je u pregovorima, kao što je to rečeno, kandidat od 2012. godine, počela pregovore 2014. godine, prva pregovaračka poglavlja otvorena 2015. godine, do danas je otvorila 22 i privremeno zatvorila dva poglavlja.

12/3 MZ/CG

Moldavija, pa ni Ukrajina, koja se toliko hvali i toliko se priča u Evropskoj uniji o njoj, juče nije uspela da otvori klaster 1 iliti osnove, što znači da Ukrajina i Moldavija ne mogu da budu ispred Srbije trenutno. Priznajemo da Albanija jeste, po tome što je otvorila sve klastere i da je sada frontraner, zajedno sa Crnom Gorom, ali verujte, da se vratimo na temu dnevnog reda i malo kasnije ću izneti određene detalje, dakle, u samom izveštaju, kada uporedite ocene, zato što se priprema godišnji izveštaj o svim kandidatima, Srbija je i dalje po ocenama, osim Crne Gore, vodeća. Dakle, ocene Albanije u Izveštaju Evropske komisije su mnogo slabije od ocena Srbije i to su jednostavno činjenice.

Stoga zaista molim narodne poslanike koji govore na ovu temu da ne iznose neistine. Zahvaljujem.

Vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marina Mijatović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Ja sam razumela da je prethodna govornica konstantno napadala Vladu i SNS kao stožer vlasti, on kao zamenik šefa poslaničke grupe.
Izvolite.