Hvala.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, da možda nije bilo diskusije od pre jednog skoro već sat vremena koja je obojena instrukcijom o tome da ne treba odavde da šaljemo nekakve negativne poruke nekom i da treba da damo doprinos smirenju i spuštanju atmosfere koja je vrela na ulicama, u Pionirskom parku, u obrazovnim institucijama, vrlo je verovatno da nakon učešća u raspravi koju je imao kolega Martinović, ne bih imala potrebu da se možda i javim.

Međutim, imam potrebu da informišem pre svega građane Srbije, a i mi ovde još jednom da konstatujemo da je bilo izuzetno značajno da se upravo bavimo onim radom za koji su građani opredeli, da treba da radi parlament i Vlada Republike Srbije.

To da „selo gori, a baba se češlja“ prosto nije tačno. Ono što radimo i onda kada su dimne bombe bile u ovoj sali, to je da donosite vi zakone, da mi prosto budemo spremni sve do momenta dok ova Vlada ili neka druga, implementiramo te zakone. Naravno da je sfera prosvete vrlo osetljiva zbog toga što i pored toga što najveći broj skupova počinje konstatacijom da svi radimo na nultoj toleranciji na nasilje, mi smo svedoci činjenice da je na izuzetno perfidan i prosto jedan neprimeren način nasilje ušlo u one segmente našeg društva za koje svi tvrdimo da su najosetljiviji, dakle ušlo je u prosvetni sistem, u škole. To ne samo fakultete, gde govorimo da autonomija univerziteta možda može nekako i da se razume i da su to naša deca koja će biti nosioci društvenog života kasnije, nego i u osnovne škole i to na način da su neki nastavnici, neki roditelji kada pošalju dete u školu potpuno se složili sa tim dete može da bude izvedeno iz škole i da učestvuje u protestima, makar ono bilo i u nižim razredima osnovne škole. To je zaista neprimereno.

Ako danas ne bismo podsetili da moramo reći svoj glas „stop“ tome, mi prosto ne bismo bili dovoljno odgovorni.

Daje se nekakva kritika Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete što nisu svi učitelji i nastavnici dobili iste plate. Razumem one koji nas pitaju zašto ranije nije svako dobio platu u skladu sa onim koliko je radio. Ja ću reći da je to bio jedan doprinos upravo spuštanju te vrele atmosfere. Smatrali smo da jedna prosto atmosfera u kojoj roditelji, nastavnici i učenici, koji su praktično elementi obrazovanja, treba da steknu uvid u to šta to ne valja i da treba da se vrate svom osnovnom poslu, obrazovanju i vaspitanju dece u osnovnim i srednjim školama, naravno, u uslovima bezbednosti.

Da li smo sigurni da su uslovi bezbednosti u redu kada su deca u pitanju? Jesmo. Poslali smo inspekcije, doduše, to su inspekcije koje pripadaju Ministarstvu rada, ali svejedno mi u Vladi na pitanju obrazovanja radimo svi zajedno i došlo je do zaključka da u školama postoje uslovi za bezbedan rad.

Zašto nisu plate bile u skladu sa radom još u decembru i januaru mesecu? Pre svega, zbog toga što je to bio period kada smo imali razgovore sa reprezentativnim sindikatima, kada smo se trudili zajednički da nađemo takav jezik koji će prosto biti adekvatan odgovor na to što su tražili prosvetni radnici i vi ste o tome svi obavešteni. Dakle, svi zahtevi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika su uvaženi i onda su i sami sindikati pozvali svoje kolege da se vrate u škole i da počnemo da radimo.

Koristim i ovu priliku da posebno zahvalim nastavnicima, profesorima, roditeljima koji su dali svoj doprinos da preko 50% škola uvek radi po 45 minuta čas. Dakle, oni su bili vrlo stigmatizovani. Na njih se vršio strašan pritisak. Oni su proglašavani primitivnim nastavnicima i profesorima, a zapravo su svoj profesionalni život i ljubav, ne samo prema poslu, nego prema deci, ispoljili na način kome se možemo svi diviti, jer kada je teško mi zapravo vidimo kakav ko ima istinski odnos prema radu.

Ono što se, nažalost, nije dogodilo, doduše, za 5% škola, to je da su one sve vreme bile u blokadi, i danas su u blokadi. Ono što se dogodilo, kao neka realnost, to je da je bilo i onih škola u kojima su neki nastavnici i učitelji radili, a neki nisu. Trideset, odnosno 22 do 25% škola je, u skladu sa onim što predviđa Zakon o štrajku, radilo po 30 minuta, neke 35 minuta čas, ali činjenica je da deca koja ne idu u školu ili koja čekaju da se neki nastavnik i profesor smiluje da im održi čas jesu oštećena, na onaj način koji je, po meni, najteži oblik nasilja i o kome upravo moramo govoriti ovde.

Ono što je takođe činjenica, to je da smo ocenili, naravno u Vladi Republike Srbije, i Ministarstvo finansija i premijer i pre svega Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada, zajednički smo prosto analizirali strukturu plata. Htela bih sada da vam kažem na koji način se obračunavaju plate, zbog toga što su to kontinuirana pitanja – kako smo mi to nekoga kaznili? Pa zapravo, mi smo sve vreme kažnjavali one koji su kontinuirano radili puno radno vreme, jer smo ih izjednačili sa onima koji su bili na ulici i primali su iste plate.

Januar mesec je mesec u kome je do 20. bio raspust. Pošto nikome nije raskinut ugovor o radu, naravno da smo smatrali da svi prosvetni radnici treba da dobiju pune plate. Ocena je bila da kada se krene sa nadoknadom, da će sigurno januar mesec svi nadoknaditi, kada god da se krene sa nadoknadom, i već smo onda vrlo otvoreno govorili da ćemo morati da poštujemo strukturu vremena, tj. obračun će morati da bude za finansijska davanja za plate na sledeći način.

Mi u prosveti imamo 40-časovnu radnu nedelju, 24 sata se plaća profesorima, nastavnicima, učiteljima za rad sa učenicima, sa decom, 10 časova u toj nedelji se plaća priprema i šest časova su finansijska sredstva koja se odnose na njihovo stručno usavršavanje, administrativne poslove, kontakt sa roditeljima i svi su u februaru dobili upravo tih šest sati, a onog momenta kada se bude nadoknadila nastava, i najveći broj škola je napravio plan nadoknade, biće isplaćen i drugi deo.

