Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8776">Snežana Bogosavljević-Bošković</a>

Snežana Bogosavljević-Bošković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.
Ovaj amandman nema mnogo veze sa suštinom Zakona o stočarstvu više pravna pitanja, pravna služba i pravnici kažu da se daje kao akt rešenja, a ne saglasnosti. Čisto, dakle, da se zna da je ovo pitanje čisto pravne prirode.
Mi smo pružili mogućnost kroz ovaj zakonski predlog da odgajivač može da sprovodi sam veštačko osemenjavanje u svom stadu, pod uslovom da ima odgovarajuću kvalifikaciju. Kvalifikacija je propisana kao srednja poljoprivredna ili srednja veterinarska škola, znači diploma o završenom srednjem školovanju u ove dve škole i naravno, dodatna obuka odnosno dodatna edukacija i s tim u vezi odgovarajući sertifikat. Dakle, odgajivač u svom stadu pod nadzorom izvođača veštačkog osemenjavanja može da sprovodi i sam ovu meru.
Zbog čega smo predložili ovo rešenje. Pre svega zbog toga što imamo u vidu probleme u praksi. Dakle, u pojedinim selima Srbije, tu se pre svega misli na sela na jugu, na istoku, centralne Srbije koja su prosto udaljena, koja su na visokim nadmorskim visinama, udaljena od ovih centara gde nam se nalaze veterinari. Tamo imamo problem. Odgajivači nam se javljaju i kažu da dok stignu veterinari do njih, prođu svi oni optimalni rokovi za osemenjavanje.
Imajući sve to u vidu, mi nismo želeli da se slepo držimo pravila u Evropi, mi se držimo kada se radi o svim onim merama koje se odnose na higijensku ispravnost, na transparentnost itd. ali hteli smo da pomognemo našim stočarima koji praktično ne mogu lako da dođu do veterinara i lako da prevaziđu problem koji imaju u praksi.
Iz tog razloga smo im pružili ovu mogućnost, ali naravno pod ovim uslovima, dakle, srednja stručna sprema, obuka, odnosno edukacija, nadzor izvođača veštačkog osemenjavanja. Dakle, to je ono što mi sada praktično odgovaramo na zahteve naših stočara.
Zahvaljujem.
U potpunosti smo razumeli vaše obrazloženje amandmana koje ste dostavili i u pisanoj formi, ali ovo sada vaše obrazloženje nismo prihvatili iz razloga što smo prihvatili obrazloženje poslanika Rističevića koje je po proceni naših stručnih službi sveobuhvatniji i celishodniji. Dakle, u potpunosti obuhvata ovo što ste rekli, ali je još celishodnije rešenje koje je on ponudio.
Zahvaljujem.
Kada se radi o amandmanu koji ste vi podneli, a koji se odnosi na autohtone rase domaćih životinja, želim da kažem da smo mi, kao što ste i rekli, obrazložili da smo već Zakonom o stočarstvu, prethodnim zakonom, obuhvatili autohtone rase, i ne samo da smo ih kroz zakonske akte dosta dobro koncipirali i dobro tretirali, već i u praktičnom delanju to činimo. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdvaja značajna sredstva koja su opredeljena prema odgajivačima ovih autohtonih rasa. Jer, autohtone rase su u stvari najbolji čuvari gena, mi to dobro znamo, ali da ne pričamo mnogo stručno ovde, pošto verovatno naši poslanici ne bi voleli da slušaju naše stručne rasprave. Znači, očuvanje autohtonih rasa, registar autohtonih rasa je uređen, postoji, vodi se, precizno se vodi evidencija.
Ovim zakonom uvodimo i registar odgajivača autohtonih rasa, izdvajamo sredstva i za mnoge autohtone rase smo uspeli da sprečimo njihovo potpuno nestajanje. Znate da su na putu potpunog nestanka bili ne samo buša, nego i podolsko goveče, nego i mangulica i razni sojevi, pramenke, uspevamo prosto da stimulišemo naše odgajivače da ih gaje, da ih očuvaju, jer bez takvog načina i takvog pristupa mi danas ne bismo mogli ni da govorimo o savremenim rasama, mi to dobro znamo kao stručnjaci za ovu oblast. Hvala lepo.
Zahvaljujem.
Prosto želim svima da vam se zahvalim. Posebno želim da se zahvalim predsedniku Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i predsedniku Odbora za zaštitu životne sredine, kao i svim narodnim poslanicima koji su uzeli učešća u raspravi o ovim izuzetno važnim zakonima iz oblasti i zaštite životne sredine i poljoprivrede. Svi vi ste svojim diskusijama, svojim predlozima, svojim sugestijama dali doprinos da na najbolji mogući način ove zakone predstavimo i našoj javnosti.
Ovo je prilika i da vam se zahvalim i za svu onu podršku koju smo kao Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine imali od vas i u mesecima koji su iza nas, pa, evo, sada još malo se približavamo i drugoj godišnjici. Da nije bilo tako dobre saradnje i vašeg razumevanja, sigurno mi ne bi mogli danas da se pohvalimo sa 22 zakona za 22 meseca. Zbog toga vam se svima zahvaljujem. Zahvaljujem se na konstruktivnim predlozima i verujem da ćemo se svi nakon nekog vremena hvaliti sa onim što smo uradili, sa onim što smo završili i sa onim temeljima koje smo postavili za buduće poslove, projekte, buduće aktivnosti i u poljoprivredi i u zaštiti životne sredine.
Tačno je, u pravu je narodni poslanik Marinković, svi smo dali doprinos, i naši stručnjaci u oblasti poljoprivrede, i u oblasti veterine, i u oblasti zaštite životne sredine, svi narodni poslanici i, naravno, Vlada Republike Srbije.
Svima vam se još jednom zahvaljujem i nadam se da se vidimo još koji put u ovom sazivu. Hvala puno.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam obrazložim predloge četiri izuzetno važna zakona iz zaštite životne sredine i poljoprivrede, kao i dva zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora kojima se regulišu značajna pitanja u ovim oblastima.
Zadovoljstvo mi je da isteknem da će njihovim usvajanjem Narodna skupština usvojiti ukupno 22 predloga zakona koje je u dosadašnjem mandatu od nepune dve godine predložilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Danas se pred vama nalaze sledeći predlozi zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ESKO konvencija, kao i Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da svoje današnje izlaganje započnem izuzetno značajnim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Predložene izmene i dopune Zakona imaju za cilj da doprinesu uspostavljanju predvidivosti kontinuiteta u sistemu finansiranja životne sredine, većem stepenu usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, kao i većoj međusobnoj usaglašenosti domaćih propisa, a samim tim i efikasnijoj primeni zapisa u ovoj oblasti.
Jedna od ključnih izmena i dopuna ovog zakona jeste uspostavljanje kontinuiteta i predvidivosti u sistemu finansiranja zaštite životne sredine, osnivanjem Zelenog fonda Republike Srbije, kao budžetskog fonda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Opravdanost uvođenja Zelenog fonda, kao budžetskog fonda se ogleda u tome što nam je cilj unapređenje zaštite životne sredine. Dostizanje ovog cilja zahteva u narednim godinama i značajne infrastrukturne investicije. Ukupni troškovi aploksimacije Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su na oko 11,5 milijardi evra u periodu do 2030. godine, za korišćenje bespovratnih finansijskih sredstava EU kroz IPA fondove za finansiranje infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti, neophodno je garantovati stabilan i kontinuiran izvor kofinansiranja od strane Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave u iznosu od 15 do 30% od ukupne investicije. Osnivanje Zelenog fonda kao budžetskog fonda je posebno u funkciji ulaganja unapređenja kvaliteta životne sredine. To između ostalog znači smanjenje negativnih uticaja na zdravlje stanovništva, sanaciju zagađenih lokacija, uklanjanje istorijskog otpada iz preduzeća u restrukturiranju i stečaju, unapređenje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, razvoj reciklažne industrije, uspostavljanje zelene ekonomije i podršku razvoju zelenog poslovanja, a posebno podršku u kreiranju uslova za otvaranjem novih radnih mesta, tzv. zelenog zapošljavanja.
Značajne izmene i dopune ovog zakona se odnose i na obezbeđivanje efikasnije dostupnosti informacijama o životnoj sredini i učešća građana u donošenju odluka.
Ovim zakonom predložena su rešenja koja predstavljaju usklađivanje sa Zakonom o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, učešću građana u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine sa Direktivom o dostupnosti informacija o životnoj sredini, ali i sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Predložena rešenja odnose se i na uspostavljanje i vođenje nacionalne elektronske baze podataka i nacionalnog metar registra sa ciljem da se građanima omogući lak, brz i jednostavna pristup informacijama o životnoj sredini i unapredi opšta dostignutost informacija iz ove oblasti. To će se postići tako što je korisnicima omogućeno lako pronalaženje željenih informacija, direktan pristup dokumentima dostupnim u elektronskom obliku kao i kontakt podaci nadležnih institucija za podnošenje zahteva za pristup informacijama koje nisu dostupne na internetu.
