Pitali ste za poreske olakšice, da, planirano je. U ovoj fazi Privredna komora Republike Srbije, Ministarstvo, odnosno Kabinet na čijem sam čelu i čitava Vlada, vrlo su zainteresovani da stimulišu privredne i sve druge subjekte koji će ispoljiti socijalno-odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima.

Politika Vlade je da je svako rođeno dete dragoceno, da svako rođeno dete u Srbiji treba da bude uključeno u zdravstveni, obrazovni sistem i da investicije moraju ići ka tom da bude što manje dece u uličnim situacijama i što više one dece koja su naravno rođena kao željena deca svojih roditelja.

Samohrana majka nam je podjednako značajna kao i ona koja je u braku. Ne pravimo razliku između žena koja se opredelila da sa svojim partnerom živi u vanbračnoj ili bračnoj zajednici i vrlo poštujući tradiciju, mišljenja smo da stimulacija i populacione mere se moraju odnositi na svakog roditelja koji želi da se ostvari kao roditelj, na svako dete koje se rodilo, koje treba da raste, razvija se, igra se, obrazuje se i živi srećno.

U tom smislu se moramo osloboditi nekakvih okoštalih po malo diskriminatornih stavova prema ženama koje žive u klasičnim formama društvenog života, u odnosu na jednu modernu ženu i od onih koje se zalažu za podršku porodici predlažemo da učestvuju u savetovalištnom radu koji organizujemo, a koji se tiče jačanja partnerskog odnosa, jer detetu je iz psiholoških, materijalnih, emotivnih i svih drugih razloga podjednako potrebno da oba roditelja uzmu učešća u svim segmentima njegovog života.

Dakle, naši planovi su da stimulišemo sve one privredne, državne, finansijske subjekte koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima, da razvijemo svest o tome da je roditelj potencijalno najbolji radnik i može doprinositi najviše profitu upravo zato što brine i o svom detetu i o sebi i da na taj način dalje razvijamo ove tendencije o kojima sam u prethodnih nekoliko rečenica nešto rekla.

Naravno da bih htela da zahvalim uvaženom gospodinu Zukorliću na doprinosu koji daje kao poslanik na temema koje su vrlo značajne za stabilizaciju porodice, za stimulaciju rađanja, za populacionu i pronatalitetnu politiku. On to zaista čini na jedan način koji se u mnogim segmentima uklapa u stavove o kojima je ovde bilo juče i danas reči.

Ali, morala bih da kažem da je formalno-pravni akt iz koga proističe ova mera o kojoj se mi danas izjašnjavamo i analiziramo, je strategija za podsticanje rađanja. Termin podsticanja rađanja znači zapravo podstaći parove, podstaći majku da njena odluka kroz čitav niz stimulativnih mera bude pozitivna. Ona je ta koja odlučuje kada će, da li će roditi, a čitav niz mera, uključujući i ovu finansijsku koja podstiče rađanje prvog, drugog, trećeg, četvrtog deteta je tema razgovora i rasprave koju vodimo.

Zašto smo predložili da podsticanje rađanja ide do četvrtog rađanja deteta? Zbog toga što Svetska zdravstvena organizacija nauka i obrazovni sistem vrlo jasnu kažu, ja sam to već juče rekla, ali prosto nisu bili svi poslanici, i možda nije na odmet da ponovimo, kažu da je rađanje do četvrtog deteta u interesu i zdravlja majke, a sve što je preko tog broja štetno deluje na zdravlje majke i deteta.

Dakle, mi smo morali prosto uzeti stav nauke, struke, pre svega medicinske struke i preporuke stručnjaka kada smo se opredeljivali za ovaj broj, a naravno da mislimo da čitav niz drugih mera, ali koje nisu podsticajne. Dakle, populaciona i socijalna politika se ipak razlikuju. Najveći broj naših porodica sa velikim brojem dece sigurno da treba da ima socijalnu podršku i mnoge lokalne sredine i na nacionalnom planu, mnogim aktima je to regulisano.

Međutim, mi danas govorimo o podsticanju rađanja, mi danas govorimo o Strategiji za podsticanje rađanja koja je doneta u decembru 2017. godine i o Akcionom planu koji proističe iz nje i regulišemo zakonski da to mora biti obaveza, čak i kroz numeričke vrednosti količine para koje idu deci za njihov standard.

Naravno da je dete nosilac ovog prava, ali do 10 godine sredstva koristi i u interesu deteta, njima raspolaže roditelj koji se stara o detetu. To dete koje dobija ova sredstva mora biti u sistemu ove države, pre svega mora biti prijavljeno po rođenju, zatim, to dete mora biti u zdravstvenom i obrazovnom sistemu.

