Jel možete da mi kažete gde to piše? Na osnovu čega mi ne dozvoljavate?

Na osnovu čega mi ne dozvoljavate?

Gospođo Gojković, ako mi možemo…
(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Koleginice i kolege, sedamnaesti put predlažem istu izmenu zakona i predlažem da se u spisak krivičnih dela koja ne zastarevaju stavi i krivično delo krađe beba.
Pošto nemam nameru sedamnaesti put da vas molim da prihvatite predlog zakona, a smatram da je to što ste već sedamnaest puta odbili lična sramota svakog od poslanika koji ne glasa za ovaj predlog zakona i da svačije ime treba da bude pročitano, nastaviću tamo gde sam prošli put stala i nastaviću da pitam narodne poslanike SNS zbog čega ne žele da podrže ovaj predlog zakona.
Stala sam prošli put kod narodnog poslanika Žarka Bogatinovića, tako da je sledeći na listi narodni poslanik Bojanić Zoran, koga ovom prilikom pitam – zbog čega ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Cvetanović Milorad ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Dimitrov Vladica ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Drecun Milovan ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Đoković Mirjana ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Đukanović Vladimir ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Đurica Milan ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Đurišić Živan ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Đurović Aleksandra ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Filipović Ana ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik dr Ninoslav Girić ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega predsednica Narodne skupštine Maja Gojković ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Gvozdenović dr Slobodan ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Ilić Stošić Biljana ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Isailović dr Obrad ne želi da se u krivična dela … Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Imam jedno pitanje za predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, da li je potpis koji se nalazi na Predlogu zakona o ulaganjima, o kome danas treba da raspravljamo, njegov ili je falsifikovan? A kada bude odgovarao na to pitanje molim da odgovori i na pitanja da li je potpis koji je stavio ili koji je neko u njegovo ime stavio na lex specialis o izgradnji „Beograda na vodi“ i Zakon o konverziji zemljišta, da li su to sve njegovi potpisi ili su falsifikovani? Razlog zbog kog pitam je što će kad-tad neko zbog tih zakona odgovarati pred pravosudnim organima ove zemlje i nemojte onda da se ispostavi da je potpis bio falsifikovan, kao što se očito veoma često ispostavi kada neki zvanični dokumenti dođu do istražnih i pravosudnih organa, nego neka nam Aleksandar Vučić danas kaže da li su njegovi potpisi na ova tri dokumenta njegovi ili ih je neko falsifikovao u njegovo ime potpisao?
Mi smo ovim zakonom dali neverovatna prava Vladi da odlučuje o tome koji će investitor imati povlašćen položaj. Iskustvo nas uči da su to investitori koji su bliski nekolicini ljudi iz vrha SNS. Zakonom o konverziji smo tajkunima koji su učestvovali u sumnjivim privatizacijama poklonili sve ono zemljište na kome je nešto izgrađeno, a zakonom o lex specialis o „Beogradu na vodi“, smo utvrdili da postoji javni interes za izgradnju šoping mola, kafana i hotela i za to se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju sredstva.
Zbog toga smo mi uvereni da će neko zbog tih zakona i poslova koji su na osnovu njih sklopljeni odgovarati, zato molimo da se smesta utvrdi da li su ovi potpisi falsifikovani. Naravno, uvek postoji mogućnost da se prilikom istrage utvrdi da je potpis na kom Aleksandar Vučić tvrdi da je ovaj potpis pravi falsifikovan i tu je onda naravno, magično sredstvo poligraf, merilo svih vrednosti, istine, pravde i zamena za sve pravosudne organe u ovoj zemlji. Pa, nema problema i na takav način da se ispita verodostojnost ovih potpisa.
Drugo pitanje isto ide gospodinu Aleksandru Vučiću, da li mu se čini da bi bio u mogućnosti da prestane da presuđuje u ovoj državi pre pravosudnih organa? Samo ću podsetiti na neke slučajeve koji nas upućuju na to da on sudi ljudima isključivo prema tome ko je blizak njemu, a ko nije, pa tako niko iz SNS unapred nije kriv ni za šta, a svako iz DS unapred je kriv za sve, čak i u onim slučajevima u kojima postoje pravosnažne presude sudova Republike Srbije kojima su ti ljudi oslobođeni od krivice, pa to i dalje Aleksandra Vučića ne sprečava da ih proglasi lopovima.
Suprotno tome, Aleksandar Vučić je odmah znao da je potpis Siniše Malog falsifikovan, isto tako je odmah znao da je potpis njegovog brata falsifikovan. Odmah je znao da je njegovog brata bez ikakvog povoda napala žandarmerija. Odmah je znao da je najgluplje obrazloženje koje je u životu pročitao, obrazloženje naučnika koji su Nebojšu Stefanovića proglasili za plagijatora. Odmah je znao da ministar Gašić nije kriv za pogibiju sedmoro ljudi u helikopteru, pa je izrekao rečenicu – ne dam Gašića i Lončara. Odmah je znao da je pametnom sve jasno i da nikako njegov kum ne može biti umešan ni u kakva krivična dela. I, ako Aleksandar Vučić smatra da bi mogao da se uzdrži od ovakvih presuda u javnosti pre pravosudnih organa, onda je pitanje za druge nadležne organe koji bi u tom slučaju od gospodina Vučića preuzeli ovaj važan posao koji im je uostalom i Ustavom poveren, da li mogu na osnovu činjenica, a ne na osnovu želja, shvatanja i ličnih simpatija gospodina Vučića da donose odluke, da sprovode istrage i na kraju donose i presude.
U tom smislu tražimo da se ispita za čijim kapitalom i u kom svojstvu je Siniša Mali potpisivao ugovore o kupovini 24 stana? Mi ne kažemo da je on za sebe kupio 24 stana nego da je potpisao ugovor kojim je kupljen u ime firme. Ko stoji iza te firme? Čiji kapital stoji? A kad smo već na Devičanskim ostrvima, u komšiluku, neka ispita i ko stoji iza firmi njegovog kuma na Devičanskim ostrvima?

