Vi kažete, uvažena poslanice, zemlje nema. Vi znate, a poljoprivrednici ne znaju. Evo, ja ću da pročitam i prvi zahtev od tri zahteva koja su dostavila udruženja, najveća udruženja, najreprezentativnija u Vojvodini, a neka od njih su sada i ta koja protestuju.
Prvi njihov zahtev je – ne dozvoliti prodaju i davanje u zakup državno poljoprivredno zemljište strancima po bilo kom osnovu. Molim vas, nađite u zakonu koji smo predložili gde piše da mi prodajemo ili dajemo zemlju u zakup strancima po bilo kom osnovu. Ni nama nije bilo jasno šta su sve želeli ovim, ali smo dobro videli šta oni hoće sa ova druga dva zahteva. Ja moram da kažem zbog poslanika i zbog naših poljoprivrednika, naš uspeh je doneti ovakav zakon. Naš uspeh je implementirati ovaj zakon u praksi. Naš uspeh je da naš poljoprivredni proizvođač dobije državno zemljište, da ga kupi i to da ga kupi na rate do deset godina. Oni su to očekivali, od nas tražili i moramo da kažemo, Vlada je imala i sluha, Vlada je imala i želju i Vlada je izašla u susret njihovim i mojim zahtevima. I zamislite, do 20% zemljišta u državnoj svojini Vlada daje poljoprivredi.
Pa, molim vas, da li je neko ovde sluđen, da tako kažem, da li neko misli da je to loše, ili će da kaže – hvala Vladi, hvala državi koja i na ovaj način želi da pomogne poljoprivredu? To je samo jedna od mera koju je ova Vlada preuzela prema poljoprivrednicima, a volela bih da čujem šta su prethodne vlade učinile da pomognu poljoprivredu.

Poštovani predstavnici Sekretarijata, Pokrajinskog sekretarijata ili sekretara, svejedno, pomenuli ste strategiju, da, mi u Strategiji smo napisali da nam je cilj da se ukrupne posedi, da se uvećaju poljoprivredna gazdinstva, da se njihova snaga ekonomska ojača i naravno kada govorimo o jačanju gazdinstava uvek se polazi od zemljišne politike.
Kažete u Strategiji piše da se zemljište u državnoj svojini ne može otuđivati, to je prosto jedno nerazumevanje postavke koja je prikazana u Strategiji. Naša postavka jeste bila da se odrede ciljevi i da se u okviru tih ciljeva ukaže na to čime se raspolaže. U tom momentu zaista se državno zemljište nije moglo otuđivati prodajom. Mi sada pokušavamo da pomognemo da se uvećaju posedi, da se ukrupne gazdinstva na ovaj način. To je ono što smo mi dobili i ostvarili zajedno sa udruženjima, naravno pod uslovom da poslanici izglasaju ovaj predlog.
Ja mislim da je ovo izvanredna mera, izvanredna šansa. Podsetila bih vas da u našem susedstvu u Mađarskoj, jedna ovakva mera koja se sprovodi je izuzetno popularna, izuzetno atraktivna to je nacionalni program Mađarske vlade, zemlja seljacima, i to je ono što mislim da bi i ovde trebalo istaći i naglasiti. Ali, prosto našim državljanima, ali prosto imamo jedan broj ljudi koji su stručnjaci za sve oblasti, za sva pitanja i koji uvek jedna ista pitanja postavljaju, znaju da mi ne možemo non stop da odgovaramo na ta pitanja, jer prosto mislim da nema smisla. Uvek se vraćaju na ono, da li ćete 30%, da li ćete poznatima, da li ćete tajkunima, gde piše pokažite. Mi sve vreme pokazujemo dokumenta, a vi iznosite pretpostavke.

Uvažena narodna poslanice, pitanja koja ste postavili su, pitanja koja su uređena i Ustavom i zakonima.
Dakle, po Ustavu poljoprivredno zemljište u državnoj svojini je, zemljište u vlasništvu Republike Srbije, njime upravlja i raspolaže država Srbija preko Ministarstva nadležnog za pitanje poljoprivrede.
Što se tiče lokalnih samouprava, one su korisnici, one su po Ustavu i po zakonu obavezne da donesu i da sprovode godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Evo, prilika za lokalnu samoupravu da pokaže svoju revnosnost, da poštuje pravila, odnosno da poštuje procedure i zakonske rokove, ali i da poštuje ono što predstavnici opozicije danas ovde ističu, i što naglašavaju, da je neophodno, a pripisuju pri tom nama, da mi imamo neke krajnje namere, kada se radi o samom fondu zemljišta, kojim raspolaže svaka lokalna samouprava.
Dakle, lokalna samouprava će biti ta koja će u godišnjem programu odrediti i deo koji se planira za pravo prvenstva, i deo za pravo prečeg, i deo zemljišta koji ide u javno nadmetanje.
One su te koje su na potezu sada da izađu u susret zahtevima i poljoprivrednih gazdinstava koja bi da kupe poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, i onim drugim koji žele da investiraju, i na taj način da iskoriste pravo prvenstva.
Prema tome, ni slučajno lokalne samouprave nisu dovedene u podređeni položaja, i ni slučajno, koristim još jednom priliku da ponovim, neće biti ničega netransparentnog. Zakon je precizan i jasan utvrđuje pravila, utvrđuje postupak za određivanje dela, koji se odnosi za davanje dela zemljišta koji se odnosi na pravo prvenstva.
Potpuno je jasno da je ovaj deo u skladu sa Ustavom. Jasno je koji su dalji koraci. Posle lokalne samouprave ide Vlada, ide uredba, ide komisija, sve će biti objavljeno u „Službenom glasniku“, javno, transparentno.