Cilj je da ona deca koja zapravo nisu deca koja nisu uključena u naš sistem, u državni sistem budu uključena, jer briga o njihovom zdravlju, briga o njihovom obrazovanju je zapravo obaveza države. Ne možemo imati uvid, pa ni davati finansijska sredstva nekom ko ne pripada zdravstvenom i obrazovnom sistemu države, a koje ćete kriterijume izglasati u danu za glasanje u vezi sa tim, to je stvar vas poslanika. Zahvaljujem.

Dete koje je u sistemu mi zaista ovim zakonom ne delimo zdravstvo na privatno i državno, niti delimo obrazovanje na privatno i državno, pa i predškolsko. Potpuno se podrazumeva da sve što je u sistemu zdravstvenog i obrazovnog segmenta države da je apsolutno svejedno da li se radi o jednom ili drugom.

Izvinite, samo molim vas.

Dakle, ako majka ima status stalno naseljenog stanca, ako ne, otac može biti zadužen za brigu o detetu. Prema tome, preko njega se ostvaruje ovo pravo deteta. Dakle, nije lišena, izvinite nisam odgovorila, a to je isto vrlo važno, dete koje je rođeno i koje je prijavljeno, dakle koje je u sistemu naše države, o njemu može brinuti otac ili majka koja je stalno nastanjena ovde, a može biti strani državljanin.

Svako ministarstvo i naravno Vlada ima svoj plan aktivnosti. Resorno ministarstvo i Vlada ima plan da poslednji kvartal 2018. godine bude termin kada će se doneti zakon o agenciji za zapošljavanje koji će regulisati lizing radne snage. To jeste u planu i s pravom je postavljeno to pitanje od uvažene poslanice.

U skladu sa pristupnim poglavljima EU, sezonski rad je izdvojen iz Zakona o radu i u zemljama EU i prosto taj model je nešto što je opravdalo svoje postojanje u zemljama koje imaju već tradiciju ovakvih rešavanja kako mi sada rešavamo.

A ono što je dalje važno, to je da sezonski radnik nikako ne gubi status nezaposlenog. To nigde nije predviđeno i ono ostaje u statusu nezaposlenog ako je takav status imao pre nego što se ovim zakonom regulišu bilo kakva njegova prava i obaveze.

Ono što je, takođe, interesantno, odnosno bitno, to je vaše pitanje vezano za indikatore u okviru primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Znate, broj korisnika i broj dece će se pratiti nakon svake godine. Međutim, demografski indikatori koji su neuporedivo širi nego sam ovaj indikator, podrazumevaju zapravo pravi rezultat na duže vreme i u sklopu sa drugim merama.

Podsetila bih da je Agenda 2030 UN dokument koji od 20 do 30 godine, pored 17 ciljeva i 169 podciljeva, ima 232 indikatora na kome Republički Zavod za statistiku, a u smislu usaglašavanja, vrlo radi i da se ogroman broj tih indikatora odnosi na kvalitet života i porodici, smanjivanje siromaštva, sva druga pitanja koja smo pominjali, a koja imaju direktnu i indirektnu vezu upravo sa vašim pitanjem.

Dame i gospodo narodni poslanici, broj korisnika po vrsti korisnika i po pravima na dan 20. 12. 2017. godine je sledeći: vojnih invalida ima u Srbiji 13.795, korisnici porodične invalidnine, njih je 10.664, civilnih invalida rata ima 1.050, korisnici mesečnog novčanog primanja, ima ih ukupno 6.020. Naravno, vojni invalidi su ratni, mirnodopski, ukupno ih 13.795 i izmene načina obračuna statističkih podataka nikako nisu smele ići na uštrb umanjenja svih prava ratnih vojnih invalida. Zbog toga se upravo ovaj zakon i donosi. A ako bi bilo određenih finansijskih šteta po bilo kog invalida, krajem godine se to kompenzira.

Dakle, upravo je tendencija današnje rasprave i donošenja ovog zakona da se ne umanji ni jedno pravo ratnog vojnog invalida i da mesečna nadoknada ne sme biti manja.

S druge strane, kada se govori o ortopedskim pomagalima, nije sporno da će se ortopedska pomagala na način kao i do sada dodeljivati. Međutim, ako neko menja ortopedsko pomagalo, on mora izaći na komisiju, da i struka proceni koje je to eventualno novo ortopedsko pomagalo koje je najadekvatnije za dotičnu osobu.

Što se tiče novog zakona, on će praktično biti kodifikacija postojećeg zakona i neće takođe biti umanjivanja ni jednog jedinog prava, a u komisijama će svakako učestvovati svi predstavnici, i to ne simbolički nego suštinski.

Dobro, istine radi, u vezi sa uređenjem i uklanjanjem ratnih memorijala, član 19. tačka 7) kaže – treba da se pribavi dozvola i saglasnost, koju izdaju nadležni organi u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje u oblasti energetike.

