Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, postavljena su pitanja ministru poljoprivrede. Koristim priliku da odgovorim na konkretna pitanja i da na početku kažem da mi se čini da je, kada se govori o poljoprivredi i o poljoprivrednicima, često ta briga deklarativnog karaktera.
Ova Vlada zaista ne pomaže poljoprivredu deklarativno, već suštinski. Pomaže je nizom mera i, ako mi dozvolite, ja bih samo neke od tih mera koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu i pomenula.
Pored agrarnog budžeta koji ste prošle godine usvojili i ove godine usvajamo, moram da kažem da nije smanjen agrarni budžet, dakle, ona davanja prema poljoprivrednicima ostala su praktično na istom nivou, čak su ove godine blago i povećana. To je pod broj jedan. Ali, mi nikako ne smemo da zaboravimo da je prošle godine Vlada opredelila dodatna sredstva za isplatu subvencija prema poljoprivrednicima. To su zaostali dugovi iz prethodnih godina koji su se prenosili iz godine u godinu. Prošle godine u ovo doba opredeljenih je dodatnih 4,5 milijarde dinara koje su opet uplaćene na račune naših poljoprivrednih proizvođača.
Ovo o čemu vi danas govorite i postavljate pitanje: „Kako će biti sledeće godine, kada ove godine imamo dodatne zahteve?“, to je tačno. To je veličina Vlade i veličina u smislu razumevanja Ministarstva finansija koje je razumelo dodatne zahteve poljoprivrednika, dakle, pored onih zahteva koji su mogli da budu podmireni opredeljenim budžetom, a koje ste vi usvojili. Imali smo i više zahteva. Dakle, Vlada nije želela da ostavi te ljude na cedilu. Naprotiv, donela je odluku da se za sve prijavljene zahteve opredele sredstva i da svi podnosioci zahteva budu isplaćeni. To je dodatnih 9,7 milijardi dinara. Molim vas, mislim da to zaista zaslužuje svako poštovanje i zaslužuje da se jasno i glasno kaže građanima Srbije i našim poljoprivrednicima.
Kažete – kolika će biti premija za mleko, jer u novim izmenama i dopunama zakona kaže se da će biti do sedam dinara? Ja kažem – biće u ovoj godini sedam dinara, biće i narednih godina tako. Ovaj prefiks koji kaže: „do“ je u stvari iz razloga što nam je plan, a to je i zahtev poljoprivrednika, da što pre počne da radi nacionalna referentna laboratorija.
Mi smo uspeli u prethodnih godinu i po dana da ovu laboratoriju pokrenemo, vi to dobro znate da je njeno formiranje započeto 2004. godine, da je nas sačekalo da posao uradimo do kraja i da konačno počne da funkcioniše.
Poljoprivrednici hoće da budu nagrađeni. Oni koji proizvode mleko ekstra kvaliteta, oni koji se sa dužnom pažnjom odnose prema svim onim pitanjima zdravstvene ispravnosti i bezbednosti kada se radi o ovom izuzetnom važnom proizvodu traže da budu adekvatno i nagrađeni upravo iz tih razloga stoji ovaj prefiks, do.
Pri tom, želim da vam kažem i to da je ova Vlada i ovo ministarstvo poseban akcenat stavilo upravo na razvoj stočarstva i da mi u tom smislu imamo i rezultate, a kako smo stavili akcenat. Tako što smo značajno povećali davanja baš za stočarstvo, jer smo ga zatekli na jednom istorijskom minimumu. Kako smo povećali izdavanja?
Dakle, pored ove premije za mleko koja je isplaćivana u iznosu od sedam dinara, mi smo u prošloj godini povećali davanja po kvalitetnim priplodnim kravama sa 20 na 25 hiljada. Mi subvencionišemo kredite za nabavku kvalitetnih životinja, pa sada naši poljoprivrednici mogu da nabave životinje sa fiksnom kamatnom stopom od 4%. Mi izdvajamo značajna sredstva i za opremu u preradi, dakle i u sektor mleka i u sektor mesa.
