Prosto informacije radi.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti je upravo zbog iskustava koja imamo iz prošlosti, a nekada je zakon bio poprilično dehumanizovan i neetičan, izmenjen i sada sama procedura završetka boravka novorođenog deteta nakon smrtnog ishoda ide obavezno uz potpis i saglasnost roditelja. Dakle, koraci su napravljeni.

Zdravstveni radnici i direktori zdravstvenih ustanova su u obavezi uvek bili da štite zakonitost i da se ponašaju u skladu sa zakonom. Humanizacija i etičnost zakona se menja i ovo je dodatni razlog da kada se donosi jedan zakon u jednom momentu, vreme ga može jako brzo pregaziti i iziskivati veći stepen humanosti, etičnosti, stručnosti, jer zakoni moraju imati i tu komponentu.

U tom smislu, vrlo razumem učesnike u raspravi koji staju na stranu jednog dela roditelja. Imali smo prilike da čujemo poslanike koji govore o stavu drugog dela roditelja, ali ono što je sigurno da smo imali zakon onda kada ga je Živodarka Dacin prosto zvala među poslanicima i inicirala, da smo doneli neki zakon pre 10, pre pet godina, mi bi smo sada mogli da analiziramo njegovu implementaciju i da pravimo korak napred.

Ovo je dodatni argument, poštovani narodni poslanici, da još jednom preispitamo sebe, jer se duboko slažem sa svima koji kažu da je današnja rasprava i odnos prema nama samima.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vujiću, zaista su mere pronatalitetne politike istinski prioritet ove Vlade i prosto podatak da je predsednica Vlade i predsednica Saveta za populacionu politiku Vlade, a da je predsednik države predsednik Nacionalnog saveta za populaciona pitanja i demografiju, govori o tome sa kojih sve aspekata i koliko integrativno i multisektorski radimo na svakom od pitanja kojih smo se ponekada ovde doticali, a koji zapravo rezultiraju već određenim rezultatima.

Ono što jeste činjenica to je da pronatalitetna politika ili populaciona dinamika, kako se to danas u terminologiji EU radije govori, je svojstvo i karakteristika svake zemlje i istina je da su naši demografski indikatori još uvek zabrinjavajući i istina je da se niko ovakvim pitanjima nije organizovano bavio na nivou Vlade, gde je bilo pojedinačnih inicijativa, posebna inicijativa stručnjaka da se po neko istraživanje uradi, ali da se primene mere populacione politike i to intergrativno o čemu smo imali prilike da čujemo od ministara tokom davanja odgovora na vaša pitanja i da vaša nadzorna funkcija, kada je ovaj segment u pitanju, je zaista ispunila sve ono što Poslovnik i akta Skupštine predviđaju, upravo govori i činjenica da gotovo nema četvrtka poslednjeg u mesecu, a da nema i odgovora i pitanja iz ove sfere.

Dakle, mi smo pre tri godine prvi put otvorili u Vladi budžetsku liniju, a ocenili da jedinice lokalne samouprave tamo gde postoji i teče život da one treba da odrede šta su prioriteti populacione politike na kojima treba raditi i onda smo prvi put oglasili, odnosno dali nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave i to je bilo u iznosu od 130 miliona, 15 jedinica je dobilo, lokalne samouprave gradova i opština sredstva.

Sledeće godine, to je već bilo 500 miliona iz budžeta, 2019. godine i ove godine po 650 miliona. Zašto su jedinice lokalne samouprave koristile ta sredstva? Najveći broj gradova i opština je ocenio da je nezamislivo da dajemo podršku porodici na neki način drugi, a da ne zadovoljimo prioritet, da ima što je moguće više mesta u predškolskim ustanovama. I, zaista od toga da se proširi prostor, da se uslovi komfora u obdaništima poprave, a ovim merama smo smanjili samo po ovom osnovu liste čekanja za 2.500 mališana u mnogim manjim mestima, pre svega seoskim područjima po privi put otvorilo jasleni uzrast i brigu za decu od nula do tri godine. To je bio onako konkretan korak koji je država uradila, s tim da su i lokalne samouprave morale da se pripreme tako da sa 15 do 20% sopstvenih sredstava podrže ova nepovratna sredstva koja su dobili, koja su koristili.

Drugi segment je bio korišćen uglavnom za podršku pedijatrijskoj službi i patronažnoj službi za koju Unicef, kad govori o prednostima i karakteristikama Srbije uvek kaže – pa, ako nešto u Srbiji jeste dobro organizovano, to su segmenti zdravstvenog sistema u ova dva dela. Ali, je činjenica da ima udaljenih sela, da ima i beba i starijih u tim udaljenim selima i da zaista kroz kupovinu vozila za obilazak takvih porodica, i tu smo izdvojili prilična sredstva i veliki broj jedinica lokalne samouprave je zapravo u svojim zahtevima imao izvesnu pomoć u kupovini opreme medicinske, to su uglavnom ultrazvučni aparati i transportna sredstva.

Treći segment vrlo konkretne podrške bili su „start ap“ podrške mladim ljudima uglavnom u poljoprivrednim gazdinstvima, koji planiraju da ostanu na selima i mi smo im pomogli da zapravo sa tim početnim finansijskim sredstvima naprave prve korake u tom segmentu. Zašto je to važno? Zato što istraživanja kažu da su u Srbiji upravljanja migracijama, o kojima je ministar Đorđević nešto više govorio, fokusirane na različite teme uključujući i demografske i ekonomske aspekte. Koji je to profil čoveka koji najčešće napusti Srbiju i ode iz Srbije i imamo problem depopulacije. Pa, to je upravo mlad čovek koji je došao na školovanje ili radi nekih drugih životnih potreba iz seoskih sredina u gradove, on se tu prilično dobro adaptirao i on najradije odlučuje da napusti Srbiju i on je naš najčešće emigrant.