Dakle, to su one dozvole za struju, koje prosto, kad god imate neki objekat, nema tu nigde ministarstva, nadležni organ samo izdaje nešto što je uobičajeno kada se neki objekat prosto uređuje, dogradi, izgradi. Tako da, bili biste u pravu, ali mislim da nije dobro protumačen ovaj član 7.

Sa druge strane, bih se sasvim složila sa vama da kasnimo mnogo oko mera vezanih za populacionu politiku i to čitavih 60 godina. Stručnjaci su 50-ih godina prošlog veka vrlo ozbiljno upozoravali da ćemo doći u ovu situaciju. Godine 2008. je tim stručnjaka napravio vrlo pristojan dokument koji se zove Strategija za podsticanje rađanja i da smo pre 60, 70 godina, odnosno 2008. godine napravili bilo koji korak, ne bismo kasnili ovoliko koliko kasnimo.

Nije nam olakšanje činjenica da sličan problem imaju i druge zemlje Evrope. Ovo zaista nije samo naš problem, ali mislim da je jako važno krenuti i potpuno se slažem da obrazovni sistem mora biti jedna od stubova za rešavanje ovih problema.

Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, čini mi zaista zadovoljstvo što danas učestvujem u radu kada su ovako značajne tačke i pre svega sigurno da sam sopstvenu pažnju u periodu od danas i ovde danas usmerila na izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici.

Zahvaljujem predstavnicima sve tri poslaničke grupe koji su uzimali učešća u početku rasprave do ovog momenta što su zaista svoju i energiju i pažnju usmerili. Gospodine Kosaniću, vi ste izneli izuzetno značajne podatke koji se tiču demografskog profila života u Srbiji i moramo se prisetiti da predsednik države, tada premijer, gospodin Vučić je zapravo odredio u momentu kada ima ekspoze ovde u ovom istom prostoru koliko je značajno da jedan od naših osnovnih nacionalnih zadataka budu mere koje se tiču populacione politike i demografije.

Neću, naravno, ponavljati sve što ste iz zakona izneli kao pozitivno, ali bih usmerila pažnju šire javnosti i vas poslanika na činjenicu da samo ublažavanje ekonomske cene podizanja posebno, trećeg, četvrtog, pa naravno i drugog deteta je samo jedna od mera.

Mi bismo grubo gledali ako analiziramo zakone i ove dopune i izmene, mogli da kažemo da se Vlada Republike Srbije opredelila za dva nivoa aktivnosti, nacionalni i lokalni. Taj nacionalni je zapravo sadržan u zakon sadržan u zakonu, i naravno da je čitava Vlada, pre svega uz ogromno angažovanje ministra Zorana Đorđevića, ministra gospodina Lončara, svih ostalih ministara, Ministarstva finansija i svih aktera koji su učestvovali, ocenila da taj nacionalni prioritet se mora pokazati vrlo praktičnim činjenjima.

Ali kada bi taj ekonomski podsticaj bio jedina mera onda vrlo sličnu demografsku situaciju ne bi imale zemlje koje imaju izvanredan standard. Dakle, mnoge zemlje zapadne Evrope, skandinavske zemlje imaju vrlo slične probleme, kada je u pitanju perspektiva populacionih i demografskih parametara. Zbog toga je izuzetno značajno da čitav set mera mora primeniti i svaka jedinica lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije se opredelila da nakon javnog oglašavanja za nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave usmeri ove godine više od tri puta veću sumu novca nego što je to bilo u prošloj godini. Vi znate da je prošle godine 130 miliona, i ovde je bilo komentara da je to malo. Mi smo prošle godine imali pilot projekat koji je opravdao svoje postojanje. One jedinice lokalne samouprave gde su menadžmenti ocenili da, zajedno sa nevladinim sektorom, sa predstavnicima značajnih institucija treba da rade i na drugim merama napravile su korak napred. Ostale su više debatovale i podigli smo vidljivost teme.

Ovog momenta upravo komisija koja prispele prijave analizira ima mogućnosti da vidi da neke jedinice lokalne samouprave, gradovi i opštine ocenjuju da zajedničkim aplikacijama mogu ponuditi programe koji će biti podsticajni za pronatalitetnu politiku, druge su se odlučile da same aplikuju.

Šta su sve to mere za koje se aplikuje i šta na nivou lokala može da se uradi, a zaista izvanredan primer jedinice lokalne samouprave je Jagodina, grad Jagodina i zaista vaš kolega narodni poslanik gospodin Dragan Marković Palma sa svojim merama - usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, briga o onim parovima koji imaju problem steriliteta, neuporedivo više znanja u domenu populacione politike, gde je nažalost stojimo lako loše i reproduktivnog zdravlja, angažovanje institucija za javno zdravlje i sve se to poverava jedinicama lokalne samouprave.