Zahvaljujem.

Mi predlažemo da se član 5. briše. Smatramo da se ovim članom ponavlja potreba predlagača, koja ide kao tome da se zaštite vrlo sumnjiva ulaganja poslovnih partnera ljudi bliskih vrhu SNS ili pojedincima bliskim SNS, poput „Beograda na vodu“, poput drugih.

Međutim, ima ovde jedna interesantna rečenica, gde se kaže – ulagač uživa punu pravnu sigurnost. Sada se ovde nama spočitava da mi tobož želimo da unesemo neku nesigurnost, čini mi se da nas je premijer u nekoliko navrata čak napadao da smo oterali neke investitore koje je on najavio. Pa, naravno, kao i svi drugi njegovi imaginarni investitori, nije se nikada pojavio u Srbiji. Naravno da je DS kriva za to.

Međutim, ja imam da pitam gospodina ministra, zamislite kakvu pravnu sigurnost ima ulagač u zemlji u kojoj se svaki drugi dan ispostavi da je neki zvaničan dokument izdat od strane državnih organa falsifikat? Zamislite šta može da misli ulagač kada malo-malo Vlada ustvrdi da je neki dokument koji su izdali nadležni organi falsifikovan. Kakvu poruku mi to šaljemo tim ulagačima? Šta ti ljudi da rade ako sutra potpišu sa nekim ministrom, sa gradonačelnikom Beograda nekakav ugovor, taj ugovor se overi, zavede svuda gde treba i sutra izađe Aleksandar Vučić i kaže da je potpis tog ministra ili gradonačelnika Beograda falsifikovan?

Kakva je to pravna sigurnost ulagačima? O čemu se zapravo ovde radi? Ima li ovaj član bilo koju drugu svrhu, osim da vašim poslovnim partnerima omogući da u Srbiji rade šta hoće, a da to sve finansiraju građani Republike Srbije, kao i do sada, jer te vaše investicije plaćaju samo građani?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Naime, mi predlažemo da se Vladi Republike Srbije oduzme ekskluzivno pravo da odlučuje o tome koje su investicije od svog značaja i da se ono ili izmesti u savet za koji mi predlažemo da izgleda drugačije ili da se uradi zakonom, i to iz nekoliko razloga.

