Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospođa Aida Ćorović i ja smo podnele amandman kojim predlažemo da se menja jedan od stavova koji se dodaje u članu 1, u pitanju je stav 11. Mi predlažemo da taj stav sada glasi: „Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine ili ukoliko izdavač medija do 1. jula 2015. godine dostavi Agenciji za privatizaciju zahtev za prenos akcija bez naknade, kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.“
Mi smo u svom obrazloženju navele da razlog zbog kog mi želimo da se ovaj stav ovako preformuliše je taj što smatramo da će, ovako kako je predloženo, oni mediji koji na vreme dostave svu potrebnu dokumentaciju biti zapravo u nepovoljnijem položaju u odnosu na one medije koji to nisu učinili zato što će oni morati da čekaju da prođu neuspeli postupci prodaje kapitala.
Vi nam odgovarate u svom obrazloženju zbog čega smatrate da ne treba prihvatiti amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što je interes izdavača medija da se medij proda na tržištu i da se za njega dobije odgovarajuća novčana naknada. Pritom, prenebregavate činjenicu da je razlog zbog kog mi produžavamo važenje ovog zakona i produžavamo rok za privatizaciju medija upravo taj što mediji nisu uradili to što je od njih očekivano, pa ste vi čak otišli i korak dalje kada ste govorili da su primenu zakona opstruisali mediji koji nisu dostavljali potrebnu dokumentaciju i lokalne samouprave, a pritom i te lokalne samouprave i te medije vode ljudi iz SNS.
Tako da, naš strah je da će, kao i sa svim drugim stvarima, opet da se desi isto, odnosno da će oni koji su svoju obavezu ispunili na vreme biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koji svoje obaveze ne ispunjavaju jer, kao što vidimo, vi opet niste predvideli nikakve posledice za one koji to ne budu radili, pod izgovorom da će samo još ovaj put, ali, evo, baš će od sledećeg puta biti drugačije.
Nemojte da se ljutite, gospodine ministre, ali mi od vas nismo čuli, osim nekakve paušalne ocene, da ima možda i nekakve vaše odgovornosti. Nismo čuli ko će da snosi kakve posledice zbog toga što ove stvari nisu uređene. Opet izbegavate da utvrdite obavezu da se utvrdi bilo kakva odgovornost i sada mi vama treba da verujemo na reč da će ovaj put, eto, sve biti drugačije, a videli smo koliko je zakona bilo u kojima nije i, ono što je mnogo veći problem, niko nikada nije snosio odgovornost.
Dakle, mi smatramo da ovako kako je formulisano, oni koji su u skladu sa zakonom prethodnim ispunili svoju obavezu, biće u nepovoljnijem položaju od onih koji tu obavezu nisu ispunili. Mi vas molimo da razmislite o mišljenju Vlade koje ste dali i da prihvatite ovaj amandman. Ukoliko to ne bude slučaj, onda pozivamo narodne poslanike da u danu za glasanje podrže naš amandman.

Naime, ovaj član govori, kao  što smo već imali prilike da čujemo od ostalih narodnih poslanika koji su već predlagali amandmane na ovaj član, da od 1. jula 2015. godine je zabranjeno finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda, za koje nije objavljen javni poziv, itd.
Mi predlažemo da se zabrana iz stava 1. i 2. ovog člana ne odnosi na izdavače medija kod kojih se postupak privatizacije sprovodi i prenosom akcija, zaposlenima bez naknade, sve do okončanja postupka preregistracije kod Agencije za privredne registre. Smatramo da će taj proces neko vreme da traje. Oni mediji koji su ušli u taj proces će prema ovome kako ste predložili ostati bez finansiranja iako recimo su taj proces započeli.
Prema vašim sopstvenim rečima mi gospodine Tasovac imamo posla sa predsednicima opština koji su s namerom opstruisali primenu ovog zakona. Dakle, predsednici opština, direktori televizija, ljudi iz SNS su opstruisali primenu ovog zakona i mi imamo razloga da verujemo da će oni opstruisati i ove dalje procese koji slede. Tako da pretpostavljamo da će i ovaj postupak nekako da traje i smatramo da se vrlo lako može desiti da u tom periodu neki od tih medija čak i prestanu da postoje, s obzirom na to da prema ovome kako je napisano neće imati pravo na finansiranje.
U mišljenju Vlade se kaže da to nije slučaj, da će ti mediji imati pravo, međutim to se ovako kako je u predlogu zakona napisano ne vidi. Zato mislimo da bi bilo dobro da se ovo pojašnjenje, to zaista jeste pojašnjenje, usvoji, zato što ako ti ljudi iz SNS budu dalje opstruisali primenu zakona onda ćemo imati ozbiljan problem.

