Ceneći ovo što je rekla gospođa Karavidić, istakao sam da je vreme koje se dodaje trudnoj ženi, majci, odnosno porodilji, na ovih 90 minuta koje predviđa izmena i dopuna ovog zakona i dodaje se onih 30 minuta koje ona ima po osnovu redovne pauze, što je vreme od 120 minuta. Opet ponavljam, radi se samo o onim ženama koje u prvoj godini dobrovoljno odluče da se vrate na posao. Njima zakon omogućava da tih godinu dana provedu kod kuće, dakle, ne moraju se vraćati na posao i ne moraju sebe izlagati takvoj vrsti problema.
Naravno, potpuno svestan da je nekad, kao što sam rekao na sednici Odbora, i 120 i 150 i 180 minuta nedovoljno da se obavi i dojenje i određena briga o detetu, ali i ovaj zakon će zahtevati da mi kao Narodna skupština u narednih nekoliko meseci do godinu dana vršimo jedan ozbiljan uvid šta se dešava sa ovim zakonom i da sve ono što budemo uočili kao potencijalne smetnje ili mogućnosti da unapredimo zakon, učinimo i čak i po ovoj osnovi, ako treba da produžimo to vreme, ako shvatimo da je to vreme potrebno produžiti, da ga produžimo.
Međutim, mislim da je u ovom periodu to vreme od 120 minuta koje se dobija, kažem, 90 minuta koje predviđa izmena i dopuna zakona i 30 minuta redovnog rada, mislim da je to vreme optimalno, da pokušamo sa tim vremenom da poboljšamo taj položaj, a da time na neki način ne oštetimo ni poslodavca jer je to isto dva sata od radnog vremena. Dakle, to nije malo vreme koje se oduzima od ukupnog radnog vremena. Hvala.

Razumeo sam nameru podnošenja amandmana i kada smo govorili o ovom vremenu, kao što sam svestan činjenice da nekim majkama neće biti dovoljno ne samo 90, nego svih 120 minuta na koje imaju pravo tokom dana, a nekima možda ni duplo od toga.
Međutim, još jednom želim da podsetim da žene imaju pravo da uopšte ne idu na posao tih godinu dana. Imaju pravo da budu kod kuće i da se staraju o svom detetu i to je dobro što smo im omogućili takvu vrstu prava. Naša sledeća borba treba da bude da obezbedimo dovoljno novca da ima to pravo bude zagarantovano, da im bude u potpunosti plaćeno i da onda imaju i tu ekonomsku sigurnost.
Ono što hoću da kažem o ovome, u ostalom kao i neko ko sam kod kuće ima trinaestomesečnu bebu, navike dece u tih prvih godinu dana se tako brzo i tako često menjaju da se plašim da bi poslodavac mogao da, isto tako ako hoćemo da uzmemo, zlonamerno tumači taj prvi sporazum koji bi postigli sa tom majkom, a koji kaže – evo, ja želim da koristim svoje vreme na kraju radnog vremena, a onda da joj se ukaže potreba da jednom napusti posao, pa da on kaže – izvinite, vi ste se pisano izjasnili da hoćete krajem radnog vremena, i sad više ne može.
Naravno da je potrebna komunikacija sa poslodavcem, ali isto tako želim da verujem da prvo, nažalost, mi smo zemlja u kojoj takvih majki koje rade na ovakav način nema tako puno. Radi se o ženama koje su zaposlene na određeno vreme, radi se o ženama koje koriste godinu dana ili kraće u periodu povratka na posao, manje od godinu dana.
` Dakle, ne mogu da zamislim kakvi bi ljudi bili ti poslodavci koji bi takvoj ženi uskratili da najoptimalniji način koristi to svoje pravo. Naravno, opet kažem, da li će sve biti, možda sam naivan u svom verovanju da će poslodavci na najbolji mogući način omogućiti mladim majkama da to pravo koriste, ali želim da budem i jedan od vas koji ćemo na svaki mogući način, i u javnosti, i u parlamentu, i pritiskom na državne institucije, i inspekcije i na sve ostale kontrolne organe, da uverimo poslodavce da će i te kako morati da poštuju odredbe ovog zakona, da će i te kako morati da poštuju pravo i trudnica i porodilja i da ćemo mi, kao Narodna skupština, i te kako pritiskati da se to poštuje i tražiti da oni koji budu zlonamerno ili pokušavati da ne poštuju ovaj zakon, da snose posledice.
Tu poruku, kada pošaljemo dovoljno jasno, ne verujem da će neko želeti da se usudi da prvo nosi javnu stigmu koja će biti užasna, da se jednoj majci, da se jednoj ženi koja se vratila na posao da radi, pri tom ima malu bebu, onemogućuje da koristi svoje zakonsko pravo. Drugo, kakav je to moralni potez bilo koga od tih ljudi?
Uveren sam da ćemo imati puno posla. Uveren sam da postoje dobra i kvalitetna rešenja koja će tek da se primene i u ovom i u drugim predviđenim rešenjima Zakona o radu. Međutim, tu se pojavljuje opet naša nova uloga, mislim naša uloga koja postoji, da pratimo sve ovo. Prvi ću biti, nije mi problem da u konsultacijama sa svima sa kojima je potrebno to učinimo, kažemo – došli smo do još preciznijeg rešenja, do rešenja koje je praksa pokazala kao neophodno da se primeni i da ovde ako treba i za šest meseci, za tri meseca, za godinu dana, kada god bude neophodno promenimo novu izmenu ovog rešenja kojim ćemo bolje definisati u skladu sa rezultatima koji se pojavljuju u praksi ovo postojeće rešenje.
U ovom trenutku, dozvolite da verujem, da je dogovor između zaposlenog, mlade majke i poslodavca, u ovom trenutku najbolje rešenje kojim neće biti iritiran poslodavac, a istovremeno ćemo uzeti u obzir mnoge različite situacije u kojim se zaposleni nalaze. Znate, neko radi na otvorenom, neko radi kao kondukter gradskog prevoza, neko radi u kosku, neko radi u firmi koja ima nekoliko hiljada kvadrata. Njihovi uslovi nisu isti, ali to nažalost zakon ne može da tretira. Zakon ne može da reši stvari koje nisu u njegovom domenu.
Dakle, mislim da je ovo za sada i to je moje mišljenje, da je ovo optimalno rešenje. Naravno, potpuno cenim vaše napore i vaše lične napore u Odboru za prava deteta. Sve što smo radili zajedno do sada je pokazalo da smo pokušavali da uradimo u interesu majke i dece. U tom duhu, a mislim i na kolegu koji je govorio pre vas, potpuno sam pozitivno shvati sve ove amandmane, dakle, ne kao nešto loše, već upravo kao pokušaj da se dođe do što kvalitetnijih rešenja.
PREDSEDAVAJUĆA: Milica Vojić Marković, replika.

