Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8775">Nebojša Stefanović</a>

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka

Govori

Moram da vam kažem da smo sličnu raspravu vodili sa nekim od kolega kada sam predlagao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu. Ja tako mislim i nastaviću da se tako ponašam da kada zakone predlažu narodni poslanici, to povećava nezavisnost ove institucije. Ne pada mi napamet da čekam Vladu, da li će ikada ili neće da predloži neki zakon. Kada osetim potrebu da neke stvari rešavam, predlagaću zakon. To pravo ima svaki narodni poslanik. Mislim da to povećava nezavisnost ove institucije i njen ugled, da Narodna skupština koristi to pravo i baš zato je Ustavnim zakonom dato pravo da svaki narodni poslanik može da predloži zakon. To je nešto što je važno za ovo društvo.
Da li treba da čekamo izvršne organe vlasti? Mislim da ne treba. Jer, možda izvršni organi vlasti na to neće gledati kao što mi gledamo.
Istovremeno, ne bih se ja bavio onim aspektima koji nemaju nikakve veze sa ovim zakonom. Dakle, ja stvarno ne mogu da odgovaram na pitanja koja su u domenu ministra zdravlja. Kao predsednik parlamenta, ja podržavam da se ovde jednog dana otvori tema o zdravlju i o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju i o svemu onome što opterećuje naše društvo. Ali, to sada nije predmet ovog zakona.
Predmet ovog zakona je ono što jasno definišemo – potrebu da rešimo, možda je moglo kroz neke druge sistemske načine ali bi sve to trajalo mnogo duže,
prava jednog dela našeg stanovništva kojima su u prethodnom periodu ta prava oduzimana. Jer, ako lekari ne vraćaju, kao što su mnogi rekli, niko ne vraća ni porodilje ni decu, onda nema potrebe da kažnjavamo institucije jer se to ne dešava. Onda ima potrebe da predvidimo da se kažnjava Fond koji to pravo ne omogućava. Ako lekari vraćaju, onda ono sve što smo govorili ovde nije tačno. Moramo da definišemo šta je. Ili postoji evidencija pa znamo da se niko u Srbiji ne leči, ili se svi leče privatno, ili ta evidencija postoji pa onda niko od nas ne zna kako se ti ljudi u Srbiji leče, koliki je njihov broj i na koji način? Znači, moramo da se opredelimo šta nam je pravac razmišljanja.
Sve ovo treba da ostavimo za jednu sveobuhvatnu raspravu o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i svemu ostalom kada budu prisutni predstavnici ministarstva.
Što se tiče ovog konkretnog pitanja, ja mislim da svako ima mogućnost da relativno lako dođe do zdravstvene knjižice. Dakle, poenta je da ta zdravstvena knjižica ne mora da bude overena. Ne mora niko da se potrudi za ove kategorije koje smo naveli, a u raspravi smo govorili o drugim kategorijama, niko od ovih navedenih kategorija ne mora da brine da li je za tu markicu plaćen doprinos ili nije. To je suština i ono što mi pokrivamo iz Fonda.
Kad smo u raspravi govorili o onom čuvenom PZŽD, definisali smo da svako ima pravo na PZŽD obrazac, čak i oni koji nemaju zdravstvenu legitimaciju, i mogu dobiti taj obrazac koji zamenjuje zdravstvenu knjižicu i na takav način rešavaju svoju situaciju, samo uz potvrdu iz dokumentacije PIO fonda o neizmirivanju doprinosa poslodavca. Znači, postoji više načina da se ovo pravo reši.
Mi moramo imati neku zakonitost. Ne može neko tek tako da uđe sa ulice a vi ne znate ni ko je to, da li je uopšte državljanin Republike Srbije. Znači, postoji nešto što se ipak zakonom mora rešavati. Ovo što sam ja predlogom ovog zakona pokušao da rešim, mislim da je pozitivna stvar i korak napred.
Pozivam sve druge narodne poslanike da se uključe u raspravu i da daju kvalitetne doprinose i svoje predloge zakona, da daju amandmane, pa da pokušamo da rešimo ta pitanja.