Prosečan čovek koji napušta Srbiju u ovom momentu ima 28,7 godina po procenama RZS, svaki peti ima visok stepen obrazovanja i značajan broj prvorođenih beba se rodi u inostranstvu i to jeste naša realnost.

Dalje mere koje su izuzetno značajne i koje zapravo zajedno sa gradovima i opštinama radimo, vezane su za savetovališni rad. Savetovališni rad kada je u pitanju reproduktivno zdravlje je izuzetno značajan, jer se moramo suočiti sa činjenicom da su nam neznanja u ovoj oblasti prilično velika i da zbog toga i maloletničke trudnoće i naročito teški oblici dečijeg rada nisu frekventni, ali ih evidentiramo, postoje i na suzbijanju ovih pojava radimo i na zakonodavnom planu, ali i u praksama. Šta bi bili još konkretni ili baš apsolutno konkretni rezultati primenjenih mera, dakle, ne samo ovi podsticaji, ne samo povećanje vidljivosti i ne samo taj integrativni rad u kome Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo zdravlja, naravno Ministarstvo finansija, sva ostala ministarstva daju nemerljiv doprinos.

Pre svega, apsolutni brojevi koji kažu da jedino u Srbiji u odnosu na 10 zemalja sa kojima smo pravili paralelne analize, a to su sve države bivše Republike Jugoslavije, Mađarska koju veliku pažnju posvećuje ovim pitanjima, Albanija, Rumunija i Bugarska, jedino se kod nas rodio veći broj beba u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu i jedino je kod nas smanjena smrtnost i to u kojim regijama? Za Beograd smo očekivali da će biti veći broj beba, ali za jugoistočnu Srbiju nismo.

To znači da taj duh integrativnog rada u Vladi, investicije na jugoistoku Srbije zadržavaju ljude dole i dole se rađaju ta deca. Zaista je to jedan vrlo ohrabrujući korak. Republički zavod za statistiku još nije izašao sa podatkom koliko se dece, kog reda rođenja više rodilo, ali analizu pravimo mi u kabinetu i očekujemo da će broj trećerođenih beba biti čak za 600 do 700 hiljada veći u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. To znači da su mere Vlade zaista dale rezultate, da u pogledu regionalizacije, u pogledu davanja istih šansi svakom detetu da se najpre rodi, a onda da odrasta na najadekvatniji način, da je to zapravo jedan duh koji neguje Vlada i to ne može nijedan kabinet, nijedno ministarstvo zajedno. To možemo svi skupa i to i činimo. Hvala vam na ovom pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista imam najpre potrebu da zahvalim najvećem broju poslanika, što funkciju nadzora i kroz ovu formu poslaničkih pitanja, poslednjeg četvrtka u mesecu, obavljaju na način, u skladu sa jačanjem sistema vlasti.

Zakonodavnoj vlasti, naši građani ne pridaju onaj značaj koji treba, između ostalog zbog nerazumevanja ili ne htenja pojedinaca, da svoj posao rade, u skladu sa aktima, koja regulišu ponašanje poslanika.

Meni se nekako čini da kod postavljanja poslaničkih pitanja Vladi, mada se u ovom domu, od pojedinih predstavnika opozicije i onih koji ne podržavaju vlast, češće čuju pitanja predsedniku države, a zapravo pitanja treba postavljati nama, koji sedimo ovde, ministrima, predsednici Vlade i nekako mi se čini da odgovori na ova pitanja su prilika da se podsetimo da postoji, pošto su očigledno sugestije poslanika o tome da diplomatske aktivnosti, na najvišem nivou Srbije, nisu u skladu sa očekivanjem pojedinaca, posebno u ovom trenutku, kada su odnosi između Crne Gore i Srbije vrlo delikatni, upravo zbog statusa SPC. Dakle, meni se nekako čini da pojedini poslanici po malo zaboravljaju na činjenicu da postoji parlamentarna diplomatija.

Parlamentarna diplomatija bi morala biti komplementarna, diplomatiji države. Dakle, onoj spoljnoj politici koju vodi predsednik države, koju vodi Vlada Republike Srbije, o kojoj su moje kolege, ministri, pre svega predsednica Ana Brnabić, dosta govorili.

Da li treba brzopleto reagovati? Da li treba pred javnosti izneti, baš svaki korak koji se radi u spoljno političkim aktivnostima? Da li treba praviti afere u vezi sa ugledom spoljno političkih aktivnosti i zatvarati vrata pred svetom? To je ste pitanje na koje ovaj dom treba da da odgovor.

Oni pojedinci, koji postavljaju ta pitanja, a ja sam svesna da sam danas došla kao ministar da budem pitana, ali prosto imam obavezu jer sam dugo sedela u poslaničkim klupama i najduže sam zapravo radila u državi na tim poslovima, i imam potrebu možda da ih podsetim, da treba da se pitaju, a šta su oni kroz parlamentarnu diplomatiju lično uradili, jer ima takvih mogućnosti, i može biti da je komplementarnost zvanične i parlamentarne diplomatije, najbolji ključ da ugled zemlje bude na višem nivou, i da delikatna pitanja kao što smo sada pred takvim pitanjima, budu rešavana na mnogo mudriji način nego što bi oni to želeli.