Dakle, doprinos smirivanju situacije je bio ne kazna što će neko primiti punu platu, a neko će primiti onoliko koliko je radio, jer to se prosto moralo uraditi još ranije, nego je bio još jedan poziv na što raniju nadoknadu.

S druge strane, imputira nam se da smo u prosveti jako kasno počeli da se bavimo pitanjem finansiranja visokog obrazovanja. To je apsolutna laž. Dana 25. jula, premijer je formirao komisiju koja se bavila finansiranjem visokog obrazovanja, u čijem radu smo učestvovali mi iz Ministarstva prosvete, ja sam bila predsedavajuća, predstavnici Ministarstva finansija, svi rektori državnih univerziteta i njihovi saradnici.

Mi smo zaista u ovim postojećim okolnostima ubrzali usaglašavanje sopstveno na način koji nije baš primeren, jer onog momenta kada predsednik države, koji je izabran voljom ogromnog broja građana, pozove rektora da razgovaraju, a on to odbije, pa sasvim je jasno da je trebalo taj razgovor obaviti, da bi on samo mogao da pomogne. Ali svejedno, Vlada je imala ogromno razumevanje upravo za postojeću situaciju i za potrebu da damo doprinos smirenju postojeće situacije i ubrzali smo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i vi ste, naravno, upoznati sa svim segmentima, pa i sa činjenicom da je 18 milijardi uloženo u visoko obrazovanje i to počinje već u ovoj školskoj godini.

Dakle, 16% veće plate uposlenima, 20% što je bio i studentski zahtev taj četvrti, povećanja za materijalne troškove i materijale koji su potrebni radu fakulteta i univerziteta. Ono što je takođe jako važno, studenti koji su samofinansirajući, onog momenta kada uplate taj deo samofinansirajućih troškova, u roku od dva meseca, a to je do aprila i septembra meseca, vraća im se 50%, čime se daje mogućnost većem broju studenata, veća dostupnost u učenju u visokom obrazovanju, prema tome, naravno, i upravljačka prava su povećana, jer bilo je 55% nastavnika i saradnika fakulteta u savetima fakulteta i univerziteta, a sada je 60% na račun predstavnika države, kojih ima 25, a ne 30%.

Tako da, kada analiziramo sve ovo o čemu sam govorila, sasvim je jasno da smo vrlo konkretnim potezima, odlukama u Vladi i, naravno, zahvaljujući razumevanju vama, poštovani narodni poslanici, koji ste, u krajnjem slučaju, ne samo informisali, nego u okviru svoje te nadzorne funkcije sticali uvid šta to mi radimo u Vladi u ovom segmentu, dali ogroman doprinos da počnu sve školske ustanove svih nivoa, i osnovne i srednje i visokoškolske, da funkcionišu.

Da li će doći do polarizacije? Hoće.

Ako me pitanje, kao nekog ko je jako dugo u političkom životu, a profesor je univerziteta, šta se zapravo događa, ja ću anticipirati. Meni se čini da je postojeća opozicija vrlo suicidalna. A kad je neko suicidalan, onda prvo ima ideju o tome, koja je pogrešna, kako nešto treba rešavati, onda ima čitav niz radnji koje su najčešće neprimerene, onda ima i pokušaje i na kraju dođe i do tog političkog suicida.

Znate, neko ko pokušava da zaista zloupotrebi dobronamernost vlasti i Vlade, koja je regularno izabrana, i vas poslanika i kompletnog našeg društvenog života, na način da nema nijednu jedinu kreativnu ideju kako bi nešto uradio bolje i pokušava na ulicama da reši svoje ambicije, za mene je to politički suicid. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vaše usmerenje posebno na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju su logične zbog toga što su one jedan od elemenata za uspostavljanje upravo onoga o čemu je prethodni uvaženi poslanik govorio, stanja, da država bude jaka.
Da bi država bila jaka u nekim kriznim situacijama, sigurno se moraju činiti neki ustupci i naša Vlada se opredelila da to radi kroz dijalog, u skladu sa svim civilizacijskim očekivanjima i tekovinama koje imamo kao jedno demokratsko društvo.
U tom smislu, prvi potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, mi iz Ministarstva prosvete smo zaista bili vrlo spremni da razgovaramo i u vezi sa izvesnim nezadovoljstvima koje smo mogli čuti i od poslanika i u zvaničnom delu i u onom nezvaničnom, a tiču se postignutih rezultata iz dijaloga. Htela bih samo da dam par kratkih objašnjenja.
Kao što znate, upravljačka prava na univerzitetima i fakultetima se odvijaju kroz funkcionisanje saveta. Saveti fakulteta i univerziteta su do sada imali sledeću strukturu – 55% je bilo uposlenih sa tih univerziteta i fakulteta, 30% predstavnika države i 15% je bilo studenata. Početna pozicija u dijalogu koji smo imali sa predstavnicima svih univerziteta državnih u Srbiji, devet univerziteta imamo, bila je da to treba da se izmeni u smislu da 70% budu oni koji su na univerzitetima i fakultetima, a po 15% predstavnika države i studenata, što je bilo nedopustivo, uz svu želju da brzo privedemo dijalog kraju, ali ne i brzopleto.
U tom smislu, mi smo poprilično dugo imali argumentaciju i razloge zašto, jer sve ono što je potrebno fakultetu, pa i ovo smanjenje školarina, pa i povećanje plata univerzitetskim profesorima, odnosno uposlenima u visokoškolskim ustanovama, izjednačavanje sa osnovnim platama koje imaju oni koji su u douniverzitetskom nivou obrazovanja, pa i ono što se snose materijalni troškovi i svi drugi troškovi koje je država preuzela na sebe, a koji su povećani. Čula sam da neko kaže – od sledeće godine ne 12, nego 18 milijardi više. Ne, od ove godine je 18 milijardi više. Juče je bilo prilično zvučno ovde, pa iako je ministar finansija to u više navrata pomenuo, mislim da mora da se zna da je to ta suma novca.
Dakle, sve to ipak donosi univerzitetima država, a traži se drastično smanjenje upravljačkih prava, odnosno udela u kontroli onog dela koji ne pripada autonomiji univerziteta. Jer univerziteti su potpuno autonomni kada je u pitanju
8/2 MZ/CG
obrazovna delatnost, kada je u pitanju naučnoistraživačka delatnost, kada je u pitanju međunarodna saradnja, i tu im se država zaista ne meša, to su programi i planovi koje oni kroz naučno-nastavna veća donose.
Htela bih samo da kažem da smo se na kraju dogovorili da 60% budu oni koji su sa univerziteta i fakulteta u Savetu, 25% predstavnici države i ostalo je 15%, to studenti nisu ni tražili, da se poveća da taj procenat pripada studentima. Tako da, bez obzira na neka nezadovoljstva koja možda provejavaju, jer ova država ima zaista ogromno razumevanje za visokoškolske ustanove, za profesore, za studente, to pokazuje u najtežim trenucima. Došlo je do jednog rešenja koje predlažemo i ubuduće, jer to jesu jedini koraci da se dođe do pravih ishoda, kroz dijalog, do ovih procenata. Znam da nismo prezadovoljni time, ali to je zaista bilo jedino moguće u atmosferi u kojoj smo razgovarali. Hvala.