U domenu dostupnosti informacija zakon će imati uticaja na javnost, odnosno građane koji će imati veću mogućnost da efikasnije i brže dođu do informacija o životnoj sredini, nadležne organe, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i druge nadležne organe i organizacije koje poseduju informacije o životnoj sredini u smislu obaveznog, bržeg i efikasnijeg dostavljanja informacija o životnoj sredini građanima, zagađivača, jer građani će lako doći do informacija o samoj vrsti i obimu zagađenja kao i o izvoru zagađenja i na taj način će se stvoriti dodatan pritisak na zagađivača da preduzme mere zaštite životne sredine.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine takođe je izvršeno usklađivanje zakona sa relevantnim međunarodnim ugovorima i propisima EU, posebno u delu tretmana korišćenja i odlaganja mulja koji ostaje nakon prečišćavanja komunalnih otpadnih voda i tehnoloških otpadnih voda, međunarodnog prometa o ugroženim vrstama divlje flore i faune, dobrovoljnog učešća u organizaciji i sistemu menadžmenta zaštite životne sredine, ostvarivanja ciljeva zaštite, upravljanja i planiranja predela, kao i organizacije, saradnje u ovoj oblasti u okviru Evrope.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da svoje izlaganja nastavim takođe o veoma važnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Predložene izmene i dopune ovog zakona sa jedne strane imaju za cilj usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima EU i efikasniju primenu domaćih propisa u ovoj oblasti, a sa druge strane imaju za cilj da doprinesu razvoju privrede, obezbeđivanju kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uspostavljanju kontinuiteta u sistemu finansiranja upravljanja otpadom, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada, kao i da doprinesu uspostavljanju sistema cirkularne, odnosno zelene ekonomije.
U situaciji kada privreda snosi veliki deo posledica ekonomske krize, ali i opredeljenja Republike Srbije da podrži privredne inicijative ovim zakonom omogućava se pojava novih privrednih subjekata na tržištu i jačanje tržišne konkurencije.
Ovaj zakon stvara dodatne mogućnosti za ulaganje u izgradnju novih postrojenja, odnosno implementaciju tržišnih standarda i obezbeđivanja pravne sigurnosti u pogledu primenu savremenih evropskih i nacionalnih propisa u ovoj oblasti.
Predložene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom se posebno odnose na obaveze primene hijerarhije otpada, ciljeve za ponovnu upotrebu i reciklažu, elementarnu odgovornost proizvođača za upravljanje otpadom, obaveze odvojenog sakupljanja i tretmana biootpada, zahteve koji se odnose na visok stepen energetske efikasnosti.
Jedna od značajnijih izmena i dopuna postojećeg zakonodavstva je i prenošenje Okvirne direktive o otpadu u vidu uvođenja pojmova – prestanka statusa otpada i nus proizvoda, što će značajno olakšati poslovanje privrednih subjekata, smanjiti postojeće troškove i doprineti razvoju cirkularne ekonomije i otvaranju novih radnih mesta.
Prestankom statusa otpada ili uvođenjem statusa nus proizvoda otpad dobija prirodu robe i njegova upotreba i njegov tretman dobija izraženu komercijalnu vrednost, što će obezbediti pojavu novih privrednih subjekata na tržištu.
Jednu od važnih izmena i dopuna predstavlja i usklađivanje sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Predloženim izmenama i dopunama obezbedio bi se kontinuitet u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju i integrisanju dozvole za period od završetka probnog rada do dobijanja integrisane dozvole.
Ovakvo rešenje u značajnoj meri doprinosi razvoju privrede i sprečava nastanak velikih troškova koje bi privredni subjekti imali usled obustave rada tih postrojenja u periodu od završetka probnog rada do dobijanja integrisane dozvole, a zakonski rok je, da vas podsetim, 240 dana.
Još jedan od razloga za predložene izmene i dopune su i preciziranje pojedinih odredbi koje se odnose na postupak i uslove za oduzimanje ovlašćenja laboratorijama za ispitivanje otpada, sadržinu zahteva i dozvole za odlaganja otpada na deponije i tehnički tretman otpada, kao i razloge za nalaganje izmena ili oduzimanje dozvole. Ovim zakonom je prepoznata i neophodnost da se urede odnosi učesnika u tretmanu i prometu tako da se promet i tretman odvijaju na transparentan, legalan i efikasan način koji je od koristi svim učesnicima u prometu.
Za ostvarivanje takvog cilja neophodno je uvesti instituciju uređenog tržišta otpada koja će omogućiti uvid i kontrolu u količini i vrsti otpada nastaloj na teritoriji Republike Srbije, kao i na njegove tokove. Preko organizovanog tržišta otpadom trgovina i promet otpadom i otpadni materijal se uvodi u legalne tokove čime se eliminiše korupcija, nelegalno tržište otpada, nelojalna konkurencija i omogućava se povećanje budžetskih prihoda po osnovu povećane naplate PDV, ali i drugih pripadajućih poreskih obaveza.
Razvoj konkurencije i zdravih tržišnih uslova poslovanja doveo bi i do smanjivanja cena zbrinjavanja otpada. Trgovanje preko organizovanog tržišta otpada je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i reciklažnu industriju u Srbiji jer se na ovaj način štite domaći interesi u oblasti tretmana otpada tako što se smanjuje siva zona, uvodi se red, a istovremeno se definiše nekontrolisan izvoz otpada.
Pored toga, procenjuje se da bi do 2019. godine samo u tri posebna toka sakupljanja otpada plastike i jestivog ulja i elektronskog otpada posao mogu da nađu oko 8.000 zaposlenih radnika. Predložene izmene i dopune ovog zakona koje se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom će doprineti utvrđivanju jasnih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju konkurentnosti i smanjenja rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada, kao i stimulisanju ulaganja u sistem upravljanja otpadom, ulaganja u viši stepen reciklaže, odnosno dobijanje gotovih proizvoda, a ne poluproizvoda ili pak sekundarnih sirovina i u celini gledano unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Uvaženi narodni poslanici, svoje izlaganje nastaviću obrazloženjem još jednog važnog zakona koji je danas pred vama, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Kao što znate, teritorija Republike Srbije obuhvata 6,51% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi, sa brojnim specifičnim ekosistemima. Kao najočuvaniji i najdragoceniji oblik prirode i značajni centri biološke raznovrsnosti, zaštićena područja i područja ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije stavljena su pod zaštitu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim ugovorima.
Cilj ovog zakona je pre svega očuvanje prirodnih vrednosti koje već postoje na tim područjima, a koje bi se mogle razvijati i morale usmeravati ka očuvanju okolnih vrednosti tog područja, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja, sa jedne strane, i zaštite prirode, sa druge strane.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode preciznije se definišu pojedini izrazi koji su usklađeni sa izrazima korišćenim u ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta. Utvrđuje se nadležnost ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, za davanje saglasnosti na sektorske planove i programe korišćenja prirodnih resursa u zaštićenim područjima i području ekološke mreže, posebno imajući u vidu obavezu usaglašavanja preuzetih i transponovanih međunarodnih obaveza i evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite prirode.
Predloženim izmenama postiže se u celini bliže usaglašavanje sa članom 6. Evropske direktive o staništima. Takođe, dat je predlog sprovođenja postupka ocene prihvatljivosti radi preciznijeg uređenja ovog postupka i celishodnijeg utvrđivanja postupka u celini koji će biti bliže regulisan odgovarajućim propisom. Precizirana je odredba koja se odnosi na korišćenje sredstava na ime kompenzacijskih mera, a preko Zelenog fonda Republike Srbije. Po prvi put se u zakonodavstvo vezano za zaštitu prirode uvodi pojam geoparka kao područja jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentuju i promovišu objekti geonasleđa.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode predviđa se da ministarstvo obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja prve, druge ili treće kategorije na internet stranici ministarstva. Precizirano je i da se finansiranje zaštićenog područja vrši iz sredstava Zelenog fonda Republike Srbije u skladu sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Izmenama ovog zakona čuvar zaštićenog područja dobija status službenog lica. Takođe se izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode unapređuju nacionalni i zakonodavni okvir za sprovođenje odredbi Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje flore i faune, tj. CITES konvencija, a istovremeno se obezbeđuje odgovarajući zakonski osnov za postizanje potpunog usaglašavanja sa propisima EU koji regulišu prekogranični promet i trgovinu divljim vrstama.