Da postoji iskrena želja da se na ovaj način pristupi pitanju SPC i da određena podrška, onda je najverovatnije da bi formulacije pitanja, bar onih koji dobro znaju zašto to pitaju, bila sasvim drugačija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani poslaniče, na pitanju koje ste mi uputili zbog toga što se radi zaista o pitanju koje dira možda najdublji nacionalni interes, u ovom momentu Srbiju. To što nas ima ispod sedam miliona u ovom momentu, što je prosečna starost 43,2 godine, što je očekivana dužina života 78 godina za žene, a 72 za muškarce, što znači da ćemo biti sve stariji kao nacija i u Evropi smo osma po redu država po toj prosečnoj starosti. To su pitanja koja su za sve strategije, vezane za sve segmente života u Srbiji, više nego važne.

U poslednje dve i po godine budžet Vlade Republike Srbije, odnosno vi ste ovde izglasali budžet koji je imao dosta razumevanja za transfere ka jedinicama lokalne samouprave kada je u pitanju pronatalitetna politika i 1,2 milijarde je izdvojeno za jedinice lokalne samouprave da same na osnovu sopstvenih prioriteta učine sve u skladu sa elementima Strategije za podsticanje rađanja, jer su različiti problemi u različitim sredinama. Mi zaista imamo izvanredne primere na nivou gradova i opština utrošenih sredstava i zahvaljujući samo toj vrsti aktivnosti, mi smo npr. smanjili liste čekanja za 2.500 mališana, dečaka i devojčica, za vrtiće, za predškolske ustanove.

Naravno da početni rezultati i ako su nas demografi naučili da će prvi dobri rezultati biti za 10 godina, ovakve politike populacione se već mogu registrovati. Mi smo jedina zemlja u regionu, a uzete su u obzir sve članice bivše Jugoslavije, Rumunija, Bugarska, dakle, zemlje EU, Mađarska koja izuzetnu pažnju posvećuje ovom pitanju i Albanija, koja u prvih devet meseci ima za preko 600 novorođene dece više nego prošle godine, sve ostale su u minusu.

Šta su naši planovi i šta ovaj resor koji je sada funkcionisao na nivou kabineta i do i nakon izbora će svakako raditi? Ovo je resor koji će se baviti, pre svega, stvaranjem boljih uslova za mlade ljude da ostanu u Srbiji da žive i rade u Srbiji, da planiraju brojnije porodice, kroz projekte vezane za izgradnju stanova.

Nama podaci govore da samo 29% naših mladih sugrađana, parova, ima rešeno stambeno pitanje. Izgradnja i mogućnost da se dođe do stambenog prostora je vrlo bitna za sve porodice, za sve partnere koji planiraju rađanje, decu i opstanak ovde.

Drugi bitan element je saradnja sa poslodavcima. Znate, poslodavci su vrlo zainteresovani za profit. Poslodavac je u krajnjem slučaju i država i finansijske institucije i privredni subjekti, ali aktivnost koju smo krenuli da testiramo i da zajednički ulažemo u predškolske ustanove koje nisu samo mesto obrazovanja, odnosno čuvanja dece, već i obrazovanja i sticanja onih prvih navika koje dete treba da ima i u kulturološkom i u intelektualnom i u saznenom smislu, treba da budu na višem nivou. Tek 51% dece koja bi trebalo da se nađu u predškolskim ustanovama je smešteno u ove, što znači da razgovor sa poslodavcima o subvencijama, koje bi država dala i partnerstvo koje bismo imali u pogledu razvoja mreže predškolskih ustanova… To jeste naš plan.

Ova dva plana su najdirektnije vezana za inicijative Saveta i to Nacionalnog saveta za populacionu politiku, na čijem čelu je predsednik države, i Saveta Vlade, na čijem je čelu predsednica Vlade. Dakle, mi ova dva segmenta nikako ne možemo rešavati samo kroz kabinet na čijem sa ja čelu. To možemo raditi isključivo zajednički, svi ministri, pre svega, zaduženi za zdravlje, socijalnu politiku, finansije, obrazovanje, i te kako sarađuju na ovim pitanjima i zajedničke aktivnosti daju solidne rezultate.

Ono što jeste jako važno to je da je znanje o reproduktivnom zdravlju u mnogim sredinama na prilično niskom nivou i da pojam seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja treba, kroz sistem školovanja, da bude jedan od naših zadataka, a sa druge strane zaista i ohrabrivanje roditelja da na prikladan način priđu ovom pitanju u komunikaciji sa svojom decom. Jeste važan problem, jer broj maloletničkih trudnoća, broj onih koji zapravo imaju zdravstvene probleme, a potencijalno su roditelji ili budući roditelji, nije mali, tako da u saradnji sa zdravstvenim sistemom i sistemom socijalne zaštite mislimo da je potrebno i te kako raditi na ovim pitanjima.

Još samo dva segmenta hoću da pomenem. Jedan je vezan za sredstva informisanja koji ne retko senzacionalistički prilaze temama koje su vezane za populacionu politiku i zapravo imaju kontraproduktivne efekte. Mislimo da izvesna edukacija i saradnja sa njima treba u narednom periodu da bude na višem nivou, kao što smatramo da najodgovorniji u jedinicama lokalne samouprave, i tu je primer Jagodina, moraju zapravo raditi na način da okupe i nevladin sektor i deo akademske zajednice koja pripada toj sredini i da mobilišu svakog pojedinca, da zajednički radimo na ovom pitanju.

Divni tekstovi su napisani 2008. godine. Kao ministar sam ih, kada sam ušla u Vladu, našla u fiokama prekrivene prašinom. Dakle, stručnjaci su dali veliki doprinos da se napravi strategija koja nije bila primenjivana i zapravo od 2017. godine radimo na ovim pitanjima, ali to je samo prvi korak. Čeka nas distanca od 7.000 milja.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kovač, zahvaljujem na tako dobrom informisanju u vezi sa temama na kojima radi Vlada od onog momenta kada je sadašnji predsednik država, tada predsednik Vlade ocenio da jedan od prioriteta Vlade treba da bude rad u resoru na čijem sam ja čelu.

