Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, vrlo kratko ću se osvrnuti na zakonski predlog koji je podneo predsednik Narodne skupštine, s obzirom da sam članica Ženske parlamentarne mreže i da dolazim iz stranke kojoj su veoma bitna rešenja iz oblasti socijalne zaštite.
Podsećam vas da je poslanička grupa PUPS podnela svoj Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim je predviđeno da se naknade za trudničko bolovanje isplaćuju u visini pune zarade trudnica, kao još jedan vid podrške države i društva, trudnicama koje ta prava počinju da ostvaruju od 1. januara 2014. godine.
Naime, ovim predlogom dodatno bi se regulisala mogućnost pružanja zdravstvene zaštite deci i trudnicama i porodiljama, socijalno ugroženim grupama. Namerno koristim reč – dodatno jer je besplatna zaštita ovim kategorijama već načelno garantovana krovnim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, ako se na jednoj strani postave zakonski i ostali pravni paragrafi, a na drugoj strani stvarno stanje i pitanje mogućnosti ostvarivanja svojih prava, uviđamo da je to stvarno stanje daleko od onoga koje je zakonodavac proklamovao i želeo prilikom donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Činjenica je da određen broj poslodavaca ne uplaćuje socijalne doprinose, a da onda to za posledicu ima i da zaposleni i članovi njihovih porodica ne mogu da ostvare Ustavom garantovano pravo na zdravstvenu zaštitu, nažalost, odavno su postali naša surova stvarnost.
Prema tome, razlozi za donošenje ovakvog zakona u zemlji sa zdravstvenim i finansijskim sistemom ne bi se ni postavljali, pa ne bi bilo potrebe za donošenje ovakvog zakona. Ali, pošto su kod nas rad na crno i neuplata doprinosa socijalnim fondovima odavno postala uobičajena stvarnost, to se donošenje ovakvog zakona koji suštinski otklanja nemogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zbog neoverene zdravstvene knjižice postavlja kao jedna nužnost za koju se nadamo da svi moramo da radimo, da će to što pre postati izlišno, te će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj predlog. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, Predlog novog zakona o robnim rezervama koji nam je podnela Vlada sa jedne strane, uslovljen je kodifikacijom i modernizacijom našeg zakonodavstva u ovoj oblasti, sobzirom da ovu materiju reguliše jedan republički zakon iz 1992. godine, jedan savezni zakon koji je nasleđen još iz vremena SFRJ, i dva podzakonska akta, koji su doneli republička vlada i nekadašnji savezni izvršni organi.
Na drugoj strani i u ovoj materiji neophodno je usklađivanje sa međunarodnim standardima tim pre što se navodi da je naša država već potpisala određene međunarodne sporazume koji nameću sistematski nova rešenja.
Za razliku od važećeg zakona, novim će se najpre definisati neka načela poslovanja i upravljanja robnim rezervama od kojih posebno važnim smatram načelo tržišnog poslovanja i načelo pažnje dobrog privrednika. Da bi se ova načela sprovela u praksi proklamovan je i princip transparentnosti poslovanja, osim ako propisima nije drugačije regulisano. Važnija je ona odredba koja definiše koja to dobra potpadaju pod robne rezerve.
U odnosu na važeća rešenja koja je obuhvata prehrambene proizvode i lekove, mislim da je dobro rešenje to što će pod robnim rezervama ubuduće biti podrazumevani nafta i naftni derivati i oprema i roba za potrebe železnice, pošta, telekomunikacije, energetike i sistema odbrane, s obzirom da smo se svi lično uverili za vreme trajanja NATO agresije 1999. godine, od kolike je životne važnosti za državu i građane ispravno i pouzdano funkcionisanje ovih javnih službi.
Predviđeno je da poslove vezane za robne rezerve i dalje će obavljati Direkcija za robne rezerve. Za razliku od prethodnog zakona, sada je predviđen samo godišnji program robnih rezervi, što smatram da nije dobro, jer je trebalo zadržati srednjoročni plan, ako je period od pet godina predug, da bi se isplanirali neki realni planovi i potrebe, mislim da bi se moglo ići na kraći vremenski rok ovih krovnih planova, na primer na dve ili tri godine, kao za naftne rezerve. Na drugoj strani, novim rešenjima će biti bolje precizirano šta čini godišnje planove i način njihovog sastavljanja.
