Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, da možda nije bilo diskusije od pre jednog skoro već sat vremena koja je obojena instrukcijom o tome da ne treba odavde da šaljemo nekakve negativne poruke nekom i da treba da damo doprinos smirenju i spuštanju atmosfere koja je vrela na ulicama, u Pionirskom parku, u obrazovnim institucijama, vrlo je verovatno da nakon učešća u raspravi koju je imao kolega Martinović, ne bih imala potrebu da se možda i javim.
Međutim, imam potrebu da informišem pre svega građane Srbije, a i mi ovde još jednom da konstatujemo da je bilo izuzetno značajno da se upravo bavimo onim radom za koji su građani opredeli, da treba da radi parlament i Vlada Republike Srbije.
To da „selo gori, a baba se češlja“ prosto nije tačno. Ono što radimo i onda kada su dimne bombe bile u ovoj sali, to je da donosite vi zakone, da mi prosto budemo spremni sve do momenta dok ova Vlada ili neka druga, implementiramo te zakone. Naravno da je sfera prosvete vrlo osetljiva zbog toga što i pored toga što najveći broj skupova počinje konstatacijom da svi radimo na nultoj toleranciji na nasilje, mi smo svedoci činjenice da je na izuzetno perfidan i prosto jedan neprimeren način nasilje ušlo u one segmente našeg društva za koje svi tvrdimo da su najosetljiviji, dakle ušlo je u prosvetni sistem, u škole. To ne samo fakultete, gde govorimo da autonomija univerziteta možda može nekako i da se razume i da su to naša deca koja će biti nosioci društvenog života kasnije, nego i u osnovne škole i to na način da su neki nastavnici, neki roditelji kada pošalju dete u školu potpuno se složili sa tim dete može da bude izvedeno iz škole i da učestvuje u protestima, makar ono bilo i u nižim razredima osnovne škole. To je zaista neprimereno.
Ako danas ne bismo podsetili da moramo reći svoj glas „stop“ tome, mi prosto ne bismo bili dovoljno odgovorni.
Daje se nekakva kritika Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete što nisu svi učitelji i nastavnici dobili iste plate. Razumem one koji nas pitaju zašto ranije nije svako dobio platu u skladu sa onim koliko je radio. Ja ću reći da je to bio jedan doprinos upravo spuštanju te vrele atmosfere. Smatrali smo da jedna prosto atmosfera u kojoj roditelji, nastavnici i učenici, koji su praktično elementi obrazovanja, treba da steknu uvid u to šta to ne valja i da treba da se vrate svom osnovnom poslu, obrazovanju i vaspitanju dece u osnovnim i srednjim školama, naravno, u uslovima bezbednosti.
Da li smo sigurni da su uslovi bezbednosti u redu kada su deca u pitanju? Jesmo. Poslali smo inspekcije, doduše, to su inspekcije koje pripadaju Ministarstvu rada, ali svejedno mi u Vladi na pitanju obrazovanja radimo svi zajedno i došlo je do zaključka da u školama postoje uslovi za bezbedan rad.
Zašto nisu plate bile u skladu sa radom još u decembru i januaru mesecu? Pre svega, zbog toga što je to bio period kada smo imali razgovore sa reprezentativnim sindikatima, kada smo se trudili zajednički da nađemo takav jezik koji će prosto biti adekvatan odgovor na to što su tražili prosvetni radnici i vi ste o tome svi obavešteni. Dakle, svi zahtevi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika su uvaženi i onda su i sami sindikati pozvali svoje kolege da se vrate u škole i da počnemo da radimo.
Koristim i ovu priliku da posebno zahvalim nastavnicima, profesorima, roditeljima koji su dali svoj doprinos da preko 50% škola uvek radi po 45 minuta čas. Dakle, oni su bili vrlo stigmatizovani. Na njih se vršio strašan pritisak. Oni su proglašavani primitivnim nastavnicima i profesorima, a zapravo su svoj profesionalni život i ljubav, ne samo prema poslu, nego prema deci, ispoljili na način kome se možemo svi diviti, jer kada je teško mi zapravo vidimo kakav ko ima istinski odnos prema radu.
Ono što se, nažalost, nije dogodilo, doduše, za 5% škola, to je da su one sve vreme bile u blokadi, i danas su u blokadi. Ono što se dogodilo, kao neka realnost, to je da je bilo i onih škola u kojima su neki nastavnici i učitelji radili, a neki nisu. Trideset, odnosno 22 do 25% škola je, u skladu sa onim što predviđa Zakon o štrajku, radilo po 30 minuta, neke 35 minuta čas, ali činjenica je da deca koja ne idu u školu ili koja čekaju da se neki nastavnik i profesor smiluje da im održi čas jesu oštećena, na onaj način koji je, po meni, najteži oblik nasilja i o kome upravo moramo govoriti ovde.