Usvajanje odgovarajućih zakonskih rešenja na nacionalnom nivou predstavljaće jedan od glavnih osnova za borbu protiv ilegalne trgovine divljim vrstama, obzirom da Republika Srbija kao potpisnica CITES konvencije ima obavezu da štiti divlju floru i faunu od prekomerne i nezakonite trgovine, kako na domaćem, tako i na globalnom nivou. Usaglašavanjem sa Evropskom direktivom o držanju divljih životinja u zoološkim vrtovima uvodi se posebno licenciranje i kontrola zooloških vrtova. Propisane su određene mere za sankcionisanje prestupa vezanih za divlje vrste, što će dodatno unaprediti sprovođenje CITES konvencije. Predviđenim kaznenim odredbama omogućeno sankcionisanje nezakonitih radnji vezanih za prekogranični promet, trgovinu i držanje primeraka divljih vrsta za koje se u trenutno važećem zakonu ne propisuju odgovarajuće sankcije.
Uvaženi narodni poslanici, danas pred vama se nalazi i jedan predlog zakona iz oblasti poljoprivrede. Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. Poslednjih deset godina svedoci smo drastičnog smanjenja stočnog fonda u našoj zemlji. Kao najbitniji razlozi za to navode se prestanak rada velikog broja preduzeća i zadruga u ovoj oblasti, koje su bile nosioci proizvodnje, smanjenje broja seoskog stanovništva, ali i neorganizovanost proizvođača prilikom nastupa na tržištu.
Smanjenje stočarske proizvodnje bi bilo i veće da iz godine u godinu različitim merama ministarstva se ne unapređuje proizvodnje osobine domaćih životinja i ne podstiče ova grana poljoprivrede. Taj negativan trend je velikim naporima i na svu sreću zaustavljen i u poslednje dve godine stočni fond u Republici Srbiji pokazuje blag trend porasta.
Svakako da je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona upravo potreba zaustavljanja daljeg pada stočarske proizvodnje, naročito kada se ima u vidu činjenica da današnje stanje stočarstva u Republici Srbiji nije u skladu sa našim potencijalima u ovoj grani poljoprivrede. Pored toga, budući da je aktuelni Zakon o stočarstvu u primeni gotovo sedam godina, vreme je pokazalo potrebu da se isti unapredi, kao i da se otklone nedostaci koji su uočeni u toku njegove primene. Zaustavljanje pada stočarske proizvodnje može se obezbediti samo ako se nastavi sa radom na unapređenju genetskog potencijala domaćih životinja. Pored toga, važno je obezbediti da naši poljoprivrednici imaju bolji pristup informacijama koje su bitne za unapređenje proizvodnje, kao i da njihovi proizvodi po kvalitetu budu konkurentni proizvodima iz evropskih zemalja, a što se ovim izmenama i dopunama zakona želi postići.
Predloženim izmenama preciznije se definišu nadležnosti subjekata u stočarstvu i uslovi koje odgajivači, oni koji sprovode odgajivački program treba i da ispune. Još jedna novina ovih izmena i dopuna jeste uključenje pčelarskih udruženja u sprovođenje odredbi ovog zakona, kako kroz prikupljanje informacija koje su od značaja za njihovu proizvodnju, tako i kroz njihovo blagovremeno obaveštavanje o različitim aktivnostima koje mogu uticati na njihovu proizvodnju.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona se na nov način uređuje i gajenje divljači, kako bi se ispunili zahtevi u pogledu dobrobiti i kako bi se sprečilo narušavanje biodiverziteta kroz unošenje životinjskih vrsta kojima naša zemlja nije prirodno stanište.
S obzirom da se pred Republiku Srbije u procesu pridruživanja EU postavljaju zahtevi koji moraju da ispune svi proizvođači na evropskom tržištu, ovaj zakon uvodi veoma bitnu novinu u sektor ribarstva. Ta novina je uvođenje sertifikata o ulovu, što postaje sve bitnija stavka na međunarodnom nivou, jer je riblji fond u morima i okeanima neophodno očuvati i sprečiti nelegalan, ne prijavljen i ne regulisan ribolov. Iako se ovo pre svega odnosi na morski ribolov, ukoliko ne uspostavimo naveden sistem kontrole kroz pomenute sertifikate, možemo se naći u nepovoljnoj situaciji da privrednim subjektima koji se bave preradom morske ribe u našoj zemlji bude zabranjen međunarodni promet njihovim proizvodima.
Prihvatanje i usaglašavanje jedinstvenih standarda, smernica i preporuka koje su razvile međunarodne organizacije omogućava agresivniji i brži nastup i brži pristup svetskom poljoprivrednom tržištu. U tom cilju, da bi se uspostavila kontrola kvaliteta proizvoda životinjskog porekla i da bi se unapredio kvalitet tih proizvoda, neophodno je propisati uslove koje oni treba da ispune.
Propisivanjem tih uslova se omogućava donošenje pravilnika koji opisuje kvalitet u skladu sa Europ klasifikacijom. Proizvođači time dobijaju praktičnu korist, jer se prilikom kupovine njihovih proizvoda uvodi obaveza klasiranja, na način kakav se primenjuje i u drugim zemljama.
Važan element ovog zakona je i uvođenje granične veterinarske inspekcije u kontrole koje će omogućiti sprovođenje zahteva koji se odnose na kontrolu proizvoda ribarstva i sprečavanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.
Na kraju, želela bih da naglasim da će se donošenjem ovog zakona i usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa evropskim stvoriti uslovi da proširenje i unapređenje domaće proizvodnje se realizuje i kroz veću trgovinu, veći izvoz i kroz veću konkurentnost naših proizvođača sa njihovim kolegama iz evropskih zemalja.
Uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da vam ukratko obrazložim i Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. To su Amandmani ESPO Konvencije. Republika Srbija je ugovornica ove konvencije od 2007. godine. Osnovni cilj Konvencije jeste da spreči, smanji i ograniči značajne prekogranične štete koje mogu biti uzrokovane nekim projektom ili aktivnošću.
Potreba potvrđivanja Amandmana na Konvenciju uslovljena je činjenicom da su često interesi nosilaca projekta odnosno investitora suprotstavljeni društvenom interesu u pogledu zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine. Da bi se uskladili suprotstavljeni interesi, neophodno je dosledno sprovoditi postupak procene, način njegove verifikacije i osigurati uvid javnosti u izrađeni dokument. Potpunim pristupanjem Konvenciji, uključujući potvrđivanje Amandmana na istu, stvaraju se preduslovi za dobijanje finansijskih sredstava od međunarodnih organizacija za investicione projekte, za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih objekata u našoj zemlji.
Neka od osnovnih pitanja koja se, između ostalog, uređuju ovim Amandmanom su: proširenje značenja definicije javnost, uređuju se bliže obaveze i prava strana ugovornica Konvencije u vezi sa sprovođenjem procedure procene uticaja u prekograničnom kontekstu, bliže se utvrđuju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, kao i mnoga druga pitanja.
Na samom kraju, dozvolite mi da kažem i nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnih materijala. Predložene izmene i dopune doprinose ojačavanju režima fizičke zaštite i nacionalne nuklearne bezbednosti, u cilju zaštite stanovništva i životne sredine. One proširuju delokrug i obavezu ugovorene strane da zaštite i nuklearne objekte, odnosno nuklearni materijal koji se u mirnodopske svrhe koristi, skladišti i transportuje i u okviru nacionalnih granica.
Cilj izmena i dopuna navedene Konvencije je jačanje sveobuhvatne nuklearne bezbednosti i fizičke zaštite nuklearnih objekata i nuklearnih materijala kroz: globalno postizanje i održavanje efikasne fizičke zaštite nuklearnog materijala i nuklearnih objekata koji se koriste u miroljubive svrhe; sprečavanje i suzbijanje krivičnih dela koja se odnose na takav materijal i objekte; olakšavanje saradnje ugovornih strana.
Podsetiću vas da je osnovna Konvencija kod nas na snazi od 80-ih godina prošlog veka, a predložene izmene i dopune su od strane naše zemlje potpisane 2005. godine. Zahvaljujući izmenama i dopunama, uspostavlja se kompatibilnost režima u međunarodnim okvirima i vrši usklađivanje sa međunarodnim zahtevima, a naročito sa standardima i preporukama MAAE, vrši se harmonizacija sa zakonodavstvom Evropske unije, olakšava se unapređivanje međunarodne saradnje sa drugim zemljama i međunarodnim i regionalnim organizacijama, a posebno sa zemljama iz okruženja. Kada ovako dopunjena Konvencija bude stupila na snagu, njene izmene će značajno uticati da se smanji ranjivost država ugovornica na nuklearni terorizam.
Uvaženi narodni poslanici, usvajanjem predloženim zakona Republika Srbija će načiniti značajan iskorak u pogledu zaštite životne sredine i naših prirodnih vrednosti, unaprediti međunarodnu saradnju i proširiti mogućnost za razvoj poljoprivrede i privrede.
S obzirom na značaj ovih oblasti, verujem da će predloženi zakoni naići na vaše odobravanje i da ćete ih u Danu za glasanje velikom većinom podržati. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslaniče, najpre želim da vam se zahvalim na detaljnoj diskusiji i na diskusiji koja je proizašla svakako iz ozbiljnog sagledavanja svih predloženih zakonskih rešenja koja danas ovde vam prezentujemo.