Primena ovog zakona imaće svoj pun duh onog momenta kada počnu jedinice lokalne samouprave da se čvrsto drže teksta o kome mi danas, odnosno, vi danas ovde odlučujete uz naš angažman. Hvala vam, mnogo na podršci koju dajete i zaista mislim da će ovo biti jedan od zakona i uopšte kompletan set zakona, da će na taj način stimulisati sve poslanike ovog visokog doma da možda prvi put nakon dužeg vremena jednoglasno i bez onih koji su protiv se izjasnimo o zakonskim rešenjima koja su izvanredna, ne samo za bolju demografsku budućnost Srbije, već i za rešavanje ostalih vrlo senzitivnih tema.

Uvažena poslanice Stamenković, zahvaljujem naravno na učešću u raspravi i na delimično izneto tačnim informacijama vezanim za strategiju.

Ovaj segment strategija o kome govorite je isti od 2008. godine do danas, ali je nažalost bio tema detaljne razrade i izrade akcionog plana tek prošle godine i stupa na snagu tek ove godine.

U okviru te strategije predviđeno je da ublažavanje ekonomske cene roditeljstva se razvija postepeno do 2020. godine, što nije značilo da je, a uzimajući u obzir makroekonomsku stabilnost i činjenicu da finansijski realno živimo, nigde nije stajalo u strategiji, niti stoji da je zabranjeno da odmah primenimo što je moguće veći broj mera i strategije uključujući ovu koja je specijalna, ni zadatak broj jedan u okviru strategije ublažavanje ekonomske cene roditeljstva.

Neće stupiti na snagu ništa 2020. godine Stupa na snagu onog dana kada, odnosno sutradan od momenta kada se tekst zakona koji usvojite oglasi u „Službenom glasniku“. I jako je dobro, ogroman broj žena se jako raduje činjenici, i ne samo žena, parova, što će omogućiti ovim finansijskim sredstvima bolji standard trećeg i četvrtog već rođenog deteta od 25. decembra.

Ja potpuno razumem i vaše interesovanje vezano za radno zakonodavstvo i htela bih da vas informišem, i vas i širu javnost, da smo uradili jedno istraživanje na 128 hiljada zaposlenih. Cilj inače ovih finansijskih mera nije da majka ne radi, pa da dobije za treće, četvrto dete 30 hiljada mesečno. Ne, cilj je da standard trećeg i četvrtog deteta bude bar kao i prvog za one roditelje koji su motivisani i koji su se opredelili da imaju treće i četvrto dete.

Znači, kada smo uradili to istraživanje mi smo zapravo došli do jednog frapantnog podatka. Početna ideja je bila da menjamo normativu, zakone u domenu radnog zakonodavstva. Međutim, ni zaposleni, ni poslodavci nisu baš mnogo znali o pozitivnim zakonskim rešenjima koja već imamo.

Naime, do treće godine jedan roditelj može birati smenu u kojoj radi do treće godine deteta, to je retko ko koristio. Mogući je rad od kuće, mogući je izbor smene u kojoj će neko raditi, mogući je rad tzv. „part-time“ angažovanjem, četvoročasovno radno vreme. Kada smo zaposlene roditelje pitali u tom velikom istraživanju, a obavili smo četiri hiljade anketa zaposlenih roditelja i 330 poslodavaca je učestvovalo, i kada smo ih pitali da li znaju za ova zakonska rešenja, mi smo došli do zaključka da zapravo nedovoljna informisanost uposlenih, i koristim i ovu priliku da kažem da moramo ići sa korišćenjem već pozitivnih zakonskih akata u vezi sa usklađivanjem rada i roditeljstva.

Pitate se zašto smo se opredelili da idemo na stimulaciju drugog, trećeg i četvrtog deteta. Pa, vi ste sami rekli razlog, zadovoljenja roditeljskog nagona, je jedna od najjačih prirodnih potreba svakog čoveka. Prvo dete se prosto rodi, jer osoba želi da bude roditelj. Stimulacija za drugo dete mu je povećana sa šest hiljada i nešto na 10.000 mesečno do druge godine života. To nisu neke pare, to su ipak sredstva koja su povećana skoro za 50%. Zašto smo kod trećeg i četvrtog deteta išli sa većim stimulacijama? Zbog toga što demografi kažu i stručnjaci da bi se zanavljali i da nas ne bi bilo svakog dana za 107 manje, potrebno je da u našoj sredini svaka žena koja je u fertilnom periodu, da 11% njih ima jedno dete, da dvoje dece ima 44%, troje 45%. Nažalost, 10% parova ima problem steriliteta.