Ako dozvolite, a želim samo da uz sve ovo što je Vlada učinila i što čini da pomogne i podrži poljoprivredu, želim da kažem i neke od rezultata koji su evidentni. Dakle, mi jesmo zaustavili pad brojnog stanja stoke, jesmo taj fond povećali, nismo zadovoljni povećanjem, ali je povećan, povećan je za nešto više od 2% i ne samo da je povećan stočni fond u smislu, pre svega broja muznih krava, povećana je proizvodnja mleka. Takođe, za 2,8% povećana je proizvodnja goveđeg mesa, povećali smo izvoz. Prošle godine smo imali suficit veći od milijardu, preko dve i milijarde i 400 evra smo izvezli poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Ove godine u prvih 10 meseci, takođe imamo pozitivan rast, imamo suficit već sada milijardu 80 miliona evra. Dakle, izvoz dve milijarde 142 miliona evra. Očekujem da ćemo u ova dva preostala meseca imati rezultate kojima ćemo se takođe ponositi i koji će biti veći u odnosu na rezultate koji smo imali u prethodnoj godini.
Hoću da kažem dobijamo, imamo podršku, imamo pomoć, ali na adekvatan način i uzvraćamo. Moram da kažem da i u drugim sektorima smo postigli odlične rezultate, vi znate da smo u ovoj godini prvaci u svetu po proizvodnji malina, prošle godine naš prinos je bio 60 hiljada tona, ove godine 100 hiljada tona, imamo rekordnu proizvodnju i jabuke, imamo odličnu proizvodnju povrća.
Zabeležen je veliki porast izvoza upravo ovih vrsta prema Ruskoj Federaciji. Dakle, ne stoji uopšte vaša tvrda da će biti poljoprivrednici oštećeni, naprotiv poljoprivrednici neće biti oštećeni i mi ćemo i dalje raditi svom snagom da pomognemo poljoprivredu i da ovaj pozitivan trend koji sam sada istakla bude nastavljen i u narednom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani poslaniče, primili smo vaše amandmane. Već sam se upoznala sa njihovom sadržinom i pažljivo ćemo svaki razmotriti i sve ono što je u duhu zakona i što je moguće da prihvatimo mi ćemo prihvatiti.
Vi ste danas razumeli poruku koju sam poslala poljoprivrednicima i poslanicima. Dakle, mi želimo da ubuduće uspostavimo jedan predvidiv sistem plaćanja subvencija prema poljoprivrednicima, s obzirom na iskustva iz prethodnih godina kada je uvek bilo znatno više zahteva u odnosu na raspoloživ budžet.
Prošle godine je Vlada imala razumevanja za povećan broj zahteva, odnosno za zahteve koji su stigli u skladu sa zakonskim procedurama i pravilima, ali nisu mogli da budu podmireni iz raspoloživih sredstava agrarnog budžeta i opredelila je dodatna sredstva.
Vi znate da nam je prošle godine kroz rebalans dodatno dato da podelimo kao subvencije u poljoprivredi 4,5 milijarde dinara. Ove godine takođe se prijavio znatno veći broj poljoprivrednih gazdinstava za subvencije. Dakle, mnogo veći broj nego što je to bilo moguće podmiriti kroz raspoloživ budžet koji je prošle godine usvojen i ove godine, zahvaljujući Vladi i zahvaljujući razumevanju za položaj poljoprivrednih proizvođača, pronađena je mogućnost da se na sve zahteve odgovori pozitivno.
Međutim, ono što nije moguće u narednim godinama, to je da prosto za poljoprivredu, kao za ni jednu drugu granu, ne važe pravila planiranja. Od nas se očekuje da i mi moramo da se uklapamo kao i drugi sektori što se uklapaju i da planiramo unapred sredstva. Zbog toga smo mi, u skladu sa politikom Vlade, u smislu i fiskalne konsolidacije i ekonomskih mera štednji, morali da prihvatimo ovaj model koji je sadržan u Zakonu o podsticajima, odnosno u izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Dakle, ništa se neće značajnije promeniti, osim u onom delu koji se odnosi na biljnu proizvodnju. Mi ove godine imamo 33.000 novih poljoprivrednih gazdinstava, na koje nismo računali. Dakle, oni su se prijavili nakon usvajanja budžeta i to je ono što je dovelo do toga da Vlada sada mora da reaguje kroz dodatna sredstva, a 9,7 milijardi, složićete se, zaista je izuzetno veliki novac.