Postavili ste jako puno pitanja. Pitanja sam shvatila u kontekstu razjašnjavanja nekih zakonskih rešenja i ja ću na neka od tih pitanja odgovoriti sada, na neka ću odgovoriti kada bude dan za raspravu o amandmanima koje ste vi već najavili.

Evo, ja bih počela od ovog što ste na kraju istakli, a radi se o premijama za mleko, o subvencionisanju stočarske proizvodnje. Vi ste istakli zamerku da mi plaćamo premije za mleko, odnosno da subvencionišemo samo količine koje su minimalno 3000 litara kvartalno, odnosno koje su veće od ove donje granice.

Ja odmah moram da vam kažem da mi subvencionišemo, odnosno da isplaćujemo premije za mleko i za manje količine, za količine od 1500 litara mleka kvartalno i to za odgajivače koji žive u marginalnim područjima, to je onim nerazvijenim delovima Srbije i na većim nadmorskim visinama. Dakle, mi poštujemo tu specifičnost i poštujemo proizvođače koji u ovim područjima žive i zato su za njih granice niže. Što se tiče 3000 litara mleka, kvartalno vama to izgleda da je to puno, ali ja moram da kažem da su to količine koje se mogu postići uzgojem samo dve krave.

Što se tiče stočarske proizvodnje, Ministarstvo se zaista maksimalno trudi i Vlada Republike Srbije se trude da podrže stočarstvo, ne samo veliko, u smislu velikog broja životinja koje se uzgajaju, već i onih manjih proizvođača. Tako da, vi znate osim premije za mleko, mi izdvajamo podsticaje za kvalitetna priplodna grla u iznosu 25.000 po grlu. Ne samo to, mi pomažemo proizvođačima da na jednostavan, odnosno na jeftiniji način dođu do novih životinja, da uvećaju svoje stado.

Vi znate da smo izdvajali sredstva kojima smo subvencionisali kredite za nabavku životinja, tako da su naši poljoprivrednici u prethodnim godinama mogli da dođu do kvalitetnih životinja sa fiksnom kamatnom stopom od 4%. Ove godine ta stopa će biti još niža, dakle, od 3%.

Sve ovo želim da vam kažem iz razloga što zaista maksimalno podržavamo stočarsku proizvodnju i kroz subvencionisanje i kroz razne druge mere. Ono što je dobro i što želim da pohvalim i da prosto naglasim, to su rezultati koje imamo u ovoj proizvodnji. Vi znate, posle višegodišnjeg, može se reći višedecenijskog pada broja stočnog fonda, odnosno smanjenja stočnog fonda, mi smo u poslednje dve godine zabeležili pozitivan trend, uzlaznu liniju. Naravno, to zaustavljanje i taj trend nije veliki, ali svakako je ohrabrujući i prosto nas uverava da smo na dobrom putu.

Da smo postigli u ovoj oblasti dobre rezultate, evo, pokazaću ovim grafikonom. Mislim da naši poslanici mogu da uoče ovaj grafički prikaz, gde se crvenim stubovima prikazuje broj umatičenih životinja 2015. godine, u odnosu na plave, gde imamo broj umatičenih životinja u 2014. godini. Znači, kada se radi o govedima, odnosno o kravama, imamo uvećanje umatičenih životinja za 16%, kada se radi o ovcama, značajno uvećanje, imamo uvećanje preko 232%, slično je i kada se radi o kozama 259%, svinja 109%, nešto je manji procenat svinja i imamo porast umatičenih grla živine.

Dakle, ovo su pozitivni rezultati koji su jasni, nedvosmisleni, lako vidljivi i lako merljivi i oni su sasvim sigurno rezultat zaista snažne podrške Vlade Republike Srbije i našeg ministarstva upravo ovoj proizvodnji, jer svi dobro znamo, nema razvijene poljoprivrede bez razvijenog stočarstva.

Zatekli smo stočarstvo zaista ruinirano, zaista u teškom stanju i sada činimo sve da ga podignemo, da ga stavimo na noge i mislim da smo, još jednom kažem, na dobrom putu, a da smo na dobrom putu to nam nedvosmisleno govore podaci koje sam vam pokazala. Tako da, naši proizvođači u tom smislu će i nadalje imati maksimalnu podršku države, kada se radi o proizvodnji mleka, o proizvodnji mesa i drugim stočarskim proizvodima.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na pitanja iz sektora zaštite životne sredine, vi ste prosto sve zakone, pa čak i one pojedinačne odredbe koje su ključne, dotakli i ja ću se osvrnuti na nekoliko vaših pitanja.

Jedno od vaših pitanja odnosilo se na tumačenje člana 5. Zakona o zaštiti životne sredine, odnosi se na pitanje odgovornosti, odnosno nadležnosti pojedinih subjekata, kada se radi o uređenju zelenih površina. Ovim članom koji ste vi pomenuli u stvari se samo precizira da je, kada se radi o zelenim površinama, nadležna komunalna inspekcija, dakle, komunalna je delatnost u pitanju, koja mora da odgovori na pitanja uređenja zelenih površina.

Vi ste pominjali nadležnosti naše ekološke inspekcije za pojedina pitanja, odnosno pojedine incidentne situacije u oblasti zaštite životne sredine, odnosno u oblasti prirodnih resursa. Pominjali ste razne pojave u rekama itd. sankcionisanje, odnosno krivičnu odgovornost. Ja moram da kažem da naša inspekcija zaista sa kapacitetima kojima raspolaže, mislim na ljudske resurse, se zaista maksimalno trudi da se nađe na svakom ovom mestu, da utvrdi uzrok događaja, da taj zapisnik, odnosno da svoj nalaz prosledi nadležnim institucijama. To će raditi bez sumnje i u narednom periodu.

Mi ovim zakonom pokušavamo da još preciznije definišemo nadležnost, odgovornost, ali moram da vas podsetim da jako puno očekujemo i od Zakona o inspekcijom nadzoru, gde ćemo uključiti i druge kolege inspektore koji će moći da nam daju podršku, kao što će i naše inspekcije njima dati podršku u kontroli pojedinih sektora, pojedinih delatnosti, događaja i u životnoj sredini, ali i u drugim životnim oblastima.

Što se tiče pitanja upravljanja otpadom, ovaj zakon je zaista izuzetno važan, to ste i vi sami rekli. Jako je važan iz razloga što on, pre svega, uvodi dva izuzetno važna pojma: to je nusproizvod i prestanak statusa otpada. Nusproizvod se odnosi na pepeo, na šljaku, na gips, a prestanak statusa otpada se uvodi za papir, za karton, plastiku, staklo, metal itd.

Šta mi sa ovim zakonom postižemo? Mi u stvari smanjujemo količine otpada time što uvodimo ova dva nova pojma. Ova dva nova pojma se ne uvode slučajno. Uvode se iz razloga što zaista prestanak statusa otpada, odnosno nusproizvod postaju roba, one i jesu roba u svim razvijenim zemljama, roba koja ima svoju upotrebnu vrednost, a samim tim ima i svoju komercijalnu vrednost. Dakle, to postaje resurs i to je ono što je jako važno. Smanjićemo količinu otpada koji se mora trajno zbrinuti i koji se mora bezbedno zbrinuti, s jedne strane. S druge strane, pomoći ćemo našim privrednim subjektima da imaju manja izdvajanja po osnovu zagađenja životne sredine. Oni sada neće imati otpad za koji plaćaju zbrinjavanje, za koji plaćaju razne ekološke takse, već će imati robu koja se može koristiti.

Vi znate da se pepeo u velikoj meri može koristiti za izgradnju puteva, i ne samo što pepeo, šljaka, dobijaju upotrebnu vrednost, nego mi imamo i sledeći rezultat koji se odnosi na zaštitu prirodnih resursa, pa za obe svrhe nećemo morati da koristimo pesak, šljunak, i da narušavamo korita reka itd. Dakle, postiže se jako veliki efekat u tom delu.

Ono što ste vi posebno potencirali i što vi pitate da li će moći da se trguje ili neće moći da se trguje, dakle, mi ne možemo zabraniti trgovinu, ali mi možemo otpad staviti u legalne tokove. Jer, činjenica je da u Srbiji operateri koji se bave trgovinom otpadom, koji se bave tretmanom otpada, često su negde u nekoj ilegalnoj zoni, ili kako mi to kažemo u sivoj zoni. Mi želimo da uredimo tržište otpada da kontrolišemo količine i vrste otpada koje se generišu u našoj zemlji, koje su naš resurs, koje će se potom iskoristiti bilo u našoj industriji, bilo da će se izvesti negde na druga inostrana tržišta.

Ali, ono što želimo, to je da našu sirovinu ponudimo našim operaterima, jer to je naš cilj. Naš cilj je u stvari pomoći privredi, obezbediti nove sirovine za njen rad i obezbediti nove investicije, nova radna mesta i nova zapošljavanja, a nikako nije cilj da zaustavimo nekog da on može da izvozi.

Prosto, mi imamo jedan veliki paradoks u Srbiji. U prethodnim godinama, evo, to su grafikoni koji pokazuju, ovi plavi, koliko mi otpada u stvari izvezemo. U 2012. godini izvezli smo preko 600.000 tona, a uvezli 220.000 tona. U 2013. godini 400.000 tona, radi se o ne opasnom otpadu. U 2014. godini oko 500.000 tona, a uvezli smo oko 240.000 tona. Dakle, tri puta više izvezemo otpada nego što uvezemo. Imamo svoje kapacitete, imamo prostora da širimo reciklažnu industriju, imamo prostora za nova radna mesta za naše građane i taj otpad jednostavno izvozimo.

