Reč ima ministar, gospodin Đorđević.

Poštovani poslaniče Zukorliću, zahvaljujem što pitanje demografije kroz poslanička pitanja stavljate u fokus i interesovanje čitave srpske javnosti, ceneći da je zaista ova Vlada, da je inicijator za ovo pitanje, tada kada se formirala Vlada u kojoj je najveći broj ministara, bio premijer, sadašnji predsednik, gospodin Vučić, takođe ocenila da glas stručnjaka koji se nije čuo veliki broj decenija, jer su 50-ih godina prošlog veka stručnjaci demografi upravo govorili na način kako vi govorite, da moramo napraviti korake da sprečimo katastrofu nestajanja, ostali bez ikakvog eha.

Naime, prethodne vlade, uključujući i onu koja je 2008. godine sačinila dobar dokument – Strategiju za podsticanje rađanja, jeste slušala glas struke, ali ono što jeste istina, to je da se taj dokument nalazio u fijoci i da je zapravo krajem 2016. godine, kada je u Vladi dat poseban zadatak da se i država bavi ovim pitanjem, a da motiviše i civilni sektor i akademsku javnost i što veći broj građana na ovim pitanjima, napravila prve korake.

Želim da vas informišem da mi nismo dopunili Strategiju za podsticanje rađanja, nego smo upravo sačinili nov dokument, zbog toga što pitanje aktivnog starenja i pitanje upravljanja migracijama su bili segmenti koji nisu bili aktuelni pre 10 godina i koji su sada potpuno nov sadržaj i izmenili su ovaj dokument.

Ono što je takođe novo, to je da je ova Strategija koja je usvojena na Vladi zapravo dobila i Akcioni plan. U tom Akcionom planu institucije i pojedinci su dobili određen zadatak. I pored nacionalnih mera, koje nisu samo finansijske prirode, koji su, između ostalog, i usklađivanje rada i roditeljstva i snižavanje psihološke cene roditeljstva, koja je kod nas prilično velika i podizanje nivoa o stanju reproduktivnog zdravlja nacije, na čemu ministar Lončar sa svojim saradnicima mnogo radi kroz čitav niz edukativnih i skrining tehnika, koje su vrlo žive i aktuelne i ovih dana i obrazovni sistem u kome smo uveli u pete razrede osnovne škole, kroz fizičko i zdravstveno vaspitanje, po prvi put teme iz oblasti reproduktivnog zdravlja, učinjeno dosta.

Svi nacionalni programi, o kojima se dosta govori ovih dana, ništa neće značiti ako samo na nivou nacionalnih ideja finansijske pomoći i malo pre pomenutih teza budemo radili. Jedinice lokalne samouprave su te koje su najbitnije, a one, dakako, obuhvataju različite nadmorske visine.

Nažalost, pozitivan migracioni saldo u Srbiji u ovom momentu ima samo 41 jedinica lokalne samouprave i ne možete civilizacijske tokove zaustaviti, ali tamo gde ima osoba koje su u fertilnom periodu, a to je radno aktivno stanovništvo i oni koji su potencijalni roditelji, moramo stvarati neuporedivo veće stimulacije svi zajednički i lokalno odgovorne osobe i mi koji sedimo u Vladi Republike Srbije.

Naravno da je faktor obrazovanja izuzetno značajan i naravno da čak i one sredine gde nije bilo problema sa natalitetom polako idu nizbrdo po parametrima. U Novom Pazaru se, na primer, rađalo do prošle godine na hiljadu stanovnika 14 do 15 beba, a umiralo je devet do 10 ljudi. Sada se to izmenilo, rađa se nešto manje od 13 beba a smrtnost se povećava.

Da ne govorim da se u Srbiji zbog „bejbi bum“ generacije, a to je ona najbrojnija generacija, najveći broj ljudi koji se rodio 50-ih godina prošlog veka, da ta generacija ulazi u period kada će biti penzioneri do 2021. godine i kada će njihov zdravstveni bilten biti sve lošiji. Pa, pošto smo 2017. godine uspeli da prvi put broj novorođenih beba bude isti kao i prethodne godine, u poslednjoj deceniji je bio sve manji i manji iz godine u godinu, moramo se suočiti sa činjenicom da će nam se smrtnost povećavati i zbog toga podsticaj da majke rađaju treće i četvrto dete na sve načine jeste vrlo važan.

