Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8776">Snežana Bogosavljević-Bošković</a>

Snežana Bogosavljević-Bošković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Nastavljate da pričate onaj deo koji se tiče detalja. Mi ćemo o tome govoriti na sednici u okviru amandmanske rasprave. Ja sam spremna i sada da vam kažem i nemojte da sumnjate da su na izradi ovog zakona radili vrsni stručnjaci, pravnici. Nemojte da sumnjate da ćemo mi na sva ta vaša pitanja, da li je u skladu sa zakonom, da li je u skladu sa Ustavom, vrlo detaljno i iscrpno odgovoriti. Žao mi je što vreme ističe inače bih to i sada uradila.
Ne bih želela da ponovo otvaramo raspravu o pitanjima o kojima smo danas dosta razgovarali, ali prosto želim da kažem na samom kraju današnjeg zasedanja, opet se moglo čuti nešto što nije tačno. 
Možda bismo ponovo mogli reći nije lepo menjati teze, nije lepo govoriti neistine, ali biće prilika da kada budemo razgovarali o amandmanima da još jednom kažem da nije tačno da će nešto biti netransparentno, da nije tačno da ćemo mi davati zemlju zato što su to neki naši prijatelji zainteresovani za tu zemlju, da nije tačno da je „Al rabapeb“ kompanija kojoj smo mi opet nešto poklonili, da je to kompanija koja jednim delom učestvuje sa svojim kapitalom, drugi deo smo mi kao država Srbija učesnici i da prosto ne razvijam sada tu temu, biće prilika prekosutra kada budu amandmani ili kada budu, da na ta pitanja damo detaljne odgovore.
Na kraju želim da se zahvalim svim poslanicima koji su danas učestvovali u raspravi. Mislim da je izuzetno dobro što su u ovolikom broju razgovarali i govorili o zakonima, jer su svakako i nama na taj način pomogli da ove zakone javnosti prikažemo na najbolji mogući način.
Mislim da smo danas dobili podršku ogromne većine poslanika da radimo na tome da državno poljoprivredno zemljište kao dobro od opšteg interesa svih građana Republike Srbije bude korišćeno znatno više, znatno bolje, u interesu poljoprivrede, u interesu naših poljoprivrednika i svih građana. Nedopustivo je trenutno stanje. Nedopustivo je da se samo jedan manji deo, 30% raspoloživog zemljišta obrađuje, odnosno izdaje zvanično u zakup. Nedopustivo je i da onaj drugi deo koji ne tretiramo kao zvanično izdat u zakup, da se taj drugi jedan manji deo doduše koristi na nezakonit način, da pojedinci imaju od toga korist, da godinama izbegavaju plaćanje naknade. Nedopustivo je da uvek jedni isti računaju da će oni biti ti pobednici na tenderu i da će oni uvek baš dobiti u zakup državno zemljište, pa na bazi te svoje ubeđenosti i uverenosti da investiraju u svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Mi smo zaista odlučni. Uložili smo veliki rad, veliki trud. Puno su nam pomogli naši poljoprivrednici. Radili su sa nama. Sa terena su nam govorili kakvo je stanje i zajedno sa njima mi smo uspeli da zaista sagledamo izuzetno probleme. Nećemo dozvoliti više korupciju. Nećemo dozvoliti da lokalne samouprave budu neažurne. Nećemo dozvoliti da nadležni budu u sprezi sa moćnima. Nećemo dozvoliti da oni mali, srednji poljoprivrednici ili nemaju priliku da učestvuju u nadmetanju ili ako i učestvuju da dobiju neko zemljište sumnjivog kvaliteta, odnosno manjeg kvaliteta zemljište jer ono najbolje je već otišlo.
Dakle, povećaćemo površinu koja je obrađena. Sve što može da bude obrađeno daćemo u zakup. Ono što je slabijeg kvaliteta daćemo poljoprivrednicima besplatno. To je ono što smo danas rekli nula dinara početna cena i znamo da oni umeju i da od onog zemljišta slabijeg kvaliteta kada ulaže određena sredstva naprave zemljište sa koga se mogu proizvesti brojni poljoprivredni proizvodi.
Drugo, tačno je to da ćemo ponuditi u zakup zemljište, ali zato što imamo dosta već neobrađenog i zato što hoćemo opet da pomognemo malom poljoprivredniku i srpskoj poljoprivredi jer moramo da obnovimo i prerađivačke kapacitete i mlekare i hladnjače i objekte za preradu voća u sokove itd, sve ono što je stvarano decenijama, generacijama, što je nestalo mi moramo na ovaj način polako da podižemo i neće biti ugroženi mali poljoprivrednici. Naprotiv, mi njima hoćemo da pomognemo time što ćemo imati plasman za svoje proizvode, time što će moći da obezbede kooperaciju i saradnju. Da su nama na prvom mestu naši poljoprivrednici, a naši su mali, oni koji imaju 20, 30 hektara, a 97% je takvih u Srbiji, da su nam oni na prvom mestu to govori i ovo što smo ponudili i što vidim da je naišlo na odobravanje. Ponudili smo im deo državnog bogatstva da kupe, da ojačaju. Znači, da ekonomski budu spremniji.