Pre bilo kog zahteva studenata i pre ove situacije u kojoj smo mi sada, Ministarstvo finansija i Ministarstvo prosvete našlo je model da novac bude prebačen svim fakultetima, svim univerzitetima i da se upravo ne događa to što ste rekli, da se prvo studenti smrzavaju zato što nije plaćeno grejanje, mi dodamo grejanje. Dakle, bilo je potpuno obrnuto, čak i pre svega ovoga i pre ovih izmena i dopuna.

S druge strane Nacionalni savet visokog obrazovanja sadrži ljude koje, odnosno u njega se biraju one osobe koje nisu na drugim funkcijama, koje nisu funkcioneri, kako na univerzitetskom nivou, tako i na državnom nivou. Dakle, ne može biti funkcioner u opštini, u autonomnoj pokrajini, na nivou države, pa ne može biti ni u akreditacionom telu koje se bavi akreditacijom ustanova i smatramo da treba izbeći i nije kompetentan i nije bio u sukobu interesa, član saveta koji bi bio npr. u žalbenoj komisiji akreditacionog tela.

10/2 VS/LŽ

Poštovani narodni poslanici, zbog nadzorne funkcije koju imate, a i zbog informisanosti građana, samo par činjenica.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u svom članu 159. stav 3. i u članu 160. reguliše način isplate u institucijama osnovnog i srednjeg obrazovanja u odnosu na strukturu urađenog, na strukturu vremena.
14/3 AL/MP
Vodeći se normativom koja je i ranije primenjivana u slučaju štrajka, kada na primer nastavnici rade dve trećine vremena, oni primaju platu samo za ono što su uradili. Mnogi će nam nastavnici reći da su oni imali pripreme, da su imali neke druge aktivnosti i naravno da smo shvatili da nisu baš svi samo sedeli, nešto su i uradili, ali tek nakon realizacije obavljenih časova deci, znanja koje treba da im pruže kroz nastavni proces i obrazovnih poruka koje treba takođe da učine, biće im sve plaćeno kada nadoknade.
Mi u ovom momentu nemamo još uvek nameru, jer je stav države da dijalogom i na miran način prevaziđemo probleme koje imamo. Mi pozivamo i dobili smo od preko 90% škola plan nadoknade škola koje nisu radile, koje su delimično radile, koje su radile samo 30 minuta koliko su trajali časovi, plan nadoknade.
15/1 MO/CG 12.25 – 12.35
Onog momenta kada budu nadoknadili sve ono što je predviđeno biće im automatski plaćena i nadoknada za ono što su radili kao pripremu za časove. Prema tome, ta iskustva već imali, to se već u ovoj zemlji događalo, to je primena apsolutno normative koju smo ovde u Narodnoj skupštini, koju su poslanici usvojili.
S druge strane pokretanje disciplinskog postupka je takođe moguće, ali to je oštrija mera koja može dovesti, odlukom direktora, do prekida radnog odnosa, odnosno raskida ugovora o radu. Prema tome, mi smo išli onim, da kažem povoljnijim putem za nastavnike i učitelje. Znate, pošto „Non scholae, sed vitae discimus“, ne učimo za školu nego za život.
Meni je žao što su poslanici sa ove leve strane čije su klupe sada prazne juče demonstrirale praktične vežbe kako bi oni to sticali, davali znanje učenicima i šta bi očekivali od nastavnika. Hvala.