Želim da kažem da je ovaj primer upravo razlog zbog čega sam predložio zakon. Neće moći da se desi da jedna žena ostane bez posla zato što joj je istekao ugovor o radu. To je do donošenja ovog zakona u skladu sa zakonom, nažalost. Kada joj istekne ugovor o radu, a poslodavac odluči da ga ne produži, on time nije prekršio zakon. On je time prekršio najdublji moral – udario je na ovu državu, udario je na trudnice.
Ali, pošto smo uočili da neke od poslodavaca, ne želim da verujem da su svi poslodavci takvi, neke od poslodavaca to ne obavezuje, predložio sam donošenje zakona u kojem će se onemogućiti da žene u tom periodu mogu da izgube posao time što će im prosto isteći ugovor o radu. On će morati po sili zakona da se produžava sve do onog 12. meseca posle rođenja deteta, što garantuje Zakon o radu i mislim da smo se oko toga dobro razumeli.

Ja sam se malo konsultovao oko toga i bio na ivici da prihvatim i taj amandman, ali onda su mi rekli da postoji komisija koja je određena i u slučaju, utvrđuje te okolnosti, pod određenim uslovima se ne izjašnjava samo jedan lekar, već se formira komisija. Samo zbog toga, inače, ja sam u pravom momentu rekao, kakav bi to drugi nadležni organ bio, ali da ne bismo isključili te žene koje moraju komisijski da utvrđuju, i samo je to razlog.

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije sednici, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Saša Dujović i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Ivana Mrkića, ministra inostranih poslova i Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave da prisustvuju i Zoran Marković, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Nataša Kalezić, načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Mira Jegdić prvi savetnik u Odeljenju za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova i Nina Veličković, prvi savetnik u odeljenju za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički, načelni jedinstveni pretres o Predlozima zakona po tačkama 8, 9, 10. i 12. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkom 8, 9, 10. i 12. a pre otvaranja pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 157. stav 2. i članom 170. Poslanika Narodne skupštine otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o zaključivanju izvršavanju međunarodnih ugovora, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o ptvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog ili konzularnog osoblja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministar Selaković. Izvolite.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin.

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Samo se prijavite.
Po Poslovniku, narodni poslanik Srđan Milivojević.

Obavešten sam o ovom slučaju i od strane generalnog sekretara obavešten da je u proceduri vaš zahtev, takođe, da je služba pronašla vašu karticu i u ovom trenutku, koliko vidim, kartica je vraćena. Naravno, utvrdićemo sve činjenice vezano za ovo.
Ali, isto tako, samo želim da vas uverim, prvo dve stvari. Zaista, ni na koji način, bar ja neću dozvoliti da bilo ko bude sprečen da govori u Narodnoj skupštini i to je svakako stvar koja se ne može dogoditi i zbog zamenske kartice, koja u svakom trenutku može da se izda narodnom poslaniku, i isto tako moram moliti sve narodne poslanike da, naravno, ne uzimaju tuđe identifikacione kartice. One kartice koje ostanu u sistemu, i narodni poslanici su naravno dužni da kartice nose sa sobom, na šta su svi više puta ukazivali, da kartice kada napuste narodni poslanici salu, moraju biti sa njima. Naravno, apelujem na druge poslanike da dopuste da skupštinska služba radi taj posao, uzimanje kartice i vraćanje narodnim poslanicima, dakle da oni te stvari ne uzimaju u svoje ruke.
Naravno, isto tako, proverio sam u sistemu, vaša kartica od trenutka nestanka do ovog trenutka nije bila korišćena u sistemu, tako da nije bilo zloupotrebe, niti pokušaja da se vaša kartica iskoristi da bi se, da kažem, lažno predstavilo vaše prisustvo, odnosno ne prisustvo u sali, što je dobro. Znači, nije bilo teže zloupotrebe kartice, ali vaš zahtev je u proceduri i to ćemo sa službom generalnog sekretara rešavati.
Sledeći prijavljeni govornik je Dragan Nikolić. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajin. Gospodin Šajin nije tu.
Narodni poslanik Srđan Milivojević.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Gospođo Đerić, imam vas prijavljenu u sistemu. Vi imate još pet minuta, ali tek kada iscrpim listu govornika koji nisu do sada govorili prvi put. Tako je po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li je to replika? (Da.)

Replika narodni poslanik Marijan Rističević.