Želim samo da ukažem i na to, da zakon jasno predviđa i mogućnost raskidanja ugovora sa svakim investitorom koji ne poštuje dogovoreno, koji ne poštuje ugovorene obaveze.
O tome danas nismo mnogo govorili, jer prosto ograničeno je vreme za izlaganje u ovom prvom delu koji govori o transparentnosti procesa davanja poljoprivrednog zemljšta u zakup o osnovu prava prvenstva.
Dakle, jeste zakup na 30 godina, i to zato što je to optimalno vreme da se povrate uložena sredstva u određenu investiciju, pri tom, ponovo moram da istaknem da je dužinu zakupa odredilo Udruženje poljoprivrednika iz oblasti stočarsva, i to ne jedno, nego su svi stočari bili jedinstveni pa su rekli 30 godina. Oni su odredili dužinu zakupa.
Ali, moram da kažem, znači, ovaj zakon se ne donosi za mandata ove vlade, nego za naredne godine, naredne i decenije, ako hoćemo tako.
Prema tome, svako onaj koji je ozbiljan i koji uđe u proces investiranja moraće da poštuje preuzete obaveze, jer zakon jasno precizira da ukoliko se ne poštuje preuzeto, odnosno ukoliko se ugovorene obaveze ne ispunjavaju, raskida se ugovor, po sili zakona.

Poštovani poslaniče, evo razloga zbog kojih nismo prihvatili ovaj amandman. Pre svega, ova institucija prodaje državno-poljoprivrednog zemljišta ima svoj smisao u cilju isključive pomoći poljoprivrednom gazdinstvu malom i srednjem.
Dakle, ovaj institut nismo uveli da bismo zaradili od te prodaje, da bi država zaradila niti pak da bi se ove zemlje oslobodila.
S obzirom na cilj koji želimo da pomognemo, mi očekujemo da vlasnici i to propisujemo zakonom, to isto zemljište koriste. Mi smo dali i mogućnost zahvaljujući, opet moram da naglasim uviđavnosti i sluhu Vlade, da se ovo zemljište otplaćuje u narednih 10 godina.
Pri tom, mi kažemo i to da u slučaju da vlasnik kupljenog zemljišta više ne može iz bilo kog razloga da to zemljište ostavi, a vi kažete da bi trebalo da ga ostavi zbog svojih naslednika. Onda je za očekivati da naslednici preuzmu njegovu ulogu i da brinu o njemu, ali, naravno, ne mora, postoji mogućnost da se raskine ugovor, da se zemljište vrati u vlasništvo države Srbije, da se vrati novac koji je kupac uložio, umanjen, naravno, za cenu zakupa. To je iz jednostavnog razloga što je ovo isključivo želja države Srbije, da pomogne poljoprivredu i mi to moramo da jasno kažemo, i mi moramo da kažemo da je ova prava Vlada koja i na ovaj način želi da pomogne poljoprivrednike, i da je sa ovim gestom pokazala po ko zna koji put za samo godinu i po dana, koliko joj je stalo i do poljoprivrede i do poljoprivrednika Srbije.

Zahvaljujem.
Poštovani poslaniče, smatramo da je vaš predlog sasvim u redu, da je konstruktivan, da je u skladu sa amandmanom koji je već usvojen. Želim i ovom prilikom da istaknem da je Vlada imala i sluha i razumevanja i želje da pomogne poljoprivredi i poljoprivrednicima Srbije i upravo to je pokazala i prihvatanjem vašeg amandmana kojim se produžava rok za otplatu kupljene zemlje sa pet do 10 godina. U tom smislu i u tom kontekstu, smatram da je i ovaj vaš amandman sada, kojim vi predlažete produženje roka za prodaju, eventualnu prodaju kupljenog zemljišta sa 10 na 15 godina, sasvim u redu.
Mogu da kažem, evo, u svoje ime i u ime Vlade, prihvata se vaš predlog. Mislim da je sasvim u redu i sasvim na mestu. Možda je ovo prilika da istaknemo da smo mi u Predlogu zakona i predvideli mogućnost da ukoliko se kupac opredeli da nakon isteka roka od 10, odnosno sada od 15 godina, odluči da ipak to zemljište proda, pravo prvenstva ima Republika Srbija, tako da mi i na ovaj način želimo da zaštitimo svoj zemljišni fond. Ovo je samo još jedan dokaz da mi želimo da pomognemo poljoprivrednike, pri tom nemamo nameru da se tog zemljišta oslobodimo, niti imamo nameru da zaradimo velike novce, niti je to predmet neke posebne trgovine. Dakle, isključivo pomoć domaćem poljoprivredniku, malom i srednjem, u cilju postizanja naših strategijskih ciljeva. Naš strategijski cilj jeste i ukrupnjavanje poseda, i povećanje ekonomske snage poljoprivrednika i prehrambena sigurnost građana Srbije na domaćim poljoprivrednicima.

Poštovani poslaniče, želim da vas podsetim da se sredstva, koja se ostvaruju po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta, raspodeljuju u odnosu 60 prema 40%, 40% lokalne samouprave. U pokrajini taj odnos je 30 prema 30 prema 40%.
Kada se radi o prodaji, radi se o prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta. Vlasnik zemljišta je Republika Srbija. Ona je kao takva upisana u Katastar nepokretnosti. U tom smislu, sredstva koja se ostvaruju od prodaje su prihod budžeta Republike Srbije. To je zakonska kategorija. Pri tom, vi dobro znate da budžet Republike Srbije nije budžet Beograda ili budžet Čačka, to je budžet svih građana. Iz tog budžeta se finansiraju i lokalne samouprave koje vi pominjete, i školstvo i zdravstvo i poljoprivreda, subvencije, itd.