Ja hoću povredu Poslovnika isto.
Vi gospodine Bečiću, morate omogućiti narodnim poslanicima …

Pre mene prvenstvo ima poslanik koje reklamirao Poslovnik.

Da li vi možete da dozvolite da se obrazloži.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika. Povreda Poslovnika.)

Želim gospodine Bečiću, da poštujete Poslovnik.

To nemate pravo da radite, što sada radite.

Gospodine Bečiću, član 100.
Vi ste upravo koleginici Marjanović rekli da je ona ionako navikla da ne govori istinu.
Molim vas, objasnite smesta, šta potpredsednik Narodne skupštine misli kada kaže da je neki poslanik navikao da ne govori istinu, ili ako ste to rekli kao poslanik SNS, javite se za reč, siđite sa mesta na kom sedite, prepustite nekom od potpredsednika predsedavanje, pa da kao narodni poslanici raspravimo ko je navikao da govori istinu, a ko je navikao da obmanjuje građane, ali nemojte sa mesta potpredsednika da se uključujete u raspravu, jer vam to Poslovnik ne dozvoljava.
Drugo, nije tačno da sam ja rekla da ne želim da govorim. Naravno da želim da govorim, zato sam se i prijavila, ali ne želim da govorim u uslovima u kojima su tri poslanika pre mene prijavljena da reklamiraju povredu Poslovnika, i po pravilima ovog Poslovnika treba da dobiju reč, a vi me ucenjujete pitajući me da li ću odustati od svog prava da ukažem vama na to da ste povredili Poslovnik ili ću odustati od svog prava da govorim po dnevnom redu za koji sam se prijavila da govorim.
Ni od jednog od ta dva prava neću da odustanem, niti vi imate pravo da tražite od mene da izaberem koja ću od dva prava da imam, zato što oba meni pripadaju po ovom Poslovniku, ili možemo da organizujemo raspravu tako da samo poslanici vladajuće koalicije govore a mi da ćutimo, jer je to očigledno vaša namera ovde, ali to da znate neće moći da bude tako.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Prosto da ne bude zabune o čemu se danas radi u ovom zakonu od silne žurbe da se on što pre usvoji, ovim zakonom se pomera rok za primenu koji je ova Narodna skupština, u ovom sastavu, sa ovom većinom, usvojila pre nepunih godinu dana.
Naime, tim zakonom je bio određen rok da se mediji privatizuju do 1. jula 2015. godine. Nama je, pre dva ili tri dana, dakle, samo nekoliko dana pre isteka tog roka, došao zakon kojim se predlaže da se ovaj rok produži, tako da građani prosto nemaju neku lažnu sliku o tome da mi ovde uređujemo nekakvu medijsku sliku u Srbiji. Ne, mi pomeramo rok za primenu zakona koji je ista ova Vlada predložila i ista ova skupštinska većina usvojila, a nakon toga Vlada nije bila u stanju da taj svoj zakon, koji je usvojila, sprovede.
Ovo nije jedini takav zakon koji je ovaj saziv usvojio, a zatim ovaj saziv i produžio njegovo važenje. Naprotiv, takvih zakona je bilo dosta.
To su zakoni o izmenama i dopunama Zakona o privatizacija, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, izvinjavam se, ima ih dosta, Zakon o energetici, Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o izmenama Zakona o javnoj svojini, Zakon o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, Zakon o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade RS i Vlade CG u kontekstu pristupanja EU, i tako dalje, prosto, moglo bi se reći da je nekakav manir ove Vlade da predlažu ovoj skupštini zakone koje nakon toga nema nameru, sposobnost, želju ili znanje da primeni.
Moje pitanje prvo, za ministra je – šta se desilo pa ovaj Zakon nije mogao da bude primenjen?
A drugo – kada smo mi i kada ste vi, kao Vlada, saznali da ovaj Zakon neće moći biti primenjen do 1. jula, da li je to bilo pre dva dana, pre tri dana, ili pre pet dana, ili je to ipak moglo nekako možda ranije da se nasluti, s obzirom na to da ste vi kod nas došli da nam nudite izmene ovog zakona svega dva ili tri dana pre isteka roka u kom su ovi mediji već odavno trebali da budu privatizovani?
U vezi je sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, da li vi razgovarate sa kolegom Sertićem, da li je on vama rekao da namerava da predloži takav predlog zakona?
Zar nije bilo načina da vi ranije utvrdite da se taj zakon ne sprovodi, da lokalne samouprave, kako vi kažete, ne rade svoj posao.
