Zahvaljujem gospođo predsednice.
Mislim da je moj predlog poznat narodnim poslanicima, s obzirom na to da sam ga predlagala više od 20 puta. Naime, predlažem da se u Krivičnom zakoniku izvrši izmena koje će se sastojati u tome da se među krivična dela koja ne zastarevaju u vrsti i krivično delo krađe beba.
Ova obaveza Republike Srbije potiče iz 2013. godine kada je Evropski sud za ljudska prava u slučaju jedne naše sugrađanke presudio da je njoj povređeno pravo na privatnost i porodični život i obavezao RS da do septembra 2015. godine usvoji ovaj predlog zakona.
Dvadeseti put predlažem ovo i ovaj predlog stvarno jeste jedan od onih zakona gde mi stvarno ne možemo da dokučimo zbog čega poslanici vladajuće koalicije ne žele da glasaju za njega. Mislim da su ovoj grupi zakona recimo i izmene koje bi omogućile da se nasilnik odstrani iz zajedničkog domaćinstva, a ne žena koja trpi nasilje, izmena koja bi se sastojala u tome da se ljudima koji su nasilnici u porodici oduzme oružje, izmena koja bi se sastojala u tome da oni koji imaju oružje moraju da prolaze određene preglede, redovno itd.
Stvarno već iz meseca u mesec i iz sednice u sednicu ne možemo da nađemo drugi razlog zbog čega SNS ne glasa za to, osim da to ne želi da uradi zato što dolazi od predstavnika opozicije. Meni nadu uliva to što je meni predsednica prošli put zabranila da čitam imena poslanika koji ne žele da glasaju za ovaj predlog zakona i što je sastav Republičke skupštine i način na koji poslanici glasaju proglasila tajnim podatkom, jer mi to govori da je i nju sramota zbog toga što narodni poslanici SNS već više od godinu dana ne žele da usvoje ovaj predlog zakona.
Tako da, ako vas i dalje bude sramota, a nadam se da će vas biti sramota, ja ću predlagati ovo i nadam se da ćete jednoga dana, pa makar i za godinu dana pristati na to da usvojite sve ove predloge zakona jer i vi sutra trebate da izađete na ulicu u svom gradu i da možda sretnete nikog kome je dete ukradeno i da mu objasnite zbog čega niste želeli da se njemu da duži rok da istraži šta se sa tim njihovim detetom desilo, a do tada neka vas bude sramota, a ja imena neću čitati.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Koleginice i kolege, mi sada imamo jednu nelogičnost. Vi, ovako kako predlažete zakon, zapravo uvodite nejednakost u trajanju pripravničkog staža za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom i zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom za koje pripravnički staž ostaje 12 meseci, dok za zdravstvene radnike vi njega smanjujete na šest meseci.
Nelogičnost se sastoji u tome što ste vi u obrazloženju na naredni amandman koji su podnele kolege Pavićević i Živković, gde oni predlažu da se za zdravstvene saradnike skrati staž koji je unekoliko različit od ovog amandmana koji mi predlažemo, govorite da je to nemoguće zato što pripravnički staž mora da traje duže da bi se oni osposobili za posao koji obavljaju. Kada mi to isto predlažemo za zdravstvene radnike, vi taj amandman odbijate. Sada prosto treba da nam objasnite ovde na koji način imate različite aršine za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom i zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom.
Kažete da je ovo neophodno da bi mladi lekari što pre mogli da se zaposle. Pretpostavljamo da je to razlog zašto skraćujete ovaj pripravnički staž. Međutim, mi nismo primetili da je za mlade lekare prestala da važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, iako smo mi predlagali da oni budu izuzeti od toga. Nismo primetili da onaj zakon koji smo usvajali, kada smo isto govorili da neće doći do povećanja broja zaposlenih mladih lekara, daje rezultate. Radi se o Zakonu o specijalizaciji, zato što mladi lekari i dalje sve više masovno odlaze iz zemlje jer nije problem u dužini trajanja pripravničkog staža, nego je problem u tome što vi stvarate uslove u kojima oni u Srbiji apsolutno nemaju nikakvu mogućnost da ostanu, da zarade i da dostojanstveno žive od svog rada i da svoj život provedu onako kako su verovatno zamišljali kada su se upisivali na medicinski fakultet, znajući koliko školovanje traje i koliko je to jedan dugotrajan proces.