Još jednom, hvala vam što ste upravo postavili ovo pitanje.

Strategija za podsticanje rađanja još uvek nije stupila na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“ i upravo će za dan-dva isteći tih osam dana, tako da će biti, naravno, dostupna svima, ali su delovi strategije na dosta popularan način prezentirani i građanima i zapravo su svi članovi Vlade učestvovali u izuzetnom doprinosu da ta strategija dobije konkretizaciju.

Da bi mogla da bude konkretno primenjena, dakle da bi akcioni plan mogao da bude primenjen, neki zakoni će se menjati iz domena zdravstva, Zakon o finansijskoj podršci porodice, o čemu je govorio sada ministar Đorđević i mi ćemo imati na veliko zadovoljstvo i nadam se jednoglasno priliku da o ovom merama razgovaramo u ovom parlamentu, pre 1. jula kada mere stupaju na snagu.

Naravno, ponovo zahvaljujem na ovom izuzetno značajnom pitanju. Za oko 600.000 parova koliko ih ima u ovom momentu i koji sa pažnjom prate, zaista prava pitanja koja se tiču jednog od najbitnijih osećanja koja čovek uopšte može imati, roditeljskog, a za neke nažalost je ono moguće da bude ostvareno isključivo biomedicinski potpomognutom oplodnjom.

Mi smo u ovom momentu, ceneći naravno i finansijski potencijal, zaista kao Vlada, došli do zaključka da je moguće da, pre svega, pomerimo granicu na nacionalnom nivou za 42 godine i da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tri pokušaja finansira se iz Republičkog fonda.

Takođe smo ocenili da najveću šansu da postanu roditelji, po drugi put, imaju oni koji su isključivo na taj način, iz biomedicinski potpomognute oplodnje i tog postupka postali roditelji i prosto uzimajući u obzir i finansijske mogućnosti i potrebu da što većem broju parova, koji nisu u stanju da na uobičajeni način postanu roditelji to omogućimo, rukovodili smo se nekom realnošću, ali smo održali i držimo stalnu komunikaciju sa jedinicama lokalne samouprave iz budžeta koji nisu veliki.

Najveći broj jedinica lokalne samouprave donosi svoje programe, uključujući biomedicinski potpomognutu oplodnju i upravo sugeriramo ovo što ste vi rekli, kao što smo i sugerirali da za slučaj da iz četvrte trudnoće rode se blizanci, jedno od njih će iz nacionalnog nivoa biti obezbeđeno sa 18 hiljada do kraja desete godine života, a predlažemo da drugo bude obezbeđeno iz jedinice lokalne samouprave teritorije na kojoj živi.

Dakle, mi mislimo da ti komplementarni programi koji su nacionalni i lokalnog nivoa i zbog toga smo sa predsedništvom zajednice opština i gradova imali vrlo konkretne i otvorene razgovore, mislimo da će to biti pravi podsticaj u ovom momentu, a naravno već sledeće godine ići ćemo na to da se obezbedi veći fond i uzećemo u obzir vašu sugestiju, odnosno želje velikog broja poslanika da se stimuliše ovaj način mogućnosti da se postane roditelj. Zahvaljujem.