Na sednici Odbora za zdravlje nismo pomenuli ta pitanja, ali poslanička grupa DSS je predložila pet amandmana na ovaj zakon. Neke od tih amandmana ću ja prihvatiti, pogotovo u onom delu gde se pooštrava kažnjavanje, jer mislim da je to dobra stvar. Pokušaćemo da pokažemo da izvrgavanje ovog zakona i njegovo neprimenjivanje neće biti tolerisano i tako će svaka žena i svaki onaj koji je pravni zastupnik deteta moći da tuži Fond, a Fond će naći način da natera zdravstvene ustanove, u stvari, koji ima takvu vrstu odnosa sa njima, jer faktički preko njega naplaćuje svoju uslugu, da se te zdravstvene usluge obavljaju u zdravstvenim institucijama. Mislim da je to najlogičnije.
U konsultaciji sa kolegama, postoji još jedan način da se to pravo ostvari bez zdravstvene knjižice – uz potvrdu centra za socijalni rad. Dakle, drugim zakonima su predviđeni načini da svako može da ostvari to zdravstveno osiguranje, odnosno da uz određeni dokument, validno legitimisanje, pred zdravstvenom institucijom može da ostvari to svoje pravo. U tom smislu nema problema.
Problem je bio kako da neko ko ima zdravstvenu legitimaciju a nisu mu uplaćivani doprinosi ne bude vraćen, odnosno da lekar koji mu obezbedi lečenje, uprkos tome, ne bude u prekršaju. Samo je to bila suština ovog zakona.
Naravno, imate pravo da posmatrate ovaj predlog zakona kako god želite. Ja sam iz vaše rasprave shvatio da je vama izuzetno bila važna forma. Vašu kritiku sam doživeo na takav način.
Mislim da je mnogo važnija suština. Voleo bih da ste ovako žestoko i ovako argumentovano radili u periodu kada je vaša stranka bila stožer vlasti i da ste rešili sve te probleme, da se zakon potpuno primenjuje, da nema dece kojoj fali zdravstvena zaštita, da su sva deca obezbeđena, da su obezbeđene sve kategorije, da se uopšte ne postavlja pitanje pet godina, deset godina, četiri godine, tri, nebitno, ali niste. U trenutku kada je moja stranka na vlasti osetio sam imam potrebu da nešto uradim.
Zahvalan sam svim onim narodnim poslanicima koji će taj rad da podrže, apsolutno očekujući da ćemo rešiti neke od problema. Pitajte one žene koje ne mogu da reše te probleme i te slučajeve koji su bili u medijima unazad godinu dana. Njima nije bilo smešno i nisu mogli da se pozovu na član 22. Oni nisu mogli da ostvare svoja prava. Kada vidim da neko ne može da ostvari svoja prava uvek ću se založiti da na bilo koji način pomognemo rešavanjem, pa makar to bilo i kroz „lex specialis“.
Da li se svi zakoni dobro primenjuju? Siguran sam da ne. Ja nisam ekspert za zdravstvenu zaštitu, ali ću se boriti dok sam narodni poslanik, i kada ne budem, naravno, bio, da se prava dece, žena, trudnica i porodilja maksimalno poštuju u ovoj zemlji. Učinićemo sve što je u našoj moći i SNS i svi ostali koji žele tome da se priključe, da se ne traže obrazloženja i razlozi zašto nešto nije urađeno, nego da uradimo. To je suština ovog zakona.
Nakon ovog zakona, kao što smo uradili sa izmenama Zakona o radu, kao što smo uradili i sa izmenama Zakona o parničnom postupku sa pravno nevidljivim licima, pomogli smo da situacija bude bolja nego što je bila i to je suština promena koje predlažemo i u ovom zakonu.