Ključna novina je da će pomenuto načelo tržišnog poslovanja biti sprovedeno kroz zakonsku odredbu, da će se nabavka roba ubuduće vršiti prema odredbama Zakona o javnim nabavkama. Na ovaj način će se i u ovoj oblasti postići značajne uštede u sredstvima. U novom zakonu više neće biti predviđeno da se robe prioritetno nabavljaju od domaćih proizvođača, što opet lično mislim da nije sasvim uredu, ali ako se predlagač opredelio za tržišni princip poslovanja putem javnih nabavki onda se i ovakve odredbe moraju prihvatiti.
Što se tiče načina dostavljanja roba dobro je što će biti omogućena mogućnost sticanja putem robne razmene čime će se takođe stvoriti mogućnosti za povoljnije nabavljanje roba i poslovanje direkcije.
Značajan deo zakona posvećen je oblasti robnih rezervi nafte i naftnih derivata, što do sada nije bio predmet regulisanja postojećeg zakona o robnim rezervama. Te rezerve će biti iskazane u dvomesečnoj potrošnji ovih energenata na nivou Srbije, a za njih je predviđeno skladištenje na posebnim mestima i posebna pravila skladištenja.
Što se tiče samih propisa o skladištenju tu nema korenitih novih rešenja, jer su i postojeća sasvim precizno regulisala odnos Direkcije sa skladištarima i međusobna prava i obaveze koja su definisana u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Osim toga, novim zakonom će biti predviđene i kaznene odredbe za privredne prestupe i prekršaje zakona, što do sada nije bilo slučaj.
Poštovani narodni poslanici, u ovoj oblasti mora se uvesti red, uspostaviti tržišni transparentni principi poslovanja, a što je najvažnije da se češće i temeljnije vrše kontrole i stvarnog stanja robnih rezervi.
Ovaj zakon će upravo stvoriti valjaniju pravnu osnovu za tako nešto, te će s toga poslanička grupa PUPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, predlozi ova dva zakona tretiraju jedan segment iz sistema bezbednosti koji do sada nije bio zakonski regulisan i po čemu je naša zemlja bila verovatno jedinstven slučaj u Evropi.
Što se tiče zakona o privatnom obezbeđenju, procenjuje se, jer tačnih podataka nema da u celom ovom sektoru radi oko 50.000 ljudi, a da se njime bavi oko 3.000 što registrovanih, što neregistrovanih organizacija za ovu delatnost, a koji poseduju nekoliko desetina hiljada komada vatrenog oružja.
Samim tim ceo ovaj sektor zahteva poseban državni nadzor koji se ovim zakonom uspostavlja. Ključno će biti uvođenje licenci za bavljenje ovim poslom i to kako za privredna društva i preduzetnike, tako i za sama fizička lica koja će kod njih zasnivati radni odnos.
Sami uslovi za sticanje licence za zaposlenje su sa pravom brojni, pa će se ubuduće za bavljenje ovim profesijama tražiti najmanje srednja stručna sprema, psihofizička sposobnost, obučenost u rukovanju vatrenim oružjem i bezbednosna provera. Možda se ovde moglo razmisliti i da se postavi uslov da potencijalni kandidati nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi krivični postupak. Posebni dodatni uslovi predviđeni su za obavljanje poslova tehničke zaštite, gde će se tražiti i najmanje srednje stručno zanimanje tehničke struke.
Druga značajna novina je ta, da će se ovi poslovi obezbeđenja od sada vršiti samo na osnovu pisanog ugovora između zainteresovanih strana, gde će se jasno morati navesti šta se obezbeđuje, u kom obimu i u kom vremenu.
Sam zakon prepoznaje desetak vrsta poslova obezbeđenja i za svaki od njih postavlja specifične zahteve i standarde zaštite koji su takođe dobro postavljeni, mada ovde bih takođe morala da primeti da mi se čini nelogičnim što se u članu 24. striktno propisuje vrsta i kalibar oružja koje obezbeđenje može posedovati, i zašto se ograničava mogućnost pravnom licu koje se bavi ovom delatnošću da poseduje oružje, svega za polovinu radnika koji imaju potrebne licence za obezbeđenje sa oružjem.
Veoma bitan deo zakona čini i glava šest, odnosno članovi 46. do 57. gde su propisana ovlašćenja službenika obezbeđenja. Ovo je posebno važan deo zakona jer predviđa da ovlašćenja važe samo u štićenom objektu ili prostoru, i da se mere moraju primenjivati stepenasto sa najmanjim mogućim štetnim posledicama. Ovo je od posebne važnosti jer je u praksi često bilo slučajeva da su se pripadnici pojedinih privatnih obezbeđenja, umesto da štite isključivo za šta su zaduženi, ponašali maltene kao pripadnici policije i kršeći brojna prava građana, predstavljali potencijalnu opasnost po javni red i mir.