Neko je danas govorio ovde koliko to košta. Tačno je, skupa je zemlja, negde je skuplja, negde je jeftinija ali nisu svi naši poljoprivrednici sada spremni da kupe 20 hektara i to tamo gde je najveća cena. U Srbiji se cene kreću u velikom dijapazonu. Poljoprivrednici nisu svi zainteresovani za 20 hektara, neki će kupiti pet hektara, a neki će kupiti sedam, a u nekoj sledećoj godini kupiće možda još pet ili sedam hektara, nebitno. Kažem, ovo je zaista iskrena namera ove Vlade i ovog Ministarstva da pomogne srpskog poljoprivrednika. Tačno je, da je inicijativa potekla od njih.
Takođe, kada se radi o zakupu, neko kaže, mi smo sad smislili zakup ali to nije tačno, ja sam pokazivala danas podatke, odnosno dokumentaciju gde se jasno vidi ko je to prvi inicirao taj zakon 30 godina, to su naši stočari. Vi znate da smo mi svi saglasni da nema tu među nama razlika kada se govori o tome koju granu poljoprivrede treba najviše podržati. Naravno, nama su sve one važne. Važno nam je i ratarstvo i voćarstvo, ali je stočarstvo to koje je generator razvoja celokupne poljoprivrede koje je u Srbiji zaista bilo ugroženo i sada smo mi uspeli pomalo da ga oporavimo.
Mi prosto ono što smo uradili u prethodnom periodu nikako ne možemo da dovedemo u pitanje. Hoću da kažem, da neko ne shvati pogrešno, mi imamo mali udeo onih većih gazdinstava, oko 2%, 2,3% su veliki posedi, oni koji imaju više od 30 hektara. Neki imaju 100 hektara, neki 150, itd. Oni su za naše uslove veliki, ali ja kažem, recimo u Holandiji oni nisu veliki. I, da neko ne shvati pogrešno, ne odričemo se mi njih, oni su nama takođe potrebni, oni su nama važni, ali oni su ti koji mogu sasvim sigurno prvi da apliciraju za sredstva iz evropskih fondova. Oni su ti koji mogu da učestvuju u nadmetanjima za pravo prvenstva i svi su bitni i svi su važni.
Prosto, želim da vam se svima još jednom zahvalim da sam shvatila danas da ste vi razumeli ono što Vlada želi i ono što mi želimo kroz ovaj zakon. I, da ne ostane da sam svima odgovorila, a nisam odgovorila Zelenima, želim i njima da se zahvalim što su ovom drugom zakonu koji je nekako ostao u senci ovog prvog, posvetili dužnu pažnju. Prosto, nam znači vaša pohvala, u smislu spremnosti i namere ministarstva da se podjednako dobro i kvalitetno pobrine i za pitanja zaštite životne sredine. Zaštita životne sredine, ekologija, je važna i mi smo puno i u toj oblasti i u tom segmentu radili. Ovaj zakon je jedan u nizu zakona koji smo pripremili, neke smo i branili. Zahvaljujem vam se, i ova zelena radna mesta, to su ta radna mesta koja interesuju i naš sektor.
Moram da se pohvalim sa rezultatima koji su ostvareni u oblasti klimatskih promena, zaista smo dobili sve pohvale, i od okvirne konvencije i od delegacije Evropske komisije, tako da radimo prosto koliko se može.
Klimatske promene, zelena ekonomija, borba za očuvanje životne sredine, sve je to na neki način, jedna celina i ja vam se zahvaljujem za podršku i naravno sve vas poslanike očekujemo na raspravi o amandmanima.
Čula sam da ima dosta amandmana i to me raduje, jer je to još jedna prilika da razgovaramo i da prosto sve ove nedoumice koje su se danas čule u toj amandmanskoj raspravi i otklonimo, tako da i amandmane koje ste vi uputili ćemo vrlo pažljivo razmotriti i u svakom slučaju, sve ono što bude u duhu zakona, što smatramo za konstruktivnu sugestiju i primedbu ćemo i prihvatiti. Pri tom, kao što ni ranije nismo učinili, nećemo ni u buduće praviti razliku između amandmana opozicije, pozicije ili partija, da ne kažem Socijalističke partije ili SNS-a.
Još jednom svima hvala i prosto, vidimo se vrlo brzo.
Poštovani narodni poslanici, mi smo obrazložili razlog zbog koga ovaj amandman ne prihvatamo, ali evo ja ću još jednom da ponovim zbog svih prisutnih, ali i zbog naših građana koji nas možda u ovom momentu još uvek prate i slušaju.