Vlada zaista vrlo povezano, vrlo integrativno prilazi pitanju nataliteta, populacione politike, analizi demografskih indikatora i zapravo nema ni jednog segmenta u Vladi koji se ne bavi ovim pitanjem.

Na kraju i činjenica da je predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik države, govori o tome koliko je ovo izuzetno značajno pitanje. Ne daje nikakve političke poene jer dobri rezultati se ne mogu uopšte očekivati za vremenski period koliko traje mandat jedne vlade, ali dobri koraci jesu ohrabrujući. Premijerka je upravo iznela neke od njih. Ja bih samo, pre nego što pređem na direktan odgovor na vaše pitanje, htela da kažem, da u analizi struktura majke koje su dobile određene finansijske podsticaje.

Sve je više zaposlenih žena se ostvarilo kao roditelj iz godine u godinu i to već možemo govoriti treća godina o jednom trendu. S druge strane kada smo analizirali strukturu obrazovanja majki koje imaju troje dece, svaka četvrta je visoko obrazovana i uz podatak da među deset zemalja, a među tim zemljama su i one koje pripadaju EU, Rumunija, Bugarska, Mađarska, sve Republike bivše Jugoslavije i Albanija, jedino mi imamo pozitivan broj rođenih beba, dakle povećan u odnosu na isti period prethodne godine ohrabruje i smatramo da su mere intenzivno realizujemo zaista dale početne rezultate.

Vi ste pomenuli istraživanje vezano za usklađivanje rada i roditeljstva. Sa Privrednom komorom i Republičkim zavodom za statistiku organizovali smo to istraživanje, koje je obuhvatilo preko 126 zaposlenih, reprezentativni uzorak je bio blizu 4.330 poslodavaca smo najdirektnije kontaktirali. Naša početna ideja je bila da promenimo normativu kako bi usklađivanje rada i roditeljstva dalo bolje rezultate u pronatalitetnim merama.

Šta se dogodilo kada smo analizirali rezultate? Dogodilo da zapravo zaposleni imaju vrlo malo informacija o tome šta Zakon o radu sve daje kao mogućnost, a onda naravno da poslodavci ne mogu povoljno odgovoriti ako nemaju zahteve. Mi smo krenuli najpre edukacijom zaposlenih kroz saradnju onih lica koja su zadužena za ljudske resurse u pojedinim privrednim i svim drugim subjektima. Država kao poslodavac finansijske institucije, privredni subjekti, svi su podjednako važni kada je ova tema u pitanju i mi smo zapravo ovo istraživanje radili uzimajući u obzir uzorke iz svih ovih pomenutih subjekata.

Što se tiče sredstava koje dodeljujemo jedinicama lokalne samouprave, htela bih da podsetim da pre tri godine ukupno 130 miliona je bilo opredeljeno za 15 jedinica lokalne samouprave. Pre dve godine, zapravo pre godinu dana, ukupno 50 miliona za 61 jedinicu i ove godine smo imali sumu novca od 650 miliona i ukupno je 85 gradova i opština dobilo sredstva. Kako izgleda uopšte dodela tih sredstava jer mi se čini da je bilo upravo od kolega poslanika nekih nedoumica i nejasnoća u vezi sa tim kako se sredstva dodeljuju.

Vidite, to javno oglašavanje daje mogućnost svakoj opštini i svakom gradu da se pripremi i da aplikuje. Preduslov je da imaju lice na nivou svog veća u Skupštini koje se bavi demografsko populacionim pitanjima i da mora prethodno napraviti analizu. Dakle, na neki način da bismo dali nepovratna sredstva osmislili smo da mora svaki grad i svaka opština da analizira svoju strukturu, demografsku, populacionu, pitanje migracije, aktivnog starenja i da se pojavi sa vrlo konkretnim programom za koji doživljava da je apsolutni prioritet kada je u pitanju populaciona politika upravo za taj grad.

Jedan od gradova na naše veliko zadovoljstvo koji već u dva navrata dobija sredstva jeste Zrenjanin. Zrenjanin je između ostalog tražio sredstva da obezbedi i adaptira kuće na periferiji grada koje će dodeliti mladim bračnim parovima koji imaju jedno dete ili su se tek uzeli i tek planiraju proširenje porodice, odnosno roditeljstvo.

Desetak ovakvih lepih primera i ukupno 27 iz ovih sredstava rešenih stambenih pitanja je bio i te kako značajan podsticaj da mladi ljudi ostanu tamo gde su dobili krov nad glavom i da se tu zaposle. Bilo je naravno i drugih vrlo kvalitetnih primera. Inače, najveća suma novca jeste otišla na adaptaciju i dogradnju prostora za predškolske ustanove zbog toga što su tu liste čekanja još uvek relativno velike, ali rezultat je da je dve i po hiljade mališana, dečaka i devojčica dobilo smeštaj u predškolske ustanove. U sedam sela smo po prvi put uspeli zajednički sa jedinicama lokalne samouprave da osnujemo jasleni uzrast za brigu dece.