Htela bih samo poštovane dame i gospodo narodni poslanici da dam jedan egzaktan podatak, bez težnje da učestvujem u bilo kakvom dijalogu, jer prosto argument je da je broj zaposlenih žena u 2016. i 2017. godini počeo da raste, i to broj mladih žena do 35 godina. To je statistika, tu nema nikakvih improvizacija, to su buduće majke, to su buduće, najkvalitetnije, obrazovane žene i mislim da je to rezultat koji moramo nastaviti da negujemo svi zajedno, kako to ova Vlada čini.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je bolja demografska budućnost Srbije cilj svih nas, nije sporno, ali potrebno je određeno znanje, određena mudrost, strpljenje da uradimo posao kako treba i da za 10 godina otprilike, jer je toliki period, kažu demografi, potreban da bismo videli da li smo napravili dobre korake. To je zaista potrebno i to je ona premisa na koju upozoravam poslanike koji su nestrpljivi i koji pomalo politički i kratkovido analiziraju i porodicu, zanemarujući ljudska prava i budućnost Srbije, zanemarujući mogućnost da može biti i jesu u zabludi. Tema je naravno budžet.

Moram reći da je ova Vlada, zahvaljujući vrlo jasno stavu sadašnjeg predsednika, tada premijera Vlade, Aleksandra Vučića, prva Vlada koje je formirala u Vladi resor zadužen za demografiju. Taj resor ima vrlo jasne zadatke. Osnovni zadatak je integrativna funkcija, ne samo ministarstava, nego svih subjekata u Srbiji, svih pojedinaca koji imaju veliki autoritet u ovoj oblasti da rade na boljoj demografskoj budućnosti. Stoga smo uključili Akademiju nauka, Institut za društvene delatnosti.

Imamo savet koji se bavi populacionom politikom, na čijem je čelu premijerka gospođa Brnabić i zaista mislim da, više nego ozbiljno, prvi put akt koji je stajao u fioci od 2008. godine do 2016, do formiranja ovog resora, je dobio ono što se zove praktično uputstvo šta to raditi.

Prvi put smo u ovoj godini napravili akcioni plan, proširili sadržaj aktivnosti Strategije za podsticanje rađanja, pitanjima migracija, čiji smo svedoci, s jedne strane i činjenicom da nam je ljudski vek produžen, odnosno da starimo kao nacija i sve te elemente uzeli u obzir kada smo napravili Strategiju za podsticanje rađanja koja je inovirana.

Budžet koji je, po prvi put za 2016. godinu iznosio 130.000.000 je omogućio da prvi put u Srbiji nepovratna sredstva odu u 15 opština, da bi se, shodno kulturološkim razlikama u našoj Srbiji, primenile određene pronatalitetne mere u tim sredinama i da bismo na osnovu tog iskustva napravili i normativu koja će obavezivati sve nas na ozbiljnije ponašanje.

Vlada Republike Srbije ne radi tako da je Kabinet ili ministarstvo izolovano ostrvo u nekom okeanu. Znate, evo, sa jedne i druge strane gde ja sada sedim su ministri koji i te kako rade pronatalitetno, te 600.000.000, a to je oko pet puta više nego prethodne godine, koliko smo dobili, nije jedina suma koja ide u pronatalitetnu politiku.

Ministar za kulturu i informisanje, odnosno naš Kabinet u saradnji sa njim, oglasio je javni poziv 4. decembra, biramo jedan slogan. Reći ćete – pa, jedna rečenica, jedan slogan nije važan, ali paralelna iskustva sa zemljama koje su finansijski jako dobrostojeće pokazuje da je slogan u medijskoj kampanji vrlo bitan i 19. decembra će se završiti taj konkurs i mi ćemo zapravo imati priliku da dobijemo prvo, drugo i trećenagrađenog sa sumama novca koje su naravno simbolične, ali sam slogan treba da bude jasan, podsticajan, da sadrži pronatalitetnu ideju.

Sa moje leve strane je ministar koji, naravno, svojim aktivnostima uz sve ono što pripada privredi daje podatke da smo u 16. godini dobili 60.000 novih radnih mesta. Među njima je najviše roditelja i budućih roditelja.

Ministar za poljoprivredu je u 183 domaćinstva uneo određene inovativne aktivnosti, uključujući i po 10.000 evra podsticajnih, 683, mislim da sam tačno rekla.

Saradnja našeg Kabineta sa ministrom za obrazovanje je rezultirala činjenicom da već ove školske godine u petom razredu osnovne škole je potpuno nov predmet – fizičko i zdravstveno obrazovanje, koje u svom sadržaju ima i znanja o reproduktivnom zdravlju, što je takođe pronatelitetna mera.