Prvo, vi ste vidite sami sebi prethodnim članom, na koji niste želeli da prihvatite naš amandman, dozvolili da za te investicije za koje vi procenite da su od posebnog značaja delite državnu pomoć bez objave javnog poziva, a dalje u daljim članovima dozvoljavate sebi da za one investicije za koje vi procenite da su od posebnog značaja delite pare šakom i kapom, kako vam god padne na pamet bez konsultacije ikakvih državnih organa ove zemlje.

Vi ovde dajete nekakve opšte kriterijume, međutim, nemojte se ljutiti, ali vaša prošlost nam govori da baš niste objektivni u procenjivanju ko su ti vaši strateški partneri, pa kad se govori referenca i kredibilitetu ulagača, kojeg ste vi naveli kao krunski dokaz kontrole toga koga vi proglašavate investitorima od posebnog značaja, zaboravili ste da kažete da ste vi za najveću investiciju, koju ste vi proglasili investicijom veka u ovoj zemlji, garant za izvršenje tog posla je firma koja je osnovana na rok od godinu dana, a sve firme koje izvode taj posao imaju 100 dinara osnivačkog uloga i to se vidi na sajtu APR-a.

S druge strane može izazvati malo zabunu, recimo, kad imamo u vidu stvarne investicije u našoj zemlji. Recimo, u Novom Sadu naš gradonačelnik otvara gradilište za semafore. Rekao bi čovek da to nije baš investicija od lokalnog značaja nije ni od kakvog značaja, neki bi čak rekli da to nije ni investicija, ali ako se pogleda, tome prisustvuje gradonačelnik, mi nemamo koji broj zaposlenih, koja vrsta je iznos ulaganja, dokle traje. Bez toga da se to definiše zakonom, vi možete investiciju gradilišta za semafor zaista proglasiti investicijom od posebnog značaja, jer za Novi Sad takva investicija jeste veliki događaj, jer većih investicija nema od toga.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Verujem da je ministar do sada primetio da se mi protivimo tome da Vlada ima široka diskreciona ovlašćenja u kojima ona sama odlučuje, sama uređuje, sama određuje, sama procenjuje, a da za to u zakonu ne postoje nikakvi kriterijumi. To je slučaj i sa ovim članom koji govori o carinskim olakšicama i oslobađanjima od carinskih i drugih dažbina.

To radimo zato što nam je Vlada već u prethodnom periodu pokazala kao tamo u Orvelovoj farmi da su sve životinje jednake, a svinje su jednakije od drugih životinja. Tako se i kod vas svi investitori jednaki, a neki investitori su jednakiji od drugih investitora.

Mi sedimo u sazivu u Skupštini u kojoj su isti ovi poslanici doneli niz zakona koji su se menjali samo zbog određenih investitora. Vi ste u ovoj Skupštini proglasili za javni interes izgradnju kafane, šoping mola i hotela i zbog toga mi Vladi Republike Srbije ne verujemo da sama uređuje ove kriterijume, a da oni ne stoje u zakonu.

To je isto slučaj sa investicijama od posebnog značaja, gde Vlada sama odlučuje o tome koje su to investicije. Za te investicije se daje državna pomoć bez objave javnog poziva,. Kratko i jasno - ne verujemo da ćete to raditi tako da ne budu favorizovani i vaši poslovni partneri i vaši prijatelji i to ne zato što mi vas ne volimo ili vam ne verujemo zato što smo iz druge stranke. Ne, ne verujemo zato što ste u ovom sazivu Skupštine, ova većina, već menjala zakone tako da pogoduju isključivo pojedinim investitorima i mislimo da će opet neki investitori biti jednakiji od drugih.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Šesnaesti ili sedamnaesti put vam predlažem da usvojite izmene Krivičnog zakonika koje se sastoje iz samo jedne izmene da se krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti i krađa beba.

