Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi i te kako znamo da čitamo, a ne samo da čitamo, već i da tumačimo članove Poslovnika. Naravno, videli ste, mi koristimo svaku mogućnost i sve ono što nam Poslovnik Narodne skupštine pruža.
Reklamiram povredu Poslovnika, i to člana 100, od predsednika Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine, gospodin Dulić, više od dva ili dva i po sata dozvoljava narodnim poslanicima iz svoje političke opcije, kao i iz vladajuće koalicije, da svesno krše Poslovnik.
Javljaju se po Poslovniku, a malo ko od njih se poziva na odredbu Poslovnika, odnosno na član Poslovnika po kome se javlja. To za gospodina Dulića očigledno nije bitno.
Međutim, javljam se po članu 226. Poslovnika. Zamoljen sam od većeg broja izbeglih i prognanih lica sa teritorije Republike Srpske Krajine, ovo je više zbog javnosti Srbije. Dame i gospodo, Republika Srpska Krajina je okupirana više od 12 godina. Za one neupućene, za one koji ne znaju, Vlada Republike Srpske Krajine deluje u izbeglištvu, deluje u egzilu. Imali su srećnu okolnost što su naišli na razumevanje SRS, što im je SRS pružila nesebičnu pomoć u prostorijama i u promociji njihovog programa.
Ono što je najbitnije, a posebno vezano za odnose gospodina Tadića i Zdravka Ponoša, postavljam pitanje gospodinu Zdravku Ponošu, u kojim je rodbinskim odnosima sa gospodinom Tadićem i želim da dobijem odgovor na to pitanje.
Sledeće pitanje za Zdravka Ponoša, da li je završio srednju tehničku školu u Zagrebu, da li je završio elektrotehnički fakultet u Zagrebu i pod kojim okolnostima je primljen u vojsku, odnosno u nekadašnju JNA, odnosno Vojsku Jugoslavije?
Da li je njegovo prvo postavljenje odnosno njegovo prvo proizvođenje u čin bilo u okviru Vojna, odnosno vojno osmatranje, izviđanje i javljanje? Javiću se ponovo po Poslovniku.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o državnom pečatu da bi se konačno dao značaj tom Ustavnom sudu. Imamo član 9. Zakona o sprovođenju Ustava koji se do dan-danas nije ispoštovao u smislu izbora, odnosno imenovanja sudija Ustavnog suda, koji je trebalo da se izvrši najkasnije do prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. To do sada nije urađeno. Sećamo se predizbornih procesa, sećamo se predizbornih obećanja, sećamo se jačanja institucija, posebno se Vojislav Koštunica kleo u legalnost i legalitet institucija. Postavljam pitanje šta je sa Ustavnim sudom, koji je razlog da on do sada nije oformljen i zbog čega nisu izabrane sudije Ustavnog suda?
Amandman koji sam podneo na član 4. odnosi se na to da se državni pečat izrađuje u četiri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru. Državni pečat, u četiri istovetna primerka, izrađuje se i za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak.
U članu 2. Predloga zakona o državnom pečatu predviđeno je na šta se sve i na koje odluke stavlja državni pečat. Zašto se državni pečat ne stavlja i na odluke Ustavnog suda? Zašto se to ovim predlogom zakona nije predvidelo? To ostavljam kao pitanje za sve nas, a smatram da institucija Ustavnog suda nije zanemarljiva i da je neophodno da se ovaj amandman prihvati kako bismo išli ka vladavini prava i kako bismo konačno shvatili značaj tog Ustavnog suda.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću citirati član 226. Poslovnika, zato što ga je moja uvažena koleginica pre toga citirala, ali se, takođe, pozivam na član 226.
Svojevremeno sam tražio obaveštenje od ''Sokrata'', dok je bio u zajednici Srbija i Crna Gora, da mi da obaveštenje, kao narodnom poslaniku, koliko je izdato pasoša u konzularnim predstavništvima Srbije i Crne Gore u inostranstvu, odnosno u ambasadama širom sveta, i to Albancima, da ne kažem, Šiptarima. Taj odgovor nikada nisam dobio. Zajednica Srbija i Crna Gora više ne postoji, a odgovora nema.
Ja ću ovom prilikom postaviti pitanje ministru unutrašnjih poslova gospodinu Jočiću, koliko je u vreme Gorana Svilanovića izdato pasoša Šiptarima sa Kosova i Metohije, ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, nego širom sveta, po našim konzularnim predstavništvima?
Drugo pitanje – za predsednika Vlade Srbije gospodina Koštunicu, da li je bilo polemike u Vladi, da li je održana bilo koja sednica u Vladi povodom neodmerenih izjava gospodina Šutanovca, u svojstvu ministra odbrane, da nijedan vojnik dok je on ministar odbrane neće da kroči na Kosmet?
Gospodo, to je ozbiljno pitanje. On je ohrabrio separatiste. Vojislav Koštunica ćuti. Pitanje je da li se on ograđuje od takve izjave gospodina Šutanovca ili se solidariše s njim, da li je u pitanju dvostruka politika Vojislava Koštunice?
Očekujem da će Vojislav Koštunica da odgovori na ovo pitanje, i to vrlo brzo, kako bismo znali koliko se u Vladi sprovodi politika u odnosu na Kosovo i Metohiju.
Imam još jedan konstruktivan predlog. Smatram da narod Srbije i građani Srbije ne zaslužuju ovo što im se dešava. Zamolio bih predsednika Parlamenta da razmišlja na temu da se na državnom nivou osnuje jedna nezavisna komisija. Imamo toliko agencija, pa smatram da bi bilo uputno da se osnuje jedna nezavisna komisija, koja će biti sastavljena od profesionalaca lekara.
Izvinjavam se, javiću se ponovo po Poslovniku.