Prema tome, mislim da nema ni malo razloga da vi izražavate svoju zabrinutost zašto to ne ide ka lokalnim samoupravama. Pominjete transfer sredstava, pa koja to sredstva mi sada da zaustavimo ako ništa lokalne samouprave ne dobijaju iz budžeta Republike Srbije?
Mislim da niste u pravu, a pri tom, želim da kažem i to, malo pre nije bilo dovoljno vremena, da je Vlada RS dala mogućnost poljoprivrednicima da uvećaju i unaprede svoju proizvodnju, a pomenula sam da je u prethodnom periodu učinila niz drugih mera kojima je konkretno, a ne deklarativno, pomogla poljoprivrednike.
Da pomenem samo neke od njih. Dakle, znatno veća izdvajanja od predviđenih za agrarni budžet, i prošle, i ove godine, u ukupnom iznosu skoro 15 milijardi. Značajna sredstava opredelila je za intervencije na tržištu poljoprivrednim proizvodima kada su bili prisutni problemi. Svom snagom je promovisala poljoprivredne proizvode, svugde u svetu.

Prihvatam.

Zahvaljujem.
Ponovo se vraćamo na istu priču. Vi ste uporni da ponavljate neistine, a ja uporna da vam ne dozvolim da ostanu ne istine izrečene, a da na njih ne odgovorim.
Nije tačno da pravimo podesnu klimu za nama znana lica ili neznana, da pogodujemo investitorima, da pravimo pogodno tle za investitore, da želimo da naše poljoprivrednike stavimo u drugi plan. Tačno je da će imati šansu i oni koji žele da investiraju, ali ono što je posebno važno i što je najveći domet ovog zakona je šansa da naši mali poljoprivrednici uvećaju svoj posed. To je ono što je istina. To treba uvek isticati.
Ponavljam i podižem ponovo ovu tabelu da vidimo kakvo nam je stanje, koliko se obrađuje, 248 hiljada hektara ili oko 30%. Sedamdeset posto zemljišta je slobodno. Imaće i za pravo prvenstva i za prodaju i opet će nam ostati i opet ćemo imati neobrađenog zemljišta. Molim vas da svi pomognete da ovaj zakon bude primenljiv u praksi.
Čula sam i neko mi je rekao da ima onih koji se sada spremaju da ometaju zakon i da rade na tome da ova rešenja naša ne zažive. Mi smo navikli i na ometanja, i na smetanja, i na neistine, i na dezinformacije, ali verujem da će istina da pobedi, verujem da će naši poljoprivrednici znati ko im zaista želi dobro, ko im zaista pomaže na…

…način koji je moguć. Ne brani ih samo na rečima i samo onda kada im trebaju njihovi glasovi.

Evo, na zadnji osvrt po ovom zakonu prethodne poslanice, želela bih da kažem sledeće. Mislim da su danas izrečene kritike na bazi rekla kazala, na bazi dezinformacija, ne na bazi činjenica i ne na bazi stanja koje je evidentno u ovoj oblasti.
Država je preuzela obavezu i odgovornost da u redi pitanja u oblasti raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini. To joj je i obaveza i odgovornost i pred građanima i pred poljoprivrednicima.
Mi smo pripremili zakon koji je uvažio trenutno stanje i koji je uvažio činjenicu da 98% čine mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i želeli smo pre svega njima da pomognemo. Zbog toga je i predloženo i verujem da će biti i usvojeno rešenje da oni mogu da kupe izvestan deo državnog poljoprivrednog zemljišta. Dakle, oni do 30 hektara mogu kupiti do 20 hektara državnog zemljišta, uvećaće svoj posed, povećaće svoju ekonomsku snagu i biće za neku godinu konkurentniji i spremniji na tržištu poljoprivrednim proizvodima, upravo onom tržištu koje ste nam vi otvorili pre nego što je trebalo da bude otvoreno, u smislu slobodnog protoka, u smislu potpisanog SSP sporazuma, pa su naši poljoprivrednici sada za to isto tržište nespremni.
Mi jesmo predložili da jedan deo zemljišta bude dat u zakup za velike investitore, ali u zakup i do 30 godina i do 30% sa željom da podstaknemo obnovu preradnih kapaciteta, mlekarsku industriju, da podstaknemo obnovu onih fabrika koje se bave preradom sirovina, voća, proizvodnjom sokova itd. I sve je to opet u funkciji poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje.

Ja želim da kažem da nije tačno da samo kritikujem i da ne prihvatam amandmane, a više puta smo pokazali da sve konstruktivne amandmane, amandmane u duhu zakona, koje predlažemo, prihvatamo, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili.
Kao što smo i danas na predlog ovog zakona prihvatili nekoliko vaših amandmana, tako je to bilo i ranije i zaista, za ove amandmane koji ne sadrže odredbu – briše se, ja vas pozdravljam, čestitam vam na ovim amandmanima, zahvaljujem vam se i nadam se da će prihvaćeni amandmani koji su zaista u duhu zakona i pokazuju brušenje, veliku želju da se zaista doprinese poboljšanju teksta, da će nas podstaći da i u narednom periodu radite na pripremi takvih amandmana, a ne amandmana tipa „briše se“ ili tipa – tačka, zarez, malo ili veliko slovo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Koristim ovu priliku, pošto je pred kraj rasprava o amandmanima na temu Zakona o zaštiti zemljišta, da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi i u načelu i koji su podneli amandmane na ovaj zakon.