Narodni poslanici, prethodno učešće u raspravi me je prosto obavezalo da vam se obratim zbog toga što se može steći utisak da država, Vlada, ministarstvo, svi mi skupa nismo imali dovoljno razumevanja za prosvetne radnike koji su i sami učestvovali u atmosferi koju niko od nas ne želi, onoj atmosferi koja je na ulicama, atmosferi u kojoj je mnogoj deci oduzeto pravo na obrazovanje, kao jedno od najelementarnijih prava.
Mnoge konvencije, čiji smo potpisnici mi kao država, upravo sadrže stav da pored osnovnog obrazovanja do 2030. godine treba da bude obavezno i srednje obrazovanje u zemljama Evrope, uključujući i našu zemlju. Mi smo upravo intenzivno radili kao ministarstvo i na pripremama da realizujemo taj svoj zavet, jer su se 193 zemlje u UN zavetovalo da će to i učiniti.
Međutim, nastali događaji koji imaju karakter bezuspešne obojene revolucije i koju smo i juče u jednoj od aktivnosti ovde prekinuli, pobedili, pokazali da nam je stalo do države, a sada govorimo o deci, do dece, do obrazovanja, nikako nije parametar da se nekome preti. Pretnje nisu postojale. Od prvog dana smo molili, tražili da predstavnici države, koje god studenti hoće, učestvuju u dijalogu sa njima. Lično sam kao ministar pokušala na jednoj javnoj raspravi u Nišu, kada smo organizovali raspravu po zakonima koji su danas na dnevnom redu, da priđem studentima i ponudila sam da sa njima razgovaram. Zamolila sam dekanku, odnosno rektorku umetničkih univerziteta u Beogradu, ona se ponudila da napravi kontakt između mene i studenata.
Neću ni da podsećam sve vas da je predsednik države nudio razgovor sa rektorom Beogradskog univerziteta. Svi članovi Vlade su svoju pažnju fokusirali upravo ka pitanjima obrazovanja, svesni da je neznanje najveći atak na budućnost Srbije. Razgovora nije bilo zbog toga što su za razgovor potrebne dve strane. Na svakom nivou smo razgovarali. Ja sam ipak uspela sve direktore koji su blokirali, čije su škole bile blokirane i nije bilo rada, da u grupama pozivam i da sa njima razgovaram. Oni su naravno govorili da će prestati sa blokadom u školi onog momenta kada se ispune studentski zahtevi, a onda su studentski zahtevi imali jedan cirkularni oblik sadržaja koji se malo i menjao. U jednom momentu javnost se pitala - a šta to još treba da se ispuni?
Mi danas radimo na ispunjenju zahteva četvrtog ili jednog od četiri zahteva. Kao što je javnost mogla da vidi, bilo je onemogućeno juče, volja manjeg dela poslanika došla je do izražaja i da je ona realizovana da uopšte završimo taj zadatak koji smo kao društvo upravo zbog ideje da je dijalog, tolerancija, civilizacijsko ponašanja jedini način da sa onima koji su nam suprotstavljeni u mišljenju stupimo u kontakt i ostvarimo zajedničke ciljeve, ujedno i naš zadatak.
Da se ne bi stekao utisak da država, Vlada, predsednik države, ministarstvo, ja koristim ovu priliku, ministri se menjaju, ali znate sastav ljudi u Ministarstvu prosvete, tih eksperata i profesionalaca je takav, imala sam prilike to da kažem i na Odboru kojem je predsedavao kolega Atlagić, je takav da država može biti
29/2 TĐ/CG
ponosna na njih. Čak neki ljudi koji su više nego savesni nisu mogli da izdrže pritisak koji je vršen na ministarstvo i najvredniji među njima su podnosili ostavke, kao što je bio moj pomoćnik za srednje obrazovanje, a možete misliti koliko nam je bilo važno upravo zbog tih raznih asocijacija, gimnazija, srednjih škola da imamo i tog čoveka u timu koji radi. On je naravno ostao da radi, ali prosto podneo je ostavku iz moralnih razloga, nije mogao to da izdrži. Dakle, kritika da ne razgovaramo dovoljno sa onima koji prave haos, koji uvode neke termine u prosvetu, tipa „plenum“, koji uvode i u politički život i u život naših porodica strah, a mi nećemo da razgovaramo, prosto molim da se tako ne shvati sve ovo što se do sada događalo.
Prosvetni radnici, učitelji su omiljene ličnosti dece. Prosvetni radnik svojim dignitetom, dostojanstvom u ponašanju, znanjem, porukama koje šalje je ponos naše države.
Koristim ovu priliku da se zahvalim onim prosvetnim radnicima koji su stigmatizovani od onih sa ulice i organizatora protesta i sve vreme su radili, 45 minuta im je trajao čas. Shvatam da neki nisu mogli da se odupru pritisku, pa su radili 30 minuta, i to čak mogu da razumem, ali prosvetnim radnicima koji kažu non scholae sed vitae discimus, kao što smo danas imali prilike da čujemo, ne mogu kao ministar prosvete da se zahvalim. Imam oštru kritiku za njih i smatram da ne mogu biti plaćeni, a i zakon me na to obavezuje, kao oni koji su radili. Niko ne uči za školu, jer svoje znanje neće ugraditi u školu, može biti ponos te škole jednog dana, ugradiće u svoj život, u život društva kome pripada. Međutim, ne smemo brkati i ne smemo prosto imati pogrešne predstave o tome, iako možda najispravnije mislimo, i stvarati kod građanstva samo zbog toga što nam se čini da je neki prosvetni radnik, može biti, povređen. Nema prosvetnih radnika koji žele dobro Srbiji, svojim đacima, svojim učenicima, a da smatraju da su prazni amfiteatri, učionice i prostori škola način da se pomogne Srbiji. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni građani Srbije,veliko je zadovoljstvo razgovarati na temu koja znači ulaganja u budućnost i bila sam uverena, vrlo iskreno, da ćemo danas imati dijalog, pa makar onakav kakav smo imali na Odboru za prosvetu, u ovom visokom domu. Bilo je tu poslanika, bio je gospodin Pavićević i on je glasao za predlog zakona o visokom obrazovanju i govorio o tome da je potrebno da danas radimo.
Koji su to nalozi uticali na njega i zbog čega je i on i njegova družina promenila stav, pitanja su na koja građani Srbije verovatno imaju prilično jasan odgovor. Htela sam samo da vam kažem da od 25. jula 2024. godine, intenzivno radimo na pripremama izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju, a u završnoj fazi, potpredsednik Vlade, Siniša Mali, ali smo dobili neposredni zadatak da sa svojim saradnicima privedemo kraju ove aktivnosti, uzimajući u obzir i četvrti zahtev studenata koji su u protestima. U razgovoru su sa nama učestvovali i predstavnici akademske zajednice, rektori svih devet univerziteta državnih u Srbiji, i njihovi saradnici, i njihovo pitanje je bilo šta su garancije da ćemo mi zaista relativno brzo usvojiti usaglašen tekst i da će on imati vrednost izglasane normative.
Rekli smo ovo što danas i radimo, da za nas nema prepreke da ćemo to uraditi, jer nam je budućnost i svi oni elementi o kojima ste vi uvaženi narodni poslanici danas govorili, jedan zadatak koji prosto i o kome ne moramo se ni dogovarati, o investicijama, budućnost je nešto što nam je zaista ne samo politička i moralna obaveza, na kraju i radna obaveza, poslanicima, nego je negde duboko u našoj duši, u našem srcu.
Pitanje je zašto smo se ovako podelili, zbog čega nema dijaloga, zbog čega sa nama ne sme da se razgovara, da li je to nemogućnost uvida u sopstvene ideje i sopstvenu poziciju naših kolega, uvaženih, sa ove strane, ili je to njihova želja da ruše Srbiju, biće da je ovo drugo i izražavam veliko žaljenje i zadovoljna sam što je većina u ovom domu u skladu sa očekivanjima studenata, spremna da radi čak i u ovakvim okolnostima i da na ovaj način dokažemo da nema prepreke da uradimo sve što je potrebno za bolju budućnost Srbije, za zadovoljstvo onih koji će sutra biti nosioci društveno političkog i parlamentarnog života. Hvala vam.