Dakle, ovde se ne radi apsolutno o ukidanju mere kreditne podrške, radi se samo o izmeštanju ove mere iz jedne vrste podsticaja u drugu vrstu podsticaja. Dakle, više to nije mera u okviru direktnih plaćanja, već je mera ruralnog razvoja. Na ovaj način mi u stvari vršimo usklađivanje sistematizacije ovih mera sa zajedničkom poljoprivrednom politikom i sa Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Dakle, kreditna podrška i dalje ostaje kao mera na snazi. Ništa se ne menja, osim ovog formalnog izmeštanja iz mera direktnog plaćanja u mere ruralnog podsticaja. Zahvaljujem.
Kada se radi o roku koji ste pomenuli u okviru amandmana 2, a i još nekoliko narednih amandmana, tretiraju pitanje roka 30. septembar. Dakle, taj rok smo i predložili upravo iz razloga što je uočeno kao problem u planiranju budžeta. Dakle, mi smo do sada planirali budžet, a pri tome nismo znali koliko ćemo imati korisnika. Znači, sada planiramo, a naredne godine se prijavljuju korisnici. Upravo svake godine smo imali znatno više zahteva nego što nam se opredeli sredstava po osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije.

Da bismo mogli dovoljno dobro da planiramo, mi sada predlažemo da presek bude u ovoj godini kao osnova za isplatu sledeće godine. To, naravno, ne znači da će neko biti uskraćen, s tim što će novoregistrovana gazdinstva dobiti podsticaje u svakoj narednoj godini. Znače, iz jedne godine u sledeću.

Na ovaj način mi obezbeđujemo izvesnost, obezbeđujemo mogućnost planiranja, a to je tako i u zemljama Evrope. Dakle, u ovoj godini se plaćaju subvencije za prethodnu godinu. Iz tog razloga i zbog neophodnosti da se poštuje Zakon o budžetu, da se poštuju raspoloživa sredstva, mi smo prosti iz tih razloga i predložili ove izmene. Nije tačno da neće poljoprivrednici dobiti subvencije 2016. godine, dobiće subvencije, u prelaznim odredbama to jasno piše, s tim što će u ovoj narednoj 2016. godini isplata početi znatno ranije.