Istina je da je ovaj zakon ostao u senci Zakona o poljoprivrednom zemljištu, što je i razumljivo, jer onaj prvi je zakon koji se tiče svakodnevnog života poljoprivrednika, ali ovaj Zakon o zaštiti zemljišta je zaista izuzetno važan zakon, zakon koji se po prvi put donosi u Republici Srbiji i koji ima jedinstven cilj da se pitanja zaštite i uređenja zemljišta uopšte, ne samo poljoprivrednog, urede da se uspostavi sistem praćenja, sistem monitoringa, da se uspostave mere ne samo očuvanja, već i mere rekultivacije, remedijacije oštećenog zemljišta.
Ovaj zakon je bio i naša međunarodna obaveza u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, u smislu potpisanih konvencija i ja želim da istaknem svoje zadovoljstvo i da pohvalim narodne poslanike koji su dali doprinos da ovaj zakon zaista bude dobar kroz svoje konstruktivne amandmane i ovom prilikom želim da istaknem i zadovoljstvo što je ovaj zakon podržan i od strane opozicionih poslanika, nije danas sa nama predstavnik Zelenih, ali prošli put kada je bila rasprava u načelu, i on ga je pohvalio.
To je upravo ono što svima nama daje snagu da verujemo da su pitanja koja se odnose na životnu sredinu, pitanja koja nemaju politički kontekst, nego su prosto pitanja koja svi želimo zajednički da uredimo.
Mislim da bi bilo izuzetno dobro i korisno kada bi i oko ovih drugih pitanja, kada se radi o poljoprivrednim problemima, problemima u oblasti poljoprivrede, bilo malo više razumevanja i malo više podrške za ono što ova Vlada i ovo ministarstvo evidentno čine da pomognu, da poprave, da unaprede i da prosto dovedu poljoprivredu na neki nivo koji bi, pretpostavljam, i vi želeli.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam predstavim i obrazložim još dva izuzetno važna zakona iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlog zakona o zaštiti zemljišta.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, regulišu se pitanja korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a Predlogom zakona o zaštiti zemljišta, regulišu se pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao jedinog neobnovljivog prirodnog resursa.
Posebno mi je zadovoljstvo što ova dva predloga zakona predstavljamo u godini koju je organizacija UN proglasila međunarodnom godinom zemljišta, postavljajući kao globalan problem degradaciju zemljišta i negativan uticaj iste na ostale segmente životne sredine sa ciljem zaštite zemljišta od štetnih uticaja, pre svega, antropogenog porekla.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vam naj pre predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Osnova predloženog zakona sadržana je u politici, upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini utvrđenoj usvojenom strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014/2024.
Osnovni ciljevi ove politike su efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, korišćenje u skladu sa principima održivosti, povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanje parcela. Polazeći od potrebe sprovođenja usvojene politike i značajnih problema i nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni zakona o poljoprivrednom zemljištu, predložili smo izmene i dopune važećeg zakona sa krajnjim ciljem uspostavljanja ekonomičnog, racionalnog i društveno odgovornog pristupa u regulisanju korišćenja ovog izuzetno važnog resursa razvoja srpskog agrara.
Nema sumnje, ključ razvoja poljoprivredne proizvodnje svake zemlje, pa i Republike Srbije je dobro osmišljena politika korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Republika Srbija raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega oko tri i po miliona hektara su oranice i bašte, voćnjaci i vinogradi, a oko jedan i po milion hektara su livade i pašnjaci.
Od raspoloživog zemljišta, oko 20% je u javnoj, tj. državnoj svojini, od čega 830 hiljada hektara je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda identifikovano u vidu katastarskih parcela, dok još gotovo oko 200 hiljada hektara zemljišta nije registrovano kao državno, već se i dalje vodi kao državno, kao zadružno zemljište mešovite svojine i slično.
Od ukupno oko 830 hiljada hektara jasno identifikovanog državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakupu se godišnje nađe svega oko 30% raspoloživih površina. Tako u agro-ekonomskoj godini 2014/2015 u zakupu je oko 260.000 hektara i po tom osnovu ostvaren je prihod od 51 milion evra.
Ovaj prihod se deli na republički, pokrajinski i budžet lokalnih samouprava u odnosu 30 prema 40%, za lokalne samouprave na području autonomne pokrajine, tj. na republički i budžet lokalnih samouprava u odnosu 60 prema 40% na području centralne Srbije. Ova sredstva su izuzetno važna jer ona su prihod budžeta koji po zakonu ponovo odlazi u poljoprivredu i koristi se u svrhu razvoja iste.
Na osnovu prethodno izloženih podataka, jasno je da je oko 570.000 hektara državnog zemljišta izdvojeno, ne izdaje se, tj. nalazi se u sivoj zoni. Ako se ima u vidu da je prosečna cena zakupa jednog hektara 190 evra, jasno je da država gubi ogromna sredstva po ovom osnovu, računice kažu i preko 100 miliona evra.
Zbog prethodno opisane namene ovih sredstava, jasno je da je to na godišnjem nivou ogroman gubitak za naše poljoprivrednike i poljoprivredu, ali i državu u celini koja kroz ovakav ne domaćinski odnos prema dobru od opšteg interesa svih građana Srbije, trpi ogromnu štetu.
Poseban problem je činjenica da deo neizlicitiranog zemljišta koriste pojedinci mimo zakona i bez plaćanja naknade. Najčešće oni to rade uz prećutnu saglasnost nadležnih u lokalnim samoupravama koje inače, prema Ustavu i zakonu su odgovorne za donošenje godišnjih programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i za sprovođenje postupka davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup.
