Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milan Korać

Milan Korać

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Postavio bih pitanje Ministarstvu za obrazovanje, jer me zamolila jedna gospođa, Ljiljana Stanković iz Novog Bečeja. Završila je Filozofski fakultet u Novom Sadu i ne može na osnovu ove diplome da se zaposli, jer joj osporavaju da naziv koji je u diplomi i u master uverenju ne nalazi se u Pravilniku o zvanjima.

Prvo, u diplomi kaže da je diplomirani filozof srbista – Srpska književnost i jezik, a u uverenju stoji da je profesor književnosti srbista. Tamo je prefiks upotrebljen na početku, a ovde na kraju. Ne bi me čudilo da joj ovu diplomu ne priznaju u Hrvatskoj, jer sve što inklinira na srpstvo oni verovatno to ne uvažavaju, ali da u Republici Srbiji neko završi Filozofski fakultet i to srpski jezik i književnost i da ne može već dve godine da se zaposli, pa se iz tih razloga obratila 2013. godine Ministarstvu prosvete tražeći objašnjenje zbog čega ona ne može da se zaposli u gimnaziji, zašto joj to osporavaju.

Ministarstvo je izveštava - Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je vašu inicijativu prosledilo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja radi davanja stručnog mišljenja, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja dostavio je Ministarstvu mišljenje broj 896/13 kojim na osnovu uvida u dostavljenu dokumentaciju predlaže dopunu pravilnika akademskim nazivom master profesor književnosti i jezika srbista za izvođenje nastave iz predmeta srpski jezik i književnost u gimnaziji. Ministarstvo je saglasno sa mišljenjem zavoda, za isto će biti uneto u obzir prilikom sledeće dopune navedenog pravilnika.

Sada postavljam pitanje, koliko godina je potrebno da bi Ministarstvo inoviralo pravilnik? Čuli smo ovde da je i drugi poslanik postavio to pitanje, da je uvedeno novo zvanje na određenom fakultetu. Normalno, prvo sam se obratio rektoru Univerziteta u Novom Sadu. Kada sam mu pokazao diplomu i uverenje on se čudi, kaže – šta je to sada sporno, šta je tu pitanje? Jednostavno, dete ne može da radi zato što ovaj naziv nije adekvatan nazivu u pravilniku. Kaže – ima više takvih slučajeva, nije to samo taj slučaj. Onda sam na Odboru za obrazovanje, gde su bili prisutni ministar i dva državna sekretara, postavo to pitanje – kada će biti inoviran taj pravilnik? Prošlo je godinu i četiri meseca od kada je Ministarstvo izvestilo da će to da bude u pravilniku, odnosno taj naziv uveden.

Već tri meseca ganjam u Ministarstvu državne sekretare da konačno reše ovo pitanje, jer dete koje je završilo fakultet koji je akreditovan i koji normalno radi jednostavno ne može da se zaposli zbog toga što ovaj naziv ne odgovara nazivu u pravilniku.

Postavljam pitanje, da li fakultet može svojevoljno da nazive stavlja različito svake godine ili mora da se pridržava naziva koji postoji u pravilniku? Izgleda da ovde neko ne radi kako treba. Prvo, koliko je potrebno Ministarstvu, ako je prošlo godinu i četiri meseca od kada je ministar izvestio da ispunjava sve uslove i da će pravilnik biti inoviran, da nisu to uradili? Znači, treba još da čeka godinu, dve ili tri? Šta treba, da tuži državu za naknadu štete iz razloga što ne može sa svojom diplomom da predaje u srednjoj školi?