Naravno, ko ne želi da prihvati, očekujem da glasa protiv i da pokaže da suštinski, pragmatično stoji iza svojih reči. Kada kažete da nešto ne valja, nemojte da glasate za. Nemojte to podržati, jer ako budete glasali za, onda sve ovo što je rečeno danas kao kritika pada u vodu. Ako glasate protiv, onda ste dosledni svojim rečima. Pokažite da ste dosledni svojim rečima i glasate protiv i pokažite da ste protiv ovoga. Potpuno se slažem.
Ako budete glasali za, onda ne znam kako bih tumačio vaše reči, osim možda kao pokušaj opozicione stranke da kritikuje nešto što dolazi iz redova većine, makar to bilo dobro i za decu, trudnice i porodilje.
Drago mi je da su ljudi u Srbiji mogli da čuju da ovo nazivate demagogijom i drago mi je da je to vaš stav, da ljudi mogu ogoljeno, jasno da čuju da je pozicija vaše stranke i vas lično po ovom pitanju, da su prava dece, trudnica i porodilja demagogija. Izuzetno mi je drago da ste to jasno rekli. I sada je ta priča potpuno ogoljena.
Što se tiče toga, naravno da ne počinje priča sa SNS, ali toga su neki trebali da se sete ranije kada je život počinjao sa njima pa do u periodu kada su na vlasti to kažu. Ja kažem u ovom trenutku kada je moja stranka na vlasti. Ne čekam da odem u opoziciju pa da kritikujem. Ne čekam da odem u opoziciju pa da se setim da je trebalo nekog pomoći i zaštititi. Ja se toga sećam u trenutku kada je moja stranka na vlast i mi preuzimamo svoju odgovornost zašto nešto ne funkcioniše najbolje i popravljamo. Ja očekujem, naravno, da to urade i svi drugi.
Naravno, ja niti bih se ikada usudio, niti mi pada napamet da odredim kako će ko da glasa. To treba da urade svi u ime svoje savesti, ali da o nekom zakonu kažu da je demagogija, da smo izgubili da za njega, sigurno ne bi glasao za taj zakon. Onda bih potpuno devalvirao sve što sam rekao. Samo sam u tom smislu rekao, ali hvala vam što ste nam pojasnili kakav je vaš stav po tom pitanju.
Mogu samo da vam kažem da su sredstva opredeljena za štićenje stanovništva iz kategorije zakona koji ja predlažem, što je moja obaveza, znam da je oko 500.000.000 dinara i to je moj posao.
Kada bude ministar zdravlja ovde i kada bude budžet na dnevnom redu, moći će da govori o drugim kategorijama. Ja ne mogu da govorim o tome danas, ali za ove kategorije stanovništva iz Predloga zakona koji je pred nama to je opredeljeno i to je dogovoreno u saradnji sa Fondom za zdravstveno osiguranje. Ne znam cifru u dinar, ali oko 500.000.000 dinara.
Naravno, to nije tačno, pošto cifra o kojoj ste prethodno govorili je za ukupan broj svih kategorija o kojima smo govorili. Ovde je samo deo tih kategorija. Ovo su nova sredstva koja će se dodatno uložiti u njihovu zdravstvenu zaštitu. Jasno mi je da neko ko ne želi to da vidi ima pravo da kaže kako god želi.
Nažalost, voleo bih da mogu da se u bilo čemu složim sa vama, ali uglavnom ne mogu, pošto niste u pravu.
Naime, hajde da raščistimo ovu priču o Zakonu o zdravstvenom osiguranju jednom za svagda. Članom 22. jesu predviđena zdravstvena osiguranja za određene kategorije, ali članom 17. i članom 30. se definiše da određene kategorije, kao što su recimo poljoprivredni proizvođači, imaju pravo na zdravstveno osiguranje samo kada je član 30. ovog zakona u pitanju, pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen. Šta ćemo sa, recimo, detetom poljoprivrednog proizvođača? Na osnovu kog člana zakona dete poljoprivrednog proizvođača može da bude zaštićeno? Recite mi na osnovu kog člana zakona. Pošto toga nema, onda smo mi, ja kada sam predložio ovaj zakon sam hteo to da omogućim i to će faktički biti glavni doprinos ovog zakona, da svako dete, trudnica i porodilja, koji prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nemaju pravo na potpunu zaštitu, sada imaju. To nije populizam.