Kakva je situacija u Srbiji? Pedeset dva posto žena je rodilo jedno dete, 40% i nešto preko 40% dvoje dece, dakle tu se približavamo onom željenom procentu. Treće dete ima nažalost samo 6,7%. Mi smo uočili da nam je, a i demografi se s tim slažu, da bi neko rodio treće dete mora imati prvo drugo dete. Stimulacijom trećeg deteta, vi zapravo malo stimulišete žene, koje već imaju drugo dete, da razmišljaju o trećem, a stimulacijom drugog koja jeste nešto manja idemo na tu meru. Ja se nadam da će u narednih 10 godina ekonomska situacija i kompletna situacija u Srbiji biti takva da zaista ublažavanje ekonomske cene roditeljstva neće biti ovoliko značajno koliko je sada.

Potpuno se sa vama slažem da to nije jedina mera i zbog toga na planu psihološkog snižavanja roditeljstva kroz savetovališni rad, na planu usklađivanja rada i roditeljstva, Privreda komora Srbije je napravila već prve korake ove godine, iako kažem tek je akcioni plan počeo od pre mesec dana da se primenjuje.

Doneta je odluka o tome da se među privrednim finansijskim subjektima i subjektima javnih preduzeća formiraju tzv. prijatelji porodica. Dakle, one firme, ona preduzeća, oni poslodavci koji budu ispoljavali socijalno odgovorno ponašanje biće najbolji prijatelji i dobijaće određene nagrade. To je prvi korak ka sertifikaciji firmi koje će stimulisati svoje zaposlene radnike, a koji su ujedno i roditelji, jer postaju polako svesni i poslodavci, i sa njima na tome moramo raditi, da je nabolji zapravo radnik onaj ko stiče dohodak i za sebe i za svoju porodicu, odnosno za svoje dete.

Dakle, nikome nije palo na pamet da ide samo sa ovom merom. Mi mislimo da set ekonomskim mera mora ići paralelno sa drugim merama, neke su iz domena zdravstva. Uredba će biti ovih dana završena, vezana za to da svi oni koji su se ostvarili kao roditelji nakon biomedicinske potpomognute oplodnje i dobili dete iz tog postupka, mogu pod potpuno istim uslovima da idu na cilj da ostvare i da drugi put postanu roditelji, odnosno da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje mogu imati tri pokušaja za majke koje su do 42 godine.

Dakle, nikako se ne govori samo o jednoj meri, a ogromna finansijska sredstva, ogromna za ipak budžet Srbije koji nije prevelik, idu jedinicama lokalne samouprave i usmerena su isključivo na lokalne programe pronatalitetne politike. To su pre svega vrtići, to je edukacija onih koji treba da vaspitavaju decu, to je rad sa budućim roditeljima i kompleks svih tih mera, koji su stručnjaci izvanredno napisali još 2008. godine i koji su skoro u istom sastavu ponovo radili taj isti program, odnosno istu strategiju, po prvi put doživljava akcioni program sa oročenim rokovima, a sve što možemo pre da uradimo ne bih rekla da je minus, rekla bih naprotiv da je zapravo sasvim u redu.

Što se tiče udžbenika, stambenih prostora, vaučera, svega o čemu ste govorili, to su zapravo mere na kojima radimo. Dakle, strategija je završena tek u martu mesecu ove godine i evo prvih vrlo konkretnih koraka. Svi ostali koraci će se raditi u narednom periodu. Da se od 2008. do 2018. godine uradio deo ovoga što smo samo uradili kroz Zakon o finansijskog podršci porodici i rad sa lokalnim samoupravama, mi bismo danas mogli sa više pozicija da startujemo i mnogo više da uradimo.

Zamolila bih vas da ne shvatite ovo kao polemiku, nego kao razjašnjenje svega ovoga o čemu ste govorili. Zahvaljujem se na učešću u raspravi i pitanjima koje ste mi postavili.

Kada su u pitanju sezonski radnici, naravno da je pre donošenja teksta zakona bilo vrlo direktnih komunikacija sa njima i da uz tendenciju da se siva zona eliminiše i da se njihova elementarna prava na obezbeđivanje budućnosti u pogledu, pre svega, penzionog osiguranja dovedu u želju koju sigurno svi mi ovde imamo. Čitav niz paralelnih zakonodavstava je bio analiziran, sigurno i hrvatsko. Naša premijerka se uključila zaista u angažman oko svega ovoga, kako je to obećala i kada je imala svoje uvodno izlaganje u ovom visokom Domu.

Znate, ono što su sami ljudi rekli, koji su angažovani kao sezonski radnici, a i poslodavci, to je da je usmeni ugovor nešto što je njima vrlo prihvatljivo i niko se nije žalio na tu komponentu.

S druge strane, razlika između hrvatskog i našeg zakona je u tome da smo mi predvideli da u mesnim kancelarijama naš seljak treba da bude edukovan oko elektronskog prijavljivanja. Mislimo da je to zaista korak napred i da je njemu to potrebno. To je vrlo jednostavna edukacija i trajaće onoliko koliko bude bila potrebna. Ne mislim da ta razlika u tekstu zakona između hrvatskog zakona i našeg treba da da neku prednost u pozitivnijoj oceni hrvatskom zakonu.