Uvaženi gospodine poslaniče, biću vrlo kratka, istine radi. Primarni infrastrukturni prioriteti u obrazovanju su upravo izgradnja dva doma studentska u Nišu i u Beogradu. Dakle, u najvećim univerzitetskim sredinama.
Prosto, ne znam da li ste upoznati sa tim, da ne zamaram one koji se sigurno ozbiljno pripremaju za sednice, stojim vam na raspolaganju da pogledamo detalje u vezi sa svim kapacitetima i finansijskim parametrima koji su zaista ogromni. Hvala.

Ne mogu da verujem poslaniče da prosto ne razumete zahteve reprezentativnih sindikata i činjenicu da smo u jednom vrlo uspešnom dijalogu i da u odnosu na protokol koji je sačinjen u 2023. godini, a odnosi se na period do januara 2025. godine još uvek smo u dijalogu i razgovaramo.
Vi tražite više od reprezentativnih sindikata, na količinu novca koja je tolika, koju niti ćemo štampati, niti ćemo moći negde da se snađemo, a smatramo da svi građani Srbije imaju pravo da osete da zaista makroekonomska stabilnost, mir za koji se zalažemo, daje pravo svakom čoveku na bolji kvalitet života, pa radio on u zdravstvu, socijali u prosveti, bilo gde.
Reprezentativni sindikati su vrlo zadovoljni činjenicom da upravo ona kategorija prosvetnih radnika za koju se vi zalažete, iz osnovnih škola, da su sve razredne starešine osnovnih i srednjih škola imaju povećanje dodatka za razredno starešinstvo sa četiri na sedam posto. To je bio jedan od njihovih zahteva i to je već urađeno, a nismo sačekali 1. januar 2025. godine.
U ovom momentu je procena da početna plata u prosveti treba da bude, odnosno može da iznosi 94% te prosečne plate na nivou Republike Srbije i mi mislimo i predstavnici reprezentativnih sindikata da 2025. godina treba da bude godina na kojoj bi trebalo da se potrudimo da to ide i napred. Ako je to bilo ispod 80%, a sada smo došli do 94% te prosečne plate, napravili smo ogroman korak. Bezbednost, kvalitet rada, dostojanstvo u radu, sve su to teme o kojima razgovaramo, ne samo taj dinarski za koji ste se uhvatili i koji jeste više nego važan.
Dakle, ja bih još jednom htela da vas zamolim da prosto pročitate protokol koji je potpisan da vidite na koji se period odnosi dakle, na januar 2025. godine mi govorimo o tom povećanju i tvrdimo da je najveći broj zahteva i dogovora iz protokola realizovan, a da idemo u susret i da nam jeste cilj da u 2025. godini, pokušamo da ispunimo apsolutno sve elemente, ali u skladu sa realnim finansijskim potencijalom države.
Ja vam se zahvaljujem zato što mislim da ovo sve vi razumete i ne mogu da budem, dugo sam provela u poslaničkim klupama, ne mogu sa vama da delim zadovoljstvo poslaničke pozicije što zloupotrebljavate činjenice da vaša verbalizacija i vaš vokabular može biti prosto prijemčiv samo za one koji prosto neće da vide činjenice. Činjenice su da nijedna Vlada do sada nije imala toliki stepen razumevanja za prosvetne radnike.
Znate na sednici Vlade nema ministra koji ne smatra da resor koji predstavlja da treba iz budžeta uzeti što više para, mi smo se dogovorili da prioritet mora biti apsolutno prosveta i da jedino dvocifreno povećanje u procentima mogu imati prosvetni radnici i dok svi ostali imaju iz javnog sektora 8% povećanja ovo je 12%.
Dakle, u ovom momentu to je zaista tako da li će se nešto događati da tokom već prve polovine naredne godine se stvari menjaju ne možemo prosto obećavati ono što nije realno.
Ja vam se zahvaljujem na razumevanju, ja osećam da ga imate, ali se ne zahvaljujem na politizaciji koju pravite.

Zahvaljujem.
Na pitanje šta nam je blisko u Vladi? Istina i istine radi javnost treba da zna da Vlada Republike Srbije čini ogromne napore da u dijalogu sa predstavnicima reprezentativnih sindikata ne učini ono što ste vi rekli, izjednači prosečnu platu u prosveti sa prosečnom platom u ostalim sektorima.
Prosečna plata u prosveti je veća od prosečne plate u ostalim sektorima, nego da najmanja, najniža plata prosvetnog radnika se izjednači sa prosečnom platom u ostalim sektorima. To je ogromna razlika.
Istine radi, dobro je da znate da nije samo Beograd jedina lokalna samouprava koja ima mogućnosti da udžbenike finansira, jedna mala Subotica, na primer, to radi, ali ja se slažem sa vama da u prioritizaciji ciljeva pojedinih jedinica lokalnih samouprava nemaju sve iste mogućnosti, da to jeste tema u kojoj ne tako tendenciozno kako ste vi pokušali da kažete, nego objektivno treba da razgovaramo. Hvala.

