Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o oružju i municiji donet je 1992. godine. Dakle, prošlo je više od dve decenije kako je zakon na snazi i tokom svih godina koje su iza nas, uz različito okruženje, učinilo je da oružje bude lako dostupno, atmosfera nesigurnosti da jedan deo građana nabavi i legalno i ilegalno, neki zbog lične bezbednosti, neki iz drugih razloga.
Istovremeno, sa porastom broja oružja u legalnom posedu, rasla je količina ilegalno posedovanog oružja, za koji uopšte ne postoji adekvatna evidencija i procenjuje se da postoji između 200 i 900 hiljada komada. Sama ova razlika u proceni u ovakvoj lepezi procene pokazuje vam da postoji mnogo toga što moramo da uradimo u budućnosti da bismo ovaj problem rešili.
Poslednjih godina bili smo svedoci više tragičnih incidenata u kojima je korišćeno oružje, pre svega u ilegalnom posedu, a jedan manji broj u legalnom, i ove činjenice predstavljaju smetnju za stvaranje bezbednog okruženja, pospešuju kriminal i negativno utiču na društveni razvoj.
Republika Srbija je odlučna u nameri da na svim nivoima definiše aspekte kontrole oružja, njegovih delova i pripadajućoj municiji. Ova rešenost potvrđena je pristupanjem programu Ujedinjenih nacija za sprečavanje, suzbijanje, iskorenjivanje trgovine oružjem, kao i u Protokolu Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju, što je stvorilo i određene međunarodne obaveze u pogledu sprovođenja mera kontrole vatrenog oružja i važeći zakon ne predstavlja potpunu zakonsku regulativu za ispunjavanje ovih obaveza, a zbog izmenjenih društvenih prilika ne odražava stvarne potrebe u kontroli civilnog posedovanja oružja.
Proces pridruživanja Evropskoj uniji i otvaranje pregovora u poglavlju 24. nužno podrazumeva i usklađivanje nacionalnih propisa sa relevantnim propisima Evropske unije, u koje spada i pravna regulativa nabavljanja, držanja i nošenja oružja. Strategijom kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine, u cilju osam, izričito je propisano i usvajanje ovog zakona, kao jednog od najvažnijih instrumenata.
Stoga je Predlog zakona o oružju i municiji usklađen sa Direktivom Saveta u kontroli nabavki i posedovanju oružja 47791-512008 Evropskog parlamenta o izmeni direktive Saveta 477/91, o kontroli nabavki u posedovanju oružja.
Pažljivo su preispitana postojeća normativna rešenja koja uređuju ovu oblast, a koja se značajno razlikuju od onih koje propisuju evropske direktive, zbog čega se pristupilo izradi potpuno novog teksta zakona, a ne samo o izmenama i dopunama postojećeg.
Donošenjem ovog zakona biće ostvarena dva cilja. Prvo, zakon će omogućiti efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, čime će se sprečiti njegove zloupotrebe i poboljšati bezbednost građana Srbije. Drugo, sa legalnim i savesnim vlasnicima oružja biće omogućeno da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozvoljene svrhe, lova, sporta, kolekcionarstva i samoodbrane.
Prvi cilj postiže se pooštravanjem uslova za posedovanje oružja. Osim onih koji su postojali u ranijem zakonu, predviđena su i dva nova - zdravstvena sposobnost, koja je ranije postojala kao mogućnost samo prilikom nabavljanja oružja ali ne i ako ga neko već poseduje, i opravdani razlog za posedovanje oružja, što je novina u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja.
Zdravstvena sposobnost lica za držanje i nošenje oružja dokazuje se prilikom podnošenja zahteva za nabavku oružja, a obavezno se proverava na svakih pet godina. Uspostavljena je obaveza razmene informacija koje su od značaja za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti između lekara i nadležnog organa unutrašnjih poslova. Podzakonskim aktima koje će doneti ministar nadležan za poslove zdravlja bliže će se urediti uslovi koja lica moraju da ispunjavaju u pogledu zdravstvene sposobnosti, kao i uslovi koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova za obavljanje ovih pregleda.