Naravno da je jako važno da za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom obavljanja sezonskog rada treba stvoriti sigurnost sezonskom radniku. To su prednosti, i to je ono što smo uradili kod ove zakonodavne materije.

Prema tome, pitanja poslanice Vukomanović, vezana za razlike između našeg i hrvatskog zakona, prosto malo gube smisao, jer se čini da koristeći sve što je pozitivno iz tog teksta, hrvatskog teksta zakona je uzeto u obzir i napravljen je korak napred.

Sa druge strane, pominjane su ovde i određene žrtve nasilja i obećana telefonska linija. Na tome se vrlo ozbiljno radi. Znate, da se ranije uradilo nešto više, mi bismo opet mogli korak napred, ali kad treba da ustrojite telefonsku liniju za žrtve nasilja koja će imati nacionalni, a ne lokalni karakter koji već imamo, onda to podrazumeva zaista i tehničke i stručne, dakle, edukativne i sve druge primene i na tom planu se zaista radi i niko od toga, ne samo da nije odustao, nego u ime Vlade dajemo obećanje da će se to i dogoditi.

Htela bih da podsetim da smo hteli da bude politička mera, populistička mera to da do 10 godine majka koja je rodila treće dete i četvrto dete ima 12, odnosno 18 hiljada za standard deteta. Mi bismo nekim podzakonskim aktom to regulisali i ne bi bila rasprava ovde u parlamentu među vama. To što vi poslanici stavite u tekst zakona, to će imati status stečenog prava. Ne verujem da će neki drugi poslanici koji dođu posle vas ukinuti to pravo. Naprotiv, mislim da će se prava u ovom segmentu povećavati. Zahvaljujem.

Ja bih prosto, samo istine radi, znate, Vlada Republike Srbije radi apsolutno u punom kapacitetu i htela bih da obavestim poslanike i javnost da nikakvih raskola u radu nema, posebno kod ovako važne zakonodavne materije koja je danas na dnevnom redu. Ministar poljoprivrede ne samo da je aktivno učestvovao, nego i pisanim putem dao saglasnost na tekst ovog zakona.

Dakle, potpune su insinuacije da Vlada radi nekako disharmonično, multisektorski rad je pravilo rada u Vladi i, naravno, ljudi imaju pravo na različita mišljenja, ali u ovom konkretnom slučaju morate mi verovati da je ministar poljoprivrede apsolutno stao iza svake crte, tačke i zareza u ovom zakonu.

Samo da kažem da tendencija je, zapravo, da Predlog zakona o memorijalima obezbedi kontinuitet ostvarivanja prava borcima, a eventualne finansijske razlike, ako ih bude bilo, biće kompenzovane krajem godine. To je prvo što sam htela da kažem.

Drugo, kada je u pitanju rasprava o sezonskim radnicima, pa ne radi se samo o seljaku koji se ovde pominje. I kombinati, i veliki privredni subjekti su tema ovog zakona, a istine radi bilo je tri javne rasprave u postupku pre nego što smo se pridružili ovde jedni drugima da razgovaramo o zakonu.

Srbija je vodila odbrambene ratove i preko 6.000 memorijala je vezano za sećanje na događaj iz tih ratova. Preko 650 memorijala je u 44 zemlje u svetu vezano je za taj period takođe. Prosto podaci koji možda ne bi bilo loše da na budu na umu kad govorimo o temi i zakonu koji je danas na redu.

S druge strane, poslanica Čomić je zaista talentovani i kvalitetni poslanik, to nikad niko neće sporiti, ali verujem da se njene strepnje vezane za Zakon o sezonskim radnicima ne mogu ostvariti jer tendencija apsolutno nije bila ono čega se ona plaši, već sve ono što je pričala da je dobro u zakonu.

Zaista, kada je u pitanju Zakon o finansijskoj podršci porodici, mogla bih da kažem da zakon ni jednog momenta nema ni tendenciju, ni skrivenu nameru da ženu natera da rađa. Država je u obavezi da stvara što je moguće bolje uslove da žena bude stimulisana da donese odluku o tome da ostvari nešto što je njena potreba i što sigurno one majke koje imaju četvoro, troje dece, dvoje, jedno dete najbolje znaju.

Prema tome, ne mislim da ovaj zakon ima skrivenu tendenciju da žena mora da rađa, da ona to treba da radi zbog države. Naprotiv, mislim da potencira pravo žene da zna sve što treba da zna o planiranju porodice, da u skladu sa savremenim naučnim i stručnim dostignućima ona zapravo, pre svega, raspolaže jednim obrazovnim nivoom koji će joj pomoći da donese sa partnerom ili sama bolju odluku i mislim da je jedna od najelementarnijih ljudskih prava, pravo žene je da donosi odluku o tome kada će biti majka i kada će formirati porodicu i sa koliko članova.