Dakle, pošto smo za podsticaje u biljnoj proizvodnji prošle godine izdvojili 20 milijardi, ove godine će biti možda nešto manja, ali otprilike u tom nivou. To je zaista izuzetno velika suma koju ovaj budžet ne može da podnese i zbog toga je, kao jedno optimalno i prihvatljivo rešenje, koje je inače rešenje koje se primenjuje u zemljama EU, dato ovo što je dato u zakonu. Dakle, nakon prijavljivanja, sabiranja broja hektara koji će biti subvencionisani u jednoj godini i raspoloživih sredstava, za tu meru odrediće se i visina podsticaja po hektaru.
Pri tome moram da kažem i to da smo kao još jednu garanciju za sigurnost planiranja uveli da se u narednim godinama presek za planiranje budžeta za poljoprivredu u tekućoj godini pravi prethodne godine, zaključno sa 30. septembrom, kako bi još jednom imali tu sigurnost u planiranju. Svi će dobiti sredstva, neko će dobiti u tekućoj godini, a oni novi u narednoj godini, što mislim da nikako neće ugroziti ni poljoprivredne proizvođače, ni poljoprivrednu proizvodnju, prem to što su sve druge mere, posebno kada se radi o merama u stočarstvu, kada se radi o merama ruralnog razvoja, kada se radi o podsticajima za investicije u poljoprivrednu proizvodnju, ostale na istom nivou.
Dakle, samo su to bili razlozi zbog kojih smo morali da predložimo ove izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i opet kažem, sve to u skladu je sa onim što se primenjuje i u drugim zemljama Evrope i zemljama u okruženju. Toliko. Zahvaljujem.

Samo da dopunim prethodno izlaganje, zaboravila sam maločas da kažem. Kada se radi o ovoj mogućnosti da lokalne samouprave i organi autonomne pokrajine podstiču poljoprivrednu proizvodnju, ona je postojala i postoji i po novom izmenjenom i dopunjenom Zakonu o podsticajima. O tome ću više govoriti kada budu amandmani, ali samo zarad javnosti i da prosto vama kažem, znači, ništa ne ukidamo. Nama će i dalje biti važna i pomoć lokalnih samouprava za našu poljoprivrednu proizvodnju u celini. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Poštovana narodna poslanice, vi ste danas prvi pokrenuli pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i ja želim da kažem zbog vas, ali i zbog naših gledalaca, da je i ove godine opredeljen fond koji će biti iskorišćen u projekte koji se tiču zaštite životne sredine.
Vi ste pomenuli „Zeleni fond“, mi smo ga najavili i tačno je da će biti uspostavljen. Da bi bio uspostavljen, potrebno je da budu usvojena ona tri zakona koja ste vi imali priliku da diskutujete i da o njima razgovarate sa predstavnicima Ministarstva nedavno ovde u Skupštini. Mi smo zaista učinili sve da oni što pre budu pred narodnim poslanicima, ali zbog procedura koje je bilo potrebno sprovesti pre sve kada se tiče saglasnosti od strane Evropske komisije, nismo uspeli pre nove godine. Nadam se da će biti u januaru, eventualno u februaru, a odmah iza toga sledi sve ono što nose ova tri zakona u smislu „Zelenog fonda“.
Zarad vas i zarad javnosti, želim da kažem da je ove godine opredeljeno za poslove u oblasti zaštite životne sredine 5,27 milijardi dinara, to je za 1,6% manje u odnosu na prošlu godinu, prosto, u nivou je tih sredstava.
Ova smanjenja se odnose na uštede na nivou centrale, da tako kažem, a što se tiče onih projekata koji se odnose na upravljanje otpadom, na projekte u oblasti zaštite životne sredine, kao što je recimo ispitivanje kvaliteta vode i sedimenata, zatim zaštite i očuvanje strogo zaštićenih vrsta, uspostavljanje ekološke mreže, uspostavljanje mreže „Natura 2000“, ništa nije uskraćeno. U tu svrhu je opredeljeno 4,18 milijardi dinara, što je oko 80% od ukupnog fonda za pitanja životne sredine.
