Koji hoćete 107.

Kao što su već narodni poslanici rekli, član 16. odnosi se na isplaćivanje bonusa, nagrada i božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i govori se da se ovo ne odnosi na one koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u toku 2016. godine.

Predlažem da se ovaj deo, „u toku 2016. godine“ briše, ali ja ne znam da li je vama poznato da postoje prosvetni radnici kojima lokalne samouprave nisu isplatile jubilarne nagrade u toku ove godine, čak i neki koji su 2014. godine stekli pravo na jubilarnu nagradu i da to lokalne samouprave nisu isplatile.

Da ste bili malo više zainteresovani za razgovor sa sindikatima prosvetnih radnika, onom prilikom kada ste im dodelili, vi kažete pomoć, a oni kažu milostinju, od šest, odnosno sedam hiljada dinara, vi bi ste znali da se oni sa tim problemom suočavaju na nivou svojih lokalnih samouprava.

Tako da ja predlažem da i oni prosvetni radnici koji su stekli pravo od 2015. ili 2014. godine na jubilarnu nagrdu, a lokalne samouprave im to nisu isplatile, dobiju mogućnost da im se isplate jubilarne nagrade u 2016. godini. Mislim da to ne remeti vašu osnovnu intenciju da drugi ne dobiju neku vrstu nagrade u svojim preduzećima, za to mislim da nisu lokalne samouprave najveći problem, već naprotiv imali smo jedan slučaj koji je dosta uzburkao javnost koji nije bio iz ovog domena, a mislim da ćete, evo ako usvojite ovakav amandman, pružiti mogućnost ljudima koji su neka prava ostvarili da im to pravo ne bude uskraćeno.

Ne znam šta znači ovo poslednje što ste rekli.

Dakle, gospodine Vujoviću, ako ovo ostavimo ovako onda je moje pitanje, šta će biti sa prosvetnim radnicima koji su stekli pravo na jubilarne nagrade u 2015. godini, ne u decembru, oni su se već u novembru žalili da njima lokalne samouprave ne isplaćuju jubilarne nagrade. Šta će biti sa prosvetnim radnicima, koji su stekli pravo na jubilarne nagrade tokom 2015. godine, a njima lokalna samouprava nije uplatila jubilarne nagrade?

Meni ste dali reč?

Mislim da ste upravo to rekli, samo nisam razumela da ste mi dali reč, pošto je bila neka buka.

Dakle, ja predlažem da se ovaj stav 2. briše. Samo da građani znaju o čemu se radi. Dakle, govori se o tome da naknade za rad predsednika i članova komisije ne mogu biti uvećavane i onda se nalazi vrlo jedan čudan stav za bilo koji zakon. Kaže: „Zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada iz stava 1. ovog člana, radi smanjenja izdataka po ovom osnovu i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata, kojima je uređeno plaćanje ovih naknada“.

Molim vas, da li je ovo Zakon o budžetu ili zapisnik sa nekakvog sastanaka? Mislim, ovo zaista izgleda kao odredba iz nekog zapisnika, gde ste vi seli, pa ste se nešto dogovorili, pa sada zadužujete nekoga da u budućnosti nešto uradi, bez ikakvog roka, bez ikakvog govora o tome kakvi, koji organi, koje naknade, koji zakoni. Prosto, zaista je neozbiljno se ovako nešto da se nalazi u zakonu. Ako išta ima neozbiljnije od toga, to je obrazloženje koje je Vlada Republike Srbije dala u svom mišljenju zašto odbija moj amandman. Kaže – amandman se odbija iz razloga, i onda se ponovi ovaj stav 2. koji zaista pre liči na zapisnik sa nekakvog sastanka, nego na odredbu zakona o budžetu za 2016. godinu.

Tako da, ja vas molim da ili to sklonite iz zakona, ili da se dogovorimo nekako da uradimo neku ispravku amandmana, ali ovo je zaista sramota da ovako stoji u Zakonu o budžetu, ili da se da neki rok, ili da se neki konkretni organi nadležni zaduže za to ili da se kaže kojih zakona, nešto s tim uradite.

Zahvaljujem.

Vi ovde članom 23. pokušavate, zapravo ne pokušavate, nego ste regulisali nešto što je regulisano već Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i mi smatramo da nema nikakve potrebe da se ovim članom zakona definiše ekonomska klasifikacija sa koje će se budžeta AP Vojvodine usmeravati sredstva za vršenje poverenih poslova.