O ministru zdravlja i njegovim aktivnostima, vezanim za učešće Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da biomedicinski potpomognuta oplodnja bude podržana za žene do 42 godine, koje to žele i to sa tri pokušaja u ovim postupcima i o količini novca koja je u tom segmentu izdvojena, a takođe nemam nameru da duže elaboriram.

Takođe bih htela da kažem da je Ministar Đorđević okupio jedan sjajan tim i entuzijasta i stručnjaka i svi smo zajednički radili na Zakonu o finansijskoj podršci porodice, gde se po prvi put izjednačila žena sa sela koja je osiguranik, sa onom ženom, devojkom koja radi na poslovima na određeno vreme, koja je angažovana privremenim i povremenim ugovorima sa ženom koja je u stalnom radnom odnosu u pogledu porodiljskog odsustva i finansijskih davanja.

Prema tome, to što je ovaj resor, da kažem za njega što je predviđeno 600.000.000 to je samo kap u onome što Vlada zaista čini kao jedna pronatalitetna politički orijentisana Vlada, porodično orijentisana, koja naravno će uvek stimulisati one poslodavce koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema roditeljima i budućim roditeljima.

Podatak da je potrebno da svaka žena u fertilnom periodu ima dvoje dece je tačan, to je bilo sasvim tačno. Da bismo se obnovili u onom brojnom stanju u kom smo sad, treba znati da među ženama koje su u fertilnom periodu 11% žena treba da ima jedno dete, 44% dvoje dece, 45% troje dece, 10%, nažalost, žena ima problem, odnosno parova, steriliteta.

Prema tome, jedan integrativni pristup ovom problemu, koji se nikako ne može vezati ni za jedno ministarstvo, ni za jedan segment, ni za jednu instituciju je neophodno za sve one koji hoće ozbiljno da se bave ovim pitanjima.

Meni je juče ponuđeno da razmišljam o tome da podnesem ostavku. Nikada!

Zahvaljujem.

Ja bih poslanici Kovač htela da se zaista najiskrenije zahvalim što je pitanje koje je jedno od centralnih pitanja, koje je apostrofirao i premijer u svom ekspozeu i koji ima ova Vlada vezano za demografiju i populacionu politiku, stavila u fokus današnjeg našeg susreta.

Radi se zapravo o činjenici da mi u Srbiji svake godine imamo 38.000 ljudi manje, zbog toga što je prirodni priraštaj loš, što se stope nataliteta i mortaliteta razvijaju tako da je negativan populacioni trend i zbog toga što naravno pronatalitetne mere, u skladu sa Strategijom o simulaciji rađanja, a sam dokument postoji još od 2008. godine, sada ima svoje uporište, ne samo u društvenim aktivnostima i aktivnostima pojedinih resora pojedinih ministarstava, već ima, moramo otvoreno reći, i značajnu političku i državnu podršku.

U tom smislu, htela bih da kažem da su pronatalitetne mere, između ostalog, i ove o kojima vi govorite, jer se granica rađanja, prvog rađanja, roditeljska granica, pomera sve više, pa ima velikog opravdanja razmišljanja o tome da treba pomeriti, odnosno produžiti period u okviru koga biomedicinski potpomognuta oplodnja treba da se primenjuje. No, ono što je činjenica, to je da moramo uzeti u obzir i stavove stručnjaka o tome kada je rizik za ženu da krene sa ovim postupkom, te pravila struke i, naravno, volje i uvida u to da se radi o društvenom, jednom od najznačajnih zadataka, se moraju usaglasiti i odgovori moraju biti u skladu sa svim tim potrebama.