Pomenuli ste i divlje deponije i prosto smetlišta u Srbiji. Vi ste potpuno u pravu, ali ja moram vas da podsetim da pitanja uređenja deponija i uređenja tokova otpada nisu pitanja koja su u nadležnosti ministarstva. To su komunalna pitanja. Lokalne samouprave je trebalo već da uspostave sisteme upravljanja otpadom, da naprave regionalne deponije. Vi znate da je strategijom predviđeno više od 20 deponija, da samo je manji broj njih izgrađeno i sada se sa pravom postavlja pitanje – šta smo uradili u prethodnom periodu, u prethodnim godinama. Zašto ništa nismo preduzeli da taj posao završimo? Tako da je sada opravdano i ono pitanje koliko su te regionalne deponije zapravo sada u skladu sa savremenim trendovima u razvijenim evropskim zemljama.
Vi znate, složićete se sa mnom, da se ovde zaista vrlo brzo menjaju i direktive i da se vrlo brzo iznalaze nova tehnološka rešenja, osavremenjavaju modeli upravljanja otpadom. Otpad više nije otpad, već sirovina u najvećem procentu, odnosno u najvećem udelu kada se radi o ukupnoj količini. S tim bi se složila i ovo je možda i prilika da podsetimo. Sve lokalne, pokrajinske sekretarijate, sve institucije sistema da svako sebe treba da nađe u ovoj priči, da postavi sebi pitanje - šta je uradio? Pa čak i naši građani treba da postave sebi pitanje - da li se dovoljno odgovorno odnose prema životnoj sredini, prema okruženju, prema generacijama koje dolaze? I to su pitanja koja treba postavljati i zahvaljujem vam se na prilici da ovo i sada kažem.
Što se tiče subvencija, one su zaista na nivou prošlogodišnjih. Čak nešto više je iznos subvencija za 2016. godinu, u odnosu na 2015. godinu predviđen. Prosto, vi i svi ostali treba da znaju da ovo što se sada uzima kao manjak, to je u stvari ono što Vlada dodatno opredeljuje poljoprivredi. Opredelila je prošle godine 4,5 milijarde, opredeljuje ove godine 9,7 milijardi.
Ja moram da kažem i to je verovatno svim našim poljoprivrednicima jasno, velika su to sredstva za Republiku Srbiju. Prošle godine isplatili smo 35 milijardi, ove godine opet biti oko 35 milijardi. To je oko 800 miliona evra. Verovatno za neku ekonomski razvijenu zemlju, zemlju EU poput Holandije, Nemačke, to i ne bi bila neka velika sredstva, ali za Srbiju, s obzirom na sve ono što smo zatekli i što smo nasledili su zaista sredstva koja zaslužuju poštovanje i poštovanje nas koji smo u toj oblasti prema drugim kolegama koji su imali poverenja prema nama da nam ta sredstva opredele.
I opet želim da kažem da ćemo se mi i na dalje truditi da svaki dinar agrarnog budžeta, baš kao što je malopre i premijer rekao, zapravo ode u poljoprivredu, da bude iskorišćen na najbolji mogući način onom koji zaista obrađuje zemlju, a ne onom koji samo na osnovu posedovne liste dobije sredstva iz agrarnog budžeta i ne iskoristi ih na pravi način. To je naša misija, to je naš zadatak i mi verujemo da ćemo uspeti. Pozitivni rezultati prošlogodišnji, uprkos poplavama, nam daju za pravo da budemo optimisti.
Ovogodišnji rezultati, prvih 10 meseci su takođe dobri. Bolji su nego prošlogodišnji. Mi smo prosto optimisti i verujem da su i naši poljoprivrednici optimisti.
I još jednom, zahvaljujem na pažnji, zahvaljujem na pitanjima, a sve pojedinosti ćemo sasvim sigurno moći i šire i bliže da elaboriramo kada budu na dnevnom redu amandmani. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, ja sam danas više puta obrazlagala navode pojedinih poslanika da je smanjen budžet za poljoprivredu, ali kao što su i moje kolege po više puta ponavljali, evo, i ja ću sada da ponovim. Dakle, u 2016. godini agrarni budžet, deo koji se opredeljuje prema poljoprivrednicima, je gotovo isti kao i u 2015. godini.