I moje drugo pitanje je onda šta smatrate, ima li vaše odgovornosti, odgovornosti vašeg ministarstva za to što to nije urađeno, da li je kriva Agencija za privatizaciju, dali su krivi predsednici opština, da li su krivi direktori medija koje su iste te opštine na svojim skupštinama opština postavile i izabrale na ta mesta, jer znate, kako bih vam rekla, to su sve ljudi iz SNS. I ti koji vode te opštine i ti koji vode Agenciju za privatizaciju i ti koji vode te medije.
Recimo, mi imamo Grad Novi Sad koji je juče na svojoj sednici Skupštine opštine procenio vrednost gradske televizije na 22 miliona, čini mi se, i 135 hiljada dinara. To je isto, eto urađeno dva dana pred istek roka.
Novi Sad spada u onu grupu naivnih opština koje su već jednom to uradile pa su u skladu sa novim zakonom morale to da ispravljaju takvu odluku po zahtevu dodatnom Agencije za privatizaciju, što je još jednom pokazalo da nekako u Srbiji koju vodi SNS uvek nekako ispadne manje pametan onaj koji se pridržava zakona, onaj koji poštuje rokove i onaj koji sve uradi kako treba zato što se uvek nekako na kraju nađe načina da se bez utvrđivanja ičije odgovornosti svi rokovi produže, da niko ne snosi odgovornost za to što oni nisu ispoštovani i da manje-više nikakve odgovornosti za to ni nema.
Drugo pitanje je ono koje se nameće, pre svega kada je u pitanju informisanje građana koji se informišu na jezicima nacionalnih zajednica, veliki je problem to što će oni opštinski mediji koji emituju program na nekoliko jezika ili ni neće biti privatizovani zato što niko nije zainteresovan za to da ih kupi ili ako budu privatizovani nakon onog zakonskog roka oni će biti ugašeni i građani koji se informišu na tim jezicima zaista neće više moći da se informišu na njima.
I to nije pitanje toga da li je to isplativo. To zaista jeste pitanje snižavanja doslednog nivoa ljudskih prava koji je kod nas zabranjen Ustavom i radi se o tome, vi, kada je čini mi se koleginica Papuga govorila o tome, vi ste njoj rekli da je sada to neki malo čudnovat stav zato što s jedne strane žalimo se na preveliki uticaj države na medije, a s druge strane protivimo se izlasku države iz medija.
Pa znate gospodine Tasovac, kada se Evropska komisija žali, recimo, na pritiske na novinare, na organizovane hajke koje se vode u medijima protiv opozicije, ne žali se ona da to radi Radio televizija Kovačica koja je recimo u opštinskom vlasništvu ili da to radi, ne znam, nekakva lokalna televizija koja je u opštinskom vlasništvu, ne, te stvari se dešavaju u privatnim medijima gde nije država vlasnik na koje država nalazi načina itekako da funkcioniše.
Kada se danas „Stejt department“ žali na maltretiranja medija i kada se žali na novinara, kada se žali na cenzuru u izveštaju koji je danas državni sekretar SAD predstavio, ne žali se on na Radio televiziju Kovačica, on se žali na nekakve druge medije koji nisu u državnom vlasništvu.
Kada Dunja Mijatović govori o cenzuri, pa posle premijer Aleksandar Vučić kaže da OEBS laže, ne žali se ona na Radio televiziju Kovačica, ne radi se tu o državnom uticaju na medije nego se radi o nekim drugim medijima koji i nisu u državnom vlasništvu.
I treća stvar koja mi se zaista čini da je trebala malo pažljivije da pripremite zakon, vi kažete u obrazloženju zakona da ovo ne iziskuje dodatna sredstva i da odlaganje primene zakona neće ni na koji način uticati na životni standard građana, odnosno da predloženi zakon neće izazvati troškove građanima i privredi.
Ako je bilo predviđeno da 1. jula prestane finansiranje medija od strane opštine i gradova, a sada mi produžavamo da se to finansiranje od strane opštine i gradova produži i da se nastavi, molim vas recite mi kako to ne izaziva dodatne troškove građanima?
Ja koliko znam, makar u budžetu grada Novog Sada, za druge ne znam pretpostavljam da su drugi poštovali zakon kao i Grad Novi Sad, finansiranje lokalnih medija je bilo predviđeno samo do 1. jula ove godine s obzirom na to da je i zakon tako glasio.
Novi Sad će ili morati da radi rebalans budžeta da bi obezbedio dalje finansiranje gradske televizije ili će morati da to finansira iz nekakvih budžetskih rezervi ili na druge načine nalazi načina da protivno zakonu finansira lokalne televizije.
Ja pretpostavljam da je to slučaj sa svim drugim opštinama koje su verovatno, poštujući zakon, odredile, napravile plan da samo do 1. jula finansiraju rad lokalnih televizija. Ako sada to treba da produže, na koji način, molim vas, to ne iziskuje dodatna sredstva u budžetu tih lokalnih samouprava i na koji način to ne stvara troškove građanima?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Zahvaljujem.