Opravdani razlozi za posedovanje oružja, kao uslov za njegovu nabavku, dokazuje se u članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji, za sportsko oružje, naravno, zatim lovnom kartom za lovačko oružje i dokazima o ugroženoj bezbednosti za oružje za ličnu bezbednost. Uvođenje ovog instituta u odredbe Zakona, direktna je posledica usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
Osim navedenog, policiji je ostavljena mogućnost da zabrani posedovanje oruža kada osnovano proceni da bi ga vlasnik mogao zloupotrebiti. Zakon predviđa i strožije kažnjavanje za zloupotrebe i nesavestan odnos prema oružju. Pooštrena je kaznena politika tako što su za svako propuštanje radnji koje su predviđene odredbama ovog zakona propisane prekršajne kazne, uz mogućnost izricanja zaštitne mere oduzimanja oružja i municije. Sužena je mogućnost davanja oružja na poslugu u odnosu na ranije rešenje, time što se traži da vlasnik oružja bude prisutan tokom trajanja postupka. Ukupno gledano, ovim nacrtom povećana je odgovornost vlasnika za oružje koje poseduje.
Drugi cilj postiže se kroz davanje povlašćenog statusa registrovanim sportskim strelcima i kolekcionarima koji su se u praksi pokazali kao najsavesniji među vlasnicima oružja. Ovo se ogleda u oslobađanju od obuke za rukovanje oružjem i davanju mogućnosti i spravljanja municije članovima streljačkih i lovačkih organizacija. Propisani su olakšani uslovi za nabavku oružja i municije kolekcionarima, što će istovremeno smanjiti administrativne procedure za ovu kategoriju vlasnika oružja. Ukinuto je za sve vlasnike oružja ograničenje količine municije koja se može nabaviti, što je standard u svim državama Evropske unije.
Važna novina predstavlja i kolekcionarska dozvola koja nije vremenski ograničena i omogućava nabavku više komada oružja, čime će se uprostiti procedure nabavke oružja lovcima, sportskim strelcima i sličnim kategorijama lica. Ovim će se rasteretiti i postupajući državni organi jer će tako doći do smanjenja broja zahteva za nabavku oružja. Nova klasa oružja, onesposobljena oružja, omogućava građanima da, uz prijavu nadležnom državnom organu, udružuje određene komade oružja koje za njih imaju afekcionu vrednost, bez obzira na ispunjenje uslova za pribavljanje dozvole, odnosno izdavanje oružnog lista.
Novim zakonom se omogućava i strancima koji u Republici Srbiji nemaju stalno nastanjenje da nabavljaju oružje iz kategorije B i C, na osnovu odobrenja za nabavljanje i iznošenje oružja, a propisan je i način nabavljanja oružja pripadnika diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Novinu predstavlja i već pomenuta mogućnost da streljačke i lovačke organizacije za sopstvene potrebe spravljaju municiju. Takođe, bitna novina koju ovaj zakon predviđa je izdavanje oružnog lista, kao biometrijskog dokumenta sa ograničenim rokom važenja.
Velika količina oružja koja se u Srbiji nalazi u ilegalnom posedu zahteva planske mere države i obimnije projekte od represivnih aktivnosti policije. U uporednoj i domaćoj praksi, akcije legalizacije i predaje oružja pokazale su se kao najefikasnije mere smanjenja količine ovog oružja. U periodu od 1992. do danas, sprovedeno je pet postupaka legalizacije ilegalnog oružja. Poslednja legalizacija sprovedena je 2007. godine, kada je predato ukupno 8.455 komada različitog oružja, dok je u postupku legalizacije 2003. godine predato 47.582 komada različitog oružja.
Primera radi, policija tokom godine otkrije između 1.000 i 1.500 komada oružja u ilegalnom posedu, što znači da se jednom legalizacijom postiže višestruko veći efekat od redovnog rada u zapleni ilegalnog oružja. Upravo zbog toga, legalizacija oružja je regulisana ovim zakonom koji ministru unutrašnjih poslova daje ovlašćenje da periodično, kada to zahtevaju razlozi očuvanja bezbednosti građana i javnog mira, raspiše legalizaciju oružja. Ovaj zakon će predvideti, u jednom od svojih članova, takođe legalizaciju koja će nastupiti u periodu od tri meseca nakon usvajanja ovog zakona.