Dakle, polazeći od činjenice da smeštaj u predškolsku ustanovu nije samo rezultat koji će smanjiti brigu roditelja o tome gde se nalaze deca, nego da ima obrazovni karakter, da jača kompeticiju tih naših najmlađih sugrađana oko ostvarenja najrazličitijih ciljeva, mi zaista mislimo da je ta investicija vrlo opravdana. Bilo je takvih zahteva koji su naizgled delovali vrlo neobično, jedna jedinica lokalne samouprave, mislim da sam vam to jednom i rekla, je tražila 18 električnih bicikla da bi popravila natalitet, Šid je bio u pitanju. Za mene je bilo malo nelogično kako ćemo to električnim biciklima popraviti natalitet. Međutim, saradnice porodica i medicinske sestre koje obilaze decu i starija nemoćna lica, pošto Šid ima 18 sela, svaka od njih je dobila taj bicikl i neuporedivo brže stizala do odredišta i provodila neuporedivo duži vremenski period u kući, baveći se negom deteta, negom stare osobe, kako bi mladi roditelji mogli da se posvete i sebi i da razmišljaju i da osete na kraju koja je to podrška države.

Dakle, maštovitost onih koji aplikuju za ova sredstva je velika, o tome možemo pričati, prosto ne bih da uzimam mnogo vremena, ali od ukupne sume koju ste i sami izneli jeste najveći broj sredstava otišao za predškolske institucije, nažalost neke prazne škole smo adaptirali za takve prostore. U Subotici se na primer dogodilo da smo adaptacijom kuhinje koja 30 godina nije adaptirana, i koja je u jezivim uslovima spremala 5000 obroka dnevno, podigli broj obroka na 12 hiljada.

Ovo su duboko životna pitanja. Ovo su pitanja koja se tiču zaista mladih ljudi koji stiču sve više poverenja u to da im je država tu negde i da se na nju mogu osloniti kada planiraju proširenje porodica. Zaista delim zadovljstvo sa svima vama, poštovani narodni poslanici, i u ime Vlade i predsednika države još jednom se zahvaljujem što zajednički radimo na ovom pitanju.

Ja bih, naravno, želela da se zahvalim Draganu Markoviću Palmi, poslaniku koji vrlo savesno pristupa ovom segmentu rada, postavljanju poslaničkih pitanja, i to uvek sa idejom da dobijemo onaj odgovor koji je pozitivno podsticajan na društvo.

Znate, ovo pitanje ne zadire u resor za koji sam odgovorna u Vladi, nego zadire za osećanje slabosti koju imaju oni koji pokušavaju na senzacionalistički način, indukcijom agresije da izraze svoju nemoć. Narod je taj koji kaže da je Aleksandar Vučić čovek u koga se ima beskrajno poverenje. U novijoj istoriji nismo zaista imali, pa i uopšte u istoriji izbornih rezultata, takav stepen poverenja u jednog čoveka. Oni koji ne mogu da se pomire sa tom činjenicom biraju načine, ali ne da indukuju bolesne ljude. Osobe sa mentalnim smetnjama, a Strategija za podsticanje rađanja koju je donelo Ministarstvo na čelu sa ministrom Lončarom se vrlo dobro odredila prema ovom pitanju i odnosi se na period od 2026. godine, upravo podrazumeva postojanje i ulaganje u institucije koje su potpuno nove, nove za naše uslove, i zovu se centri za mentalno zdravlje.

Neće njih indukovati, jer zdravstveni radnici i psihijatri kojih ima preko 850 u Srbiji dobro znaju svoj posao. Indukovaće one osobe koje teško kontrolišu svoja ponašanja, svoj gnev i svoju nemoć. Dakle, Dragan Marković Palma opravdano razmišlja o tome da vizuelna indukcija, da verbalna indukcija na agresiju posebno kada su u pitanju ličnosti kao što je predsednik Vučić, jeste nešto što plaši građane i jeste nešto protiv čega moramo, apsolutno ustati svi i reagovati svi.

Dakle, kao lekar, kao psihijatar u krajnjem slučaju kao član ove Vlade htela bih da kažem da usmeren bilo koji način agresije na predsednika države, uz jednu konkretizaciju koju i deca razumeju, je samo poruka nemoćnih. Meni više ostaje da žalim takve, a moramo ih i osuditi.

Ja ću na prethodni deo pitanja, a onda će premijerka.

Zahvaljujem na pitanju koje ste postavili zbog toga što bez podrške za izmenu Zakona o ministarstvima i Vladi, odnosno podrške ideji sadašnjeg predsednika države o tome da se Vlada mora baviti pitanjem populacione politike, ne bi bilo rezultata na koje smo svi vrlo ponosni.

Naime, u prvih pet meseci ove godine rodilo se 835 beba više nego prošle godine. Naravno, nisu samo finansijski podsticaji, radi se prosto i o drugim merama koje proističu iz strategije za podsticanje rađanja, ali zbog kratkoće vremena biće prilike da o tome razgovaramo drugi put.

Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zaista čast da i tema demografije i populacione politike bude u sklopu pitanja koja su upućena Vladi, zbog toga što je 2016. godine, kada je sadašnji predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić, vama predložio da jedan od resora u Vladi bude Kabinet za populacionu politiku i demografiju. Vi ste zapravo taj predlog podržali. To je prvi put da se Vlada aktivno bavi sopstvenim resorom ovim pitanjima.

Stručnjaci su sredinom prošlog veka ocenili da je demografsko-populaciona politika izuzetno veliki problem Srbije. Upozoravali su i čak jedan dosta pristojan sastav stručnjaka napravio je izvanrednu Strategiju za podsticanje rađanja 2008. godine. Kada sam došla na čelo kabineta, u ime koga sada i govorim, našla sam taj dobar papir u fioci duboko prekriven drugim papirima.

Dakle, stručnjaci od sredine prošlog veka do 2008. godine, odnosno do 2016. godine upozoravaju, a politički sluh, smelost da se i ovim problemom bavimo zapravo potiče od inicijatora koji je sada i predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik Vučić.