Pri tom, kažem opet, tržište otpada želimo kroz ovaj zakon da uredimo, da imamo kontrolu na količinama, nad vrstama otpada, želimo da uspostavimo lojalnu konkurenciju, da uspostavimo tržišne uslove, da od toga ima korist država, kroz naplatu i PDV-a, kroz naplatu poreza, da ima korist naša reciklažna industrija i privreda u celini i da prosto uspostavimo, da zaživi u pravom smislu te reči zelena ili cirkularna ekonomija, da zaposlimo naše ljude, naše radnike. Evo, toliko.

Možda nije loše da vam pokažem, ne znam koliko se vidi, ovaj grafički prikaz koji pokazuje gde sve izvozimo, ne samo u zemlje Evrope, nego i na druge kontinente a isto tako i uvozimo. Otpad mi moramo tretirati kao naš resor za naše domaće potrebe.
Zahvaljujem.
Poštovana narodna poslanice, pre svega, da odgovorim opet na ovo zadnje što ste istakli, da se obraćam privredi, reciklerima, a da je važno zaštiti životnu sredinu, pre svega, a onda imati u vidu privredu. Možda sam redosled isticanja važnosti donošenja zakona okrenula, možda je prvo trebalo istaći jedno, a zatim ovo drugo. Međutim, mislim da je to jedna celina. Celina je ukoliko želimo da smanjimo količinu otpada, da zaštitimo životnu sredinu, da napravimo kvalitetnije životno okruženje za naše građane, da imamo manje onog otpada koji nije zbrinut, koji nije bezbedno sklonjen. Znači, prosto su to stvari koje i čine zelenu ekonomiju i cirkularnu ekonomiju.
Dakle, u pojedinim zemljama procenat recikliranog ponovno korišćenog otpada je i preko 80%. Ja imam neke podatke koji kažu u Nemačkoj prosto u otpad odlazi tek 1% generisanog otpada. Znači, prosto 1% onoga što se generiše odlaže se na deponije. Sve ostalo se i ponovo iskoristi i ponovo upotrebi.
U Srbiji količina recikliranog otpada od onog koji je generisan je svega 7% do 8%. Uvođenjem statusa prestanka otpada, statusa nus proizvoda, mi smanjujemo količinu otpada. To znači koristimo ono što se ponovo može iskoristiti u odlične svrhe, u izgradnju puteva. Manje koristimo prirodne resurse - pesak i šljunak, smanjujemo zagađenje i prosto postižemo taj jedan cirkularni efekat. Pri tom, znači poseban benefit, poseban aspekat svega ovoga jeste nova privredna delatnost, nova aktivnost, aktiviranje nezaposlenih, nova radna mesta.
Sada da se vratim na onaj veći deo vašeg govora. Veći deo vašeg govora odnosi se na to da je stanje u životnoj sredini loše, ne znam da li ste baš upotrebili izraz - katastrofalno, da ova Vlada nije učinila ništa da to stanje popravi. Time ste me pozvali da vam ukratko objasnim šta je uradila ova Vlada i šta je ovo Ministarstvo uradilo kada se radi o pitanjima u oblasti životne sredine.
Pre svega, da se podsetimo, ova Vlada je formirana pre nepune dve godine, 22 meseca tačnije. Za ova 22 meseca mi smo doneli deset zakona, ali pravih zakona iz oblasti životne sredine kojima želimo da uspostavimo i želimo da sprovodimo pravnu regulativu u ovoj oblasti.
Da ne nabrajam sve, ali ovo pomenuću neke, tu su i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom zagađivanju i sprečavanju zagađenja životne sredine. Tu su i ova tri zakona – Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o zaštiti zemljišta. Znači, deset i naravno i šume su tu važan prirodni resurs koji se uklapa u celu ovu našu priču brige o očuvanju životne sredine. Vi znate da smo u jesenjem zasedanju imali i taj zakon na dnevnom redu.
Dakle, pokušali smo da u ovom kratkom periodu napravimo pravne pretpostavke, zakonsku regulativu za sprovođenje propisa, odnosno za uspostavljanje reda u ovoj oblasti.
Što se tiče konkretnih, velikih infrastrukturnih projekata, vi ste u pravu, to su skupi projekti, to su skupe investicije. Nije bilo moguće u ovih nekoliko, odnosno u ovih dvadesetak meseci ili nepune dve godine puno toga uraditi, ali smo uradili nešto.
Vi znate da smo ovakvo stanje koje vi sada karakterišete kao loše, kao katastrofalno nasledili. Pri tom, ja se sa vama ne slažem da je katastrofalno. Stanje jeste takvo kakvo je, takvo je stanje bilo i u drugim zemljama u ovom predpristupnom periodu, ali je važno istaći da mi imamo plan i ono što od nas se očekuje u Evropi jeste upravo taj plan. Vi znate, vi ste sa nama u odboru i često razgovaramo u okviru Skupštine kada branimo zakone o tim rokovima.
Znači, mi smo našim kolegama u Briselu prosledili naš plan, naše predlog je do kada ćemo implementirati pojedine direktive kada se radi o upravljanju otpadom, kada se radi o prečišćavanju otpadnih voda, itd, itd. Mi ćemo o tim rokovima pregovarati, kao što su pregovarale i druge zemlje.
Sada samo kratko da kažem, pored ove zakonodavne aktivnosti, šta smo uradili praktično, pošto to je ono što verovatno biste vi lakše prepoznali i naši građani.
Dakle, završili smo glavni kanalizacioni kolektor Kula-Vrbas, Veliki bački kanal. Vi znate da je taj projekat sporan projekat, da se sa njim stalo nekoliko godina. Zahvaljujući razumevanju Vlade i ministarstva, mi smo uspeli da taj projekat otkočimo, da tako kažem. Ali, nije samo važno što smo rešili to pitanje i što rešavamo to pitanje za građane Vrbasa. Važno je i to što smo mi ovakvim našim odnosom povratili poverenje EU, odnosno fondova koji finansiraju ove naše projekte, tako da mi sada ponovo imamo saradnju sa njima, pripremamo projekte, stavljamo ih na listu prioritetnih i očekujemo da budu finansirani projekti isto koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Pre nekoliko dana smo u Kraljevu, rukovodstvu Kraljeva predali kompletnu tehničku dokumentaciju, kompletno spremljene projekte za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za proširenje kanalizacione mreže. Zajedno smo to radili sa predstavnicima delegacije EU ovde u Beogradu, sa Kancelarijom za evropske integracije.
Spremili smo kompletnu tehničku dokumentaciju u skladu sa zahtevima ovih fondova. Stavili smo ih na listu prioritetnih. Vrednost tog projekta u smislu pripreme tehničke dokumentacije je oko 1,2 miliona evra, a kompletno postrojenje, odnosno ceo projekat će se izgraditi za nešto oko 17 miliona evra i to su obećanja da će biti finansirano iz fondova EU.
Izgrađena je i počela sa radom regionalna deponija u Pančevu. Izgrađena je u sklopu regionalne deponije Duboko u Užicu, izgrađena je transfer stanica u Čačku, zatim, započeta je izgradnja velike regionalne deponije u Subotici u vrednosti oko 22 miliona evra. Završeno je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu i niz drugih projekata, za koje mogu da kažem da smo završili.
Naravno, tačno je nije jednostavno i nije lako, jer puno u završetku ovih projekata veliku ulogu imaju same lokalne samouprave. Često sa njima imamo problem da ovaj svoj deo obaveza koje su preuzele ispoštuju, ali, evo ovo su podaci, samo sam neke od tih podataka navela, koji pokazuju da smo mi u ovom prethodnom periodu pored zakonodavne aktivnosti imali i veliku ovu praktičnu aktivnost, a posebno kada se radi o ovim velikim investicionom projektima.
Da ne kažem da smo uspeli da obezbedimo sredstva i da u saradnji sa GIZ-om sprovodimo jedan projekat u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji, gde pokušavamo da nađemo optimalan model za rešavanje, odnosno pružanje komunalnih usluga i na taj način da potpomognemo velike investicije i to je projekat vredan tri miliona evra.
U 2015. godini Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine su započele sa izmeštanjem opasnog industrijskog, istorijskog otpada i to je započela ova Vlada. Znači, ni jedna prethodna Vlada nije se time bavila. Mi smo zatekli i taj problem i ušli smo u rešavanje ovih pitanja. Prošle godine smo dve hiljade tona opasnog otpada sa 12 lokacija, među kojima je „Prva iskra“ Barič i „Ekogas“ i „Enge“ Šabac, itd, mi smo dve hiljade tona opasnog otpada izmestili i zbrinuli na bezbedan način. Vrednost ovog projekta je oko 250 miliona dinara. Potpisali smo ugovor i ovih dana bi trebalo da započnu radovi na saniranju deponije, jalovine iz topionica Zaječa i to su velika ulaganja, velika su sredstva izdvojena za rešavanje ovog problema i podsetiću vas da niko pre nas nije ni hteo da se upusti u ovo rešavanje ovog velikog ekološkog problema i nije ni uspeo da ga reši. Mi smo i to pokrenuli i mislim da ćemo uspeti da vrlo brzo građanima pokažemo da je definitivno rešen problem izlivanja jalovine iz ove deponije.