Hteo bih odgovor od Ministarstva da konačno odgovore kada će ovo biti sprovedeno u praksu, odnosno da se pravilnik inovira da bi dete moglo normalno da radi?
Istovremeno, mislim da bi trebalo sa ovim upoznati i Vladu, da prolazi godinu i po dana, da će pravilnik biti inoviran, a da jednostavno Ministarstvo to ne radi ili zbog toga što je sada promenjen ministar u Ministarstvu…
Ranije je bio Žarko Obradović, a sada je novi. Mislim da administracija mora da radi i da poštuje, bez obzira da li je došlo do promene ili ne. Hvala.
Radi javnosti, a i same Skupštine, možda se kod gospodina Babića desio lapsus.
U 2008. godini u aprilu penzije su povećane za 4%, vanredno 10% i u oktobru 4,3%. Znači, ne može da bude da su penzije u toj godini povećane za 72%.
Hvala lepo predsednice što ste mi dali reč. Očekivao sam da ću ranije dobiti reč.
Želim, pre nego što ću govoriti o konkretnoj stvari, da kažem da je dobro što je Ministarstvo izašlo sa izmenom i dopunom ovog zakona, obzirom na polemiku koja je bila poslednjih meseci u javnosti, pa je u samoj ovoj Skupštini, o interpretaciji tumačenja ovoga zakona.
Ne bih vršio interpretaciju šta zakon rešava, nego bih o konkretnoj stvari govorio, sa kojom se pojedinci susreću u praksi, da mogu ovu diplomu da ovu diplomu da primene u svom životu.
Dobio sam jedan predlog, to je u stvari zahtev, jednog studenta koji je završio Filozofski fakultet u Novom Sadu i dobio je diplomu i kaže – diploma filologa srbista – srpska književnost i jezik. Dobio je isto tako i uverenje o masteru. Postavljam pitanje – da li u diplomi i u uverenju o masteru treba da bude istovetan naziv? Ovde se govori – diplomirani filolog srbista – srpska književnost i jezik, a u masteru kaže – master profesor književnosti i jezika srbista.
U tumačenju ove diplome u mestu Novi Bečej, gde ova gospođica živi, jednostavni ne može da se zaposli u gimnaziji iz razloga što naziv u diplomi nije istovetan sa nazivom u pravilniku, koji određuje nazive.
Sada se postavlja pitanje – da li diploma treba da se izdaje na osnovu pravilnika, kako je to formulisano, ili taj pravilnik treba da bude kasnije usaglašen? Da li fakultet može proizvoljno da određuje nazive ili mora da dobije verifikaciju od ministarstva?
Ovde ova gospođica ili gospođica, ona se još u 2013. godini obratila ministarstvu, da ministarstvo razreši pitanje da li je ona kao diplomirani student, koja ima i master, može da predaje u gimnaziji. Ona je od ministarstva dobila odgovor da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vašu inicijativu prosledilo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, radi daljeg stručnog mišljenja. Kaže – Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja dostavio je ministarstvu mišljenje broj taj i taj, kojim na osnovu uvida dostavlja dokumentaciju i predlaže dopunu Pravilnika akademskih naziva master profesor književnosti i jezika (srbista) za izvođenje nastave i predmeta srpskog jezika i književnosti. Ministarstvo je saglasno sa mišljenjem Zavoda i isti će biti u obzir prilikom sledeće dopune navedenog pravilnika.
O tog vremena prošlo je više od godinu dana, a taj pravilnik nije dopunjen i ona ne može svoje znanje koje je stekla na fakultetu i diplomi da predaje u toj gimnaziji.
Pokušao sam u direktnom kontaktu sa ministarstvom već dva meseca da se ovo pitanje reši. Jednostavno, nema nikakvog odgovora na koji će se način rešiti. Mislim da ovakva praksa i ovakav rad nije dozvoljen i to je pitanje odgovornosti da jedno lice koje završi fakultet ne može da koristi svoju diplomu i svoje znanje da radi u praksi, jer joj se osporava da njena diploma nije u skladu sa nazivima koje određuje pravilnik.
Koliko treba da prođe vremena još i u ovom ministarstvu da usaglasi, da inovira taj pravilnik sa nazivima koji se primenjuju u diplomi? Vi ste ovde lepo u članu 95, u stručnim, akademskim i naučnim zvanjima rekli lepo, ali niste rekli ko izdaje i kaže – treba master sa naznakom zvanja i u određenoj oblasti. Da li to fakultet i kada određuje? Da li on to proizvoljno određuje ili mora da se drži nekih naziva koji su već utvrđeni?
Vi ste ovde u članu novog zakona 105b rekli da ministar donosi rešenje o profesionalnom priznavanju u roku od 90 dana od dana prijema uverenja za priznavanje stručne visokoškolske isprave radi zapošljavanja. Znači, to su strane diplome. Šta ćemo onda da radimo sa našim diplomama koje nisu usaglašene sa ovim pravilnikom? Da li ministarstvo treba u određenom roku to da reši? Vidimo u ovom slučaju da prolaze godine, a da se to pitanje ne rešava.
Podneo sam jedan amandman, jer ministar je ovde rekao da mnoge ideje koje su date nisu verovatno u potpunosti sprovedene na onakav način kako se to zamišljalo i da bi trebala ova diskusija u Skupštini da doprinose poboljšanju zakona. Dao sam primedbu, odnosno u jednom amandmanu, da je Ministarstvo u obavezi kada se novi naziv na fakultetu za pojedina znanja uvede, da je u roku od 15 ili 30 dana, da izvrši inovaciju u tome pravilniku.