Ono što vi pominjete i što stvara zabunu, to je što je u prošloj godini Vlada izdvojila dodatna sredstva na prošlogodišnji agrarni budžet, kao što i ove godine izdvaja dodatna sredstva, tako da želi da svima onima koji su aplicirali za podsticaje sredstva praktično i opredeli, odnosno da im uplati na njihove račune. Pri tom, to nisu sredstva koja su bila u okviru predviđenog agrarnog budžeta. To je bilo do sada tako. Međutim, sada moramo da uspostavimo jedan realan sistem koji će značiti predvidivost, što znači da ne možemo više trošiti ono što nemamo. Trošimo ono što imamo.
Dakle, u narednoj godini smatrali smo da je najpravičnije da se oni podsticaji koji se odnose na biljnu proizvodnju srazmerno podele našim poljoprivrednicima prema podnetim zahtevima, odnosno prema hektarima. Zašto? Zato što su neki naši poljoprivrednici u ovoj godini iskoristili mogućnost, pa su našu prošlogodišnju meru smanjenja sa 100 na 20 hektara na neki način zloupotrebili, podelili gazdinstva, registrovali gazdinstva na članove porodice, užu i širu familiju itd, tako da smo mi morali da na ovaj način reagujemo.
Mi smo mogli drugačije, da ne promenimo ništa, a da isplaćujemo subvencije u biljnoj proizvodnji do nivoa sredstava, kao što smo mogli i ove godine. Znači, oni koji pre podnesu zahtev, oni bi dobili. Ostali ne bi dobili. Smatrali smo da to nije realno i da to nije pošteno i da to nije pravično i mi se ponašamo ovde zaista krajnje odgovorno, socijalno odgovorno i želimo da svi naši poljoprivrednici koji apliciraju, da dobiju srazmerno raspoloživim sredstvima, dakle, da niko od njih
ne trči, da niko od njih ne zauzima red ili busiju da bi dobio ono što mu sleduje.
Zašto kada se radi o biljnoj proizvodnji? Zbog toga što kažem – dele se gazdinstva, dovode nas u poziciju da nikada ne znamo šta ćemo imati u narednoj godini, najviše sredstva odlazi upravo na tu meru. Dakle, oko 20 milijardi prošle godine, 20 milijardi ove godine.
Što se tiče subvencija u stočarstvu i drugih mera, one kreditne podrške, podrške za nabavku opreme za mlekarski sektor, za preradu mesa, za podizanje novih zasada, sve to ostaje isto. Praktično, ovu meru prethodnu nismo mogli da kontrolišemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslaniče, apsolutno ne prihvatam vašu argumentaciju, jer nije tačna. Niti se odričemo rakije, niti je brišemo iz zakona. Prosto rakija je jako alkoholno piće u kontekstu predloženog zakona. Jaka alkoholna pića su sva pića namenjena ljudskoj upotrebi sa minimalnim sadržajem alkohola od 15%.
Pripremili smo uz zakon prilog o kategorijama jakih alkoholnih pića i rakija je pod rednim brojem 9. Jasno se precizira kako se proizvodi i kakve osobine mora da poseduje voćna rakija, ona na koju vi mislite kada predlažete ovaj amandman.
Vi predlažete formalnu izmenu. Mi formalnu izmenu u ovom delu nismo spremni da prihvatimo, zbog toga što želimo rakiju, našu domaću, tradicionalnu rakiju na poseban način da promovišemo.
Vi znate da smo predložili kompletnu proceduru i pravila za uspostavljanje geografske oznake. Prilog ovome da je naše razmišljanje dobro govori činjenica da smo 1994. godine imali Zakon o vinu i rakiji, da smo 2009. godine, takođe imali Zakon o rakiju i drugim alkoholnim pićima. Znači, dva prethodna zakona u svom nazivu su imala rakiju, ali nismo ništa uradili da zaštitimo našu domaću rakiju.
Dakle, u ovom periodu, prethodnih 20 godina, samo šest rakija imaju oznake geografskog porekla, pri čemu samo je još jedna aktivna ili aktuelna i to „Šljivovica kraljica“. Znači, formalnim upisivanjem naziva do kog je nama stalo ne postižemo rezultat. Zbog toga ne prihvatamo ovaj amandman.

Kao odgovorna Vlada i kao odgovorno Ministarstvo, verujem da je ovde ogromna većina poslanika odgovorna, jasno je da moramo da poštujemo međunarodne standarde i norme i, u tom smilslu, standarde i norme EU.