Takođe, želim da kažem i da smo uspeli da u prošloj godini podstaknemo značajnu, i u pretprošloj godini, reciklažnu industriju. U 2014. godini isplatili smo dugovanje iz prethodnih godina, prošle godine nešto oko dva milijarde dinara smo isplatili, tako da na taj način obezbeđujemo da naš otpad se reciklira, bude naša sirovina, da se zapošljavaju naši ljudi i želimo da novim zakonom dodatno obezbedimo lojalnu konkurenciju među reciklerima da ih podstaknemo da ulažu u nova postrojenja, da imamo proizvode, da ne izvozimo sekundarne sirovine i poluproizvode.
Da ne pričamo o toj saradnji koju imamo sa nevladinim sektorom, koji nam je jako važan, jer zajedno sa njima realizujemo projekte koji su manji projekti, a koji imaju onaj važan edukativni karakter, 43 takvih projekata je prošle godine urađeno. Prosto mislim da su oni imali značajnog odjeka među našim građanima u tom nekom edukativnom, promotivnom smislu, pa čak i nekim od ovih projekata imali su i praktičan značaj u smislu posla uređenja određenih površina, zelenih površina itd.
Svi ovi rezultati, da ih ne nabrajam dalje, postignuti za ovih 22 meseca, ali hoću da kažem i to da mi svi kada govorimo o rezultatima zaboravljamo šta smo mi predali Vladi i ministarstvu i šta je ona mogla realno da uradi u onom raspoloživom vremenu i svi zaboravljamo da je ova Vlada imala takav peh, da tako kažemo, jer samo što je formirana imali smo katastrofalne majske poplave. U nadležnosti ovog ministarstva su pitanja koja se odnose na vode, a vode su životna sredina, i vi znate koliko smo se angažovali pre svega da zaustavimo poplavni talas, da odbranimo što se moglo odbraniti u tom momentu i koliko je posle toga vremena i sredstava utrošeno u obnavljanje vodnih objekata, u popravku onoga što je oštećeno i koliko se toga uradilo i na unapređenju stanja.
Sada, zarad javnosti i zarad istine, samo kratko da vas podsetim da smo mi u tom poplavnom talasu sproveli vanrednu odbranu od poplava na dužini od 1.120 kilometara nasipa, odnosno vodnih objekata kojima se štitimo od spoljašnih voda i na oko 1.070 kilometara kanala kojima se štitimo od unutrašnjih voda. Odmah nakon povlačenja poplavnog talasa, vi znate, Vlada je donela uredbu koja je značila hitne radove na sanaciji oštećenih objekata. Za ovu svrhu izdvojeno je skori milijardu i 500 miliona dinara. Sve što je u ovom poplavnom talasu oštećeno je popravljeno i ne samo da je popravljeno, pripremljeni su projekti, obezbeđeno je njihovo finansiranje za unapređenje sistema odbrane od poplava. Ma koliko to nekome sada izgledalo daleko i nekome se činilo da to i nije tako važno, prosto želim da kažem da mislim da svako ko je dovoljno odgovoran će da prepozna sve ovo što je učinila Vlada, a pri tom ne želim da kažem, ali moram i to, ne želim prosto da izvlačimo nekog da je kriv, svi smo živeli u ovoj zemlji, svi smo učestvovali u kreiranju i politike i određenih poslova, ali prosto je činjenica da su ulaganja u sisteme recimo zaštite od poplava bila mnogo, mnogo manja od neophodnih, da smo mi zatekli taj sistem do te mere ranjiv zbog malih ulaganja, male brige u proteklim decenijama, ali posebno u prvoj dekadi 21. veka, odnosno od 2000. godine, pa na ovamo i verovatno je da je i to dodatno pomoglo da posledice budu takve da traže tolika dodatna ulaganja i dodatan posao i dodatne aktivnosti.
Prosto, to je ono što treba da znamo svi, da se podsetimo kada olako dajemo ocene da je stanje katastrofalno, da je Vlada životnu sredinu stavila na zadnje mesto, da je nije briga za životnu sredinu, sve to apsolutno podaci demantuju i spremna sam da uvek i na svakom mestu, i sa vama i sa svakim drugim, razgovaram i argumentovano aktima, podacima i delima odbranim i ulogu Vlade i ulogu Ministarstva kada se radi o pitanjima vezanim za životnu sredinu, odnosno za unapređenje kvaliteta životnog okruženja naših građana. Hvala za pažnju.
Zahvaljujem.
Uvaženi poslaniče, vi ste pokrenuli više pitanja, a ja ću kratko odgovoriti ne neka od pitanja koja ste pokrenuli, a na koja nisam odgovarala u prethodnom javljanju.
Pomenuli ste divlje kopače šljunka i urušavanje ovog prirodnog resursa šljunka i peska iz vodnih tokova, rečnih tokova, moram da kažem da ovo pitanje nije tema ovih zakona koje mi danas branimo. Ovde iz oblasti životne sredine, ovo pitanje će biti uređeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Taj zakon je u potpunosti spreman i samo čekamo usaglašenost, odnosno čekamo dozvolu od Evropske komisije po pitanju usaglašenosti da ga prosledimo nadalje u skupštinsku proceduru.
Što se tiče Agencije za zaštitu životne sredine, vi kažete da se ona pretvorila u neki statistički biro koji prikuplja podatke i obrađuje ih. Ja moram da kažem da to nije tačno, da Agencija radi na monitoringu vode, na monitoringu vazduha. U prilog tome želim da istaknem da je Agencija zaključila ugovore o kontroli kvaliteta vazduha sa Institutom za ratarstvo i metalurgiju u Boru i sa još 17 zavoda za javno zdravlje i to širom Srbije u gradovima Beograd, Čačak, Kruševac, Šabac, Zaječar, Pirot i tako dalje.
Takođe, vi pominjete veliko zagađenje vazduha, pominjete Obrenovac i pojedine gradove u Srbiji. Ne sporim da imamo povećane koncentracije ugljendioksida, zbog industrije i energetskih postrojenja, ali vi znate da to nije samo problem Srbije, da je to jedan globalan problem i da se zbog tog globalnog problema i vodi zajednička globalna kampanja, borba protiv klimatskih promena.
Znate da su ti problemi problemi koje je jasno definisala Međunarodna Okvirna konvencija UN, koja okuplja 195 država članica, i znate da je Srbija uzela aktivno učešće u toj globalnoj borbi, globalnoj kampanji za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Moram da vas podsetim da uz sve one naše rezultate u oblasti životne sredine koje sam malopre istakla, svakako jedan zavidan rezultat je upravo taj što je Srbija među prvim zemljama u svetu, među prvih 10 u svetu, i prva u regionu dostavila svoje nameravane nacionalne doprinose globalnoj borbi za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Dakle, zajednička i globalna borba nam predstoji u tom delu.
Vi, dalje pominjete takođe, kao i prethodni poslanici, pitanje rokova, pominjete pitanje upravljanja otpadom i stičem utisak da vi, prosto ne znate dovoljno da su smetlišta, da su deponije, da je otpad u ingerenciji lokalnih samouprava.
Takođe, zaboravljate da kada se radi o regionalnim deponijama da su one predviđene Strategijom o upravljanju otpadom, da je tu Strategiju pripremala neka vlada pre nas, da je ona predvidela takav sistem upravljanja otpadom i regionalne deponije i da mi danas se suočavamo sa neverovatnim problemima na terenu.
Neverovatnim problemima u smislu što, prosto, naše opštine među sobom ne mogu da se dogovore da završe projekat koji je započet, i taj projekat mi preuzimamo kao nezavršen, odnosno sporan projekat. Ne možemo da opravdamo sredstva koja smo uzeli, koja smo iskoristili, i mi se tu kao Ministarstvo i kao Vlada javljamo kao posrednici, kao medijatori da rešimo taj problem.
Sve su to problemi koje je ova Vlada nasledila. Opet kažem, na nivou lokalnih samouprava, na nivou pokrajine, a tek onda na nivou cele Republike je odgovornost i za neuređena smetlišta i za deponije koje, ili funkcionišu ili ne funkcionišu dobro, ili koje treba naknadno da se urede.
Mi što smo uradili ovim zakonom, ovim zakonom je prosto to što jasno govorimo svima odgovornim, svima nadležnim da više nećemo da tolerišemo neodgovoran odnos prema životnoj sredini, prema građanima, i zato smo uveli rokove za lokalne samouprave. Dakle, za godinu dana šta mora da urade, šta je to što mora da urade u naredne dve godine. Naravno, mi ćemo kao Ministarstvo i Vlada Republike Srbije će pomoći da ono što nije urađeno u prethodnim godinama da se uradi u godinama pred nama.