Prema tome, zaista ne mogu samo da se složim da zakon negde zbog tog populizma dobija prizvuk one zakonske materije koja ženu tera da rađa. Nijednog momenta nam to nije bila namera i nijednog momenta ne mislimo da jačanje partijskog odnosa potpomognutost različitim stručnim i medicinskim procedurama u biomedicinski razvijenim oblicima oplodnje razvojem svih onih instituta i institucija koji se bave podizanjem nivoa znanja iz domena javnog zdravlja i reproduktivnog zdravlja tendencija da žena mora da rađa. Ništa ne mora. Apsolutno ništa ne mora.

Dobro je da država, da jedinice lokalne samouprave prosto u svojim programima razmišljaju o servisnim, partnerskim, edukativnim aktivnostima koje idu naravno paralelno sa finansijskim merama koje su danas na dnevnom redu, a težnja nekako da se nametne razmišljanje da samo finansijske mere nisu dovoljne, pa naravno da nisu. Ali, danas razgovaramo o setu zakona koji se tiču finansijskih davanja porodicama, odnosno za podizanje standarda deteta. Hvala.

Da, zahvaljujem na razložim upitima i na konstatacijama koje kažu da je prvi korak dobar, a da ima nekih nelogičnosti. Pa, mogla bih da se složim, jer se radi o dobro obučenom opozicionom poslaniku koji mora stavljati primedbe, ali ono što jeste činjenica to je da kada od gospođe Radete dobijemo konstataciju da je prvi korak dobar, mi u vlasti imamo razloga da budemo zadovoljni.

Naime, finansijska podrška sama po sebi zaista je jedna od mera i u više navrata sam o tome govorila. Ali, i prošle godine, doduše samo 130 miliona podsticajnih sredstava, a sada sa 500 miliona podsticajnih sredstava jedinice lokalne samouprave u svojim sredinama prave prioritete da li će ljudi od 18 do 42 godine uložiti sredstva u stambenu izgradnju, u otpočinjanje posla, u smeštajne kapacitete u predškolskom uzrastu. Upravo taj pilot projekat koji smo imali prošle godine je suštinski odrazio ispravnost svega što ste vi ovde sugerirali, a što sada imamo nameru da primenimo u neuporedivo većem broju opština, jer sa 130 miliona ste mogli pokriti elementarne potrebe, po ovim pitanjima, samo 15 opština, a sada sa tri puta više sredstava najmanje tri puta više opština.

Komentar je malopre bio jednog od poslanika da je 90 jedinica lokalne samouprave prošle godine aplikovalo, a da je samo 15 primljeno, odnosno dobilo sredstva. Znate, za nas je bio veliki uspeh da se prošle godine na 11 lokalnih skupštinskih zasedanja razgovaralo o ovom pitanju i da je 90 jedinica lokalne samouprave odredilo lice koje će se baviti populacionom politikom ili savet za populacionu politiku, da se uopšte o ovim temama o kojima danas razgovaramo bavilo 90 jedinica lokalne samouprave, od 169, jer do prošle godine prosto nije bilo ni formalnih mogućnosti, niti je neko inicirao intenziviranje vidljivosti teme populacione politike i demografskih pitanja.

Na upit da li je moguće da finansijska sredstva za sve roditelje koji su postali roditelji drugog, trećeg, četvrtog deteta od 1. januara 2017. godine učinimo davanja, procene su zaista da je od 25. decembra 2017. godine to sasvim moguće i da je održivost ove finansijske mere u periodu od sada pa u narednih deset godina sasvim moguća, jer se procenjuje da će finansijski trendovi ići ka poboljšanju i da će ne samo makroekonomska stabilnost, nego i sve više investicija i sve veće zapošljavanje sa svoje strane davati doprinos, što je opet u skladu sa sugestijama koje ste učinili

Kada su u pitanju migranti, u ovom momentu nikom nije palo na pamet da migrantima popravlja demografsku situaciju u Srbiji, jer oni sami ne žele da ostanu u Srbiji. Kao što znate, mi smo prolazna destinacija. Ono što je realnost u ovom momentu je da oni idu ka zemljama zapadne Evrope. Ja sam ponosna, verovatno i svi vi, što smo bili onima koji prolaze u takvim životnim okolnostima, u kakvim su migranti, kroz Srbiju bili na usluzi da im olakšamo muke kroz koje sami prolaze.

To su uglavnom pitanja koja ste postavili vezano za ovaj zakon i ja prosto mislim da smo na vrlo sličnim talasima. Verujte, da ste vi u poziciji da predlažete mere, morali biste, jer i distance od 7.000 milja počinju tim prvim nekim korakom, morali biste da krenete od nekog koraka.