Zbog toga vi nećete rešiti nijedan problem. Ostaje dilema zašto je nekome potrebno šest meseci da se osposobi za posao koji treba da obavlja sutra, zašto je nekome potrebno godinu dana, ako u oba slučaja imaju visoku stručnu spremu. Opet kažem, ono što je najvažnije, da vi nijedan problem zaposlenja mladih lekara ne rešavate, a da ne pričam o tome da oni retki koji uspeju da se zaposle treba da budu svesni toga da će sutra brojač putnika u autobusu imati veću platu od njih, čak i kada budu specijalizovali to za šta su se u tom momentu već deset godina školovali.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, ne znam da li ste čuli da je prethodna koleginica govorila o kvazi zdravstvenim stručnjacima koji su predlagači amandmana.
Predlagači amandmana smo Balša Božović, ja, Goran Ćirić, Jovana Jovanović i Gordana Čomić. Ne znam kakvi smo kvazi zdravstveni stručnjaci, na šta je koleginica tačno mislila, da li ona osporava pravo narodnim poslanicima da predlažu amandmane ako to nešto nije usko iz njihove stručne oblasti ili profesije. Da li treba raspravu u Skupštini da organizujemo tako da samo oni koji su određene profesije mogu u njima da učestvuju? Znamo ko je poznat po tome da se predstavlja kvazi nešto što nije, pogotovo kada je struka u pitanju, tako da, mislim da ste morali opomenuti koleginicu da ne može poslanike koji podnose amandmane, što je naše pravo, što je naša obaveza i što u krajnjem jeste naš posao, da na takav način omalovažava, vređa i da govori o tome da smo mi nekakvi kvazi zdravstveni stručnjaci zaista nije bilo na mestu.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo u raspravi u načelu rekli da ovaj zakon predstavlja šamar svim onim građanima i investitorima koji su pošteno i u skladu sa zakonom gradili objekte, da li za stanovanje, da li za tržišnu namenu i gospođa ministarka, mada ovde nevešto pokušava da nas ubedi u to da je nekako DS kriva za nelegalnu gradnju zbog toga što je bilo nemoguće dobiti dozvole ili su se one dosta dugo čekale, taj argument bi imao smisla kada bi svi gradili, u slučaju da su svi gradili nelegalno. Međutim, činjenica je da nisu svi gradili nelegalno, da je bilo i građana i investitora koji su sve radili u skladu sa zakonom, koji su skupo plaćali sve što je trebalo platiti i bilo je građana i investitora koji takve stvari nisu činili i vi ovim zakonom zapravo opraštate svim investitorima koji su gradili nelegalno i možda je manji problem moralni, što im opraštate, a veći je problem to što vi njima direktno stavljate pare u džep.
Ovi članom koji mi predlažemo da se briše imate dovoljno obraza da to proglasite za javni interes. To je, mislim, vrhunac cinizma, gde vi recimo imate dva investitora, jedno koji je za zgradu koju je izgradio platio nekakve naknade u visini od 100 hiljada evra i imate investitora koji će u skladu sa ovim novim zakonom za zgradu
koju je izgradio na istom mestu možda platiti pet hiljada evra i vi jednom investitoru poklanjate 95 hiljada evra. Stavljate mu direktno te pare u džep i to proglašavate javnim interesom.
Vi, dakle, gospođo Mihajlović, privatni interes ovim Predlogom zakona nazivate javnim interesom sve ubeđujući nas u to kako je to mnogo bolje od onoga što se radilo ranije.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Mi bismo se pridružili u podršci ovom amandmanu i predložili narodnim poslanicima da u danu za glasanje i oni podrže amandman. Poslanici Demokratske stranke su na nekoliko načina pokušavali da poboljšaju ovaj Predlog zakona, mi smo gospodinu Vujoviću i Narodnoj skupštini nudili nekoliko mogućnosti za promenu ovoga što oni nama ovde nude, pa smo tako nudili ili da se prosvetarima da pomoć u visini jedne prosečne plate kao što oni i zahtevaju.