Molim vas, šta biste rekli, da li postoji zakon, recimo u Škotskoj zakon o viskiju i o drugim alkoholnim pićima ili zakon o metaksi i drugim alkoholnim pićima ili zakon o konjaku i drugim alkoholnim pićima? Dakle, ne postoje.
Jasno je u zakonu, kategorija devet, mogu da vide svi, data rakija, rakija od voća, ona na koju vi mislite. Rakija se proizvodi u Srbiji, naš je brend, ali rakiju proizvode i u drguim zemljama, recimo u Nemačkoj. Nemačka je veliki proizvođač rakije, više od 30 hiljada malih gazdinstava proizvodi rakiju. Molim vas da ne dovodite u zabludu naše poljoprivrednike i naše gledaoce, rakija ostaje i ona je brend. Nije u nazivu zato što to nije u skladu sa međunarodnim standardima. To bi isto bilo kada bi smo rekli – kiseonik i ostali elementi periodnog sistema. Zašto kiseonik? Zato što bez njega nema života, ali to nigde nije tako.
Prema tome, mi se sa ovim zakonom uklapamo u međunarodne standarde, formalno nije u nazivu, ali suštinski branimo i štitimo rakiju kroz jasnu proceduru kojom ćemo štititi oznaku geografskog porekla i koja će nam dati mogućnost za dodatnu promociju i za širenje ovog našeg artikla, ne samo na nacionalnom, već i na međunarodnom tržištu.
Pri tom, želim da vam kažem, ne poštovanje međunarodnih standarda i ne poštovanje ovih pravila znači da naši proizvođači bi mogli da prodaju samo sami sebi ili nama ovde, ne bi mogli svoj proizvod da plasiraju u inostranstvo. To je još jedan od važnih razloga zbog kojih predlažemo jedan izuzetno dobar i evropski i zakon u interesu naših proizvođača.

Hvala.
Uvaženi poslaniče Kovačeviću, moram da vam se puno zahvalim što ste sa dužnom pažnjom čitali zakon i ovi vaši amandmani svedoče o tome da vi zaista ste želeli krajnje dobronamerno da popravite, odnosno da poboljšate sam tekst zakona. Međutim, ovaj amandman nismo usvojili iz dva razloga.
Prvo, iz razloga što nije bila namera da se obrazlaže tehnologija proizvodnje. Znači, ukoliko bismo prihvatili vaš amandman onda bi zakon bio nepotpun, jer ne sadrži obrazloženje ni za druge faze u samom tehnološkom procesu kao što je, recimo, destilacija, kao što je fermentacija itd. Znači, komplikovali bismo zakon, a namera zakona nije obrazlaganje tehnološkog procesa. To je jedan razlog.
Drugi razlog je taj, što prema pravnoj metodologiji, jedinstvenoj metodologiji kada se radi o prikazivanju, odnosno predstavljanju članova jednog zakona važi pravilo da kada se jedan izraz javlja samo jednom u zakonu onda po toj metodologiji se posebno ne definiše, odnosno posebno se ne obrazlaže. To su razlozi zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen uz svo uvažavanje vašeg obrazloženja za koje mislim da je zaista na mestu.
Prosto, želim da verujete da ovo nije bilo ništa drugo sem ovih stručnih pitanja, odnosno stručnih razloga zbog kojih nismo mogli da prihvatimo vaše amandmane. Inače, vama se jako zahvaljujem, zaista i drugi amandmani su vam vrlo kvalitetni i vidi ste da ste dobar poznavalac ove problematike.

Samo kratko.
Želim da kažem zarad javnosti, naših gledalaca, apsolutno ne postoji nikakvo razmimoilaženje između poslanika koji su predstavnici vladajućih partija, ali i poslanicima koji čine dobar deo opozicije i nas iz Ministarstva poljoprivrede i Vlade Republike Srbije kada se radi o diskusiji koja je tekla u prethodnom periodu.
Cela polemika svodi se na to da li treba da stoji u nazivu zakona „rakija“ ili ne treba da stoji. Mi smo rekli da smo u potpunosti usaglasili naš zakon sa standardima međunarodnim, sa standardima EU i da nismo stavili u naziv „rakiju“, iz prosto formalnih razloga.