Na kraju krajeva, žao mi je što vaša stranka u prethodnom periodu nije dala doprinos da mi od danas ne moramo uopšte da razgovaramo o ovom zakonu. Da ste to rešili suštinski ranije, mi bi danas potpuno normalno pričali o nekim drugim stvarima.
Što se populizma tiče, nisam ja mazio goluba Gutu, nisam ja mazio kučiće i mačiće po Beogradu, nisam ja trčao po porodilištima i pokušavao da uzmem jeftino neki politički poen. Radili su to neki drugi i znaju građani Beograda koji su to ljudi radili. To je bio populizam, to je bilo ono što građani Beograda i Srbije neće nikada više da podrže i to ćete videti na prvim sledećim izborima u Beogradu.
Upravo vam ukazujem na član 17. Naravno da ne može dete da bude taoc i neće nikada ni biti kada se usvoji ovaj zakon, ni dete, ni trudnica, ni porodilja.
Žao mi je što su članom 17. određene kategorije predviđene koje su osigurane po osnovu radnog odnosa. Zakon predviđa da su neke kategorije našeg stanovništva osigurane po osnovu radnog odnosa. Dakle, poljoprivrednici nisu uplaćivali doprinose, nije imao novca da uplaćuje doprinose i na osnovu toga njegova žena i njegovo dete mogu da dođu u problem jer su oni osiguranici po osnovu radnog odnosa. Na osnovu ovog zakona oni neće imati problem. Dakle, ovaj zakon rešava da oni nemaju problem koji su do sada imali, a dešavalo se da ljudi imaju problem.
Pogledajte samo šta se dešavalo u Srbiji u poslednjih mnogo godina. Da ti ljudi nisu imali problem, da nisu dolazili u sukob sa raznim birokratskim elementima, mi danas ne bi ni razgovarali o ovom pitanju, ali taj problem je realan, životni, bez obzira da li to piše u nekom slovu papira ili ne. Mi sada rešavamo taj problem i kada ga rešimo ti ljudi ga više neće imati.
Vi ste u velikoj meri rekli u jednoj rečenici ono što sam ja hteo. Ja to nisam shvatio možda na početku ove rasprave, ali sada shvatam da postoje poslanici u ovom parlamentu koji sve gledaju kroz stranačku politiku. Žao mi je zbog toga. Žao mi je zbog jedne rasprave koja je bila veoma dobra i kvalitetna i koju su podržali, ja sam to uvek isticao na početku ali to više neću činiti, očigledno da ovaj zakon ne podržavaju sve poslaničke grupe i ne podržavaju svi narodni poslanici. To treba reći. To treba građani da znaju, ko podržava a ko ne podržava, ko pokušava i na ovom zakonu da gradi jeftine političke poene. I to danas građani Srbije jasno vide.
Da nije bilo problema, da deca, trudnice i porodilje nisu imali problema u prethodnom periodu sa mnogim stvarima, mi danas možda ne bi razgovarali o ovom zakonu. Međutim, pošto su imali probleme, pokušali smo ovo da rešimo. Ovaj zakon je i kada smo ga imali na Odboru za zdravlje dobio apsolutnu podršku svih članova Odbora i meni je zbog toga veoma drago. Međutim, drago mi je da u plenumu vidimo da je nekim ljudima teško da podrže nešto dobro a što dolazi iz neke druge poslaničke grupe. I tu se vide velike zavere, izborne kampanje, kandidature itd. Meni je zbog toga žao, zato što svi narodni poslanici u sazivu, makar kad su bili pripadnici vlasti, su mogli da menjaju te zakone brže i efikasnije. Žao mi je što danas to ne vide kao svoje pravo da govore o tome na pozitivan način i žao mi je što ne prepoznaju da postoje određene kategorije našeg društva koje nisu imale adekvatnu zaštitu u skladu sa zakonima koji su donošeni u prošlosti. Jednostavno, dešava se. Nije sve bilo onako kako je možda zakonodavac i želeo, a možda je nešto i propušteno.