Mislim da nema potrebe da vam objašnjavam gospodine Bečiću, upravo ste prekršili član 103. Poslovnika. Vi ste ne znam koji put poslanicima SNS dozvolili da repliciraju onda kada se tobož prijave da govore o tome da ste vi povredili Poslovnik. To čine sada evo gospodin Babić se sada setio šta da odgovori na moje izlaganje od pre 45 minuta, ako ćemo tako, onda ja mogu sutra nečega da se setim i da kažem, javim se za povredu Poslovnika i odgovaram nekome ko je govorio pre četiri dana.
Ako ćemo tako da radimo, molim vas kažite, onda da se i mi pripremimo da tako radimo. U engleskom jeziku ima jedna izreka koja prevedena otprilike ide da dva loša ne prave jedno dobro. Tako da ako će gospodin Babić večito da pravda nesposobnost SNS time što je DS nekada radila nešto loše, zbog čega je izgubila na izborima, neka bude, ali nemojte mu dozvoliti da to radi u vreme koje tobož koristi da bi reklamirao povredu Poslovnika, jer ćemo svi onda početi tako da funkcionišemo.
Vama je jasno da je gospodin Babić upravo meni replicirao na moje izlaganje od pre 40 minuta, lažno predstavljajući se da reklamira Poslovnik. Pozivam vas da iskoristite svoju obavezu i da ga kaznite onako kako vam Poslovnik nalaže.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, ovo je jedan u nizu amandmana koje smo, sada već skoro godinu dana, prinuđeni da podnosimo, a to su amandmani kojima mi pokušavamo da lektorišemo tekstove koje ovde Vlada podnosi i da ih usklađujemo sa standardima i normama srpskog jezika i da terminološki uskladimo one zakone koje Vlada Republike Srbije ovde nama nudi na usvajanje, verovatno misleći da su oni sasvim dobri.
Neko bi rekao da ovo nisu važni amandmani, da se bavimo nekom formom, a ne suštinom. Suština je ovde vrlo jednostavna. Suština je da nam Vlada u Skupštinu šalje zakone koji govore isključivo o njenoj površnosti, o načinu na koji sprema ove zakone, a to se posle ogleda i u načinu na koji ih primenjuje, i to jeste jedan veliki problem sa kojim sve češće moramo da se suočavamo.
Ovim amandmanom, ko je čitao zakon može videti da se u zakonu spominje autonomna pokrajina, nekad se spominju autonomne pokrajine, nekada lokalna samouprava, nekada lokalne samouprave. Vi ste, gospodine ministre, makar čovek iz nauke, vi ste doktor nauka, vi znate koliko je terminološko usklađivanje važno u svemu što radimo, koliko je preciznost važna. Zahvaljujemo se na prihvatanju ovog amandmana, ali ne znam po koji put dolazi sugestija i traženje od Vlade da ipak ti zakoni, koji dolaze u našu Skupštinu, budu pisani standardnim srpskim jezikom, a u skladu sa pravilima pravopisa srpskog jezika, gramatike srpskog jezika i da zaista neko u Vladi gleda te zakone pre nego što dođu u ovu Skupštinu, mada nama nije problem da se i na ovakav način njima bavimo.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Smatram da ste povredili član 103. Poslovnika kada ste narodnom poslaniku, najpre Draganu Šutanovcu, zatim i gospodinu Markoviću onemogućili da jedan uopšte ne reklamira povredu Poslovnika, a drugi da se pozove na član 107. U tom pravcu vas molim da mi kažete gde u Poslovniku Narodne skupštine piše da se ne može reklamirati povreda istog člana Poslovnika?
U članu 103. piše da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazao. Ne znam kojim rečima da objasnim, sednica teče u nekakvom realnom vremenu. To znači da vi možete povrediti član 107, neko od narodnih poslanika reklamira povredu tog člana, vi ponovo učinite povredu člana 107, neku novu povredu i gde u Poslovniku piše da na tu povredu u vašem postupanju ni jedan narodni poslanik ne može da ukaže?
Drugo, ako smatrate da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu istog člana Poslovnika, molim vas recite mi po vašem mišljenju, pošto to u Poslovniku sigurno ne piše, koliko sada ta zabrana traje? Posle kog vremena, da li je to pet minuta, 10, 15 minuta, sutradan? Kada neko od narodnih poslanika ponovo može da reklamira član 107. koji je sada bio u pitanju?
Ukoliko niste u mogućnosti, sasvim sigurno ću se obratiti odboru koji je nadležan za tumačenje Poslovnika da se kaže gde u Poslovniku piše da se ne može reklamirati isti član Poslovnika?