Znači, subvencije kada se radi o biljnoj proizvodnji biće već isplaćene u martu mesecu, februaru-martu mesecu, tako da će one poljoprivrednicima doći onda kada su im i najpotrebnije, kada nabavljaju repro materijal za prolećnu setvu. Toliko.
Prihvata se ovaj amandman, ispravka sa ispravkom.
Apsolutno nije tačno da ukidamo mogućnost da lokalne samouprave i AP i ubuduće učestvuju u finansiranju poljoprivrednih proizvođača. Ta mogućnost ostaje i poželjna je kroz raznovrsne mere ruralnog razvoja. Tako da ovo što ste vi rekli apsolutno nije tačno.
Želim da svim poslanicima odgovorim, poslanicima koji su govorili, a tiče se premije za mleko. Pre svega, neće biti smanjene premije za mleko i u 2016. godini biće sedam dinara.

Mi jesmo predložili da bude do sedam dinara zbog potrebe da planiramo budžet, zbog činjenice da svake godine Zakonom o budžetu nam se opredeljuju određena sredstva za sve vrste podsticaja, Vlada posebnom uredbom, posebnim aktom po pojedinim merama određuje iznos sredstava.

A kada se radi konkretno o stočarstvu, poznato je da je ova Vlada učinila maksimalan napor da u skladu sa raspoloživim mogućnostima baš stočarstvo podrži i da pomogne i mi tu imamo i konkretne rezultate o kojima sam govorila na Skupštini u raspravi u načelu, da ne ponavljam ponovo, ali ovo što ste vi istakli da treba da bude sedam, biće sedam.

Do sedam smo rekli iz razloga što očekujemo da vrlo brzo se u potpunosti završi formiranje nacionalne referentne laboratorije, odnosno onog odeljenja koje će da se bavi ispitivanjem kvaliteta sirovog mleka.

Ona će nam pomoći da našim proizvođačima mleko plaćamo prema kvalitetu. Ja moram da kažem da jedan ogroman broj proizvođača već ima mleko ekstra kvaliteta, a onaj drugi, manji broj, koji nema sada trenutno sa ovom merom ćemo podstaći da i oni teže da što pre postignu mleko ekstra kvaliteta.

Dakle, ovo je podsticajno za naše proizvođače i ja sam uverena da će kao što je i u Hrvatskog, Mađarskoj da za vrlo kratko vreme 98% naših proizvođača imati upravo ovaj kvalitet mleka. Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, ne mogu da razumem potrebu pojedinih poslanika da govore da sam rekla ono što nisam rekla. Nisam govorila o podsticajima u biljnoj proizvodnji, ni da će biti 6.000, ni da će biti 5.000. Zakon je jasan i jasni su razlozi zbog kojih smo morali da donesemo ove izmene i dopune zakona. Jedino što sam rekla to je da kada se radi o premiji za mleko, ona jeste po zakonu do sedam dinara. Ja očekujem i uverena sam da će ona biti sedam dinara, jer smo uveli ovu odredbu do, iz razloga što očekujemo da vrlo brzo počne da radi laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.

Moram da kažem da je meni jako žao što ne mogu da prihvatim vaš amandman, što ne mogu da prihvatim amandman gospodina Marinkovića. Žao mi je što nisam ministar pre deseta, petnaest godina. Žao mi je što nisam ministar poljoprivrede, a da je Srbija, kao što je Austrija, kao što je Mađarska. Žao mi je što je u ovom momentu u prethodnih godinu i po dana meni pripalo da svoja profesionalna znanja i umeća usmerim u pravcu pomoći poljoprivrednoj proizvodnji Srbije.

Nasledili smo puno toga, između ostalog, i započetu ali ne završenu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka. I danas neko daje sebi za pravo da pita zašto to sada radimo, zašto nismo uradili, zašto nam je mleko ovakvog ili onakvog kvaliteta, zašto ga ne izvozimo u EU itd.