Zatim smo nudili da im se vrati sve ono što im je oduzeto u toku godinu dana besmislene štednje, zato što sve te pare koje su oni uštedeli, premijer je već našao načina da negde nenamenski potroši, zatim smo pokušavali da vas ubedimo da se proširi spektar ljudi koji dobijaju, mi duboko i dalje verujemo da u Srbiji postoje dva javna sektora, da postoji javni sektor koji radi, gde problem nisu ni broj radnika, ni plate tih zaposlenih i da postoji javni sektor koji apsolutno ništa ne radi, a u kom se zapošljava preko veze, u kom se zapošljava preko stranke, gde su problem i plate zaposlenih, odnosno visina tih plata i broj zaposlenih u tom drugom kako vidimo povlašćenom javnom sektoru.

Pokušavali smo da ispravimo tu nepravdu, u međuvremenu se zakon nekoliko puta kroz amandmane menjao, tako da mi ovo o čemu danas raspravljamo apsolutno nije ono o čemu smo počeli da raspravljamo pre samo dva dana. Najpre se izmenila suma, sada su se izmenili ljudi koji to dobijaju. Jedna veoma važna jedna molba vama i predlog i dalje Narodnoj skupštini da prihvati jeste da se zakonom obavežete da će tu pomoć dobiti svi zaposleni u prosveti, a ne da će se nekakvom odlukom Vlade odrediti kriterijumi po kojima će zaposleni dobijati pomoć. Ni to niste želeli da prihvatite. Niste želeli da prihvatite ni da zakonom definišemo rok u kojoj će ta pomoć biti isplaćena.

Zbog svega toga, mi naravno, se priključujemo i ovom amandmanu narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, zbog toga što smatramo da ovakav zakon kakav je sada, ne samo da je uvreda za prosvetare i sve one koji pošteno u Srbiji rade svoj posao, nego da je postao apsolutno i besmislen.

Vi nameravate, sada poslednjim izmenama da obavežete lokalne samouprave na nekakva plaćanja. Mi smo na Odboru za obrazovanje čuli da lokalne samouprave nemaju para ni da isplaćuju jubilarne nagrade istim tim prosvetarima koji te jubilarne nagrade ne dobijaju zato što lokalne samouprave koji vode ljudi iz SNS naravno baš ne smatraju da je obrazovanje nešto neobično važno za naš sistem. Vi ste upravo obavezali lokalne samouprave koje nemaju pare ni za jubilarne nagrade da isplaćuju još i naknadno nekakve troškove, a čuli smo i od ministarke Udovički da dalje se ima namera da se po ko zna koji put od kako je Vlada Republike Srbije formirana u sastavu SNS, SPS, da se opet smanje transferi lokalnih samoupravama, ali im se zato obaveze gomilaju. Čak i to ne bi možda predstavljalo problem da lokalne samouprave tim sredstvima raspolažu racionalno.

Znate, dolazim iz grada u kome se gradska uprava opredelila i upustila u projekat izgradnje dino parka. Ta moja lokalna samouprava grada Novog Sada verovatno će smatrati da ako već gradi dino park, ima već obavezu da poveća platu i onim zaposlenima u predškolskoj ustanovi, možda baš nema obavezu da isplati svim zaposlenima u obrazovanju jubilarne nagrade.