Naravno, htela bih da kažem da se efekti primene pronatalitetnih mera mogu oceniti kroz prilično dug vremenski period. Jedinica uspeha je pet do deset godina. Sve ono što sada radimo, a radi se o integrativnom pristupu velikog broja ministarstava, Ministarstva zdravlja o čemu je ministar Lončar govorio, Ministarstva obrazovanja, Ministarstva socijalne politike i rada, naravno Ministarstva bez portfelja koje po odluci, odnosno uverenju da je to jako važan posao premijera dodeljeno ministru bez portfelja tj. meni, Ministarstva za informisanje. Kampanje su jako važne u čitavom ovom postupku. Bez finansijske podrške i bez rada na psihološkom podizanju nivoa potrebe, uvida da je roditeljstvo, ne samo sveta potreba, nego jedna i od patriotskih dužnosti, rekla bih, i od nagona koji treba da bude zadovoljen, jer je kombinacija prirodnog i socijalnog, moramo svi raditi i sve do momenta dok individualna svest i uvid u to da je potrebno da zajednički radimo na ovom pitanju, nemamo pozitivne odgovore, ne možemo reći da smo učinili značajan korak.

No, ova Vlada je zaista spremna da na pitanju demografije radi i mi smo sada, kada smo bili u jugoistočnoj Srbiji, ja sam sa svojim timom obišla upravo ona područja koja se karakterišu depopulacionim parametrima. U Crnoj Travi se, na primer, nije rodilo nijedno dete prošle godine, a prema podacima iz 2011. godine, podacima popisa, procenjuje se da će Babušnica, Crna Trava i još neke opštine beležiti taj trend i u narednom periodu, posebno do 2040. godine. Tu ćemo zaista morati mnogo i složeno da radimo.