Suštinski, mi ćemo rakiju i dalje tretirati kao nacionalni brend. Zakon nam pruža mogućnost da je zaštitimo, baš kao što su zaštitili svoje nacionalne brendove, i Francuzi svoj konjak, i Škoti svoj viski i metaksu Grci.
Dakle, mi se uklapamo zajedno sa njima. Kako se oni bore na svoj način za svoja pića, za svoje tradicionalne proizvode, borićemo se i mi za našu rakiju. Rakija je u zakonu pod rednim broje devet, jer je to kategorizacija na međunarodnom nivou, na nivou standarda EU. U tome je suština.
Dakle, mi se ovde ne borimo formalno da bi smo rekli „rakija“ a neučinili ništa za nju. Mi se borimo suštinski, pripremili smo zakon koji pruža mogućnost za veliku promociju, za dodatu vrednost našeg domaćeg proizvoda i za, ono što je najvažnije, da taj proizvod zaštitimo i na nacionalnom i na međunarodnom nivou i da bude naš značajan izvozni artikal. Hvala.

Samo kratko da obrazložim zbog čega nismo prihvatili amandman.
Nismo prihvatili amandman iz jednostavnog razloga što sam Predlog zakona predviđa mogućnost da se obezbedi zaštita geografske oznake u roku od mesec dana. To je u slučajevima kada su zahtevi potpuni.
U drugim slučajevima, kada imamo više različitih mišljenja koja su u isto vreme prisutna i suprotstavljena, onda smo dali rok do godinu dana, što ne znači da ne može da se taj posao i sve te procedure završe i za tri meseca ili za šest meseci.
Zašto smo rekli do godinu dana? Zbog toga što je ovo sada jedna novina. Ranije se štitilo individualno geografsko poreklo ili geografska oznaka, individualni proizvođač je želeo da zaštiti svoj proizvod i to je njegovo individualno pravo. Mi ovim zakonom sada uvodimo kolektivno pravo na određenu geografsku oznaku. Kako je u pitanju kolektivno pravo, više proizvođača sa jednog lokaliteta, sa jednog područja, sa jedne teritorije da koriste tu geografsku oznaku, za očekivati je da ti proizvođači nemaju uvek u potpunosti usaglašena mišljenja, posebno kada se radi o nekim tajnama, kada pričamo o specifičnostima u proizvodnji, specifičnom ukusu, mirisu, senzornim karakteristikama itd.
Šta je u tim slučajevima uloga Ministarstva? Uloga Ministarstva je da pokuša da izvuče najbolji mogući proizvod, odnosno najbolje moguće rešenje koje će zadovoljiti sve njih koji će kasnije koristiti tu oznaku geografskog porekla. I ova oznaka je sada jedan trajni dokument, to je jedno trajno bogatstvo. Zbog toga mi predviđamo jedno potpuno jasnu, otvorenu, transparentnu proceduru, u kojoj preuzimamo ulogu medijatora, sa ciljem da dođemo do najboljeg rešenja. Zato je rok do godinu dana, ali može biti i ranije završeno, ukoliko budemo efikasniji u tom poslu. Hvala.

Samo ću kratko.
Uvažena poslanice, primedba koju ste vi sada izrekli i koja je sadržaj vašeg amandmana će biti razmotrena i biće ispravljeno u pravno-tehničkoj redakciji. Tako da, formalno nismo mogli prihvatiti amandman jer se ovakav izraz javlja na više mesta u zakonu, a sada, kažem, u pravno-tehničkoj redakciji i uz saglasnost sa stručnjacima za pitanje jezika, lektorima ovo će biti sasvim sigurno korigovano. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Prosto želim još jednom, u načelnoj raspravi sam inače govorila o ovome, pa kažem još jednom da ponovim, ne možemo zakonom da obavežemo fizička lica koja proizvode određen proizvod za svoje potrebe da isti moraju da kontrolišu. Oni svakako mogu rakiju koju peku za sebe, za svoju porodicu, za svoje goste da kontrolišu i to je dobro. Postoje registrovane akreditovane laboratorije koje rade kontrole za njihove potrebe, oni mogu da izvrše kontrolu i da dobiju na bazi te kontrole odgovarajući rezultat o tome kakav je kvalitet proizvoda koji oni imaju, koji oni poseduju.