Problem je i što su bespravni korisnici neretko NN lica, protiv kojih je teško voditi sudski spor i od njih naplatiti štetu koju oni čine svojim nezakonitim radnjama. Trenutno, potraživanja kroz sudske sporove protiv identifikovanih lica su preko 22 miliona evra. Veliki izazov u pripremi predloga ovog zakona, bila je i naša realnost u smislu različitosti, prisutnih problema i intenziteta uticaja istih na višegodišnje, izuzetno nepovoljno i nedopustivo stanje u ovoj oblasti, a sa aspekta pojedinih lokalnih samouprava, područja i regija Srbije.
U prilog tome, navešću samo neke podatke. U protekloj agroekonomskoj godini, 10 opština nije donelo ni godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Od toga tri su na području AP Vojvodina i sedam u centralnoj Srbiji. To znači da u ovim opštinama nije stvoren ni osnovni preduslov za sprovođenje postupka davanja zemljišta u zakup.
Prosečna cena zakupa zemljišta u Republici Srbiji u protekloj godini bila je oko 190 evra. Najviša prosečna cena po hektaru na poslednjem održanom javnom nadmetanju bila je u opštini Inđija i iznosila je 594 evra. Najniža u Svrljigu devet evra.
Podaci kažu da i u 34 opštine od ukupno 45 na teritoriji AP Vojvodine i u samo osam opština centralne Srbije, registrovan je zakup po osnovu stočarstva, tj. prava prečeg. Uz to, treba istaći i da u 109. lokalnih samouprava nisu podneti zahtevi za pravo prečeg po osnovu infrastrukture, a od toga u AP Vojvodini u 22 opštine.
Podsetiću vas da infrastruktura u kontekstu Zakona o poljoprivrednom zemljištu podrazumeva sisteme za navodnjavanje, ribnjake, višegodišnje zasade, voćnjake, vinograde, kao i poljoprivredne objekte. Ovo su podaci koji jasno kažu da u svim ovim lokalnim samoupravama praktično i nema investicija na poljoprivrednom zemljištu u državnom vlasništvu.
Analiziramo po zakupljenim površinama prava prečeg po osnovu stočarstva ostvareno je u protekloj godini na oko 83.000 hektara i to u Vojvodini na oko 78.500 hektara i u centralnoj Srbiji na samo 4.500 hektara. Prihod po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta od strane stočara iznosio je u protekloj godini oko 17 miliona evra. Pravo prečeg zakupa po osnovu infrastrukture u agroekonomskoj 2014-2015. godini ostvareno je na oko 24.000 hektara, a prihod po ovom osnovu bio je 3,5 miliona evra.
Zemljište koje se pretežno koristi za ratarsku proizvodnju, tj. površine koje su pod zakupom na osnovu javnog nadmetanja u protekloj godini iznose ukupno oko 153.000 hektara. Od toga u zakupu u AP Vojvodini je oko 135.000 hektara i u centralnoj Srbiji svega oko 18.000 hektara. Ukupan prihod po ovom osnovu je 31 milion evra. Uz ovo svakako treba istaći da najveći deo problema koji se tiču korupcije, protivzakonitog korišćenja i nedomaćinskog odnosa prema poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini je u područjima Srbije, gde je i poljoprivreda najrazvijenija.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je bio težak, ozbiljan i odgovoran zadatak. Trebalo je na osnovu stanja, problema i mogućnosti u korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu predložiti zakon koji će uvažiti sve specifičnosti i potrebe naše poljoprivrede i naših poljoprivrednika, ali i očekivanja našeg društva u celini i svih naših građana, što je i razumljivo, obzirom da je ovo zemljište dobro od opšteg interesa.
Zbog svega prethodno navedenog, predložili smo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, sa ciljem omogućavanja privlačenja investicija u poljoprivrednu proizvodnju, uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti, stvaranje značajnog izvoznog potencijala i rast dohotka, unapređenje produktivnosti i efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao i unapređenje konkurentnosti, unapređenje postupka davanja u zakup, odnosno na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, omogućavanje dugoročnog zakupa kojim se povećava predvidivost, sigurnost i stabilnost ulaganja zakupaca u različite vidove poljoprivredne proizvodnje, omogućavanje podjednake i ravnopravne zastupljenosti korisnika poljoprivrednog zemljišta po pravu prečeg zakupa, uređenje politike korišćenja i upravljanja poljoprivrednim zemljištem kroz pooštrenu kontrolu postupaka izdavanja u zakup, unapređenje praćenja korišćenja uz očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, povećanje zainteresovanosti i broja potencijalnih korisnika zakupa poljoprivrednog zemljišta u cilju punog iskorišćavanja ovog dobra od opšteg interesa, osavremenjavanje sistema praćenja korišćenjem poljoprivrednog zemljišta informatičkom podrškom, razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno fizičkih lica.
Uvaženi narodni poslanici, kroz analizu stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, utvrđeno je da su investicije od strane zakupaca poljoprivrednog zemljišta koje je u državnom vlasništvu na veoma visokom nivou. Glavni razlog za nedostatak investicija je što važeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu nepravi razliku između zakupaca koji samo obrađuju zemlju i bave se primarnom proizvodnjom i onih koji hoće da ulože sredstva u razvoj infrastrukture u poljoprivredi, u povećanje obima proizvodnje, u podizanje objekata za doradu i preradu sirovina, kojima bi iste dobile dodatu vrednost i veću cenu na tržištu, a poljoprivredna proizvodnja veći udeo u BDP-u. Zbog toga se ovim Predlogom zakona uvodi odredba prava prvenstva zakupa do maksimalno 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
Predlog ovog zakona zadržava odredbu prava prečeg. Naime, ovo rešenje postoji i u važećem zakonu, a odnosi se na vlasnike domaćih životinja i vlasnike infrastrukture, tj. kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednih objekata višegodišnjih zasada i slično. Novina je u tome što je predlog da pravo prečeg koje koriste vlasnici domaćih životinja u odnosu jedan hektar za jedno uslovno grlo bude umanjeno za veličinu sopstvenog poseda kojim oni raspolažu.