Dakle, i resorna ministarstva i institucije i pojedinci i nevladin sektor, činjenjem može biti uključen. Naravno, podrška medija i vas poslanika je izuzetno važna, a jedinice lokalne samouprave već daju svoj doprinos kroz parametre koje ste, uvažena poslanice, vi izneli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, uvaženi gosti ovog visokog doma, saradnici naših ministara, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da izrazim veliko zadovoljstvo što danas razgovaramo o dva značajna predloga zakona koji se tiču oblasti javnog zdravlja i oblasti zaraznih bolesti.
Predlozi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakona o javnom zdravlju su sa aspekta potrebe harmonizacije našeg zakonodavstva i važnim dokumentima Svetske zdravstvene organizacije korak dalje na našem dobrom putu da građani imaju zaštitu života i zdravlja na način koji je u skladu sa najvišim mogućim standardima sa jedne strane.
Sa druge strane, kada je zakonodavna materija u pitanju iz oblasti zdravlja, uvek je važno da svi oni stavovi koji obezbeđuju stručnost, humanost pa i ekonomičnost zbog ekonomske moći, budu tema na kojoj ćemo se svi složiti. Moje je veliko zadovoljstvo da sve kolege i na Odboru za zdravlje i naravno iz poslaničke grupe kojoj pripadam i svi građani i kolege sa kojima sam pričala izražavaju veliki stepen zadovoljstva što, evo bez obzira što je dinamika rada ovako intenzivna ova dva zakona se danas nalaze pred nama.
Šta je zapravo to novo u zakonu koji se tiče zaraznih bolesti? Mi smo pre par meseci govorili o tome, mogu komotno reći, u jednoj vrlo značajnoj borbi protiv onih koji se bave aktivakcinalnim stavovima i struka je naravno na poslaničkim klupama ovde i među nama dala dobro rešenje.
Imali smo izmene i dopune ovog zakona, ali ono što jeste važno, a to je da Međunarodni zdravstveni pravilnik, koji je vrlo precizan kada su u pitanju procedure vezane za zarazne bolesti, nije bio uzet u obzir, niti je to onda bilo moguće. Mi smo zapravo ovim zakonom se potpuno usaglasili sa svim stavovima iz ovog značajnog dokumenta, naravno i ostalih akata EU.
Nacionalni centar je zapravo potpuno novi institut i ono što jeste važno, to je da imenovanje Zavoda za javno zdravlje od ministra u ovaj značajan subjekt, Nacionalni centar, mi imamo instituciju koja sada na vrlo konkretan način obaveštava i informiše Svetsku zdravstvenu organizaciju, odnosno razmenjuje informacije sa Svetskom zdravstvenom organizacijom za slučaj pojave zaraze, epidemija i drugih značajnih problema iz ove oblasti, a koje se tiču međunarodnog zdravlja.
Ovo je suštinski najbitnija novina u zakonu, koji je inače donet pre više od deset godina i koji je zaista i životom i kliničkim slikama i metodologijom dijagnostikovanja i lečenja prevaziđen u mnogo čemu bio i nije ni mogao predstaviti sve ono što ova složena problematika obuhvata.
Ono što je takođe dobro kod ovog zakona, to je da on već sada predviđa da će u narednih 12 meseci podzakonska akta, koja regulišu konkretne segmente, biti doneta i da će ona zapravo konkretizovati sve one mere koje su danas dosta uopšteno, ali vrlo značajno date za ovu oblast.
Pred toga što Nacionalni centar obaveštava, odnosno razmenjuje informacije sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i različitim stručnim instancama Evrope, važno je da donosi i plan aktivnosti po ovom zakonu koji ima jedan integrativni karakter. Zdravlje samo za sebe nije prosto moguće zamisliti u razrešavanju ovako složene problematike. Zdravstvo, Ministarstvo zdravlja, zdravstveni radnici, zdravstvene institucije, svi saradnici koji pomažu realizaciju zdravstvenih programa bez drugih ministarstava i bez akcionog plana i njegove realizacije koji će obuhvatiti i druga ministarstva i druge značajne subjekte, ne može rešiti nijedan od ovih složenih problema. Ovaj zakon je korak dalje u popravljanju kvaliteta života naših građana upravo zbog toga.
Što se tiče javnog zdravlja, dozvolite da podsetim, posebno zdravstvene radnike koji možda to i znaju, u ovom momentu u Srbiji ima 170 različitih propisa koji regulišu različita pitanja iz domena javnog zdravlja. Složićemo se da bez obzira što smo poslednji put donosili zakon u ovim klupama 2009. godine, da je od 2009. godine do danas bilo mnogih međunarodnih skupova koji su zapravo zacrtali određena dokumenta i određene procedure vezane za javno zdravlje, koja smo prosto u obavezi da prihvatimo, a koja sa druge strane rešavaju posebno osetljiva pitanja starih, siromašnih, izbeglica, dakle, svih onih naših sugrađana koji zaista jesu u stanju najveće potrebe da njihova pitanja javnog zdravlja budu posebno razmatrana.
Deset je oblasti koje reguliše zahvaljujući Lisabonskim aktima iz 2009. godine, aktima koja su doneta na Malti gde je bio Skup ministara zdravlja najvećeg broja evropskih zemalja i gde je proklamovan zapravo stav zdravlja u svim politikama, odnosno dokument „Zdravlje 20-20“, a koji u praksi znači da će nadzor nad zdravljem, opasnosti po zdravlje, zaštita zdravlja, promocija zdravlja, prevencija bolesti, obezbeđivanje upravljanja kadrova, strukture i finansijskih sredstava, kao i mobilizacija za zdravlje, istraživanja zasnovana na tvrdim dokumentima i čvrstim činjenicama biti prosto jedna budućnost u domenu javnog zdravlja koje ćemo se morati da pridržavamo i kao građani, jer upravo promocija zdravlja podrazumeva i viši nivo informisanja onih ljudi koji profesionalno i direktno i indirektno u momentu svakom nemaju neposredni kontakt sa znanjima iz oblasti zdravstva.
Zaista jeste važno da kažem da će ovaj zakon uraditi još jednu značajnu, odnosno biti okvir za još jednu značajnu promenu. Institucije za javno zdravlje u našoj zemlji poslednjih godina, prosto su imale karakter ustanova koje imaju tržišnu utakmicu.
Nedopustivo je da, na primer, ispravnost vode za piće, kvalitet vazduha, suzbijanje epidemija, bude realizovano kroz to ko će povoljnije ili jednostavnije ili finansijski opravdanije ponuditi svoje usluge i on će se time baviti. Država je prosto u obavezi da ovaj segment organizovanja zdravstvene zaštite postavi na nivo obaveznosti i da eliminiše svaku tržišnu konkurenciju kada su u pitanju institucije za javno zdravlje, a radi se upravo o ovim segmentima.
Ja bih zaista imala potrebu i kao neko ko prilično poznaje ovu problematiku da se svim učesnicima u radu na ovoj zakonodavnoj aktivnosti i tekstu koji je pred nama najiskrenije zahvalim što su smogli snage da angažujući eksperte, predstavnike značajnih institucija kod nas, angažujući i nevladin sektor, angažujući zapravo sve one koji su imali volje da u decembru mesecu, u periodu kada je bilo moguće sugerirati određen izmene i dopune, smogli snage da evo u ovim danima razgovaramo o ova dva značajna zakona i smatram da je ovo zaista nešto čime Ministarstvo zdravlja može imati osećanje punog zadovoljstva i profesionalne satisfakcije.
Naravno da ćemo za ove zakone i sve ostale koji su danas na dnevnom redu glasati. Hvala.