Opet kažem, mi sada transponujemo propise, regulative, dakle, standarde EU. Mi smo preuzeli obavezu da sve te direktive transponujemo do 2018. godine. Implementacija će zavisti od pregovaračkog procesa i mi računamo na dodatne prelazne periode što su dobile sve države koje su pristupale EU. Želim da kažem, da mi ovo transponovanje direktiva i uvođenje standarda ne radimo samo zato što želimo da postanemo članica EU, mi to radimo da bismo prosto, unapredili kvalitet života, odnosno životnog okruženja naših građana.
Vi kažete – zašto nisu novi zakoni? Jednostavan odgovor. Standardi u životnoj sredini na nivou EU su kao pokretne mete, oni se prosto, veoma brzo, veoma često se menjaju, unapređuju, i mi smo sada izabrali model da u ovom momentu ponudimo izmene i dopune, koje će značiti prenošenje značajnog dela obaveza i direktiva koje će značiti, pre svega, važno za zaštitu životne sredine Srbije, za podršku i pomoć privrednim aktivnostima, za nova zapošljavanja do 2018. godine, kada je planirano vreme kada ćemo sve obaveze preuzeti. Do tada ćemo mi još jednom izmeniti i dopuniti sa onim direktivama koje mogu i da se promene na nivou EU i tu nema problema i tu nema dilema.
Tako da, što se tiče zaštite prirode, zaštita prirode će se finansirati iz Zelenog fonda koji uspostavljamo sada ovim zakonima, ali ona je finansirana i u prethodne dve godine, za prethodne dve godine iz budžeta Republike Srbije. Za zaštićena područja i zaštitu prirode izdvojeno je 410 miliona dinara.
Ono što još želim da vam pokažem, pošto sam pripremila grafikone, vi kažete zašto se ne sakuplja otpad, zašto nemamo tu rezultata? Evo, ovde je jedan grafikon koji pokazuje kako se po godinama povećava udeo, odnosno povećavaju se ciljevi u sakupljanju otpada. Dve hiljade desete cilj nam je bio 5%, 2014. godine 30%. To su ovi žuti stubovi.
Zeleni stubovi pokazuju ono što je realizovano. Iz ovih stubova, izovog grafičkog prikaza se jasno vidi da se stvari menjaju. Stvari se menjaju u pozitivnom smislu, mi prosto preuzimamo iskustva zemalja koja su prošla ovaj put kojim mi idemo. Preuzimamo iskustva drugih zemalja i radimo postepeno na postizanju ciljeva jer je to jedino moguć način u ovom periodu. Toliko za sada. Hvala lepo.
Želim da vam se zahvalim na podršci ovim zakonima i na prepoznavanju važnosti istih za rešavanje pitanja u oblasti životne sredine.
Vaš predlog koji se odnosi na korišćenje otpada u energetske svrhe i na manje odlaganje na deponije je u potpunosti u skladu sa našim razmišljanjima i sami podstičemo tu vrstu korišćenja otpada.
Ovaj zakon uređuje pitanje hijerarhije otpada? Šta to znači? Znači, pitanje otpada da se tretira u smislu onog dela koji se zaista ne može iskoristiti ni za kakvu drugu svrhu. Znači, dosadašnji otpad po toj hijerarhiji koju uvodimo ovim zakonom se razvrstava, izdvajaju se sirovine koje se ponovo mogu koristiti, odnosno koje se mogu reciklirati.
Naša preporuka je da ostali deo otpada koji se ne može reciklirati se koristi u te toplotne svrhe i zakonska mogućnost postoji. Ono što jeste problem i što to nije u dovoljnoj meri zaživelo u Srbije je činjenica da su za ovakve energane, odnosno ovakva postrojenja potrebna značajna sredstva i tražimo i podstičemo potencijalne investitore i taj primer javno privatnog partnerstva je sasvim dobar primer i očekujemo da ćemo sigurno u narednim godinama imati mnogo više zainteresovanih koji bi iskoristili ovaj naš potencijal – otpad za proizvodnju energije.
Samo da kažem kratko. Kada se radi o projektima prekogranične saradnje, mi već radimo na pripremi tih projekata i mi vas pozivamo, ukoliko imate neke svoje posebne projekte, posebne ideje, da se svakako obratite zajedno sa vašim poslanicima ili vi lično i da vam pomognemo, da vam damo konkretne sugestije. Ako se radi o Ibru i Limu, već smo pripremili projekte i kandidovali ih za finansiranje iz ovih programa prekogranične saradnje. Hvala lepo.
Zahvaljujem.
Najpre želim da se zahvalim uvaženoj poslanici na podršci koju je iskazala zakonima koji se danas razmatraju i želim prosto kratko da prokomentarišem neke njene primedbe i sugestije.
Pre svega, vi govorite o horizontalnom zakonodavstvu i tačno je da tu postoje određeni problemi i da bi ta koordinacija i komunikacija, počev od lokalnog nivoa do najviših organa vlasti, morala da bude efikasnija. Naravno, vi treba da znate i to da uvek ta koordinacija i sprega nisu dovoljno vidljivi i transparenti, pa onda i kada ona postoji u nekom zadovoljavajućem stepenu i obliku može biti neprimećeno dovoljno od strane javnosti. To je kada se odnosi o lokalnim samoupravama, pokrajinama i ministarstvu.
Ali, moja obaveza i dužnost je da kažem, kada se radi na nivou same Vlade i saradnje između pojedinih ministarstava, više ministarstava koja se bave jednim istim pitanjem, u ovom slučaju konkretno između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva finansija, moram da kažem da smo mi tu uspostavili zaista odličnu saradnju u proteklom periodu, da je ta saradnja evidentna na nivou Vlade i da oni rezultati koje sam malopre pomenula i koje sam istakla sigurno ne bi bili takvi da nismo imali podršku finansija i da nismo imali podršku Vlade u celini.
Princip rada ove Vlade jeste bio takav da se maksimalno podrže aktivnosti na međuresornom, odnosno međuministarskom nivou. Mi smo zaista imali tu podršku i u finansijskom smislu i svakom drugom smislu i zato su rezultati takvi koji su prosto za prikazati i za istaći, jer su postignuti u relativno kratkom vremenskom periodu. Što se tiče ove koordinacije sa lokalnim nivoom, tu zaista ima prostora za unapređenje saradnje i mislim da svakako u narednom periodu se na ovaj segment koordinacije mora obratiti veća pažnja i više se raditi boljoj koordinaciji i komunikaciji upravo sa lokalnim samoupravama.
Vi ste u pravu kada se govori o zelenom fondu koji je u dva zakona koja danas obrazlažemo prosto upisan kao zeleni fond, a u Zakonu o upravljanju otpadom ne stoji taj termin. Formalno-pravno, Zakon o zaštiti životne sredine reguliše pitanje finansiranja i upravljanja otpadom. Međutim vi, kažem, opet ste u pravu, možda je dobro i dobro je sigurno da se i taj deo preciznije definiše i, evo, vi podnesite amandman a mi ćemo ga usvojiti, mada smatram da nije suštinska greška, ali vi ili Odbor za zaštitu životne sredine, ukoliko podnesete takav amandman, kažem, mi ćemo ga usvojiti.
Hvala, zbog toga što vidim da isto razmišljate kao i mi kada se radi o zaštiti životne sredine i obavezama ne samo Vlade, Ministarstva, nego svih građana Republike Srbije. Moram da kažem, ovo nisam u prethodnom izlaganju rekla, mislim da ćete vi razumeti to, kao što mislim da će dobro primiti i razumeti naši građani, to je da smo mi zahvaljujući trudu, radu i energiji koju smo uložili u prethodnom periodu zadobili i poverenje, moram reći, i simpatije od kolega u Evropskoj komisiji. Oni znaju da ono što smo uradili je praktično bilo ono što je moguće u ovom periodu i imamo uveravanja da je stanje i da su rokovi koje smo mi predložili za implementaciju direktiva i propisa prihvatljivi, odnosno prosto jednom rečenicom rečeno - da smo spremni za otvaranje pregovaračkog procesa za Poglavlje 27. Mi očekujemo da će se ispuniti te najave iz Brisela i da će ovo poglavlje biti vrlo brzo otvoreno, među prvim sledećim poglavljima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se.
Narodni poslanik je u svom izlaganju pomenuo pčelarstvo, koje je posebno obuhvaćeno Zakonom o stočarstvu. Znači, kao posebna dopuna ovog zakona je uvedeno pitanje udruženja pčela i njihova uloga u unapređenju uslova za bavljenje pčelarstvom uopšte, i za proizvodnju meda.
U tom smislu, želim da istaknem da je ovo jedna izuzetno važna grana stočarstva, da se razvija iz godine u godinu i da smo 2005. godine imali 270 hiljada košnica, prošle godine skoro 700, približavamo se cifri od 700 hiljada košnica u Srbiji. Naravno, mi imamo i veće potencijale. Procene stručnjaka su da možemo da uspešno gajimo, odnosno da imamo i milion košnica, i u narednom periodu očekujem širenje ove proizvodnje.
Prosto, želim da istaknem značaj Udruženja pčelara, značaj pčelara koji se bave pčelarstvom i značaj ove proizvodnje, jer i pored velikog broja košnica i starog trenda, porasta njihovog, mi beležimo i stalan trend u proizvodnji meda.