Moram reći da je Vlada više nego posvećena ovim pitanjima. I, kao što znate, međuresorni rad Vlade jedino i može dati nekakve rezultate. Rezultate ne možemo, naravno, očekivati preko noći, jer su nas demografi naučili da je jedinica za merenje dobrih postupaka i odluka i ponašanja u ovoj sferi najmanje 10 do 15 godina. Zbog toga ovo nije par ekselans političko pitanje. Ovo je pitanje budućnosti Srbije i ja zapravo vodim resor koji se ne bavi političkim pitanjima, jer brzih odgovora pozitivnih neće biti.

Šta je cilj Strategije za podsticanje rađanja koju smo mi doneli, a koju je, naravno, Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić i svim ministrima razmatrala i usvojila? Pre svega, da se pronatalitetna politika zaista vodi, ali da u probleme rešavanja ove politike uključimo i pitanje migracija.

Tek kad je neko danas pitao zašto odlaze lekari odavde, moramo se složiti da su migracije civilizacijska realnost i da ljudi iz Nemačke odlaze u Ameriku, u Kanadu, iako je standard jako dobar. Dakle, sloboda kretanja ljudi, pa i obrazovanih ljudi, je jedna realnost, koja nikako ne može da se fokusira i veže samo za Srbiju.

Nikada ova Vlada neće činiti zabranu onima, niti može, niti ima takvu tendenciju, koji planiraju da odu. Mi ćemo raditi na jačanju veza sa mladim obrazovanim ljudima koji odlaze iz Srbije, jer nijedna vlada do sada se nije bavila ovim pitanjima.

Ono što mislim da je konkretan odgovor na vaše pitanje, proističe iz činjenice da pored toga što su vrlo značajna dokumenta na nacionalnom nivou doneta i što su opredeljena finansijska sredstva, nema zapravo dobre populacione politike i dobrih koraka ako jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi ne donesu svoje planove vezane za demografiju i populacionu politiku. I zbog toga smo se opredelili da ukupnu sumu od 500 miliona zapravo u formi subvencija dostavimo jedinicama lokalne samouprave koje imaju svoje programe i koje su aplikovale nakon javnog oglašavanja.

Dakle, 119 opština je razmatralo temu demografije u svojoj sredini i mislim da je to najveći kvalitet, jer je ova Vlada uspela da podigne vidljivost teme do jedinica lokalne samouprave do Saveta za demografsku politiku i zdravstvenih saveta, ako nemaju savete za demografiju na nivou jedinica lokalne samouprave i pripremali su se i vrlo ozbiljno priložili svoje projekte. Dakle, 61 opština i grad su dobili nepovratna sredstva u vrednosti od 500 miliona. Zahvaljujem na pitanju.

Zahvaljujem na ovom pitanju, jer je prilika da još jedanput konstatujemo da davanja za stimulisanje populacione politike nikada u ovoj državi nisu bila veća nego sada.

Upravo ste vi izglasali Zakon o finansijskoj podršci porodici i neću pominjati, jer vi znate dobro koje su to cifre, ali činjenica da do desete godine za svako drugo i treće rođeno, odnosno četvrto rođeno dete su povećani iznosi kada je u pitanju treće i četvrto rođeno dete, 12 i 18 hiljada, daje ustvari jednu sigurnost i mogućnost da se standard deteta do desete godine bude obezbeđen u skladu sa svim standardima dobrih praksi zemalja koje to čine u okruženju, s tim da smo u odnosu na finansijski potencijal mi zaista napravili jedan prioritet koji jeste vredan i pozdravljanja, ali nikada dovoljno sredstava za stimulisanje ovog segmenta života porodica i naših građana i majki, odnosno standarda dece.

No, ono što jeste istina, to je da je u implementaciji samog zakona bilo i nekakvih nejasnoća i ja moram reći da je zakon stupio na snagu 1. jula. Prema tome, sva rešenja koja su data trudnicama, porodiljama pre toga, apsolutno se moraju poštovati. Zakon je upravo napravio izmenu ovog segmenta o kome ste vi govorili. A, ovo što je Vlada uradila upravo zbog nekakvih nejasnoća i tendencija da ovo bude zakon koji će se, verovatno, najčešće menjati i dopunjavati, formirana je komisija sa predstavnicima određenih i ministarstava i sekretarijata, i statistike i za dečiju zaštitu, koja na dnevnom nivou prati primenu zakona.

Dakle, sva finansijska davanja upravo idu majci, trudnici, porodilji od 1. jula. Sve što je ranije iz administrativnih i drugih razloga kasnilo, ispravlja se. Sve što finansijski nije dobijeno mesec za mesec ili je kasnilo dva do tri meseca biće do kraja godine i čim finansije to omoguće isplaćeno svakoj ženi, a da li će biti nekih izmena i podzakonskih akata koji će konkretno dati odgovore na konkretna pitanja koja ste i vi danas postavili i koja postavljaju i dobronamerni, ali, nažalost, često i oni koji imaju zlu nameru i prosto neće da vide koliko je segment populacione politike tek počeo da živi i koliko se odvaja od socijalne politike.

Znate, socijalno davanje je sa tendencijom da se popravi materijalni status porodice i deteta. Populaciona politika ne vidi razlike u socijalnom statusu ni majke, ni deteta, ni porodice. Ona zapravo na isti način stimulativno deluje na sve. Ove mere koje smo doneli, prosto, važe apsolutno za sve.

Ono što ćete, verovatno, vi raditi, to je da ćete na predlog Vlade Republike Srbije već krajem ove kalendarske godine ili početkom sledeće imati prilike da raspravljate o dopunama i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici, ali te dopune i izmene ne mogu biti proizvod proizvoljnih želja. Moraju biti zasnovane na jednoj dobroj ravnoteži izmešu tendencije Vlade da natalitetna politika, pronatalitetna politika bude zaista prioritet države, ali i finansijskih mogućnosti kojima raspolažemo.