Kada bi sve gledali malo ozbiljnije, kada bi se gledali sa pozicije da ovim zakonom nešto poboljšavamo tim ljudima, da im pomažemo, pri čemu svako ko se uključi u to i brani može da uzme deo kredita, na kraju krajeva, kada budemo glasali za to, svi oni koji budu glasali „za“ jednako su zaslužni, jer ne mogu ja sam da izglasam ovaj zakon u Narodnoj skupštini, koliko god bio predlagač. Žao mi je što to ne vide mnogi na takav način, ili bar neki, i što pokušavaju da raspravu o ovom zakonu pretvore u političko nadmetanje. Ja u tome neću da učestvujem. Ja hoću da govorim o zakonu, hoću da govorim o tome kako daljim zakonima i javnim raspravama da poboljšavamo zdravstveno stanje ljudi u ovoj zemlji, kako da ono što danas nemaju imaju sutra, kako da radimo na tome da Srbiji i njenim građanima bude bolje, a ne bilo kojoj političkoj stranci, a oni koji to vide kao poligon za priliku da stranački zarade neki poen ili da se dodvore nekome ko je mazio goluba Gutu, ja u tome zaista ne mogu da im pomognem. Hvala.
Gospodine predsedavajući, molim vas da obratite pažnju na ono što ću reći. Vrlo pažljivo biram svoje reči da ne bih izazvao repliku. Ne pominjem nijednog poslanika, nijednu poslaničku grupu niti se moja rasprava direktno odnosi na ono što je rekao neko od prethodnih govornika. To što neko ne može da podnese što su određene ličnosti mazile goluba Gutu, to je sada druga stvar, ali to tada nije bio populizam.
Kada su isto određeni u gradu Beogradu imali, a postojali su tu neki, mogao bih sada da vam tu pričam o tome kako su trčali, to je bila trka od porodilišta do porodilišta ne bili se bolje slikali i ko će u prvi sekund da stigne da se slika sa nekom bebom ne bili se uzeo neki jeftini politički poen. Naravno, bilo je tu, mogao bih da kažem 38 milijardi razloga zašto se to radilo, ali neki od tih razloga zašto danas nemamo uređenu zdravstvenu zaštitu što se novac besmisleno trošio, što se trošio na korupciju. Što su Bulevar Kralja Aleksandra umesto za milijardu u sto miliona rekonstruisali za milijardu i sedamsto miliona. To je bio jedna od razloga zašto danas nemamo novca. Zato što se novac bacao i što je nestajao u različitim džepovima i u različitim, da kažem, korupcionaškim aferama.
Ali, u ovom slučaju konkretno, ne vidim da svi podržavaju ovaj zakon. Meni je to važno da istaknem pošto očigledno neko hoće da bude ujedno i za i protiv zakona što je apsolutno nemoguće. Ili ga podržavate i kažete da ste za zakon zato što je on dobar za građane Srbije ili on nije dobar za građane Srbije i ne želite da ga podržite. Nemoguće je i jedno i drugo. To je populizam kada hoćete da budete ujedno i kritičari, ali ne želite plašeći se reakcije javnosti da kažete da ste protiv. To je populizam. Treba biti otvoren i jasan. Ili ste za ili ste protiv. Na kraju krajeva, u danu za glasanje će se to veoma jasno pokaže.
Želim da ukažem na povredu člana 104. Poslovnika. Narodni poslanik ima pravo da koristi repliku kada se pomene, kao što sam ja više puta bio pomenut imenom i prezimenom, i u tom svom obraćanju ima prava da brani svoj stav na način kako ima pravo da ga brani.
Ja vas molim samo, da ubuduće koristite svoje pravo koje imate kao predsedavajući Narodne skupštine da izričete disciplinske mere onim narodnim poslanicima koji kroz povredu Poslovnika hoće da otežaju rad ove skupštine, koji hoće da ga zloupotrebe, znači pravo na povredu Poslovnika i pravo na povredu poslovnika koriste kao repliku.