Ono što je takođe činjenica, to je da smo ocenili, naravno u Vladi Republike Srbije, i Ministarstvo finansija i premijer i pre svega Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada, zajednički smo prosto analizirali strukturu plata. Htela bih sada da vam kažem na koji način se obračunavaju plate, zbog toga što su to kontinuirana pitanja – kako smo mi to nekoga kaznili? Pa zapravo, mi smo sve vreme kažnjavali one koji su kontinuirano radili puno radno vreme, jer smo ih izjednačili sa onima koji su bili na ulici i primali su iste plate.
Januar mesec je mesec u kome je do 20. bio raspust. Pošto nikome nije raskinut ugovor o radu, naravno da smo smatrali da svi prosvetni radnici treba da dobiju pune plate. Ocena je bila da kada se krene sa nadoknadom, da će sigurno januar mesec svi nadoknaditi, kada god da se krene sa nadoknadom, i već smo onda vrlo otvoreno govorili da ćemo morati da poštujemo strukturu vremena, tj. obračun će morati da bude za finansijska davanja za plate na sledeći način.
Mi u prosveti imamo 40-časovnu radnu nedelju, 24 sata se plaća profesorima, nastavnicima, učiteljima za rad sa učenicima, sa decom, 10 časova u toj nedelji se plaća priprema i šest časova su finansijska sredstva koja se odnose na njihovo stručno usavršavanje, administrativne poslove, kontakt sa roditeljima i svi su u februaru dobili upravo tih šest sati, a onog momenta kada se bude nadoknadila nastava, i najveći broj škola je napravio plan nadoknade, biće isplaćen i drugi deo.
Dakle, doprinos smirivanju situacije je bio ne kazna što će neko primiti punu platu, a neko će primiti onoliko koliko je radio, jer to se prosto moralo uraditi još ranije, nego je bio još jedan poziv na što raniju nadoknadu.
S druge strane, imputira nam se da smo u prosveti jako kasno počeli da se bavimo pitanjem finansiranja visokog obrazovanja. To je apsolutna laž. Dana 25. jula, premijer je formirao komisiju koja se bavila finansiranjem visokog obrazovanja, u čijem radu smo učestvovali mi iz Ministarstva prosvete, ja sam bila predsedavajuća, predstavnici Ministarstva finansija, svi rektori državnih univerziteta i njihovi saradnici.
Mi smo zaista u ovim postojećim okolnostima ubrzali usaglašavanje sopstveno na način koji nije baš primeren, jer onog momenta kada predsednik države, koji je izabran voljom ogromnog broja građana, pozove rektora da razgovaraju, a on to odbije, pa sasvim je jasno da je trebalo taj razgovor obaviti, da bi on samo mogao da pomogne. Ali svejedno, Vlada je imala ogromno razumevanje upravo za postojeću situaciju i za potrebu da damo doprinos smirenju postojeće situacije i ubrzali smo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i vi ste, naravno, upoznati sa svim segmentima, pa i sa činjenicom da je 18 milijardi uloženo u visoko obrazovanje i to počinje već u ovoj školskoj godini.
Dakle, 16% veće plate uposlenima, 20% što je bio i studentski zahtev taj četvrti, povećanja za materijalne troškove i materijale koji su potrebni radu fakulteta i univerziteta. Ono što je takođe jako važno, studenti koji su samofinansirajući, onog momenta kada uplate taj deo samofinansirajućih troškova, u roku od dva meseca, a to je do aprila i septembra meseca, vraća im se 50%, čime se daje mogućnost većem broju studenata, veća dostupnost u učenju u visokom obrazovanju, prema tome, naravno, i upravljačka prava su povećana, jer bilo je 55% nastavnika i saradnika fakulteta u savetima fakulteta i univerziteta, a sada je 60% na račun predstavnika države, kojih ima 25, a ne 30%.
Tako da, kada analiziramo sve ovo o čemu sam govorila, sasvim je jasno da smo vrlo konkretnim potezima, odlukama u Vladi i, naravno, zahvaljujući razumevanju vama, poštovani narodni poslanici, koji ste, u krajnjem slučaju, ne samo informisali, nego u okviru svoje te nadzorne funkcije sticali uvid šta to mi radimo u Vladi u ovom segmentu, dali ogroman doprinos da počnu sve školske ustanove svih nivoa, i osnovne i srednje i visokoškolske, da funkcionišu.
Da li će doći do polarizacije? Hoće.
Ako me pitanje, kao nekog ko je jako dugo u političkom životu, a profesor je univerziteta, šta se zapravo događa, ja ću anticipirati. Meni se čini da je postojeća opozicija vrlo suicidalna. A kad je neko suicidalan, onda prvo ima ideju o tome, koja je pogrešna, kako nešto treba rešavati, onda ima čitav niz radnji koje su najčešće neprimerene, onda ima i pokušaje i na kraju dođe i do tog političkog suicida.
Znate, neko ko pokušava da zaista zloupotrebi dobronamernost vlasti i Vlade, koja je regularno izabrana, i vas poslanika i kompletnog našeg društvenog života, na način da nema nijednu jedinu kreativnu ideju kako bi nešto uradio bolje i pokušava na ulicama da reši svoje ambicije, za mene je to politički suicid. Hvala.