Dakle, prošle godine smo oko devet hiljada tona meda proizveli, više od trećine meda smo izvezli na tržišta i Nemačke i Austrije i Belgije i zemalja CEFTE, tako da prosto želim da istaknem i da pohvalim upravo pčelarstvo, naravno i stočarstvo kompletno, ali posebno pčelarstvo i da dam podršku svima onima koji se bave pčelarstvom da i dalje rade, da i dalje ulažu i da prosto svi mi koji smo na ovim pozicijama ćemo pomagati maksimalno i kroz subvencije za košnice, ali i kroz subvencije u smislu podrške investicija u ovaj sektor. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poslaniku Rističeviću.
Samo kratko pojašnjenje zbog iskazane dileme da li će finansiranje životne sredine, u kontekstu zelenog fonda, ići na račun poljoprivrede. Želim da kažem da se to ne može desiti, ni slučajno se neće desiti. Sredstva koja su programirana kao budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine su jasno precizirana po pojedinim razdelima.
Što se tiče zelenog fonda, zeleni fond će biti punjen sredstvima koja se ubiraju kao naknade koje zagađivač plaća. Značajna sredstva u ovom fondu očekujemo od donacija, od raznih priloga, od međunarodnih organizacija i udruženja. Dakle, sredstva isključivo iz zagađenja životne sredine i kao donatorska sredstva, nikako iz nekih drugih izvora.
Ovaj fond će služiti upravo za rešavanje pitanja u životnoj sredini, koje ste i vi istakli, a u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana, a vi dobro znate, svi znamo, da li je tako, da značajna sredstva za rešavanje ovih pitanja obezbeđujemo iz fondova EU. Potreban nam je ovaj fond kao stabilan i siguran izvor kofinansiranja.
Veliki projekti, veliki infrastrukturni projekti biće finansirani iz evropskih fondova. Ovim fondom garantujemo finansiranje 15, a nekada više, do 30%. Ne samo za to, ovo će biti sredstva koja ćemo iskoristiti za čišćenje zagađenih lokacija, za uklanjanje istorijskog otpada, za podsticanje razvoja privrede, reciklažne industrije, za nova zapošljavanja i nova rada mesta. Dakle, isključivo namenska sredstva koja se po jasnim kriterijumima slivaju u fond i koja se po isto tako jasnim kriterijumima nadalje prelivaju na rešavanje pitanja u oblasti životne sredine.
Da će sve ovo funkcionisati ovako kako sam rekla, dovoljna garancija je da iza ovoga stoji i Vlada, i Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a ne neko posebno telo, poseban organ, direktor, upravni odbor, nadzorni odbor, itd. Zahvaljujem se.
Pokušaću da odgovorim na neka od pitanja koja ste vi postavili.
Prvo pitanje – zašto je ukinut fond od 2012. godine? Fond je ukinut zato što nije poslovao u skladu sa propisima i pravilima, zato što je budžet fonda bio nula i zato što je imao jako puno nerešenih predmeta. Dakle, zato je ukinut.
Mi sada osnivamo, takođe zeleni fond, on se isto zove kao i ovaj prethodni fond, ali je potpuno drugi model fonda, koji će garantovati da sredstva iz ovog fonda će otići zaista u rešavanje konkretnih problema i pitanja u životnoj sredini.
Što se tiče 25 milijardi, koliko vi kažete da je ubrano od taksi i naknada u životnoj sredini, ja zaista ne znam koji je taj podatak i za koliko godina. Vi kažete utrošili ste svega 410 miliona, da sam ja rekla, ja jesam kazala 410 miliona ali to su sredstva koja se odnose na zaštićena područja. Znači na funkcionisanje sistema zaštite i na rad zaštićenih područja. Dakle, daleko su veća sredstva koja su izdvojena u prethodne dve godine, a šteta zbog činjenice da je fond ukinut zbog problem u njegovom funkcionisanju je evidentna i ova Vlada rešava taj problem na jedan svoj način i prosto želimo da verujemo i ja verujem da će ovakav model funkcionisanja fonda biti daleko transparentniji, daleko bolji i efikasniji, sigurniji u krajnjoj liniji reči. U krajnjoj liniji, u jednoj reči rečeno, da nećemo ostaviti problematične i nerešene i nezavršene projekte ljudima koji dođu posle nas da se bave istom problematikom.
Što se tiče pitanja – koliko je javnost bila upućena u pripremu ovih zakona, javnost je zaista sve vreme bila upućena, naravno, oni koji su želeli da znaju šta mi radimo i koje su izmene i dopune predložene ovim zakonima, pored javnih rasprava koje su bile u kontekstu redovnih aktivnosti u procesu pripreme zakona za skupštinsku raspravu, odnosno skupštinsko usvajanje. Imali smo u gradovima, u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ali uz sve to vi se dobro sećate kada smo branili, mislim da je bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o šumama, da sam tada sve narodne poslanike pozvala da se i dodatno okupe i dodatno učestvuju razmatranju predloženih zakona iz oblasti zaštite životne sredine i ta rasprava, ta razmatranja su zaista i održana ovde u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine i to za sve zakone tri dana.
Prema tome, mislim da smo zaista želeli da saslušamo sve one koji su imali šta da kažu, sve one koji su želeli da pomognu korisnim predlozima, sugestijama itd. sve sa ciljem da dođemo do što kvalitetnijih, što boljih zakonskih predloga i zakonskih rešenja. Toliko. Hvala lepo.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Prosto, mislim da je u pitanju nerazumevanje. Naravno da znam podatke koje vi iznosite koji se odnose na prihode ostvarene po osnovu naknada za takse – zagađivač plaća. Ali, to su podaci 2010. godinu koje vi tu pokazujete u svojim materijalima, 2011. godina, 2012. godina, 2013. godina, 2014. godina. Kada se sve to sabere, ja nisam sabirala ali ovde, verovatno da je 25 milijardi.
E sada, ja sam pitala otkud su vama podaci kako su ta sredstva potrošena, i tu je nastala zabuna, jer ova Vlada je formirana pre 22 meseca. Mi smo imali naknade koje su slivane u budžet i iz budžeta smo finansirali, nezaštićena područja sa 410 miliona, nego niz drugih akvitnosti u rešavanju pitanja zaštite životne sredine. Pa molim vas, samo smo isplatili dve milijarde duga prema reciklažnoj industriji 2014. godine. Znači, mi nismo pravili retrospektivu sada utrošenih sredstava, kud od ovih su utrošena sredstava.
Pri tom, 2010, 2011, 2012. godina, tada je postojao fond. I vi sada kažete – zašto je ukinut? Pravo pitanje bi mogli da daju oni koji su tada bili na mom mestu pa bi vam verovatno decidno obrazložili zašto je ukinut. Što mogu da vam kažem, to je da smo mi preuzeli 2.000 predmeta nerešenih iz Fonda za zaštitu životne sredine, Zelenog fonda, koje ste nam ostavili vi ili neki drugi vi.
U svakom slučaju, ne mislim lično na vas, nego neko pre nas, ne mislim personalno na vas. Molim vas, ja sam vas slušala i zaista vas uvažavam, dozvolite mi da kažem šta želim da kažem da bih prosto objasnila o čemu se radi.
Dve hiljade nerešenih projekta iz ovog fonda i da ne pričamo o onim projektima za koje smo obezbedili sredstva iz evropskih fondova koje smo doveli donekle, a nismo ih završili.
Pri tom, ne možemo da koristimo dodatna sredstva iz ovih fondova, a sa druge strane, imamo opasnost da nam se ispostavi račun, da ono što smo uzeli a nismo završili, vratimo.
Prema tome, postavlja se opravdano pitanje, da li je tada bilo opravdano ugasiti takav fond koji nije mogao da rešava pitanja u životnoj sredini i prosto pokušati da se taj problem reši na neki drugi način?
Mi smo se prihvatili da probleme rešavamo na jedan transparentan način. Ne možemo mnogo da uradimo i da to bude mnogo vidljivo za naše građane, ali smo sigurno na dobrom putu, jer smo posle toga uspeli da povratimo poverenje i da ponovo konkurišemo i da ponovo dobijamo sredstva iz ovih fondova za rešavanje pitanja u oblasti životne sredine.
Prosto, želela sam da istaknem da, možda me niste dobro razumeli, ali nemojte da mislite da se ja zaista temeljno i detaljno ne pripremam za svaku skupštinsku raspravu i ne samo da pročitam materijale, nego prosto sve podatke stavim, uporedim, pripremim grafičke prikaze, da bi bila spremna za ovakve diskusije. Samo jednostavno ne znam gde su sve otišla sredstava 2010, 2011, 2012. godine itd.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)