Stvarno neću dozvoliti da se devalvira efekat koji će ovaj zakon proizvesti kod građana Srbije i ono što ću učiniti da dodatno zaštitimo jedan deo populacije koji zaštitu nema.
Naime, vi možete da steknete pravo na zdravstveno osiguranje po dva osnova. Možete da budete u radnom odnosu, možete biti zaposleni i to pravo se ostvaruje na različite načine, što precizno definiše član 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Dok ste u toj kategoriji, vi ne možete preći u član 22, dok ste zaposleni. Ne možete kao zaposleni koristiti pravo iz člana 22. jer ste zaposleni, bez obzira da li ste poljoprivredni proizvođač ili radite u fabrici. Ako neko ne uplaćuje doprinose dok je u svojstvu zaposlenog, što reguliše član 17. i ne može koristiti pravo iz člana 22, on sa neoverenom knjižicom nema pravo na zdravstveno osiguranje. To je ono što je prosto. Ovim zakonom oni ljudi koji pripadaju kategoriji zaposlenih lica koja je definisana u članu 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ti ljudi danas, bez obzira da li im je knjižica overene ili neoverena, odu normalno kod lekara i ostvare svoja prava, to je suština, ne one kategorije koje već obuhvata član 22, jer neko ko je zaposlen nema pravo da koristi statut nezaposlenog lica.
Zakon jasno definiše da se prema članu 30. to pravo ostvaruje samo ako su doprinosi plaćeni. Ako doprinosi nisu plaćeni, on na to pravo do sada nije imao pravo. Nije mogao da ga ostvaruje. Mi od današnjeg dana, odnosno od dana usvajanja ovog zakona, omogućavamo toj kategoriji lica da to pravo koristi i to je veoma jasno.
Praksa u prethodnim godinama je pokazala da je takvih ljudi bilo i to je bio okidač zašto se ovaj zakon usvaja. Ovo nije nikakav placebo efekat. Ovo je rešavanje jednog problema koji je realan, koji postoji.
Kada su prethodni ministri imali priliku da gazduju ovim ministarstvom voleo bih da su te probleme brže i efikasnije rešavali, ali nisu.
Pa, kao što ni vi nemate u pisanoj formi, ne moram da imam ni ja, ali samo ako iz razloga zbog pogrešnog tumačenja ima osnova da ovaj zakon danas donesemo, da takvog tumačenja više nikad ne bude. Evo, sada ću tačno i precizno pročitati, evo, da ljudi čuju kako glasi član zakona.
Član 22. stav 1: „… ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona gde se definišu zaposlena lica“.
Oni koji su zaposleni, ispunjavaju uslove iz člana 17. zakona. Oni ispunjavaju uslove. To što poslodavac ne uplaćuje doprinose, njih ne svrstava u sledeću kategoriju. On samo ne ispunjava ono što mu član zakona propisuje. U tom trenutku vi pripadate kategoriji zaposlenih, koji ima određena prava definisana članom 17. i član 30. koji govori da vi morate da imate uplaćene doprinose, a s druge strane, ne možete da ih koristite, jer vam poslodavac ne uplaćuje te doprinose i vi ste tamo negde između. Niste nezaposleni, niste dete, niste posebno zaštićena kategorija žena, žena koja je zaposlena.
Žena koja je zaposlena je dužna da ima overenu zdravstvenu knjižicu. Tako kaže zakon. Ako je nema, ne može da koristi svoja prava. To je vrlo precizna definicija.