Pozadina je veoma jednostavna, 2013. godine Evropski sud za ljudska prava je doneo presudu i obavezao Srbiju da do septembra 2014. godine donese zakonodavstvo kojim bi se sprečavala ovakva dela u budućnosti. Sada vas u oktobru 2015. godine sedamnaesti put pitam zbog čega ne želite da se krivično delo krađe beba uvrsti u krivična dela koja ne zastarevaju. Pošto sedamnaest puta nisam dobila odgovor, a prošli put sam obećala da me neće biti sramota da predlažem i 117 puta ako vas nije sramota da 117 puta ne prihvatite to i ćutite o tome zašto ne prihvatate, sada ću početi lično da vas pitam i to ću uraditi svaki sledeći put kada budem predlagala ovaj predlog zakona.

Zbog čega Aleksić Dragan narodni poslanika SNS ne želi da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Aleksić Irena ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Anastasov Adriana ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Andrić Mirjana ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Atlagić Marko ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanik Babić Vlado ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanik Babić Zoran ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanik Barišić Dragana ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanik Berić Nebojša ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodna poslanica Beronja Ljiljana ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega vi potpredsedniče, gospodine Bečiću Igore ne želite da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Birmančević Boban ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zbog čega narodni poslanik Blažić Branislav ne želi da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Naravno, član 107. mislim da ste i ministru Vulinu, i nakon toga poslaniku Markoviću dozvolili da se obraćaju na jedan potpuno neprimeren način kolegi Janku Veselinoviću.
Najpre, mi od ministra u Vladi Republike Srbije očekujemo da vodi ozbiljnu polemiku ovde sa poslanicima, a ne da ih vređa lažno duhovitim opaskama, a drugim narodnim poslanicima, upravo onom kom ste se zahvalili nakon diskusije, ste dozvolili pre toga da na najgrublji mogući način vređa narodne poslanike koji podnose amandmane i učestvuju u diskusiji.
Ukoliko vi smatrate da je primereno na takav način se obraćati narodnim poslanicima onda recite, ali onda treba mi da shvatimo da vodimo diskusiju na takav način. Mi smatramo da to nije primereno, mi u takvoj diskusiji nećemo učestvovati, a vaša obaveza je da onemogućite drugim narodnim poslanicima, bez obzira na to šta vi privatno mislite, da na takav način razgovaraju sa kolegama.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, radi se o dve odluke, a počeću od ove druge, radi se o razrešenju profesora dr Dušana Nikolića dužnosti člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje na lični zahtev. Naime, prof. dr Dušan Nikolić je izabran za rektora Novosadskog univerziteta i zbog toga više nije u mogućnosti u skladu sa zakonom da obavlja funkciju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Onda kada mi konstatujemo ovu njegovu ostavku Univerzitet u Novom Sadu će predložiti novog člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, tako da treba očekivati da će se, a ja verujem da će se u vrlo kratkom periodu naći i ta tačka na dnevnom redu na Skupštini.
Druga tačka dnevnog reda u okviru ovog jedinstvenog pretresa jeste izbor onih članova Nacionalnog prosvetnog saveta kojima je istekao mandat 18. marta 2015. godine. Radi se o članovima koje predlažu SANU iz reda akademika redovnih profesora univerziteta, Matice srpske, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, Zajednica vaspitača predškolskih ustanova, Savez učitelja Srbije, Društvo istoričara Srbije, Srpsko geografsko društvo, Društvo fizičara Srbije, Srpsko hemijsko društvo, Srpsko filozofsko društvo, Društvo likovnih pedagoga Srbije, Savez pedagoga za fizičku kulturu i Društvo psihologa Srbije kao i iz reda predstavnika Zajednica srednjih stručnih škola i sindikata za delatnost obrazovanja.