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vaše usmerenje posebno na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju su logične zbog toga što su one jedan od elemenata za uspostavljanje upravo onoga o čemu je prethodni uvaženi poslanik govorio, stanja, da država bude jaka.
Da bi država bila jaka u nekim kriznim situacijama, sigurno se moraju činiti neki ustupci i naša Vlada se opredelila da to radi kroz dijalog, u skladu sa svim civilizacijskim očekivanjima i tekovinama koje imamo kao jedno demokratsko društvo.
U tom smislu, prvi potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, mi iz Ministarstva prosvete smo zaista bili vrlo spremni da razgovaramo i u vezi sa izvesnim nezadovoljstvima koje smo mogli čuti i od poslanika i u zvaničnom delu i u onom nezvaničnom, a tiču se postignutih rezultata iz dijaloga. Htela bih samo da dam par kratkih objašnjenja.
Kao što znate, upravljačka prava na univerzitetima i fakultetima se odvijaju kroz funkcionisanje saveta. Saveti fakulteta i univerziteta su do sada imali sledeću strukturu – 55% je bilo uposlenih sa tih univerziteta i fakulteta, 30% predstavnika države i 15% je bilo studenata. Početna pozicija u dijalogu koji smo imali sa predstavnicima svih univerziteta državnih u Srbiji, devet univerziteta imamo, bila je da to treba da se izmeni u smislu da 70% budu oni koji su na univerzitetima i fakultetima, a po 15% predstavnika države i studenata, što je bilo nedopustivo, uz svu želju da brzo privedemo dijalog kraju, ali ne i brzopleto.
U tom smislu, mi smo poprilično dugo imali argumentaciju i razloge zašto, jer sve ono što je potrebno fakultetu, pa i ovo smanjenje školarina, pa i povećanje plata univerzitetskim profesorima, odnosno uposlenima u visokoškolskim ustanovama, izjednačavanje sa osnovnim platama koje imaju oni koji su u douniverzitetskom nivou obrazovanja, pa i ono što se snose materijalni troškovi i svi drugi troškovi koje je država preuzela na sebe, a koji su povećani. Čula sam da neko kaže – od sledeće godine ne 12, nego 18 milijardi više. Ne, od ove godine je 18 milijardi više. Juče je bilo prilično zvučno ovde, pa iako je ministar finansija to u više navrata pomenuo, mislim da mora da se zna da je to ta suma novca.
Dakle, sve to ipak donosi univerzitetima država, a traži se drastično smanjenje upravljačkih prava, odnosno udela u kontroli onog dela koji ne pripada autonomiji univerziteta. Jer univerziteti su potpuno autonomni kada je u pitanju
8/2 MZ/CG
obrazovna delatnost, kada je u pitanju naučnoistraživačka delatnost, kada je u pitanju međunarodna saradnja, i tu im se država zaista ne meša, to su programi i planovi koje oni kroz naučno-nastavna veća donose.
Htela bih samo da kažem da smo se na kraju dogovorili da 60% budu oni koji su sa univerziteta i fakulteta u Savetu, 25% predstavnici države i ostalo je 15%, to studenti nisu ni tražili, da se poveća da taj procenat pripada studentima. Tako da, bez obzira na neka nezadovoljstva koja možda provejavaju, jer ova država ima zaista ogromno razumevanje za visokoškolske ustanove, za profesore, za studente, to pokazuje u najtežim trenucima. Došlo je do jednog rešenja koje predlažemo i ubuduće, jer to jesu jedini koraci da se dođe do pravih ishoda, kroz dijalog, do ovih procenata. Znam da nismo prezadovoljni time, ali to je zaista bilo jedino moguće u atmosferi u kojoj smo razgovarali. Hvala.
Pre bilo kog zahteva studenata i pre ove situacije u kojoj smo mi sada, Ministarstvo finansija i Ministarstvo prosvete našlo je model da novac bude prebačen svim fakultetima, svim univerzitetima i da se upravo ne događa to što ste rekli, da se prvo studenti smrzavaju zato što nije plaćeno grejanje, mi dodamo grejanje. Dakle, bilo je potpuno obrnuto, čak i pre svega ovoga i pre ovih izmena i dopuna.
S druge strane Nacionalni savet visokog obrazovanja sadrži ljude koje, odnosno u njega se biraju one osobe koje nisu na drugim funkcijama, koje nisu funkcioneri, kako na univerzitetskom nivou, tako i na državnom nivou. Dakle, ne može biti funkcioner u opštini, u autonomnoj pokrajini, na nivou države, pa ne može biti ni u akreditacionom telu koje se bavi akreditacijom ustanova i smatramo da treba izbeći i nije kompetentan i nije bio u sukobu interesa, član saveta koji bi bio npr. u žalbenoj komisiji akreditacionog tela.
10/2 VS/LŽ