Žena poljoprivredni proizvođač, koja radi celog života u poljoprivredi, dođe, nema overenu zdravstvenu knjižicu, dođe kod lekara i oni kažu – izvinite, zašto vam zdravstvena knjižica nije overena, vi ste zaposleni? Vi niste nezaposleni. Ona kaže – izvinite, nisam imala novca da uplaćujem doprinose ili - nisam znala, ja sam mislila da mi poslodavac uredno uplaćuje doprinose. U tom trenutku vas ni jedan drugi član zakona, i pokažite mi gde piše da je suprotno, ne prebacuje u sledeću kategoriju, jer zakon jasno kaže – ko nije stekao pravo iz člana 17. Ona je stekla prava time što je zaposlena. Ona može da da otkaz na poslu, da postane nezaposlena, da ide na biro i onda stiče pravo iz člana 22. Ali, ako hoće žena, što je normalno, da ostane zaposlena, ona mora da koristi prava iz člana 17. U trenutku kad poslodavac nije platio doprinose, ona de fakto ta prava ne može da koristi. Sada, usvajanjem ovog zakona, mi rešavamo taj problem i taj slučaj, čak i ako je razlog lošeg tumačenja, imamo problem koji ćemo da rešimo.
Hoću samo jednu ispravku vezanu za poljoprivredne proizvođače. Njima se knjižice overavaju kada plate porez, ali ista je stvar. Ako ne plate porez, oni do usvajanja ovog zakona nisu imali pravo na zdravstveno osiguranje.
Što se tiče ovog zakona, evo, držim pred sobom jednu zdravstvenu knjižicu. Ovde ima jedna rubrika, pošto ste dužni da imate zdravstvenu knjižicu, osim onih kategorija stanovništva koji ima drugačiju vrstu legitimacije, odnosno isprave s kojom dolaze u zdravstvene ustanove – osnov osiguranja. Ovde piše 1010 zaposlena lica.
Vi kada dođete sa ovom zdravstvenom knjižicom, oni kažu 1010 zaposlena lica. Koji član zakona se primenjuje na vas, 17. ili 22, za zaposlena lica? Član 17. Piše 1010 – zaposlena lica. Ne piše - zaposlena lica, ali kojima poslodavac možda u ovom trenutku nije uplatio, pa su prešli u 22, ali možda ako im uplati ponovo, prelaze… Ne, jasno piše 1010 – zaposlena lica, član 17. Oni pogledaju ovde i kažu: „Nema markice. Izvinite, nije vam overena zdravstvena knjižica. Hvala lepo i doviđenja.“ To je slučaj koji se dešavao.
Usvajanjem ovog zakona, bez obzira šta vam pisalo ovde, bez obzira kakva markica ili ne markica, imali je ili nemali, vi imate pravo da imate zdravstvenu zaštitu i time rešavamo problem za jedan veliki ili mali broj stanovnika ove zemlje koji to pravo nisu mogli da ostvare.
Kažem vam jasno, ovde piše: osnov osiguranja - zaposlena lica. Od tog trenutka na vas se odnosi član 17. i ne može nikako da se odnosi član 22. Možete da se postavite na glavu i da tumačite kako god hoćete, član 17. zaposlena lica. Zaposleno lice ne može da ostvari svoje pravo u skladu sa članom 30. ako zdravstveno osiguranje nije plaćeno. To je bila ta kvaka i taj problem koji je bio problematičan. To je ono što je bilo problematično u donošenju ovog zakona.
Spreman sam do sutra ujutru da se javljam, nije mi teško. Dakle, koliko god sati trebalo da diskutujemo da ovo objašnjavam, da ponovim još 1.000 puta, 20.000 puta ponoviću, jer ovo je ono što je istina i ovo je jedino tumačenje zakona, jer kada piše osnov osiguranja 1010 - zaposlena lica, vi u skladu sa zakonom ne možete da primenjujete na zaposlena lica nešto što se na zaposlena lica ne primenjuje, jer ste stekli osnov osiguranja samo na ovnovu toga što ste zaposleni.
(Snežana Stojanović Plavšić, s mesta: Replika.)
Nažalost, ovde nema nikakve pravne logike.
Zdravstvena legitimacija nije nešto što neko odštampa kod kuće na štampaču pa ponese. Uređeno zakonom, zakon definiše ko ima pravo da stekne ovo na koji način i šta ovde piše, a ovde vrlo jasno piše, jedna kolona u kojoj piše – osnov osiguranja. Ako neko ovo falsifikuje, ide u zatvor.