Ovim izmenama i dopunama Zakona reguliše se i pitanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, ali se otvara i mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz razne investicije u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije.
Produženje perioda zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima. Naime, dugoročnim zakupom stvaraju se predvidivi uslovi za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, čime država podstiče nove investicije u poljoprivredu i otvaranje novih radnih mesta. Cilj je da svaka nova investicija donese novi kvalitet koji se ogleda u značajnijem prilivu sredstava u budžet neophodnih za dalja ulaganja kako bi se unapredio kvalitet života stanovništva. Očekuje se da će se produženjem roka zakupa uvećati broj zakupaca koji su zainteresovani da dugoročno koriste zakupljeno zemljište da bi obezbedili proizvodne cikluse sa periodom vraćanja uloženih sredstava. Samim tim, biće povećan i prihod od zakupa, a neće nastati novi troškovi.
Istovremeno, dugoročnost zakupa omogućava očuvanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kao značajnog resursa, zbog toga što će zakupci težiti da održe optimalan kvalitet zemljišta i da uzgajaju kulture koje zemljište neće izlagati iscrpljivanju i devastaciji, što je često slučaj kada se radi o kratkoročnom zakupu.
Želim da naglasim i to da je predložena dužina zakupa do 30 godina i da se ona odnosi i na zakupce koji to pravo ostvaruju po osnovu prava prvenstva, ali i na zakupce po osnovu prava prečeg, kao i na sve one koji učestvuju u javnim nadmetanjima. Dakle, dužina zakupa ista je i za investitore i za poljoprivredna gazdinstva, za stočare, za vlasnike infrastrukturnih objekata i za ratare i predlog je da ona može da bude do 30 godina.
Predlog ovog zakona je i da zemljište koje nije bilo predmet zakupa i nije bilo predmet korišćenja najmanje tri agroekonomske godine bude izdato na period od pet godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa za još 25 godina i to sa početnom licitacionom cenom od nula dinara.
Ovaj predlog ima za cilj stimulisanje obrađivanja i korišćenja i onog poljoprivrednog zemljišta koje do sada nije bilo atraktivno za zakupce, a koje bi svakako uz određene mere, obrade i remedijacije moglo biti i korisno i dragoceno u povećanju obima naše poljoprivredne proizvodnje.
Predlogom ovog zakona uvodi se obaveza dostavljanja sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore i propisuje se način uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta koje je dato u zakup. Cilj je da se na ovaj način obezbede dodatni mehanizmi zaštite od bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i da se smanji broj sudskih postupaka, kao i troškova istih.
Predlog zakona je i uvođenje obaveze vođenja knjige polja i obaveze poštovanja plodoreda. Verujemo da je ova odredba od izuzetnog značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju u smislu praćenja i posredne brige za način korišćenja poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup.
Prevashodni cilj je da ovo zemljište bude korišćeno u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, a radi očuvanja prirodnih svojstava i kvaliteta ovog resursa kao dobra od opšteg interesa.
Predlog je i da fizičko lice teretno pravnim poslom, pod određenim uslovima, može da stekne pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Dakle, pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da stekne isključivo fizičko lice, državljanin Republike Srbije, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva najmanje tri godine, sa mestom prebivališta, takođe, najmanje tri godine u katastarskoj opštini gde se zemljište prodaje, da poseduje najviše 30 hektara sopstvene zemlje. Lice koje ispuni ove i druge uslove predviđene ovim zakonom može maksimalno da kupi do 20 hektara. Prevashodan cilj ove odredbe je podizanje ekonomske snage malih i srednjih poljoprivrednika tj. porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Ovaj predlog u saglasnosti je sa ciljevima razvoja poljoprivrede Republike Srbije definisanim usvojenom dugoročnom strategijom koja poseban akcenat stavlja na važnost podsticaja, podrške i pomoći malim i srednjim gazdinstvima, kako bi ista ukrupnila svoj posed, unapredila sopstvenu proizvodnju i kako bi bila konkurentnija na tržištu poljoprivrednim proizvodima.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima će državi doneti direktne prihode, kao i kasnije prihode od poreza. Takođe, vlasnici će se prema poljoprivrednom zemljištu odnositi sa pažnjom dobrog domaćina, što će značajno doprineti očuvanju ovog zemljišnog resursa.
Naravno, važno je istaći i da smo svesni činjenice o potrebi i važnosti sadejstva, kako nadležnih državnih organa, institucija, kao što su katastri nepokretnosti, jedinice lokalnih samouprava, inspekcijske službe, sudski organi, pravobranilaštvo, tako i sadejstvo sa korisnicima poljoprivrednog zemljišta, kako bismo uspešno sproveli ovo što je započeto.
Uvereni smo da će predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućiti dostizanje postavljenog cilja, a to je da se ovo zemljište stavi u proizvodnu i ekonomsku funkciju na obostranu korist poljoprivrednih proizvođača i države.