Tako da osim toga što niste prihvatili naše predloge spektru ljudi koji treba da prime ovu pomoć, nazovimo je pomoć,oni je nazivaju malo grublje, milostinjom, verovatno se tako i osećaju, kad još čuju i ministra Verbića kako ih vređa, verovatno im još i teže bude. Vi niste prihvatili čak ni to da u zakonu piše da će pomoć dobiti svi. Vi ste rekli da će ovde pomoć dobiti svi, ali ako bismo se prisećali šta ste sve rekli i šta je gospodin Vučić sve rekao, videćete zbog čega imamo malo skepske kada nam vi ovde nešto za govornicom govorite. Vi ste rekli, da je nezaposlenost opada, vi ste rekli da ništa nije poskupelo, vi ste rekli da građani žive sve bolje i lakše. Tako da s obzirom na to da čitava niz naših amandmana nije prihvaćen iako smo vam nudili zaista veliki broj mogućnosti mi se pridružujemo narodnim poslanicima…

Svakako. Tako da se priključujemo narodnim poslanicima Živkoviću i Pavićeviću u pozivu Narodnoj skupštini da u danu za glasanje prihvati ovaj amandman i poštedi prosvetare poniženja koje im vi ovde priređujete.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče. Pozitivno tumačim činjenicu da mi je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prošli put zabranila da čitam imena narodnih poslanika iz SNS koji su 19 puta odbili da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba.
Pozitivno je tumačim zbog toga što ja iz toga zaključujem da i predsednica Narodne skupštine shvata da je sramota da Skupština 19 puta ne uvrsti ovaj predlog zakona u dnevni red i s toga ja dalje zaključujem da je i ostale narodne poslanike koji ne glasaju za ovaj predlog zakona sramota i onda iz toga izvodim zaključak da to znači da ćemo možda ili ovaj put, a ako ne ovaj, a onda svakako neki od narednih puta svi zajedno usvojiti Predlog zakona koji ovde nudim, a to je da se Krivični zakonik izmeni samo u jednom svom članu, odnosno da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađe beba.
Ne radi se ni o čemu što sam izmislila ili što smatram lično da treba da se uradi, 2013. godine je Evropski sud za ljudska prava u slučaju naše sugrađanke Zorice Jovanović zaključio da je njoj povređeno pravo na privatnost, da je Republika Srbija povredila pravo na privatnost kada joj je više od 20 godina pre toga ukradeno dete iz porodilišta za koje su joj rekli da je mrtvo, što inače jeste scenario koji se ponavlja u svim tim slučajevima.
Republika Srbija je obavezana da do septembra 2014. godine usvoji zakonodavni okvir kojim bi se ovakve stvari regulisale. U novembru 2015. godine Republika Srbija to i dalje nije uradila. Ja već više od šest meseci na svakoj sednici predlažem da se tako nešto uradi. Meni lično nije jasno zbog čega vladajuća većina u ovoj Skupštini to odbija. Kažem, mislim da je dobro što je predsednicu sramota da se imena poslanika koji ne žele da glasaju za ovaj predlog čitaju, ali to ne menja činjenicu da će građani znati da poslanici SNS ne žele da se u krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo krađa beba.
U nadi da će ovaj put biti drugačije, ponovo pozivam poslanike da glasaju za to, a ako ne, neka predlagaćemo mi to ponovo, neće ni nas biti sramota ako vas već nije sramota.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, pre nego što počnemo iole ozbiljno sa gospodinom ministrom da razgovaramo o ovom Predlogu zakona, molim ga da prenese svom kolegi, ministru Srđanu Verbiću, da DS očekuje od njega da se izvini prosvetnim radnicima i svim zaposlenima…

Da li vi znate šta je tema? Da li znate šta hoću da kažem?

Dobro, ovim putem zahtevam od gospodina Verbića da se izvini… (Isključen mikrofon.)
Da li neko može nešto da kaže?

Gospodin Verbić je izjavio da prosvetni radnici koji nisu zadovoljni sa ovih 7.000 dinara… (Isključen mikrofon.)
Ne smem da govorim o 7.000 dinara?

Ja ću gospodine Bečiću dati sve od sebe da budete zadovoljni načinom na koji govorim, a vi ako u bilo kom momentu procenite da to što govorim nije u skladu, molim vas da mi oduzmete reč jer to redovno činite.

Molim vas prestanite da se raspravljate sa mnom.

Ne interesuje me.

Prekidate me zato što kritikujem Vladu SNS i ni zbog čega drugog. To je svima u ovoj Skupštini jasno i postaje sve jasnije iz dana u dan i kako sve više radimo, to postaje jasnije.