Osnov osiguranja može da piše i nešto drugo. Može da piše drugi osnov osiguranja, ali taj koji ima drugi osnov osiguranja on nema taj problem, na njega se ovaj predlog mog zakona uopšte i ne odnosi. Njegova prava su regulisana i članom 22.
Međutim, svako ko u koloni ima 10 – 10 koji kaže – da je osnov osiguranja zaposleno lice, na osnovu toga što je zaposleno lice na njega se primenjuju odredbe iz člana 17. koje kažu – dodatno u članu 30. da ta prava možete da ostvarite samo ako su doprinosi uplaćeni, i to je vrlo, vrlo jasno u zakonu, ne u zdravstvenoj knjižici. To ne piše ni na koricama zdravstvene knjižice, ni sitnim slovima na naslovnoj strani, piše u zakonu, i zakon se tako tumači, ne zato što to kažem ja, nego zato što je to naprosto tako.
Voleo bih da su ljudi koji su donosili taj zakon, možda nisu primetili, možda im je jednostavno to promaklo, ja ne mislim da je neko imao zlu nameru da je ovu kategoriju stanovništva oštetio, ali se desilo da su ljudi oštećeni, jer oni dođu sa ovom zdravstvenom knjižicom u skladu sa zakonom knjižica im se pogleda, kažu osnova osiguranja – zaposlena lica, pogledaju pozadi nemate markicu, izvinite mi možemo da vas primimo na naš obraz, ali prva zdravstvena ustanova onda ne može da fakturiše ovo Fondu ako leči te ljude bez zdravstvenog osiguranja ili neki nesavesni lekar može tog pacijenta da vrati kući, u skladu sa zakonom.
Da bismo to ispravili, mi ćemo nadam se u danu za glasanje doneti zakon. Vašu raspravu smatram korisnom. Vi ste mi pomogli da objasnim ove stvari koje možda nisu jednom delu narodnih poslanika, možda ni javnosti bile do kraja jasne, ali sam samo hteo da vam pokažem iskreno, evo najiskrenije, ljudski ne da nisam imao nameru, nadao sam se da ćemo sad već preći na sledeću tačku dnevnog reda. Iskreno, kao predsednik parlamenta verujte mi da vodim računa o rasporedima kad ministri dolaze, kad ne dolaze, vi znate da ne vodimo raspravu kada ministara nema i da bi njima mogao isto bolje dogovorim te termine, nadao sam se da ćemo mi ovo završiti.
Međutim, imao sam potrebu da pokažem da ovo nije bio uzaludni zakon ili ponavljanje nekih prethodnih zakona. Ovo je jedna šupljina, možda suptilna, fina, mala kojom se kreće po ivici, ali nažalost u skladu sa zakonom ova kategorija našeg stanovništva u ovom trenutku je ostala bez osiguranja na osnovu toga što im poslodavci nisu uplaćivali doprinose i ostala uskraćena za zdravstveno osiguranje.
Mi ovim zakonom to rešavamo, idemo dalje, i spreman sam da i sa vama i sa svima drugima radimo, hajde da poboljšamo još, hajde još i druge kategorije stanovništva, hajde da vidimo šta još ne radi u našem zdravstvenom sistemu. Hajde da imamo javno slušanje u kome ćemo i sve druge stvari da otklonimo, odnosno da pokušamo da otklonimo.
Naravno da pokušamo da nađemo i realne izvore finansiranja. Meni je trebalo nešto vremena, jer sam sa gospodinom Babićem, direktorom Fonda radio na tome da li ćemo imati sredstva za to. Mogao bih da predložim još 50 drugih zakona, možda i boljih i kvalitetniji od ovog. Ali, ako ne mogu da obezbedim finansiranje nije u redu da ja to prebacujem nekom drugom u dvorište i da kažem – e, mi smo naše obavili, digli smo ruku, a vi sad pronađite novac. Jednostavno ne mogu tako neodgovorno da se ponašam prema zdravstvenom sistemu. Hvala i na vašoj raspravi, hvala na podršci na zakon. Znači mi što će vaša poslanička grupa glasati, jer smatram da smo na dobrom putu.