Poštovani poslaniče, zahvaljujem što ste mi dali priliku da vam se obratim i da sve nas podsetim da je obrazovanje zaista segment oko koga imamo najmanje mimoilaženja u vezi sa stavom koji kao država treba imati prema zaposlenima u prosveti. Nema dileme da prosvetni radnici kroz duži vremenski period, decenijama nisu bili adekvatno nagrađivani i da je ovo Vlada koja je zaista rešila da popravi materijalni status prosvetnim radnicima, na način da je u prošloj kalendarskoj godini 2023. za 31 posto povećana plata svima u prosveti.
Tačno je da je napravljen dogovor između Vlade i reprezentativnih sindikata, da će se na poboljšanje materijalnog položaj, ali ne samo na ovom segmentu, nego uopšte na statusu prosvetnih radnika i uposlenih u prosveti i te kako ozbiljno raditi u narednom periodu.
Kao što znate pregovori između reprezentativnih sindikata i Vlade Republike Srbije, a na moje veliko zadovoljstvo, čitava Vlada učestvuje u tome, ovo je pitanje čitave Vlade, ne samo premijera, ne samo ministra finansija, ne samo Ministarstva prosvete, nego čitave Vlade, stava smo da maksimum koji se može dati u smislu povećanja plate prosvetnim radnicima, treba da se dogodi, kada, u januaru 2025. godine.
Dvocifreno povećanje plata će biti isključivo za prosvetne radnike, i biće za 50 posto veće od svih ostalih povećanja, a u javnom sektoru će povećanje biti 8 posto. Mi sada znamo da je to sada 12 posto za prosvetne radnike i to za sve nivoe obrazovanja, i predškolsko i osnovno školstvo i srednje školsko i visoko obrazovanje.
Sa reprezentativnim sindikatima, naravno razgovaramo i oni očekuju da plata najniža plata u prosveti se izjednači sa prosečnom platom u javnom sektoru. Mi ćemo sa ovim povećanjem dostići 0,94 posto od onoga čemu svi težimo, a čitava 2025. godina će biti godina u kojoj ćemo raditi na iznalaženju mogućnosti, da se i dogodi to što je naš zajednički cilj, i reprezentativnih sindikata i naš. Da li smo mi zadovoljni, a posebno da li su sindikati zadovoljni, nisu.
Uobičajen način za izražavanje nezadovoljstva svih sindikata, pa i sindikata u prosveti jeste štrajk.
Štrajk je zakonom definisan i mi ga nismo imali, obustava rada nije štrajk. Ne predviđa Zakon mogućnost a u ovom parlamentu je donet taj zakon, potpune obustave rada.
Prema tome, ja nisam imala nikakvo obraćanje za direktore u slučaju štrajka, jer ga nije bilo, dakle 34 posto škola nije učestvovalo u radu, u danu kada su odlučili neki sindikati da dođe do obustave. Direktori su bili u obavezi da znaju koji broj ljudi neće doći, kako bi organizovali proces rada za decu koja su došla u školu i kako bi organizovala proces vaspitno obrazovnih poruka, koji ne smeju izostati ni po našem zakonu, a u krajnjem slučaju ni uvažavanju onoga što vi radite vi u ovim poslaničkim grupama i ja sam bila u obavezi kao ministar da podsetim direktore na obavezu da imaju jasan uvid koji broj nastavnika im dolazi, kako će se organizovati ona deca za škole u kojima izvestan broj nastavnika neće doći. Nikakvi spiskovi nisu dostavljani, niti Vlade Republike Srbije i vaše insinuacije koje me nimalo ne čude, koje liče na one ranije, mene nisu iznenadile.
Ja pozivam sve vas, pozivam ovom prilikom i sindikate za slučaj da se opredele da neka svoja nezadovoljstva, rešavaju i putem štrajka, da se drže Zakona o štrajku.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, zahvaljujem na ovom pitanju. Zahvaljujem na ozbiljnoj pripremi da pitate i da na pravi način govorimo i o tako značajnoj temi kao što je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja i te kako u članovima 31, 32, 41. i 48. tretira pitanje obrazovanja i zapravo delimično se dotiče svih onih aspekata o kojima ste razmišljali kada ste postavili pitanje.
Ja ću biti krajnje konkretna. Mi radimo na povećanju broja škola u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu i naš zajednički zadatak, pored širenja mreže škola, je i racionalizacija svih onih aktivnosti koje su usmerene na razvijanje svesti o nacionalnom i kulturnom identitetu i osećanju pripadnosti Republici Srbiji.
Vaše konkretno pitanje je bilo u koliko to država mi danas imamo takozvane dopunske škole gde se zapravo nastava odvija na srpskom jeziku - u 22, a da li se bavimo širenjem ove mreže – da.
U školskoj 2017/2018 godini bilo je samo devet država, a danas je 22. Veliku zahvalnost naravno dugujemo i saradnji predstavnicima Ministarstava spoljnih poslova, našim konzularno-diplomatskim predstavnicima. Veliku zahvalnost dugujemo našim udruženjima.
Srpska pravoslavna crkva takođe učestvuje u ovim aktivnostima i veliki broj renomiranih individualaca daje ogromnu podršku ovom procesu.
Mi smo samo tokom 2023/2024 godine formirali nove grupe učenika u Americi, Kairu, Islandu i Češkoj.
U ovom momentu 9.162 dece uči na srpskom jeziku, 134 nastavnika realizuje vaspitno-obrazovne programe, a pomenute 2017/2018 školske godine taj broj je iznosio 4.120 učenika i bilo je 47 nastavnika.
Još samo jedna napomena. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstvo spoljnih poslova upravo ima trodnevni tečaj za nastavnike koji se pripremaju da u sklopu poznate metodologije, a uz inovativne sugestije daju najviše što mogu kako bi ishodi učenja bili na najvišem mogućem nivou.
Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106, jer niste prekinuli poslanike koji govore mimo dnevnog reda tim pre što su vređali dostojanstvo pacijenata i zdravstvenih radnika.

Osećam zaista stid što se u domu Narodne skupštine na ovaj način odnosimo prema bolesnim ljudima i prema armiji onih za koje smo govorili da su heroji u vreme pandemije.

Zapravo, suština je ovde nešto drugo. Svaki poslanički klub bi hteo da ima svoju Anu Brnabić, ali je nema. To je suština i ove frustracije će biti razrešene onog momenta kada Ana bude izabrana za predsednicu.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, obraćam se kako bih obrazložila, nadam se u dovoljnoj meri set zakona iz oblasti obrazovanja koji je pred vama, a to su predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Ovde se svi do jednog, sigurna sam, bez imalo sumnje slažemo da je to dobar obrazovni sistem, temelj za bolju budućnost svake, pa naravno i naše države, ali uslove da taj obrazovni sistem bude nazvan dobrim ili odgovarajućim, pa čak i još lepšim epitetima, moramo obezbediti i potražiti u svakom od nas, radili ili ne radili u tom sistemu, jer obrazovanje i vaspitanje dece, odgovornost je porodice, odgovornost je svakoga od nas, odgovornost je čitavog društva.

Tragedija koja se dogodila u maju ove godine probudila je u svima nama potrebu da se zapitamo gde je ko od nas zakazao i na koji način možemo da se potrudimo da budemo bolji uzori deci. Bar toliko dugujemo žrtvama i nema sumnje da svi imamo potrebu da damo pozitivan odgovor na ovo pitanje.