Povećanje dostupnosti poljoprivrednog zemljišta, kao resursa, verujemo, pozitivno će uticati na opštu dobrobit, jer se stvaraju uslovi za razvoj stabilne poljoprivredne proizvodnje, razvoj malih individualnih gazdinstava, rast i jačanje poljoprivrednih proizvodnih kapaciteta, kao i povećanje državnog budžeta od čega će sveukupnu korist, kroz povećanje BDP, imati svi građani Srbije.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da istaknem i činjenicu da smo u postupku izrade Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu imali stalan dijalog sa brojnim udruženjima poljoprivrednika, stručnom i naučnom javnošću, kako bi se pripremio što bolji zakonski predlog i obezbedio najširi mogući konsenzus, s obzirom da je reč o pitanju od velikog značaja za poljoprivredne proizvođače državu i sve građane. Konsultovana su iskustva zemalja članica EU i zemalja okruženja, kako bi se sagledali problemi i u drugim zemljama i primeri dobre prakse.
Na održanim javnim raspravama u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i mnogobrojni komentari i sugestije koje je Ministarstvo razmotrilo i kroz dalji proces usaglašavanja sa zainteresovanim stranama ugradila u tekst ovog Predloga zakona.
Poštovani poslanici, pred vama je danas još jedan izuzetno važan Predlog zakona – Predlog zakona o zaštiti zemljišta, a to je zakon kojim se regulišu pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao neobnovljivog prirodnog resursa. U Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnom programu zaštite životne sredine je naglašena neophodnost integralnog sistema zaštite zemljišta i uspostavljanje sistematskog monitoringa zemljišta.
Budući da zemljište nastaje i razvija se pod uticajem pedogenetskih faktora, matičnog supstrata, klime, reljefa, vegetacije, u stalnom interaktivnom odnosu, potrebno ga je proučavati u skladu sa međusobnim uticajem svih faktora. Samo takav sholistički pristup proučavanju može da pokaže uzročno posledične odnose i uticaje svih ekoloških činilaca.
Činjenica da je za stvaranje centimetra zemljišta potrebno 250 hiljada godina, a zagađivanje i degradacija mogu da se mere sekundama upućuje na delikatnost čuvanja ovog medijuma životne sredine i pažnju sa kojom se mora pristupiti proučavanju i odnosu prema zemljištu.
Na važnost proučavanja i zaštitu ukazuje podatak Evropske komisije da samo zbog erozije svake godine nestaje 0,70% ukupne mase zemljišta na zemlji i procena je da bi se sa takvom dinamikom, bez preduzimanja mera zaštite, ukupna masa zemljišta izgubila za manje od 150 godina.
Glavni uzroci zagađenja i oštećenja zemljišta su antropogeni uticaji, a naročito zbog eksponencijalnog rasta ljudske populacije, promene klime, erozija, smanjenje količine organskih materija, industrijskog zagađenja, neadekvatnog načina obrade i zaštite zemljišta, prekomernog korišćenja zaštitnih sredstava u poljoprivredi, zagađenje iz tačkastih i difuznih izvora, prekrivanje, zbijanje zemljišta, smanjenje biološke raznovrsnosti, falinizacija, poplave i klizišta.
Na prostoru Republike Srbije 86,4% ukupne površine je ugroženo degradacijom zemljišta različite etiologije i intenziteta. Procenjuje da je erozija različitog stepena prisutna na oko 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što je dovoljna činjenica da samo ovaj aspekt ukazuje na alarmantnu ugroženost zemljišta i u potpunosti opravdava razloge za donošenje ovog zakona.
Predložena rešenja u zakonu obezbeđuju odgovornost od svih subjekata u oblasti zaštite zemljišta, a instrument monitoringa, koji ovaj zakon propisuje, obavezujući je za sve zagađivače, korisnike i vlasnike zemljišta.
Odgovornost i obaveze, u odnosu na mere prevencije i zaštite potencijalnih zagađivača, su apostrofirane tako da se sve vrste opterećenja, zagađenja, degradacije u oblasti poljoprivrede, industrije i ostalim privrednim granama svedu na najmanju meru uz stalnu kontrolu i praćenje sprovođenja propisanih mera prevencije i zaštite.
Predlog zakona o zaštiti zemljišta predviđa obaveze prevencije i mere zaštite u oblasti poljoprivrede, industrije, voda, vodoprivrede i otpada, što će povećati stepen odgovornosti svih subjekata u sistemu zaštite.
U domenu dostupnosti informacija, ovaj zakon će zainteresovanoj i stručnoj javnosti pružiti veću mogućnost da efikasnije i brže dođu do informacija o stanju i kvalitetu zemljišta na teritoriji Republike i da se u skladu sa informacijama planiraju aktivnosti i usklađuju potrebe društva.
Pozitivna rešenja zakona ogledaju se u tome što će biti propisani mehanizmi zaštite zemljišta kao prirodnog resursa, biće uspostavljen monitoring zemljišta na teritoriji Republike. Sistematizovani podaci o stanju i kvalitetu zemljišta upotpuniće informacioni sistem za zaštitu životne sredine i država će raspolagati podacima koji će omogućiti kontinuirano izveštavanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Podaci dobijeni monitoringom zemljišta predstavljaće osnov pri izradi prostornih i urbanističkih planova, određivanja načina korišćenja zemljišta i biće dostupni javnosti.
Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanja sveobuhvatne zaštite zemljišta, radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanja narušavanja i promena kvaliteta zemljišta, saniranja oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja, popisaće se preduzimanje preventivnih i sanacionih mera, kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se zaštiti ekološke funkcije zemljišta koja se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da nijedan od postojećih zakona nema integralan pristup zemljištu, Predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, načini upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradacije, sanaciju i dekultivaciju.