Predloženi zakon o oružju i municiji sadrži rešenja koja su usklađena sa propisima Evropske unije, a njegova primena doprineće povećanju stepena bezbednosti građana Republike Srbije. Stoga vas pozivam da podržite ovaj zakon i pomognete zajedno da povećamo bezbednost za sve građane Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o zaštiti od požara, ovaj zakon, u sadašnjem obliku, usvojen je kao sistemski zakon 2009. godine. Ovo je zakon koji uređuje pitanje zaštite od požara, obaveze državnih organa, organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih i fizičkih lica. Period od ovih pet godina bio je dovoljan da se procene sve manjkavosti određenih rešenja i mogućnosti za njegovo poboljšanje, kako bi se na što bolji i efikasniji način postigli ciljevi koji su i bili razlog njegovog usvajanja 2009. godine.
Nažalost, bilo je najtežih opomena koje su ukazale na potrebu za izmenom postojećih zakonskih rešenja. Tragičan događaj u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, koji je odneo šest mladih života, inicijativa izražena kroz „Tamarin zakon“, koja je zatim usledila, imale su najsnažniji uticaj na to da se u izmene zakona krene i pravac u kome treba ići kada se radi o zakonskim rešenjima.
Sa aspekta zaštite od požara, ova inicijativa, dakle, uspostavljanje efikasnije kontrole u oblasti bezbednosti objekata, prvenstveno objekata u kojima se obavljaju ugostiteljske delatnosti ali i onih u kojima se zbog delatnosti koje se u njima obavljaju okuplja veći broj ljudi, ova inicijativa ima za cilj da obezbedi da se navedene delatnosti obavljaju isključivo u objektima za koje je pribavljena saglasnost MUP-a u pogledu sprovedenosti mera za zaštitu od požara, u skladu sa namenom objekta.
Nadležne linije rada Ministarstva unutrašnjih poslova su uložile ogromne napore da se cilj ove inicijative ispuni donošenjem ovog zakona, pa se predloženim izmenama i dopunama Zakona definišu objekti javne namene, utvrđuje pravni osnov za propisivanje minimuma tehničkih uslova sa aspekta zaštite od požara shodno nameni objekata, zatim osnov za izricanje zabrane vršenja određenog posla u objektu ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi iz objekata sve do otklanjanja ovih opasnosti.
Predlog zakona donosi i druge novine. Od početka primene Zakona o zaštiti od požara nadležne službe Ministarstva su se suočavale sa problemima uzrokovanim nedovoljnom preciznošću njegovih odredaba. Još jedna manjkavost bila je mogućnost donošenja određenih podzakonskih akata koji su se ispostavili kao neophodni ali bez adekvatnog pravnog osnova na osnovu koga bi bili doneti. Ovi problemi nisu uticali samo na rad državnih organa već su doprineli stvaranju nedovoljno jasno pravnog okruženja za pravna i fizička lica koja su direktno pogođena takvim stanjem.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je prilikom izrade predloga ovog zakona u cilju što širih konsultacija zainteresovane javnosti održala javnu raspravu u svim većim gradovima Republike Srbije. Predlozi i sugestije dostavljeni u toku javne raspra ve koji su bili usmereni na poboljšanje predloga teksta zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, prihvaćeni su i uvršćeni u tekst Predloga zakona. Ne bih želeo da vam navodim sva pojedinačna rešenja, to imate i u zakonu koji je pred vama, ali bih izdvojio neka rešenja koja će biti od interesa i značaja za građane Republike Srbije.
Istakao bih da ove izmene zakona imaju cilj da olakšaju proceduru pribavljanja saglasnosti o merama zaštite od požara na taj način što se definišu osnovni standardi prilikom projektovanja izgradnje objekata kao bitni zahtevi, a subjektima koji su u obavezi da postupaju u skladu sa odredbama zakona kako bi pribavili saglasnost daju se šire mogućnosti u načinu projektovanja i izgradnje, jer se dozvoljava primena propisa i standarda koji su prihvaćeni u zemljama EU. Ovakav način uređivanja gradnje u pogledu zaštite od požara uticaće na podsticanje izgradnje, jer će trošak koji uvećava investiciju u primeni mera zaštite od požara biti primeren njegovom obimu.
Ovaj predlog zakona donosi izmene u pogledu organizacije i načina rada vatrogasno-spasilačkih jedinica budući da se normativni okvir za njihovo uređenje zasniva na podzakonskom aktu koji datira iz perioda od pre 30 godina, te je suvišno govoriti o tome da su to davno prevaziđena rešenja.