Upravo iz tog razloga želim na početku da apelujem da od te potrebe ne odustanemo, kao i da dijalog koji budemo vodili bude sa ovim fokusom, posebno imajući u vidu kontrolnu ulogu parlamenta.

Ministarstvo prosvete je i pre tragedije započelo intenzivan rad i jaču interesornu saradnju u cilju iznalaženja boljih rešenja i zajedničkih aktivnosti kako bi se unapredila prevencija nasilja, pojačale vrednosti tolerancije, poštovanja, drugarstva i samo nasilje smanjilo.

Nakon tragedije sve te aktivnosti su još više intenzivirane i zahvalni smo svima u tom procesu, posebno predsednici Vlade, kao i ministrima i kolegama iz Vlade, psiholozima, psihijatrima, pedagozima i drugim stručnjacima na zaista predanom poslu da uradimo sve što je bilo moguće do danas.

S tim u vezi osnova za dostizanje takvog cilja su izmene u Zakonu o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, te smo u tom pogledu nastojali da ojačamo vaspitnu funkciju obrazovno-vaspitnih institucija, odnosno učinimo efikasnijim postupanje ustanova u slučaju nasilja. Tu najviše mislimo na promenu gledanja na vrednovanje vladanja učenika, koje umesto dosadašnjeg rešenja od 6. razreda počinje sada sa ocenama od 2. razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, pa sve do kraja srednjeg obrazovanja i brojčano će se ocenjivati u toku i na kraju 1. i 2. polugodišta, a izmenama zakona predloženo je da utiče na opšti uspeh.

Istovremeno pojačavamo vaspitni rad sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja koji će obuhvatiti društveno koristan rad, odnosno humanitaran rad.

Novina je da će odeljenski starešina voditi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu sa svim potrebnim detaljima.

Iako nije zakonska novina, u kontekstu mog informisanja narodnih poslanika, želim da dodam, a verujem i da znate – nemamo dovoljan broj psihologa i pedagoga i naša odluka je da taj broj uvećamo i ojačamo podršku učenicima i zaposlenima, posebno u osetljivim periodima tranzicije dece iz 4. u 5. razred osnovne škole ili polazak u srednju školu.

Sigurna sam da ste primetili i da smo prve dve nedelje školske godine prilagodili upravo razgovoru i radu sa decom na jačanju važnih vrednosti kolektivnog duha, ali i na proveri znanja bez onog strasnog prvog ocenjivanja kako bi nastavnici prepoznali, ali i učenici, nivo znanja i podigli kompetencije kod učenika da dostignu najbolje ocene u toku školske godine u okviru svojih potencijala.

Iskustvo iz prethodnog perioda nas je dovelo da danas pred vama predložimo i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole ukoliko se protiv njega, odnosno nje vodi, pokrenut je, dakle, zapravo vaspitno-disciplinski postupak sve do okončanja istog. U slučaju da se nakon okončanja taj učenik upiše u drugu školu nova škola mora da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.

Kako roditelji, smatramo, imaju izuzetno značajnu ulogu u trouglu učenik-nastavnik-roditelj koji je ključni da izvedemo decu na pravi put, a opet povedeni prethodnim iskustvima u kojima smo imali i apsolutno odbijanje roditelja da sarađuju sa školom, odlučili smo da povećamo i novčane kazne za takvo postupanje, pa i za eventualno vređanje ugleda, časti ili dostojanstva naših nastavnika.

Kao što znate, u školama je zabranjeno korišćenje mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugoj sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja, pa je u zakonu naglašena dužnost škole da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva, a prema smernicama koje će doneti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Sve ovo smatram važnim da vratimo poštovanje škole, njenih nastavnika, a što je još važnije da škole još više učestvuju u vaspitanju dece, shodno svojoj i vaspitnoj, pre svega, ulozi.

Bez obzira na činjenicu da ćemo mi u školama učiniti sve što je do nas da deca izrastu u odgovorne članove društva kojima se možemo samo ponositi istovremeno apelujem na roditelje da ne zaborave da je u njihovim rukama glavni ključ za zdravo i srećno detinjstvo.

Razumljivo je da sve ove novine treba implementirati u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Važno je da napomenem kada je osnovno obrazovanje u pitanju da smo izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju dodatno uredili školski program, organizaciju obrazovno-vaspitnog rada, nastavu, raspored časova. Škola se stara da svi časovi budu u istoj smeni ako se rad organizuje po smenama.

Svi znate da je u medijima veliku pažnju uzela predsednikova inicijativa da se u udžbenicima nađe više nacionalnog sadržaja. Mi mislimo da je ova inicijativa jako dobra. Ideja je da se izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima uvede nacionalna čitanka kao rešenje u smislu podrške razvijanju ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanju svesti osećanja pripadnosti u Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika, materijalnog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, kao i razvijanja interkulturalnosti, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine.

Važno je spomenuti i da će izdavanje nacionalne čitanke obavljati javni izdavač uz poštovanje svih procedura. Očekujemo da će korišćenje nacionalne čitanke u osnovnim i srednjim školama započeti školske 2024/2025. godine.

Čitanka obuhvata sadržaja predmeta 1. i 2, 3. i 4. razreda, svih razreda drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja i svih razreda srednjeg obrazovanja. Dakle, četiri čitanke ukupno.

Kada govorimo o srednjem obrazovanju, ovde smo dodatno izmena Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju uveli jednu novinu koja je nastala kao jedna od mera u borbi protiv vršnjačkog nasilja, a to je da broj učenika u odeljenju ne bude veći od 28 gde je bio do sada 30.

Takođe, kao jednu od posledica kovid pandemije, Institut za mentalno zdravlje identifikovao je značajan porast prekomerne upotrebe interneta, video-igrica, igara na sreću, koje ometaju dnevno funkcionisanje dece i mladih. Zato je od izuzetne važnosti da se ovaj izazov prepozna i adresira kroz programe.

Dodatno uvođenje očuvanja psihološkog i emocionalnog zdravlja kao pojam bi se psihološko i emocionalno zdravlje po prvi put prezentovao u okviru Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Važna tema u ovoj oblasti je i kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje, tzv. državna matura, za šta je potrebno da se u potpunosti obezbede uslovi za sprovođenje.