Moram da vam kažem, vi ste imali priliku, neki su imali priliku, nisu je dovoljno dobro iskoristili. Mi ono sada što imamo, to je zaista ogromna energija, ogroman entuzijazam, ogroman rad i ja verujem da ćemo mi uspeti, baš onako kao što sam malo pre rekla, kao naše kolege iz zemalja u okruženju, da postignemo taj vrhunski kvalitet.

(Marko Đurišić, s mesta: Za replika ne traje dva minuta?)
Uvaženi poslaniče, gospodine Marinkoviću, ja zaista poštujem sav vaš trud i doprinos vašoj poljoprivedi, ali pošto ste nabrajali godine kada ste bili u prilici da učinite nešto više, s obzirom na vašu funkciju u Upravu za veterinu, ali niste nam rekli za 2008. godinu ko je taj koji je ispregovarao ovako loše rokove za liberalizaciju tržišta poljoprivrednih proizvoda, pa između ostalih problema sačekao me je i taj problem prošle i ove godine.

Lepo je što ste vi uspeli da usaglasite sertifikate, da dogovorite procedure za izvoz mesa na tržište EU. To je zaista sve za pohvalu, ali paralelno je trebalo da vodi računa i o stočnom fondu, a ne da nam stočni drastično pada, a da mi sada pokušavamo da ga podignemo iz pepela. Pošto ste veterina, pošto smo srodni po strukama, znamo koliko je potrebno nekada, kada se uništi stočni fond ili kada se smanji na neki nivo, vremena da se podigne.

Hvala vama za vaše zalaganje da se nama opredele veća sredstva, kao Ministarstvu poljoprivrede, a za potrebe agrarnog budžeta. Neka niko ne misli ovde od poslanika da svako od nas ministara nije želeo i nije tražio više. Neka niko ne misli da ministar finansija i cela Vlada nije želela baš da nam izađe u susret, ali postavlja se pitanje – zbog čega mi sada imamo ovako male mogućnosti, zbog čega su nama veliki krediti, kamate, veliki dugovi koje smo nasledili, zašto moramo da sprovodimo mere fiskalne konsolidacije?

Dakle, jako ste nam malo mogućnosti…
… pri tome, opet ne mislim na vas lično, nego malo smo toga nasledili što može da nam koristi sada. Jedino možemo sa ovako upornim radom i entuzijazmom da nadoknadimo ono što je propušteno.
Poštovani poslaniče, želim da vam kažem da apsolutno nije tačno da je ovoj Vladi poljoprivreda zadnja rupa na svirali, kako ste vi to rekli.

Ova Vlada je zaista svesrdno angažovala da maksimalno podrži i pomogne poljoprivedu. Kao jedan od dokaza reći ću samo to, prošle godine opredeljena su nam dodatna sredstva, četiri i po milijarde, negde u ovo doba. To su sredstva koja smo utrošili za isplate subvencija zaostalih dugovanja. Ove godine, ponovo opredeljena su dodatna sredstva, devet milijardi i 700 miliona.

Dakle, jako velika sredstva su dodatno dodata poljoprivredi. Ne samo to, ova Vlada želi da podstakne stočarsku proizvodnju, proizvodnju koju je nasledila na istorijskom minimumu. Vi znate da smo prošle godine usvojili povećanje iznosa za one mere koje podstiču stočarsku proizvodnju.

U ovoj godini mi smo na osnovu tih mera isplatili skoro dve milijarde više nego u 2014. godini. Isplatili smo sto miliona više premija nego u 2014. godini i mi imamo u tom smislu rezultate i u zaustavljanju pada stočnog fonda i u povećanju i proizvodnje mleka i proizvodnje mesa.

Dakle, rezultati su tu i nemojte da zaboravimo, jeste kasno i dugo radimo, ali nemojte da zaboravite ni one mere koje je Vlada preduzimala kada je trebalo zaštiti proizvođače mleka, a vi znate da kada su se pojavili viškovi mleka, dodatna sredstva su izdvojena iz budžeta da se otkupe tržišni viškovi.