Cilj ovog zakona je da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, zaštite sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica, obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta da je filter pufer i izmenjivač između atmosfere, hidrosfere i biosfere, a uloga zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena.
Uvaženi narodni poslanici, na kraju dozvolite mi da i ovom prilikom zahvalim svima koji su dali doprinos, uložili vreme i energiju i ugradili svoja znanja i iskustva u ova dva predloga zakona. Imajući u vidu izuzetnu važnost zaštite zemljišta i poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog resursa i potrebu da se uspostavi relevantan zakonski okvir, verujem da će predloženi zakoni naići na odobravanje i verujem da ćete ih sa zadovoljstvom i u velikoj većini i prihvatiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslaniče, ja zaista ne volim da pridikujem, ne volim da se podsećam često šta je to bilo i da postavljam pitanje ko je kriv, ko je odgovoran, ali sigurno da vi ste jedan od onih koji me podsećaju i koji očekuju verovatno da ću ja i da ćemo moji saradnici zaćutati, a da ćete vi onda dobiti mogućnost da likujete, da kažete – eto, narode vlast ne čini ništa da spasi poljoprivrednike. Apsolutno nije tačno.
Tačno je, narode, da je potpisan SSP sporazum 2008. godine, mi ne govorimo da je sporazum loš i da nije bilo potrebno isti potpisati, mi govorimo da oni koji su dogovarali rokove za preuzimanje obaveza od strane Republike Srbije nisu dobro pregovarali. Nije trebalo puno mudrosti, pa razmisliti šta je to što je osetljivo, šta je to što je važno za srpsku poljoprivredu i za Srbiju kao državu? Pa zar to nije poljoprivredno zemljište? Pa, zar se nije moglo onda razmisliti kako su to uradile neke druge zemlje. Pa, zar se nije onda mogao tražiti dodatan period, pa lepo reći – mi ćemo dozvoliti prodaju zemlje strancima onda kada država Srbija postane punopravna članica EU.
Prema tome, to je jedna istina, ali vi volite da nas na to podsećate, pri tome ne govorite istinu, a to izgleda kao da nam je neko vezao ruke i noge, tera nas da plivamo, pri tom likuje i dobacuje sa obale i čeka kada ćemo da potonemo. Molim vas, nemojte to raditi, jer niste u pravu.
Ono što mi sada radimo to je da ono što je dogovoreno i potpisano pokušamo da promenimo. Narode, nije lako. Treba ubediti 28 država članica EU da naši pregovarači u tom momentu nisu dovoljno bili mudri. Nije lako, ali ćemo se mi boriti. A ono što je danas na dnevnom redu i o čemu mi govorimo proteklih nekoliko meseci, pa možda i godinu dana to je Zakon o izmenama i dopunama poljoprivrednog zemljišta. Ovaj zakon apsolutno nijednim svojim članom ne kaže da će strani državljani moći da kupe poljoprivredno zemljište.
Ovaj zakon isključivo u jednom svom članu i to članu 11. kaže – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovom propisanim ovim zakonom, pa daj državljanin Republike Srbije, pa da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo od najmanje tri godine, pa da je u mestu stanovanja, odnosno u ataru sela gde se zemljište prodaje takođe stanovnik najmanje tri godine i tako dalje, jasno su precizirana pravila.
Ova pravila garantuju da će po ovom zakonu moći da kupe zemljište isključivo naša poljoprivredna gazdinstva, mali i srednji poljoprivrednici. Vi sada kažete, zašto nismo pružili mogućnost da vi, da neko iz nekog drugog atara dođe u neki treći atar i da tamo kupi zemljište, upravo iz tog razloga što ste nam vezali ruke i noge i što moramo da brinemo i da mislimo o svemu. Dakle, samo oni lokalni poljoprivrednici mali mogu kupiti zemlju i ne može se provući kroz ove odredbe nijedan strani državljanin.
Postavili ste dosta pitanja, zašto 30%, razlika između centralne Srbije i Vojvodine, mi smo sve to obrazlagali i to ništa nije sporno, ali gospodo narodni poslanici, molim vas, ovaj predlog zakona je rađen na bazi podataka, ovo je tabela koju smo mi pripremili. Izvolite, ovde svako od vas može da dođe i da vidi po opštinama gde je koliki posed, koliko je državnog poljoprivrednog zemljišta. Tačno je, u Vojvodini se više izdaje, ali je tačno da u Vojvodini samo jedna lokalna samouprava poštuje zakon i svo zemljište koje je u državnom vlasništvu da na javno nadmetanje, odnosno na licitaciju. Sve ostale opštine u manjoj ili većoj meri nam smanje udeo koji daju na javno nadmetanje. Sada molim vas, sve ovo što je crveno, sve je to problematično.
Molim vas, da ne dužim, i da ne uzimam vreme, svako od vas može da dođe i da vidi i da čuje. Osamsto dvadeset osam hiljada hektara je prema RGZ-u, državno-poljoprivrednog zemljišta, molim vas, 260 hiljada je u zakupu. Pa, molim vas u čemu je problem, zašto mi brinemo? Da li će doći skoro vreme kada će naši poljoprivrednici i drugi naši građani želeti da obrađuju zemljište, a njega neće biti, verujem da neće skoro biti.
Znači, podaci su takvi koji govore u prilog ovome što kažem. Mi smo spremni svakog momenta da pred svaku lokalnu samoupravu, pred svakog poljoprivrednika i pred vas naravno, izađemo sa relevantnim podacima. Zahvaljujem.