U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni različiti poslovi i aktivnosti u tom cilju, od izmena propisa, pripreme zadata, dijaloga sa rektorima i dekanima, sprovedena prva proba itd, ali da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju, potrebno je sprovesti dodatne poslove u narednom periodu.

Očekuje nas dodatno jačanje kapaciteta centra za ispite. Zatim, treba i visokoškolske ustanove u konačnom izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke strane vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije, kao i da one ustanove koje prvi put uvode ispite sklonosti javno objave šta ti ispiti zapravo podrazumevaju i šta je sadržaj tih ispita.

Takođe, da završimo sa razvojem softvera čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove i da ga povežemo sa registrima koji se vode u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

S obzirom na ove obaveze, kao i druge koje se tiču finalizacije pripreme zbirke zadataka štampanja, distribucije istih, mi smo predložili da se rok za početak sprovođenja državne mature pomeri za školsku 2025/26 godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da sam uspela da vam približim ključne izmene i razloge za iste, a u nadi da vas podstaknem na diskusiju na šta smo moj tim i ja spremni i u raspoloženju sam da dam odgovore na sva vaša pitanja.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Žao mi je što narodni poslanik Zukorlić nije tu, htela bih najpre javnosti radi, istine radi, da kažem da je bezbednost dece, posebno u osnovnoj školi, izuzetno značajna komponenta brige Ministarstva ove Vlade i ove države o deci i da nažalost majski događaji su potvrdili koliko jedno takvo opredeljenje je važno, a i mora biti uvek važno i uvek prioritetno.

U tom smislu Ministarstvo je napravilo jedno stručno uputstvo oko boravka dece iz osnovne škole, sedmog i osmog razreda, eventualno u inostranstvu sa razlogom da se proceni koji su to obrazovni, vaspitni ciljevi boravka u bilo kojoj zemlji, ne samo u Bosni i Hercegovini. Nama takvi zahtevi škola za sada nisu pristigli, inače bismo ih razmatrali i dali adekvatan odgovor.

U vezi sa pitanjima i učešćem u diskusiji uvaženog ministra Dragana Markovića Palme, htela bih da kažem da svaka njegova sugestija zbog političkog iskustva, zbog toga što se radi o čoveku koji zaista na primeru dobre politike u jedinici lokalne samouprave može biti model svima drugima, vrlo uvažavam svako njegovo razmišljanje, posebno kada su u pitanju naši najmlađi sugrađani.

Međutim, htela bih da vam kažem kakva je realna situacija u pogledu broja učenika u odeljenjima u školi u Srbiji vrlo različita, prosek broja učenika u odeljenjima je nažalost 16,5. Dakle, između 16 i 17 učenika. Tačno je da u naseljenim sredinama i velikim gradovima taj broj prelazi i 30, upravo izmenama i dopunama zakona koji su pred vama mi predviđamo da od 1. januara naredne, kalendarske godine, odnosno školske godine, taj broj ne može biti veći od 28, ali osnovana bojaznost šta će biti sa uposlenima, dakle sa nastavnim kadrom, sa učiteljima, nastavnicima, nema razloga da sada dominira zbog toga što smo taj šesti ciklus zapošljavanja već završili.

Dakle, od 2020. godine do danas 18.000 prosvetnih radnika, koji su imali ugovore na određeno vreme, sada rade kao stalno zaposleni, dakle dobili su ugovor na neodređeno, a počeo je i sedmi ciklus zapošljavanja što znači da svi oni koji imaju preko 50% nastave, odnosno časova, a trudićemo se da to bude i preko 30% u narednom periodu ima ih oko 2,5 hiljade budu zaposleni, dobiju isti takav status. Dakle, nema bojazni oko tehnološkog viška.

Kada je u pitanju demografija i primedbe zašto samo neke sredine su obezbedile udžbenike za učenike osnovnih škola na odboru matičnom je bilo dosta razgovora o tome, ali prosto da ponovim, one sredine koje su imale pre svega finansijskih mogućnosti i to stavile u svoje prioritete, nije to samo Beograd, ima i manjih sredina, kao što je Opovo, kao što je Surdulica su zapravo su sve svoje mališane, odnosno učenike obezbedili besplatnim udžbenicima.

Vlada je izdvojila 710 miliona kako bi sva deca koja su u stanju bilo koje socijalne potrebe, sva deca koja imaju bilo kako oboljenje fizičko ili psihološko, sva deca koja pripadaju senzitivnim grupama, sva deca koja su talentovana i svako treće dete u porodici imalo besplatne učenike. Dakle, preko 86.000 dece je dobilo učenike, a naravno da bismo svi mi koji sedimo ovde želeli da svako dete ima besplatne udžbenike, to jeste naša politika i biće verovatno politika svake Vlade, ali zato moramo nastaviti koracima kojima ova Vlada vodi državu. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine poslaniče, vi dobro baratate statističkim podacima i znam da umete da ih analizirate. Malo je neverovatno da se niste osvrnuli na trendove, da se niste osvrnuli na paralelne analize koje kažu da je 2018. godina za čitavu regiju bila zaista najlošija godina.

Mi kada poredimo 2019. godinu ne činimo to samo u odnosu na 2018. godinu, nego pravimo paralele sa deset zemalja koje su nam pre svega gaografski, istorijski i regionalno jako bliske. Dakle, uzeli smo u obzir Mađarsku koja i te kako investira u porodicu i pronatalitetnu politiku, uzeli smo u obzir Rumuniju, Bugarsku, dve zemlje EU, Albaniju i sve članice bivše Jugoslavije. Jedino je kod nas rođen veći broj beba.

Još jedan podatak koji vam je sigurno promakao, nadam se ne tendenciozno. U januaru mesecu 2020. godine, dakle ove godine, rodilo se 245 više nego u januaru mesecu prošle godine. To je za 5% više. Ti trendovi raduju. Naravno ne mislim da je resor na čijem sam čelu dao dominantan doprinos za ovakav rezultat, ali mere Vlade Republike Srbije i naravno, ne samo finansijske nego i one druge iz domena populacione politike i integrativni pristup rešavanju problema su sigurno razlog da po prvi put imamo više novorođenih beba u jugoistoku Srbije, gde je tradicionalno situacija bila lošija nego što je to sada. Tako da, ako baratamo činjenicama ja bih volela da se zajednički radujemo ovom trendu. To su mali brojevi, ali sudbinski velike nade.