Mi smo kao Odbor uputili zbirnu listu Narodnoj skupštini. Svi predlagači osim SANU su predložili više kandidata nego što se bira, tako da ćemo zaista imati izbornu ulogu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne samo kao što smo imali u slučaju sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje da potvrđujemo predloge koje su predlagači dali.
Imam samo dve male intervencije, pa molim, narodne poslanike i službu da obrate pažnju kada je u pitanju kandidat kog predlažem Savet pedagoga za fizičku kulturu pod rednim brojem 3. piše – Milan Pašić, a zapravo se radi o Milanu Paniću, pa samo tu treba izvršiti jednu izmenu. I, predlog Beogradskog univerziteta, isto kandidat pod rednim brojem 3. – prof. dr Aleksandar Bauca, radi se o Aleksandru Baucer. Aleksandar Baucer je u pitanju, pa samo kada se poslanici budu opredeljivali da vode računa o tome da se radi o tim ličnostima, a ne ovako kako stoji u materijalu. Toliko. Javiću se kasnije kao ovlašćena predstavnica svoje poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Ovu diskusiju zaista treba početi konstatacijom da Republika Srbija sedam meseci nema nacionalni prosvetni savet. Da bi građani znali o čemu se radi, nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta su sledeće, prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti, usaglašenosti sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima.
Pod dva, utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Pod tri, učestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Pod četiri, razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja.
Pod pet, utvrđuje opšte i posebne standarde postignuća, standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitača i stručnog saradnika i njihovih profesionalnog razvoja, standardne kompetencije direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava, standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, standarde kvaliteta rada ustanove.
Pod šest, donosi osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa srednjeg i stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšte obrazovne predmete i osnove vaspitnog programa.
Pod sedam, utvrđuje predlog programa završnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opšte i umetničke mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Pod osam, utvrđuje postojanje potreba za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšte obrazovnih predmeta srednjeg i stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Pod 8a, prati, analizira, daje preporuke za smanjenje osipanja dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem.
Pod devet, daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, savetu nadležnom za pitanje razvoja visokog obrazovanja.
Pod 10, obezbeđuje konsultacije i pribavlja mišljenje predstavnika relevantnih i društveno marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Kako je neko od poslanika rekao, kada smo raspravljali o prošloj tački dnevnog reda, vi kad ste došli do poslednjeg kandidata, niko se već nije sećao šta ste pročitali, kada je rođen prvi kandidat. Mislim da je to gospodin Petar Petrović rekao. Ja verujem da građani nisu zapamtili šta je prva tačka od ovih deset koje sam ja pročitala, ali isto tako, verujem da su zapamtili da se radi o nečemu veoma važnom za naš sistem obrazovanja, posebno u periodu kada se završava školska godina i kada počinje nova školska godina, a sve to vreme Republika Srbija nije imala Nacionalni prosvetni savet.
Verujem da je za to kriva prethodna vlast, verujem da je za to kriv Mišković, verujem da je za to kriv Bojan Pajtić, ali činjenica je ta da je od 8. aprila u ovoj Skupštini postojao predlog koji ovaj saziv nije usvajao.