Čuli samo i druge govornike. Nije samo pitanje ovde, sa ovoga fakulteta, nego i drugih fakulteta. Ovo je bilo i na Odboru za obrazovanje. Rečeno je da ima mnogo, mnogo naziva koji se navode u diplomi, a da jednostavno nisu usaglašeni sa ovim pravilnikom. Molio bih ministra da, pre svega, obrati pažnju na to, jer mnogi svršeni studenti ne mogu da se zaposle i da rade zbog toga što postoji ovakva protivrečnost. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, mi smo pre 10 dana usvojili dva značajna zakona. to je Zakon o radu i Zakon o penzijama. Danas usvajamo dva ista tako značajna sistemska zakona. To je Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju.
Mislim da ovaj zakon u odnosu na raniji zakon, je daleko fleksibilniji jer rešavanje pitanje procedure i postupka privatizacije, što je bio nedostatak ranijeg zakona, tako da je ta privatizacija sprovođena kako se kome u vremenu svidelo i nije bilo odredbi koje su to precizirale.
Ovaj Zakon o privatizaciji u članu 5. govori šta je predmet privatizacije. U tačci 1. privatizacija - vrši se društvenih, odnosno javnog kapitala ili imovine i preduzeća i drugih pravnih lica, uključujući i javna preduzeća.
Znači, ovde se pretpostavlja da će doći do privatizacije komunalnih javnih preduzeća. Do sada ta preduzeća nisu privatizovana. Mislim da sigurno će poboljšati poslovanje pojedinih komunalnih preduzeća, po mom mišljenju što ne bi trebalo privatizovati, jer mislim da nešto mora da ostane kao javno preduzeće u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava, to je pitanje vodovoda.
Voda će imati sve veći značaj u budućnosti. Mi se već danas sukobljavamo da pojedine opštine iako osnivaju ta preduzeća u vodovodu, ne mogu da reše taj problem jer on mora da se regionalno rešava, obzirom da nema uslova da se dobije pitka voda, tako da ova preduzeća ne bi trebalo ni pod kojim uslovima da se privatizuju.
Druga stvar, što je ministar naglasio, da pojedinci koji imaju određena ovlašćenja za sprovođenje zakona moraju da prihvate veću odgovornost za ono što rade, ali zakon možda bude idealno donesen a da bude zloupotrebljen kako od pojedinca koji ga sprovodi, može da bude zloupotrebljeno i od strane države.
Naveo bih samo jedan primer koji je toliko eklatantan da ga moram naglasiti. U starom zakonu i u ovom zakonu, govori da predmet akcija bez naknade koja se prenosi radnicima i bivšim radnicima koji su penzioneri, može da bude vrednost imovine do 30% i da po svakoj godini dobija se 200 evra.
Ja bih sada izneo primer koji je u NIS-u, najvećem preduzeću Srbije, a imalo je to preduzeće najveći kapital, došlo je do toga da je zakonom koji je sproveo Dinkić, o pravu građana na akcije, i treba svaki da dobije 1000 evra, a dobio je 20 ili 30 evra, pošto nije bilo kapitala i on je doneo u tom zakonu jedan član gde kaže da u javnom preduzeću NIS može da se sprovede privatizacija na osnovu procene vrednosti imovine.
U ono vreme kada je vršeno pregovaranje o prodaji NIS Rusiji, a on je to znao vrlo dobro, on je našao jednu stranu firmu koja je dala procenu, vrednost te imovine da je 2 milijarde i 200 miliona evra. Onda je na bazi toga odredio da zaposlenima i penzionerima pripada svega 4% vrednosti te imovine.
Pošto nije bilo te imovine, nego je utvrđena u ugovoru na osnovu knjigovodstvene i druge vrednosti, da je 930 miliona evra.
Tada ta imovina ne može da podmiri 4% od vrednosti. On je jednostavno jednom mahinacijom sproveo da radnici ne mogu da dobiju više od 70 evra. To je čisto zloupotreba od strane države prema zaposlenima. U ugovoru koji je nastupio posle pola godine, radnici koji su bili na osnovu ugovora koji je zaključen između naše države i Rusije, radnici su imali pravo na 700 evra za svaku godinu staža.
To je jedna zloupotreba i to zloupotreba koja se od pojedinaca vrši, što rekao ministar – mora biti odgovornosti velike za ona ovlašćenja koja pojedina lica imaju.
Druga stvar koju bih naglasio, u ovom zakonu se govori u članu 17. da od prodaje ove imovine, da se sredstva uplaćuju u budžet Republike, odnosno u lokalne samouprave. Mislim da to nije dobro rešenje.
Na ovaj član sam dao amandman o čemu ću pričati kada bude bilo reči o tome. Mislim da bi morala ova sredstva od privatizacije da se upotrebe za investicije za otvaranje novih radnih mesta, a ne kao što je ovde uopšteno rečeno, oni će se upotrebiti na osnovu programa. Kojeg programa? Možda bude i auto put, tu nema nikakvog zaposlenja?
Ovde bi ovaj član morao da pretrpi određenu korekciju da bi od tih sredstava od prodaje imovine išlo u investicije, jer znamo vrlo dobro da je u prošlosti, da su sredstva upotrebljena za budžet i potrošena su na osnovu čuvanja socijalnog mira koji je bio. Jednostavno su se izgubila kao takva.
Ako bi se ovo preciziralo da se upotrebe tačno za određene investicije u cilju podsticaja zapošljavanja.
Ima ovde i drugih odredbi zakona koje preciziraju stvari, ali ima jedna oblast koja je ostala nedorečena, a to je o javnim preduzećima kao što je EPS, JAT, a koja nisu privatizovana.
Tu bi morao zakon da se donese, da na osnovu jedne realne procene vrednosti te imovine, ti radnici koji su stvarali tu imovinu i koji tamo rade, ili koji su radili, da imaju pravo na besplatne akcije u visini 200 evra.
To bi u ovom zakonu trebalo da nađe svoje mesto, da bi bio potpun.
Hvala lepo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad Prve konstitutivne sednice Narodne skupštine Republike Srbije, pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu preminulom narodnom poslaniku dr Jovanu Krkobabiću, potpredsedniku Vlade i predsedniku Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