Ovaj predlog zakona uvodi obavezu ažuriranja i usklađivanja planova zaštite od požara sa vremenom nastalim promenama, što do sada nije bio slučaj. Propisuju se izričite obaveze subjekata zaštite od požara primenjuje propisane mere zaštite od požara i eksplozija, uvodi se edukacija dece i učenika u oblasti zaštite od požara i druge izmene koje za cilj imaju stvaranje bezbednijeg i sigurnijeg okruženja sa aspekta zaštite od požara za sve ljude.
Na kraju želeo bih da istaknem da je ovaj predlog zakona u skladu sa Strategijom zaštite od požara za period od 2012. do 2017. godine, a naročito su se prilikom izrade nacrta uzeli u obzir ciljevi i strategije u pogledu implementacije preventivnih mera zaštite od požara, u urbanističkom, prostornom, u regulacionim planovima čime bi se obezbedio ambijent povoljan za investiranje, jer bi investitor prilikom donošenja odluka o investiciji kao preduslov imao sve potrebne informacije o sprovođenju mera zaštite od požara.
Takođe, ciljevi strategije koji se odnose na unapređenje zaštite od požara preventivnim delovanjem kroz preduzimanje primene mera o bezbednosti svih subjekata podržane su izmenama i dopunama Zakona.
Još jednom želeo bih da istaknem da ćete predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti požara stvoriti neophodni i normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od požara što će doprineti celokupnom povećanju stepena bezbednosti svih građana u ovoj oblasti, zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje podržite izmene i dopune ovog zakona.
Što se tiče sporazuma koji su danas na dnevnom redu, krenuću redom. Danas imamo sedam sporazuma koji su doneti, odnosno potpisani u prethodne dve godine danas je pred nama Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o readmisiji potpisan 16. oktobra 2014. godine sa ciljem da se umanji nivo ilegalnih migracija, što vidite da je potpuno aktuelna tema svuda u svetu i omogući nesmetano vraćanje ilegalnih migranata sa teritorije Republike Srbije i Ruske Federacije i unapredi bilateralna policijska saradnja sa Ruskom Federacijom.
Potvrđivanjem ovog sporazuma staraće se efikasno formalno-pravni mehanizam u cilju sprečavanja nezakonitih migracija i sa tim u vezi omogućiće se organizovan, recipročan i kompletan povratak lica, državljana ugovorenih strana, država trećih strana i lica bez državljanstva koja se nalaze u neregularnoj situaciji na teritoriji države druge strane. Saglasno tome, sporazum reguliše predaju i prihvat stranih državljana, dokazivanje „prima facie“, dokazivanje državljanstva, readmisiju državljana trećih država, lica bez državljanstva, rokove, tranzit, zatim zaštita podataka, troškovi i slično. Istovremeno sa potpisivanjem ovog sporazuma potpisan je protokol o njegovom sprovođenju.
Zatim, pred nama je danas Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u borbi protiv kriminala, potpisan u Minsku 12. marta 2013. godine kao rezultat obostrane volje dve države da posredstvom svojih nadležnih organa neposredno sarađuju u borbi protiv kriminala sa međunarodnim elementom naročito organizovanog kriminala i terorizma. Potpisivanjem ovog sporazuma unapređuje se saradnja u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, terorizma, nezakonitog prometa opojnih droga kao i druga vrsta krivičnih dela koja su bila i mogla biti izvršena na teritoriji država ugovorenih strana ili uz učešće državljana država strana ugovornica.
Saglasno sporazumu nadležni organi dve države ostvaruju saradnju kroz ispunjavanje zahteva za pružanje pomoći, planiranje i realizaciju koordinacionih mera, otkrivanje organizovanih kriminalnih grupa i pojedinaca koji se bave kriminalnom delatnošću, razmenu operativnih referentnih, kriminalističkih i drugih informacija, razmenu informacija o izvršenim krivičnim delima i krivičnim delima koja se pripremaju, kao i preduzimanje mera neophodnih za njihovo sprečavanje. Potvrđivanje ovog sporazuma doprineće višem stepenu sigurnosti, bezbednosti građana Srbije kroz intenzivnu saradnju prevencije i suzbijanja i otkrivanja i istrazi krivičnih dela.