Mi smo kao odbor i ja sam kao predsednica Odbora na vreme obavestila sve ovlašćene predlagače za izbor ovih članova Nacionalnog saveta kojima je istekao mandat da dostave svoje predloge. Oni su svi to, u skladu sa zakonom, uradili, iako je to za njih veoma komplikovana procedura, jer oni moraju da sazivaju svoje skupštine, da donose odluke na nadležnim organima itd. Kada smo 15. januara razmatrali sve predloge koji su pristigli, u želji da ih uputimo Skupštini što pre, zajedno sa Ministarstvom smo uočili problem koji se odnosi na onaj deo kandidata koje predlažu stručna društva i udruženja iz reda nastavnika, odnosno uočili smo da su gotovo sva stručna društva i udruženja predložili univerzitetske profesore, te smo 15. januara svi mi koji smo članovi Odbora za obrazovanje uputili jedan dopis nadležnom odboru, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da ovoj Skupštini predloži autentično tumačenje ovog člana zakona, da bismo u zakonskom roku usvojili sastav Nacionalnog prosvetnog saveta.
Iz nama nepoznatih razloga, o tome smo već razgovarali, zaista ne bih u tu polemiku ponovo ulazila, taj predlog je završio u Vladi Republike Srbije u kojoj je, u nečijoj fioci, verovatno čekao tri meseca da se vrati u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da bi onda proveo još dve nedelje opet u nečijoj fioci u Narodnoj skupštini, da bi u momentu kada smo mi tek usvojili autentično tumačenje, već je tada bio istekao mandat Nacionalnom prosvetnom savetu i već tada Srbija nije imala Nacionalni prosvetni savet.
Naivni građani bi pomislili da će to nama biti znak da požurimo, da će to možda nas ubrzati i da ćemo shvatiti koliko je važno da pred kraj školske godine Srbija ima Nacionalni prosvetni savet. Međutim, ti građani time pokazuju zapravo koliko su naivni, jer to u ovom skupštinskom sazivu nije bilo u interesu.
Mi smo zatim kao Odbor uputili novi dopis svima onima čije kandidature i čiji predlozi više nisu bili u skladu sa novim autentičnim tumačenjem zakona. To nije bio posao koji je išao lako. Svi članovi Odbora se sećaju koliko smo imali problema sa nekoliko društava koja nisu želela da promene svoje kandidate. To su dosta dugi i naporni razgovori koje smo vodili sa svima njima. Kolega je rekao kako smo posebno sa SANU i Maticom srpskom imali dosta teške pregovore. Matica srpska je na kraju pristala da pošalje dva kandidata. To je isto još jedna od rasprava koje smo vodili dosta često na Odboru, da nije nikome poniženje ukoliko bude predložen, a ne bude izabran za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, da bi svakome trebala da bude čast da uopšte i bude predložen. To je nešto što čvrsto verujem.
Međutim, dalje se dešava to da su do 8. juna svi predlagači poslali nove predloge. Osmog juna naš Odbor je uputio Skupštini ovu listu koju sada usvajamo i mi sada, 14. oktobra, sedam meseci nakon što je Nacionalnom prosvetnom savetu istekao mandat, tek sada razgovaramo o tome ko će biti članovi Nacionalnog prosvetnog saveta.
Teoretičari zavere i mrzitelji reformi bi mogli verovatno posumnjati da je ključ za to zašto mi do sada nismo usvojili sastav Nacionalnog prosvetnog saveta upravo u onim nadležnostima Nacionalnog prosvetnog saveta koje se bave kontrolom kvaliteta udžbenika.
Mislim da bi ti ljudi možda mogli biti u pravu, s obzirom na to da je ministar Verbić u ovoj Skupštini nekoliko puta govorio i u javnosti kako je izložen strašnim pritiscima od izvesnih izdavača, pa pošto je i on sam podlegao ili postigao dogovor sa tim vršiocima pritisaka, ja mislim da su možda i neki u ovoj Skupštini postigli dogovor sa vršiocima pritisaka, jer zbog toga što mi nismo imali Nacionalni prosvetni savet pojedini izdavači su ovu školsku godinu dočekali bez revizije svojih udžbenika, što im je omogućilo dvogodišnji veliki tiraž, a veliki tiraž u slučaju izdavanja udžbenika nosi sa sobom i velike zarade.
Kada se govori o samim predlozima, kao što sam rekla, svi su podneti u skladu sa zakonom. Mi smo na Odboru doneli odluku da SANU, upravo zbog toga što je došlo do promene rukovodstva, nije mogla da promeni odluku ranijeg rukovodstva itd, tako da su oni jedini predlagač koji nije ponudio veću listu kandidata. Kada je u pitanju onaj predlog koji su dala udruženja i stručna društva, postigli smo cilj koji smo želeli. Uz mnogo razgovora sa njima, uspeli smo u tome da svi ipak predlože one nastavnike koji predaju u osnovnim i srednjim školama, a ne one koji predaju na univerzitetu, s obzirom na to da su nastavnici u osnovnim i srednjim školama direktno vezani za delokrug rada Nacionalnog prosvetnog saveta, mada znam da postoje izvesne težnje i želje da se, ukoliko to već nije i urađeno, podnese zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti takvog tumačenja zakona, s obzirom na to da pojedini univerzitetski profesori smatraju da su time dovedeni u neravnopravan položaj.