Slava mu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 165 poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine na Prvoj sednici Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 202 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su u Narodnoj skupštini, saglasno članu 22. Poslovnika, konstituisane sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa Srpska napredna stranka - za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Zoran Babić, a za njegovog zamenika narodni poslanik Maja Gojković; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije (SPS) – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Dijana Vukomanović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Đorđe Milićević; Poslanička grupa Demokratska stranka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Dragan Đilas, a za njegovog zamenika narodni poslanik Nataša Vučković; Poslanička grupa BORIS TADIĆ – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Marko Đurišić, a za njegovog zamenika narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Milan Krkobabić, a za njegovog zamenika narodni poslanik Konstatin Arsenović; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Milorad Mijatović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Milena Bićanin; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Dragan Marković, a za njegovog zamenika narodni poslanik Petar Petrović; Poslanička grupa NOVA SRBIJA – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Miroslav Markićević, a za njegovog zamenika narodni poslanik Dubravka Filipovski; Poslanička grupa SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Balint Pastor, a za njegovog zamenika narodni poslanik Laslo Varga; Poslanička grupa Srpski pokret obnove–Demohrišćanska stranka Srbije – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Aleksandar Jugović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Olgica Batić; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Nenad Čanak, a za njegovog zamenika narodni poslanik Bojan Kostreš; Poslanička grupa SDA SANDžAK-PDD – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin, a za njegovog zamenika narodni poslanik Riza Halimi.

Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – IZBOR PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE.

Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 9. Poslovnika Narodne skupštine, primio jedan predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine.

Predlog vam je dostavljen.

Kao što ste videli, za predsednika Narodne skupštine predložena je narodna poslanica Maja Gojković, izabrana sa izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista).

Podsećam da, prema članu 9. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predstavnik predlagača može da obrazloži predlog.

Da li predstavnik predlagača želi da obrazloži predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Pre otvaranja pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Srpska napredna stranka – dva sata, 43 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta; Poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Demokratske stranke – 22 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 12 minuta; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – 8 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SDA SANDžAKA – PDD – 6 minuta.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 9. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Nenad Čanak. Izvolite.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Miroslav Markićević. Izvolite.
Hvala lepo.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Dragan Đilas. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.