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Čini mi se da je dva puta bilo prilike da reagujete po članu 107. Poslovnika i u slučaju govora ministra Stefanovića i u slučaju govora gospodina Babića, ali ja ću u dva minuta pokušati da objasnim obe ove stvari.
Najpre, trebalo je da upozorite gospodina Stefanovića da Narodna skupština Republike Srbije nije mesto na kome će on poput nekakvog opozicionara da vodi istrage. On je ministar policije i ukoliko ima ikakve dokaze da su negde počinjena krivična dela, da je neko upravljao nekim sredstvima mimo zakona, neka radi svoj posao, a ne ovde u skupštinskoj sali to da radi.
Druga stvar, čini mi se da je trebalo da upozorite gospodina Babića koji je očigledno pominjanjem plagijata želeo da uvredi ovde prisutnog ministra policije koji je i sam optužen za plagijat, a dostojanstvo Narodne skupštine se mora poštovati i kada su u pitanju drugi učesnici u raspravi, tako da je trebalo da kažete gospodinu Babiću da pred gospodinom Stefanovićem ne pominje reč plagijat jer njemu takve reči ne prijaju.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ja smatram da ste prekršili član 104. Poslovnika koji definiše koliko dugo traje replika. Vi ste gospodinu Babiću, pod izgovorom da …

Vi zaista smatrate da je gospodin Babić govorio o tom amandmanu? Sada je to moje pitanje vama.