Međutim, ukoliko Ustavni sud i dok Ustavni sud ne utvrdi o takvom zahtevu, mi se ponašamo u skladu sa autentičnim tumačenjem zakona koje smo zajedno doneli i, uostalom, čiji sam jedan od predlagača ja i bila.
O pojedinačnim kandidatima zaista mislim da ne treba govoriti. Svi ste u materijalu dobili njihove biografije. Ja verujem da ćemo se opredeliti u skladu sa tim ko su najkvalitetniji kandidati, a ne u skladu sa tim ko je sklon kojoj političkoj opciji.
Jedina oblast u kojoj smo možda imali najviše problema, i to jeste jedna od stvari o kojoj treba da razmišljamo. Kao što smo ovde imali univerzitetske profesore umesto nastavnika i učitelja u osnovnim i srednjim školama, u delu koji predlažu srednje stručne škole mi imamo samo direktore škola. Da li je moguće da ni jedna od škola nije mogla da predloži ni jednog nastavnika, a da su sve predložile direktore, da u tim školama ne rade nastavnici koji zaslužuju možda da budu u Nacionalnom prosvetnom savetu, da su to isključivo direktori škola? Mi naravno takav predlog nismo mogli odbiti, s obzirom na to da je predlagač slobodan da predloži koga god hoće. To su zakonom određeni predlagači, ali možda možemo ubuduće razmišljati da se u neke izmene zakona unese i to da mogu biti i nastavnici, a ne isključivo direktori, jer zaista je neverovatno da niko od nastavnika nije zaslužio da ga njegova škola predloži, nego da to budu samo direktori škola.
S obzirom na zaista skandalozno kašnjenje od sedam meseci, s obzirom na to da nema ni jednog jedinog objektivnog razloga zašto se od 8. juna kada smo uputili novu listu, iako je i ta kasnila zbog toga što je predlog tri meseca misteriozno bio u Vladi Republike Srbije, 8. juna smo predložili novu listu i do danas nije usvojena, a za to vreme Srbija nije imala Nacionalni prosvetni savet, za to vreme nije imao ko da vodi računa o završnim ispitima, maloj maturi, o kvalitetu udžbenika, o unapređenju nastavnika, o inovacijama u nastavnim planovima i programima. Mislim da smo jednu školsku godinu propustili bez dragocenog mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta, a zaista neka oni koji mogu da razmišljaju o pravim razlozima uzmu i ovu mogućnost koju sam navela, a zaista očekujem jedno izvinjenje poslanika koji čine većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije onim predlagačima koji su predložili u skladu sa zakonom svoje predloge, a ova većina ih nije usvojila.
Kada je trebalo ispravljati brljotine ministra Nikole Selakovića, videli smo kako se u redovnom i vanrednom zasedanju sednice zakazuju za 24 časa, kako grupa narodnih poslanika može da traži i u skladu sa njihovim zahtevom bude sazvana sednica kad god je to potrebno. Kada je u pitanju Nacionalni prosvetni savet videli smo da je to nemoguće uraditi u vanrednom zasedanju.
Ja sam uputila, to su me kolege iz odbora kritikovale, ali neka kritike idu na moj račun, u lično ime jedno izvinjenje svim onim predlagačima koji su u skladu sa zakonom dali svoje predloge, a Narodna skupština Republike Srbije zbog bivše vlasti, Miškovića i Pajtića nije usvojila, a očekujem da se ostali narodni poslanici, koji čine većinu u ovoj Skupštini, koji imaju mogućnosti da sazovu sednicu i da izglasaju kandidate i izaberu one koji treba da budu izabrani, izvinu tim ljudima, s obzirom na to da sedam meseci Republika Srbija nema Nacionalni prosvetni savet isključivo zbog toga što ova Skupština nije o tome raspravljala. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kao predstavnik predlagača ću, neću i ime svoje poslaničke grupe, mada smatram da sam imala možda pravo i po tom osnovu da dobijem reč. Nije važno.