U tom smislu, da li je bilo nekih mera koje su ranije bile bolje? Možda ih je i bilo, ali nikada nije bilo većeg obuhvata građanki koje su obuhvaćene finansijskom podrškom, naravno da je tako.

Često se navode primeri da neka žena možda može dobiti dve i po hiljade dinara samo svakog meseca kada ode na trudničko bolovanje. Ta žena bi po ranijem zakonu dobijala na primer tri hiljade dinara, ali ona čim rodi dete, ona dobija ne 39 hiljada, nego 100 hiljada jednokratnu pomoć ako se radi o prvom detetu.

Dakle, kada govorimo o ukupnoj količini novca koja se usmerava na svaku trudnicu, na svaku majku, na svako dete, to su zaista veće sume novca. U tom smislu, razumem i vašu sugestiju i vaše pitanje, ali bih zamolila da možda u lokalnim sredinama dajemo objašnjenja koja treba da razdvoje socijalnu politiku od populacione, koja treba da razdvoje prava iz radnog odnosa od pronatalitetnih stimulacija koje Zakonom o finansijskoj podršci dominantno je bila tendencija nas i vas ovde kada ste donosili taj zakon i da u perspektivi budemo svesni da ćemo morati u skladu sa popravljanjem materijalnog statusa države relativno često da menjamo ovaj zakon.

Demografski indikatori se jako sporo menjaju i mi ćemo morati sve više i više da odvajamo stimulativnih sredstava i podsticaja, ne samo finansijskih, nego i drugih u pogledu usklađivanja rada i roditeljstva, u pogledu snižavanja psihološke cene roditeljstva, podizanja znanja o reproduktivnom zdravlju koje je na prilično niskom nivou i da uključujemo jedinice lokalne samouprave u sva ova pitanja. Zahvaljujem.

Pitali ste za poreske olakšice, da, planirano je. U ovoj fazi Privredna komora Republike Srbije, Ministarstvo, odnosno Kabinet na čijem sam čelu i čitava Vlada, vrlo su zainteresovani da stimulišu privredne i sve druge subjekte koji će ispoljiti socijalno-odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima.

Politika Vlade je da je svako rođeno dete dragoceno, da svako rođeno dete u Srbiji treba da bude uključeno u zdravstveni, obrazovni sistem i da investicije moraju ići ka tom da bude što manje dece u uličnim situacijama i što više one dece koja su naravno rođena kao željena deca svojih roditelja.

Samohrana majka nam je podjednako značajna kao i ona koja je u braku. Ne pravimo razliku između žena koja se opredelila da sa svojim partnerom živi u vanbračnoj ili bračnoj zajednici i vrlo poštujući tradiciju, mišljenja smo da stimulacija i populacione mere se moraju odnositi na svakog roditelja koji želi da se ostvari kao roditelj, na svako dete koje se rodilo, koje treba da raste, razvija se, igra se, obrazuje se i živi srećno.

U tom smislu se moramo osloboditi nekakvih okoštalih po malo diskriminatornih stavova prema ženama koje žive u klasičnim formama društvenog života, u odnosu na jednu modernu ženu i od onih koje se zalažu za podršku porodici predlažemo da učestvuju u savetovalištnom radu koji organizujemo, a koji se tiče jačanja partnerskog odnosa, jer detetu je iz psiholoških, materijalnih, emotivnih i svih drugih razloga podjednako potrebno da oba roditelja uzmu učešća u svim segmentima njegovog života.

Dakle, naši planovi su da stimulišemo sve one privredne, državne, finansijske subjekte koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima, da razvijemo svest o tome da je roditelj potencijalno najbolji radnik i može doprinositi najviše profitu upravo zato što brine i o svom detetu i o sebi i da na taj način dalje razvijamo ove tendencije o kojima sam u prethodnih nekoliko rečenica nešto rekla.

Naravno da bih htela da zahvalim uvaženom gospodinu Zukorliću na doprinosu koji daje kao poslanik na temema koje su vrlo značajne za stabilizaciju porodice, za stimulaciju rađanja, za populacionu i pronatalitetnu politiku. On to zaista čini na jedan način koji se u mnogim segmentima uklapa u stavove o kojima je ovde bilo juče i danas reči.

Ali, morala bih da kažem da je formalno-pravni akt iz koga proističe ova mera o kojoj se mi danas izjašnjavamo i analiziramo, je strategija za podsticanje rađanja. Termin podsticanja rađanja znači zapravo podstaći parove, podstaći majku da njena odluka kroz čitav niz stimulativnih mera bude pozitivna. Ona je ta koja odlučuje kada će, da li će roditi, a čitav niz mera, uključujući i ovu finansijsku koja podstiče rađanje prvog, drugog, trećeg, četvrtog deteta je tema razgovora i rasprave koju vodimo.

Zašto smo predložili da podsticanje rađanja ide do četvrtog rađanja deteta? Zbog toga što Svetska zdravstvena organizacija nauka i obrazovni sistem vrlo jasnu kažu, ja sam to već juče rekla, ali prosto nisu bili svi poslanici, i možda nije na odmet da ponovimo, kažu da je rađanje do četvrtog deteta u interesu i zdravlja majke, a sve što je preko tog broja štetno deluje na zdravlje majke i deteta.