Ja sam takođe stava da ovaj amandman ne treba podržati zbog toga što se zapravo pravi jasna distinkcija između onih koji će, a čije je puno radno vreme 40 sati, moći da rade nedeljno 13 sati i 20 minuta kod drugog poslodavca, odnosno oni koji rade 36 sati moći će da rade 12 sati i o tome treba da bude obaveštena Zdravstvena inspekcija, koja treba da obezbedi sigurnost građanima da je kvalitet rada ljudi koji rade u dopunskom radu takav da imaju sami građani punu sigurnost.
Mislim da primerak ugovora koji se samo pošalje Zdravstvenoj inspekciji, ljudima koji žele da poprave svoj finansijski status i nemaju drugi hobi, zapravo neće uopšte smetati. Naprotiv, oni žele saradnju sa inspekcijskim službama jer rade kvalitetno. Za one druge ovaj parlament ne treba da ima razumevanja.

Poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman ne treba prihvatiti zbog toga što sredstva koja se namenski šalju da bi ušla u osnovicu za isplatu ženama koje imaju problema u vezi sa trudnoćom. To nije trudničko bolovanje. To je dakle bolest koja ima veze sa trudnoćom i kada je takva žena na bolovanju, ona ima pravo na naknadu od 100%. Sredstva fonda i sredstva budžeta se moraju namenski trošiti i ne mogu ni u koju drugu svrhu.
Od Ministarstva zdravlja se ne može očekivati da prati finansijske tokove novca i da primenjuje sankcije. To radi Ministarstvo finansija. U saradnji ova dva ministarstva mi ćemo imati sigurno neuporedivo bolje korake na ovom planu, ali ono što jeste bitno i što zaista trudnicama olakšava poziciju jeste činjenica da će one jednog dana biti penzionerke.
Poslodavac je dužan da sve papire koje ima u vezi sa isplatama dostavlja Republičkom fondu za penziono osiguranje, odnosno filijalama. On će to raditi, i to je najveća prednost. Ministarstvo zdravlja je napravilo izvanredan korak što je predložilo upravo ovakvu izmenu i zbog toga mislim da amandman ne treba prihvatiti, jer je u interesu trudnica koje će jednog dana biti penzionerke da kompletna dokumentacija ide od poslodavca, a ne da se one opterećuju papirima u vezi sa tim.

U političkom žaru se puno toga kaže, ali ako se kaže – znate da na gama nožu samo politički podesni lekari, onda je to nešto što dostojanstvo ove izuzetno značajne profesije zaista unižava i ja imam potrebu kao lekar da podsetim još jedanput da na gama nožu rade više nego stručne, kvalitetne kolege u interesu građana Srbije.

Predsedniče, cenjeni ministre i saradnici ministra Lončara, koleginice i kolege, poštovani građani, uvek kada razgovaramo o zakonima iz oblasti zdravstva mislimo na čoveka, mislimo na osobu koja je u stanju potrebe da se neka medicinska mera primeni od saveta do onih najsuptilnijih, najozbiljnijih i stručno najzahtevnijih intervencija koje znače lečenje naših najtežih bolesnika.