Prosto ne mogu da prihvatim da kolega kao član odbora pokušava na odbor da prebaci odgovornost za nešto za šta odbor ne može biti odgovoran. Mi smo u skladu sa zakonom poslali dopis svim predlagačima da dostave svoje predloge 15. janura, što je bilo tri meseca pre nego što je istekao mandat članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Pogledali smo preglede, ustanovili da neke treba poboljšati, obratili se nadležnom odboru za davanje autentičnog tumačenja. Tri meseca je taj predlog bio u Vladi Republike Srbije i tu je već nastalo kašnjenje.
Drugo kašnjenje je nastalo kada se odgovor vratio iz Vlade Republike Srbije, do momenta dok nadležni odbor, koji nije naš odbor nego Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije uputio to Narodnoj skupštini.
Treće kašnjenje dok Narodna skupština nije to stavila na dnevni red. Četvrto kašnjenje od momenta kada smo mi 8. juna dostavili ovu listu o kojoj se sada glasa, do dana današnjeg kada mi nju usvajamo sa sedam meseci zakašnjenja.
Molim samo kolegu, kada bude citirao Dositeja Obradovića sledeći put, da se potrudi da citira pravilno, kaže se – škole braćo, škole, a ne zvona i praporci.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Želela bih samo prethodnom govorniku da kažem da pročita da su svoje predstavnike u Nacionalnom prosvetno savetu i mi ćemo ih birati u danu za glasanje, predložile i Poslovno udruženje tekstilnih i kožarskih škola Srbije, Zajednica srednjih stručnih škola u području rada šumarstva i obrade drveta, Zajednica mašinskih škola, Zajednica saobraćanih škola Srbije, Zajednica ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih, turističko-ugostiteljskih škola Srbije, Udruženje geodetskih i građevinskih škola, Udruženje srednjih stručnih škola u području rada hemije, nemetali, grafičarstvo i području rada geologije, rudarstvo i metalurgije za grupu metalurgija i Udruženje medicinskih škola Republike Srbije, elektrotehničkih škola Srbije, Udruženje srednjih stručnih škola u području rada hemije, nemetali, grafičarstvo.
Prosto, nije tačno ono što je on govorio da nema predstavnika tih obrazovnih profila ni među kandidatima, ni među članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Neke od njih biramo sada, neki su već u Nacionalnom prosvetno savetu, jer ne biramo sve članove Nacionalnog prosvetnog saveta sada.
Mislim da ste mu dozvolili da na jedan neprimeren način govori o jako velikom poslu koji smo uradili. On je sa podsmehom govorio o ovom procesu koji je iza nas i ono o čemu mislim, gde ste morali reagovati, on je govorio o Fakultetu političkih nauka, na jedan izuzetno neprimeren način, izvrgavajući podsmehu činjenicu da je dekan tog fakulteta fizički napadnut i da motivi i oni koji stoje iza napada na tog čoveka nisu nikada utvrđeni.
Umesto, da se pohvali činjenica da je Fakultet političkih nauka, fakultet koji je ustanovio termin „akademske čestitosti“ i princip akademske čestitosti, na koji su obavezni svi studenti tog fakulteta, vi ste dozvolili narednom poslaniku da ovde ismeva tu činjenicu. Mislim da je na jedan neozbiljan način pristupio izuzetno ozbiljnoj temi, a iz onoga što je govorio vidi se da čak nije ni pročitao materijal.
Ono što on preporučuje da se izmeni već postoji u ovom predlogu, predstavnici srednjih stručnih škola imaju članove Nacionalnog prosvetnog saveta i čak i danas biramo neke od njih.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Podsećam vas na član 107. Poslovnika Narodne skupštine, na vašu obavezu iz člana 108. da reagujete ukoliko neko u skladu sa članom 107. uvredi drugog narodnog poslanika.
Mene je narodni poslanik Marijan Rističević uvredio i ja zahtevam, bez obzira na to da li je on to uradio u poslednjoj rečenici i bez obzira na to da li u ovoj Skupštini postoji nekakva druga praksa, da vi iskoristite svoje, ne pravo, nego obaveze iz člana 108. i da izreknete meru opomene narodnom poslaniku koji meni sugeriše da ja određene stvari izgovaram zato što trebam da doktoriram na Fakultetu političkih nauka.
Ja se svojim obrazovanjem ponosim. Vrlo rado ću svoje obrazovanje uporediti sa obrazovanjem bilo koga iz SNS, a to što ne poranimo svi jedno jutro pa doktoriramo …