Kada su se pojavili problemi sa plasmanom svinja, dodatna sredstva iz budžeta da se otkupe, dakle svinje da prosto mogu da nastave svoju proizvodnju. Da ne pričam o onome što smo morali da uvozimo, zahvaljujući nekima koji u prethodnom periodu nisu bili dovoljno odgovorni prema agraru.
Zahvaljuje.

Hvala, poštovani kolega, ali ja moram da kažem još neku.
Kada se radi o statističkim podacima koje vi pominjete, vi morate da znate da mi baratamo podacima, odnosno koristimo podatke zvaničnih institucija, Saveznog zavoda za statistiku, Narodne banke, Ministarstva finansija i, naravno, drugih relevantnih institucija.

Takođe treba da znate da je naše, što sam i istakla već, da smo mi zaista želeli i više i tražili više, ali mogućnosti su naše ovolike kolike su.

Takođe treba da znate da ono što su nekada mogli naši prethodnici pre deset godina, mi sada ne možemo. Vi kažete trebaće nam sreća. Da, naravno, trebaće nam i sreće i pameti i mudrosti i umeća. Mi smo svesni da imamo malo mogućnosti, ali mi ćemo se potruditi da koristimo evropske fondove.

Vi znate za ovaj IPAR program. Vi znate da su mnogi pre nas pokušavali, radili, ali nisu uspeli da ga ostvare. Mi ćemo se orijentisati na bolje iskorišćavanje onih resursa koji do sada nisu dobro korišćeni. Upravo iz tog razloga smo i predložili izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Mi želimo da ono što nije išlo u državnu kasu bude u državnoj kasi, da bude u korist poljoprivrede.

Dakle, uz evropske fondove, uz bolje korišćenje raspoloživih resursa, pa u krajnjoj liniji uz ovu laboratoriju za mleko koju su započeli da formiraju pre 2000. i neke godine, 2004. godine, započeli, uzeli novce, uzeli su projekte od EU i na kraju su je ostavili neformiranu. Imam utisak da neko nije želeo to da završi. Znate li koliko bi pomoglo nama da smo je ranije imali, koliko bi to doprinelo da imamo bolji kvalitet mleka? Pa, naši poljoprivrednici znaju da rade i oni hoće da rade. Treba ih samo dodatno stimulisati.
Ako znaju da će biti plaćeni po kvalitetu, oni će sigurno to poštovati. Mnoge šanse su propuštene.
Evo samo kratko da kažem da se slažem sa vama da je neophodno da poljoprivrednici u znatno većoj meri osiguravaju svoje useve, da osiguravaju svoja sredstva za rad i tačno je to da imamo vrlo mali procenat onih koji se osiguravaju. Mi se zaista trudimo da i sa nivoa ministarstva i sa nivoa naših poljoprivrednih savetodavnih službi govorimo i da prosto edukujemo poljoprivrednike da je potrebno da se osiguraju, da je to važno i da je to dobro, da je to sigurnost njihovog proizvoda. Mislim da naši poljoprivrednici do skoro to nisu dovoljno ozbiljno  shvatali, jer nekako uvek kada se desi neka šteta, oni naravno se jave državi, dođu kod nas u Ministarstvo, traže nadoknadu štete i znaju da uvek država izađe u susret, ali da nismo uvek u mogućnosti da štetu nadoknadimo u onoj meri u kojoj to oni od nas očekuju.

Što se tiče vašeg predloga da se procenat osiguravanja, odnosno premiranja premije osiguranja, odnosno regresiranja premije osiguranja poveća sa 40 na 50%. Mi prosto možemo ovo da tumačimo u kontekstu i onih vaših prethodnih amandmana zašto do šest hiljada, neka bude do osam hiljada. Zašto do sedam, neka bude do 10 dinara. Prosto, mislim da je to više populistički, kao što su i rekle vaše kolege poslanici, da se kaže da vi hoćete, a mi sad nešto ne damo. Eto tako. Zahvaljujem.