Dakle, mi smo morali prosto uzeti stav nauke, struke, pre svega medicinske struke i preporuke stručnjaka kada smo se opredeljivali za ovaj broj, a naravno da mislimo da čitav niz drugih mera, ali koje nisu podsticajne. Dakle, populaciona i socijalna politika se ipak razlikuju. Najveći broj naših porodica sa velikim brojem dece sigurno da treba da ima socijalnu podršku i mnoge lokalne sredine i na nacionalnom planu, mnogim aktima je to regulisano.

Međutim, mi danas govorimo o podsticanju rađanja, mi danas govorimo o Strategiji za podsticanje rađanja koja je doneta u decembru 2017. godine i o Akcionom planu koji proističe iz nje i regulišemo zakonski da to mora biti obaveza, čak i kroz numeričke vrednosti količine para koje idu deci za njihov standard.

Naravno da je dete nosilac ovog prava, ali do 10 godine sredstva koristi i u interesu deteta, njima raspolaže roditelj koji se stara o detetu. To dete koje dobija ova sredstva mora biti u sistemu ove države, pre svega mora biti prijavljeno po rođenju, zatim, to dete mora biti u zdravstvenom i obrazovnom sistemu.

Cilj je da ona deca koja zapravo nisu deca koja nisu uključena u naš sistem, u državni sistem budu uključena, jer briga o njihovom zdravlju, briga o njihovom obrazovanju je zapravo obaveza države. Ne možemo imati uvid, pa ni davati finansijska sredstva nekom ko ne pripada zdravstvenom i obrazovnom sistemu države, a koje ćete kriterijume izglasati u danu za glasanje u vezi sa tim, to je stvar vas poslanika. Zahvaljujem.

Dete koje je u sistemu mi zaista ovim zakonom ne delimo zdravstvo na privatno i državno, niti delimo obrazovanje na privatno i državno, pa i predškolsko. Potpuno se podrazumeva da sve što je u sistemu zdravstvenog i obrazovnog segmenta države da je apsolutno svejedno da li se radi o jednom ili drugom.

Izvinite, samo molim vas.

Dakle, ako majka ima status stalno naseljenog stanca, ako ne, otac može biti zadužen za brigu o detetu. Prema tome, preko njega se ostvaruje ovo pravo deteta. Dakle, nije lišena, izvinite nisam odgovorila, a to je isto vrlo važno, dete koje je rođeno i koje je prijavljeno, dakle koje je u sistemu naše države, o njemu može brinuti otac ili majka koja je stalno nastanjena ovde, a može biti strani državljanin.

Svako ministarstvo i naravno Vlada ima svoj plan aktivnosti. Resorno ministarstvo i Vlada ima plan da poslednji kvartal 2018. godine bude termin kada će se doneti zakon o agenciji za zapošljavanje koji će regulisati lizing radne snage. To jeste u planu i s pravom je postavljeno to pitanje od uvažene poslanice.

U skladu sa pristupnim poglavljima EU, sezonski rad je izdvojen iz Zakona o radu i u zemljama EU i prosto taj model je nešto što je opravdalo svoje postojanje u zemljama koje imaju već tradiciju ovakvih rešavanja kako mi sada rešavamo.

A ono što je dalje važno, to je da sezonski radnik nikako ne gubi status nezaposlenog. To nigde nije predviđeno i ono ostaje u statusu nezaposlenog ako je takav status imao pre nego što se ovim zakonom regulišu bilo kakva njegova prava i obaveze.

Ono što je, takođe, interesantno, odnosno bitno, to je vaše pitanje vezano za indikatore u okviru primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Znate, broj korisnika i broj dece će se pratiti nakon svake godine. Međutim, demografski indikatori koji su neuporedivo širi nego sam ovaj indikator, podrazumevaju zapravo pravi rezultat na duže vreme i u sklopu sa drugim merama.

Podsetila bih da je Agenda 2030 UN dokument koji od 20 do 30 godine, pored 17 ciljeva i 169 podciljeva, ima 232 indikatora na kome Republički Zavod za statistiku, a u smislu usaglašavanja, vrlo radi i da se ogroman broj tih indikatora odnosi na kvalitet života i porodici, smanjivanje siromaštva, sva druga pitanja koja smo pominjali, a koja imaju direktnu i indirektnu vezu upravo sa vašim pitanjem.

Dame i gospodo narodni poslanici, broj korisnika po vrsti korisnika i po pravima na dan 20. 12. 2017. godine je sledeći: vojnih invalida ima u Srbiji 13.795, korisnici porodične invalidnine, njih je 10.664, civilnih invalida rata ima 1.050, korisnici mesečnog novčanog primanja, ima ih ukupno 6.020. Naravno, vojni invalidi su ratni, mirnodopski, ukupno ih 13.795 i izmene načina obračuna statističkih podataka nikako nisu smele ići na uštrb umanjenja svih prava ratnih vojnih invalida. Zbog toga se upravo ovaj zakon i donosi. A ako bi bilo određenih finansijskih šteta po bilo kog invalida, krajem godine se to kompenzira.

Dakle, upravo je tendencija današnje rasprave i donošenja ovog zakona da se ne umanji ni jedno pravo ratnog vojnog invalida i da mesečna nadoknada ne sme biti manja.

S druge strane, kada se govori o ortopedskim pomagalima, nije sporno da će se ortopedska pomagala na način kao i do sada dodeljivati. Međutim, ako neko menja ortopedsko pomagalo, on mora izaći na komisiju, da i struka proceni koje je to eventualno novo ortopedsko pomagalo koje je najadekvatnije za dotičnu osobu.

Što se tiče novog zakona, on će praktično biti kodifikacija postojećeg zakona i neće takođe biti umanjivanja ni jednog jedinog prava, a u komisijama će svakako učestvovati svi predstavnici, i to ne simbolički nego suštinski.