Paralelno sa ovom merom, radi se na intenziviranju popravljanja atmosfere ne samo u privrednim, nego i u finansijskim subjektima i u javnim preduzećima oko usklađivanja rada i roditeljstva. Stimulišu se socijalno odgovorni poslodavci, najpre ove godine kroz nagrade, a sledeće godine kroz sticanje sertifikata koji će im davati određene prednosti u njihovim poslovnim koracima. To su isto postupci koji traju i to isto ne možemo preko kolena, nego prosto moramo dobro meriti da uradimo u skladu sa dobrim praksama drugih zemalja i ciljevima o kojima svi ovde želimo i razgovaramo.

Kada su u pitanju neke ostale mere, moram reći da, nažalost, ima dosta još uvek neznanja u pogledu populacione politike, da su maloletničke trudnoće kod nas veliki problem, da se veliki broj porodica planira prekidima trudnoće, da su to teme na kojima druga resorna ministarstva rade i pripremaju određena akta. Prosto ne možete sva akta istog momenta doneti, jer priroda i ciljevi koje imamo na planu popravljanja demografske budućnosti Srbije je takva da ako više od 60 godina nismo radili ništa, a sada smo počeli da radimo, sigurno da možemo trpeti i vrlo osnovane kritike, ali sigurno je da smo pokrenuli priču na jedan način da, uz povećanje vidljivosti i pravljenje tih prvih koraka, imamo šanse da smanjimo inače jezive demografske indikatore koji nas karakterišu.

Inače, što se istraživanja tiče, tiče se studentske populacije, 11.000 studenata. Zaista se radi o tome da je najveći broj naših najboljih studenata koji su van Srbije sa izvanrednim profesionalnim postignućima, što govori o kvalitetu obrazovanja u Srbiji. U tom smislu sam rekla da možda moramo razmišljati na jedan drugi način. Ne samo žalopojke što su oni otišli tamo, nego da li možemo praviti neke konekcije, zajedničke projekte sa tim ljudima koji pored profesionalnih postignuća sigurno imaju snažnu emocionalnu nit ka zemlji porekla, ka svojoj Srbiji.

Zahvaljujem.

Strategija za podsticanje rađanja usvojena je u decembru. To je bio formalno pravni osnov za pravljenje pre svega, akcionog plana, konkretizaciju mera i pripremu dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici.

Ne radi se o izmenama, radi se o dopunama. Moralo se pre svega stvoriti jedna formalno pravna osnova, morao se učiniti jedan ozbiljan proračun procena kojim finansijskim sredstvima se raspolaže i prosto anticipirati što će se događati u narednih 10 godina i kakvu to odluku treba da predložimo narodnim poslanicima koji će u krajnjem slučaju predlog zakona pretočiti u zakon. Vi ćete doneti odluku o tome da li je 10 godina dobar period, da li je podsticanje rađanja za prvo, drugo, treće, četvrto dete uredu. Bilo je nekih pitanja i o tome šta će biti sa petim detetom.

Znate, Svetska zdravstvena organizacija, dakle, struka medicinska kaže da je za zdravlje žene do broja četiri rađanje i poželjno i korisno, da je sve što je iza toga rizik po zdravlje žene i mi smo se prosto držali jedne stručne sugestije, a jedinicama lokalne samouprave predložili da za slučaj da se iz pete trudnoće rode blizanci, da predvide iz svojih finansijskih sredstava, mogućnost finansiranja na isti način kako je to i kod četvrtog deteta.

Sa druge strane, kritike na to da mi stalno menjamo zakone, pa ne menjamo. To što smo dopunili ovaj zakon, možda smo mogli ići sa nekim potpuno drugim zakonom koji će imati jedan, dva, tri člana samo, ali verovatno bi kritika bila ista. Zašto jedan takav zakon, zašto nije u sklopu već donetog ranije. Znači, radi se o podsticanju rađanja, radi se o jednoj formalnoj proceduri, ali suštinskoj proceduri, proceni kojom će dinamikom Srbija ići narednih 10 godina i šta možemo garantovati u narednih 10 godina?

Sugestije da detinjstvo prestaje do 18 godine, iako ima stavova kad u stvari dete postaje adolescent, odnosno tinejdžer, su takve da se u ovom momentu uradilo ono što je bilo realno.

Najbitnija karakteristika ove Vlade je što ponuda zakonskih rešenja polazi od realnih, a ne od onih osnova koje treba nekom da se dopadnu ili ne dopadnu. Znači, uzimajući u obzir vrlo realne parametre, predlažemo poslanicima da izglasaju ovaj zakon. Iskreno žalim, mislila sam da Zakon o finansijskoj podršci porodici neće biti problem ni za jednu opozicionu grupu. Poznajem i ljude koji su danas učestvovali u raspravi i prosto ne mogu da verujem da se nećemo složiti da je to jedan dobar korak. Hvala.