Mi, kroz ovaj zakon, ne možemo da im nametnemo, to ostaje na njima, jer to je u istoj onoj ravni o kojoj smo govorili pre neki dan. Po toj logici morali bi da im nametnemo obavezu i da kontrolišu kakav je ajvar, kakav je pekmez koji su domaćice proizvele, kakvo je meso koje je dobijeno klanjem svinja u domaćoj radinosti.
Dakle, ovaj zakon to ne može da reguliše, ali ne uskraćuje mogućnost, čak je i preporuka da se svaki proizvod iz domaće radinosti kontroliše i da mu se posvećuje posebna i dužna pažnja.
Nadalje, kažete – šta kada oni uvećaju proizvodnju, kada se udruže? Onda je to nešto drugo, kada oni uvećaju proizvodnju i kada oni više ne proizvode samo za sebe i sopstvene potrebe, onda oni svoj proizvod mogu da prodaju na način kako to ovaj zakon reguliše – ili registrovanom proizvođaču, koji je potom odgovoran za kvalitet i bezbednost ili da se sami registruju kao proizvođači i onda su oni odgovorni za kvalitet i bezbednost proizvoda koji će se naći na tržištu i koji će biti dostupan potrošačima. Hvala lepo.

Poštovani gospodine Kovačeviću, vaš amandman nije prihvaćen iz razloga što je prvi deo amandmana gde vi kažete – dozvoljeno je višejezično deklarisanje ako je istovetno sa podacima napisanim na srpskom jeziku, taj deo je prihvaćen u okviru amandmana pod rednim brojem tri.
Što se tiče ovog drugog dela koji ste vi naveli, kada se radi o nazivima, dakle, u skladu sa evropskim direktivama je da nazivi budu u originalu. Znači, kakvi su u originalu u zemlji porekla, takvi moraju biti i u zemljama koje su uvoznice tih pića i, naravno, u zemlji iz koje to piće potiče. To je dobro i za nas, jer sutra naša srpska „Šljivovica“ će biti u originalu tako napisana na deklaraciji, na gotovom proizvodu, na pakovanju, bilo gde da se taj proizvod nađe, bilo u Srbiji, bilo u Nemačkoj, Americi itd. Prosto, to su neka pravila, to su standardi koje smo mi preuzeli u kontekstu ovog usaglašavanja i mislim da su i nama od koristi. Zahvaljujem.

Zbog čega ovaj amandman nije prihvatljiv? Nije prihvatljiv iz razloga što sajam podrazumeva jednu manifestaciju na kojoj se okupljaju ljudi koji hoće da vide šta su novine u nekoj proizvodnji. Pretpostavljam da vi želite da oni vide i novine, kada se radi o proizvodnji alkoholnih pića, odnosno proizvodnji rakije. Rakija se svakako može i treba da se nađe na ovim štandovima, ali rakija koja je u originalnom pakovanju.
Šta to znači u originalnom pakovanju? Znači da iza te rakije koja bude ponuđena posetiocima, potrošačima, stoji neko ko garantuje bezbednost. Ovde je u pitanju bezbednost. Ako proizvođač koji proizvodi za sebe, za sopstvene potrebe iznosi rakiju i izlaže je na sajmu, onda on mora garantovati bezbednost. Da bi garantovao mora biti registrovan, što znači da mali proizvođač sa ovim zakonom može biti registrovan i samim tim može izlagati svoj proizvod, ili može svoj proizvod prodavati registrovanom koji će opet taj proizvod izlagati.
Dakle, u pitanju je isključivo bezbednost za koju smo mi zaduženi i mi moramo garantovati potrošačima da neko stoji iza toga. Ovo što vi predlažete ne garantuje potrošaču bezbedan proizvod i moglo bi da se desi da se pojave razne, ovih dana smo čuli „Zozovače“, razni drugi proizvodi koji mogu da ugroze zdravlje stanovništva. To je isključivo razlog zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen.

Najkraće moguće.
Upravo naš cilj jeste da pojednostavimo, da pojeftinimo da svi oni koji proizvode rakiju kao robu za tržište mogu da se registruju i da uđu u legalne tokove i da legalno da predstave svoj proizvod na sajmu. Ukoliko neko proizvodi za sopstvene potrebe, zbog čega bi se on uopšte i predstavljao i reklamirao na sajmu? U tome je odgovor.