Ovim izmenama i dopunama ova tri zakona Vlada Republike Srbije zapravo predlaže da još jedanput na zakonodavnom planu uradimo ono što jeste važno, vezano za osnivačka prava, ono što je važno za osiguranike, odnosno potencijalne pacijente i ono što jeste važno za uređivanje naših zakona tako da u nekim segmentima postupno stvaramo bolje uslove za prevenciju, dobru dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju građana Srbije.

Radi se o tri zakona o kojima danas razgovaramo, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju koji jesu temelj zakonodavstva za oblast zdravlja i izmeni Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

Ova poslednja izmena koja se tiče Zakona o zdravstvenim dokumentima i evidenciji u oblasti zdravstva je samo naizgled tehničke prirode, jer zapravo suština ove izmene je da na principima savremene tehnologije i primeni informacionog sistema, a uz podzakonska akta koja će se raditi dok se pribavlja informacioni sistem za svaki zdravstveni subjekat u zemlji, stvore se uslovi da na jedan kvalitetan način zdravstvena usluga bude podignuta na viši nivo i da veliki deo administrativnih elemenata koji itekako guše proces lečenja u zdravstvenoj zaštiti, bude sveden na minimum.

U tom smislu, pomeranje roka od godinu dana pa će zakon početi da se primenjuje 1. januara 2017. godine, kažem samo naizgled jeste tehničke prirode. Mi smo dosta o ovom zakonu razgovarali i vrlo je verovatno da poslanici neće usmeriti veliku pažnju na ovu tehničku izmenu, ali i iza te izmene stoji nešto što jeste važno. Savremene tehnologije, tzv. IT i jedna pismenost u elektronskom sistemu u zdravstvu upravo će našim pacijentima omogućiti da kada odu kod lekara mnogo više vremena bude provedeno u onom što se zove kontakt, pravljenju partnerskog odnosa, uvođenje pacijenta u obavezu da i sam učestvuju u svom lečenju i na taj način, savremene tehnologije će itekako podržati ono što jeste suština svih nas koji sedimo u ovim klupama, podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite.

Naravno, ja bih svoju pažnju i vašu usmerila pre svega na izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i u tom smislu htela bih da kažem da proširivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, a ovim izmenama i dopunama se upravo to čini, mi ponovo stavljamo u fokus naše pažnje činjenicu da Republički fond za zdravstveno osiguranje nije i ne sme da bude samo banka, samo institucija koja prikuplja doprinose za zdravstvo koje izdvajamo svi mi od svojih plata, penzija, primanja.

Republički fond za zdravstveno osiguranje sigurno pravilnom distribucijom finansijskih sredstava podržava na dobar način zdravstveni sistem, ali se moramo složiti da su neke kategorije osiguranika zaista u potrebi da se o njima posebno vodi računa. To što treba lica koja šaljemo kao država u inostranstvo na rad da dođu po sadašnjem zakonu svake godine i oni i članovi njihove porodice koji su osigurani preko njih da produže samo potrebu kako bi imali sva prava iz zdravstvenog osiguranja zaista je bio jedan nov tretman za ljude, zaista je bilo skopčano sa finansijskim troškovima tih ljudi i zaista se ide korak napred u ostvarivanju prava ljudi da sa što manje administrativnih poteškoća dođu do realizacije prava iz zdravstvenog osiguranja.

Mislim da je ovaj predlog više nego logičan i mislim da je izuzetno dobar primer saradnje Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U tom smislu, ova aktivnost Ministarstva zdravlja mogla bi poslužiti kao model drugim ministarstvima, kako se nešto što je godinama trajalo….

A vi ste meni dali kao ovlašćenom predstavniku?

Izvinite, ja nisam htela da koristim pravo kao izvestilac odbora, jer nije bilo rasprave, samo sve prihvatili.

Zahvaljujem. Nastaviću …

Ako se slažete da nastavim i da iskoristim pravo kao ovlašćeni predstavnik?