Danas je pred vama i Memorandum o razumevanju u institucionalnom okviru inicijative za prevenciju i spremnosti za slučaj katastrofa za region Jugoistočne Evrope koji je potpisan u Sarajevu 28. novembra 2013. godine. Inicijativi je pristupilo jedanaest država, Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovenija, Turska. Zaključivanje ovog memoranduma bilo je nužno za nastavak rada inicijative, s obzirom da je njenom prethodnom osnivačkom aktu potpisanom 2007. godine važnost istekla 2014. godine. Potpisivanjem memoranduma omogućeno je očuvanje jedinog regionalnog subjekta koji se isključivo bavi zaštitom katastrofa i koji okuplja zemlje Jugoistočne Evrope.
Glavni cilj inicijative jesu da se doprinese izgradnja institucionalnih kapaciteta za upravljanje u katastrofama kako bi se poboljšala prevencija i spremnost u slučaju katastrofa u zemljama regiona Jugoistočne Evrope. Inicijativa podržava zemlje u regionu Jugoistočne Evrope u nastojanjima da dalje razvijaju prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa kroz zajednički pristup i saradnju sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama i telima, a naročito mehanizmima EU za civilnu zaštitu.
Zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji i uzajamnoj pomoći u slučaju katastrofa potpisan u Bukureštu 17. oktobra 2013. godine. Saglasno ovom sporazumu ugovorne strane sarađuju u sprečavanju prirodnih i izazvanih katastrofa i pružanju uzajamne pomoći u slučaju katastrofa. Nadležni organi ugovornih strana ostvaruju saradnju kroz pružanje uzajamne pomoći, obezbeđivanju opreme koja je potrebna kako bi se sprečile katastrofe, razmenu informacija o izvorima opasnosti koji mogu izazvati katastrofe i njihovim posledicama, određivanje uzroka katastrofa i procenu njihovih posledica. Zatim, organizovanje i sprovođenje zajedničkih vežbi i razmenu iskustava.
Želeo bih da istaknem da se sporazumima o saradnji u slučaju katastrofa jača i unapređuje i bilateralna i multilateralna saradnja Republike Srbije sa državama u regionu u sprečavanju i nastupanju katastrofa, ali i pružanju uzajamne pomoći u slučaju kada se ove katastrofe dogode, što je naša zemlja nažalost imala priliku da vidi u maju 2014. godine, ali isto tako smo spremni da danas pružimo i svim našim partnerima kvalitetnu pomoć iz oblasti sprečavanja i pomoći u katastrofama.
Zatim, tri sporazuma o kojima ću govoriti kao o jednom, s obzirom da se radi o otvaranju različitih graničnih prelaza, ali motivisani postizanjem istog cilja. Ova tri sporazuma između Vlade Republike Srbije, Vlade Rumunije otvaraju granični, međunarodni prelazi „Jaša Tomić-Fenj“, zatim, „Vrbica – Valjkan“ i „Nakovo-Lunga“, na srpsko-rumunskoj državnoj granici su tu potpisani prvenstveno radi povećanja nivoa bezbednosti državne granice, a naravno i olakšanja položaja stanovništva, njihovog svakodnevnog života, naravno kroz produbljivanje kurturoloških i ekonomskih odnosa. Stanje bezbednosti ove granice može ceniti kao dobro, ali sama konfiguracija terena i postojanje alternativnih putnih pravaca koji vode do naseljenih mesta u Rumuniji može se okarakterisati kao potencijalna pogodnost za pokušaj nelegalnih prelaza i mogućnost odvijanja nekih od vidova prekograničnog kriminala.
Na vodnom delu državne granice takođe postoji mogućnost za odvijanje raznih vidova prekograničnog kriminala, naročito vezanih za šverc, što je takođe uslovilo potpisivanje ovog sporazuma.
Želeo bih takođe da istaknem da EU konstantno podstiče ideju otvaranja što većih broja graničnih prelaza i upravo iz tog razloga kada se na ovim međunarodni granični prelazi trajno otvore omogućiće se i Republici Srbiji i Republici Rumuniji da apliciraju za dobijanje sredstva iz IPA fondova kako bi se prelazi osavremenili o upodobili sa EU standardima.
Želeo bih na kraju da ukažem na to da su ovi granični prelazi već privremeno otvoreni 8. novembra 2014. godine odlukom Vlada. Vlada će usvajanjem u Narodnoj skupštini, usvajanjem ovih sporazuma, oni će početi u punom kapacitetu da rade.
Na kraju svega uvažavajući unapred navedene razloge i ciljeve koji će se potvrđivanjem ovog sporazuma postići, pozivam vas da podržite i glasate za ovaj sporazum u danu za glasanje. Hvala.