Ustavom je jasno definisano da Republika Srbija u situacijama u kojima poverava poslove AP Vojvodini je dužna da obezbedi sredstva za obavljanje tih poslova. Kada je AP Vojvodina u pitanju, umesto što ovde nudite da se definišu stvari koje su već definisane drugim pravnim aktima, mnogo bolje bi bilo da se potrudite da se za nju obezbedi ustavni minimum od 7%.

Umesto da to radite, vi ste se opredelili da u budžet AP Vojvodine suprotno zakonu stavljate ono što u tom budžetu ne može biti na taj način da autonomna pokrajina ne može da ostvari ni svoju obavezu, obavezne tri sedmine za kapitalna ulaganja niti joj pripada 7% budžeta.

Tako da, opet kažem, način da se iz ove situacije izađe jeste usvajanje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, sa čime ćete, mislim, imati dosta problema, sve i da želite to da uradite, mada vaše dosadašnje ponašanje ničim ne ukazuje na to da vi uopšte i želite da se taj zakon usvoji.

Za razliku od ostalih ministara iz svoje stranke, niste pravili radnu grupu, ali ste rekli da su uslovi da se ovaj zakon usvoji, da bude usvojen zakon o finansiranju lokalne samouprave itd. Što se nas tiče, isto tako ste mogli reći da je uslov za usvajanje ovog zakona da Srbija uđe u EU zato što je jednako netačno da ste rekli… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Sad osim te dosta sumnjive situacije sa investitorima o kojoj smo u već nekoliko navrata govorili, posebno i zbog toga što je i sam Fiskalni savet ocenio da vi zapravo u ovom budžetu krijete koliko plaćate, navodno, investitore, sada se u članu 24. u njegovom poslednjem stavu, kao investitor, pojavljuju i crkve i verske zajednice.

Mi smatramo da, ukoliko to zaista bude slučaj, a to jeste nešto za šta smo se mi založili u svom predizbornom programu, crkve i verske zajednice moraju platiti porez na sve one aktivnosti na koje porez plaćaju svi koji posluju u Srbiji. Ne smatramo da one treba da plaćaju porez za verske aktivnosti, za ono što jesu aktivnosti duhovnog karaktera, ali svaki put kada se bilo koja crkva i verska zajednica pojavi kao investitor mora platiti porez za posao kojim se bavi ili koji joj je poveren.

U svakom slučaju, smatramo da bi to bio jedan interesantan izvor prihoda, veliki izvor prihoda u državnom budžetu. Umesto toga vi ste se opredelili za put sa kojim se mi ne slažemo. Opredelili ste se za smanjenje plata, za smanjenje penzija da bi se plaćali lažni investitori i da bi se neki investitori, za koje mi smatramo da ne bi smeli da imaju povlastice, dovodili u još povoljniji položaj, a drugi u nepovoljniji time što bi bili oslobođeni od poreza.

Morate, gospodine Bečiću, to da nas pitate.

Pa, ne od sada, nego vi se zalažete za primenu Poslovnika, vi ga ne primenjujete.

Ja bih, u skladu sa članom 101, htela da vas podsetim, vi ste malopre rekli da vi nemate drugog načina da održite red na sednici nego da izričete narodnim poslanicima opomene, ali vi imate drugog načina, gospodine Bečiću. Član 101. kaže da predsednik Narodne skupštine, potpredsednik, u našem slučaju, može da prekine sednicu Narodne skupštine i da kada ne može na drugi način da održi red, može da odredi pauzu u radu Skupštine i da nam to obrazloži.

Tako da nije tačno da vama jedino što stoji na raspolaganju jeste prekid Skupštine. Vi možete vrlo lepo, ako osećate da ne možete na kraj sa tim što poslanici govore, da odredite pauzu. Radimo već danima.

Zahvaljujem.

Radi se o članu 103.

Najpre gospodin Babić nije rekao koji član Poslovnika reklamira, što je njegova obaveza. Ali, druga stvar zbog koje sam se još pre toga javila - vi nikako, gospodine Bečiću, da savladate taj član 103. Vi ste, naime, dužni i da date obrazloženje zbog čega mislite da nije načinjena povreda ili da otklonite povredu, ukoliko smatrate da jeste načinjena, i nakon toga da nas pitate da li smo zadovoljni. Sada ste konačno savladali ovaj deo …

Mogu ovako kao gospodin Babić da govorim o amandmanu ili kao mi što moramo da govorimo?

Mislim da je potpuno neverovatno da o bilo čijem domaćem vaspitanju govorite.

Ne čujem šta govorite zato što mi upadate u reč.

Mada mislim da se vidi da to samo i znate da radite. Tako da neću ni da govorim.