Povezana sa ovim su i rešenja po kojima će se ovi poslovi od sada moći da obavljaju isključivo u propisanoj uniformi koja se može nositi isključivo za vreme obavljanja posla i uz posedovanje legitimacije.
Drugi zakon kojim se danas bavimo, jeste Predlog zakona o detektivskoj delatnosti. Ovo je jedan od zakona koji tretira domen bezbednosti, a i ovi poslovi prikupljanja različitih vrsta informacija, proces udruživanja u protekle dve decenije često uz primenu nelegalnih metoda praćenja ili prinude nad građanima.
Samim tim se i ovde nameće potreba da se izvrši licenciranje privrednih društava i pojedinaca koji bi želeli da se bave ovom delatnošću. I ovde su propisani uslovi koji su predviđeni za poslove privatnog obezbeđenja ali me čudi da se ovde pred potencijalne kandidate za licencu ne pominju ni bilo kakve bezbednosne provere, ni ranija ne osuđivanost kao uslov za bavljenje ovom delatnošću.
Posao prikupljanja podataka i ovde će moći da se vrši samo na osnovu ugovora za precizno određene svrhe. U članovima od 17. do 21. regulisan je način prikupljanja i obrade podataka. Ovde se kao naročito važan ističe član 20. kojim je regulisano davanje podataka detektivima iz javnih registara. Mislim da su sadašnje formulacije o tome da je davanje roka podataka samo mogućnost, a ne i striktna obaveza državnih institucija.
Postavlja se pitanje da li je i ovakvo rešenje u saglasnosti sa odredbom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali trebalo bi ipak naći neku meru između prava na privatnost sa jedne i mogućnosti za sprečavanje raznih vrsta zloupotreba prava sa druge strane, za koju smatram da je učinjena na pravi način odredbama člana 30. Predloga zakona gde je rečeno da ovi podaci mogu koristiti samo u svrhu za koju su prikupljeni i ne mogu se ustupati trećim licima niti se javno objavljivati kao u sledećem članu gde se propisuje obaveza čuvanja tajni koje se saznaju u toku posla.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da je dosadašnje odsustvo zakonske regulative u ovim oblastima stvorilo široku i opasnu sivu zonu u kojoj negde nisu postavljene jasne granice šta se sme, a šta ne sme raditi što je često dovodilo do smrtnih slučajeva među građanima. S toga, donošenje ovih zakona nameće kao prioritet i naša poslanička grupa će glasati za ova dva zakona. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, jedna od najvećih tema kojom se ova Skupština bavi već nekoliko godina, i u nekoliko navrata je pitanje reforme pravosuđa. Ovoga puta mi ćemo usvojiti određene izmene koje za cilj imaju prvenstveno poboljšanje unutrašnjeg funkcionisanja sudova i tužilaštava, a što bi trebalo da se odrazi na njihov kvalitetniji rad.
Najpre bi, što se tiče Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava o kome je ovde bilo najviše reči, ja samo moram u ime građana Lazarevca izrazim zahvalnost što je u ovom zakonu prepoznata potreba da Lazarevac dobije svoj osnovni sud, s obzirom da je to prema svim kriterijumima, a naročito broju građanskih krivičnih postupaka zaista postojala potreba.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova pored nekih manjih tehničkih popravki uvodi jedan institut koji će biti od značaja za buduće sudske postupke, posebno za stranke u postupku, a to je zaštita prava na suđenje u razumnom roku.
Naime, svi smo svedoci da naše pravosuđe još iz nekih ranijih vremena stalno kuburi sa ovim problemima, tj. da stranke mesecima čekaju na glavni pretres, da se ročišta nekada iz objektivnih, a nekada i iz subjektivnih razloga razvlače i po više godina, i da se na samo donošenje presude čeka dug vremenski period. Takvo stanje svakako je u suprotnosti sa načelima pravne efikasnosti i pravičnosti, tako da i same presude neretko tim vremenskim protokom gube svaki svoj smisao.
Stoga pozdravljam uvođenje ovih novih zakonskih članova koji bi trebalo da omoguće nezadovoljnoj strani pravo na žalbe, na vremensko trajanje postupka i u krajnjoj liniji pravo na naknadu za povredu tog prava. Pravilnom primenom ovih odredbi mi ćemo uspeti da ostvarimo neke finansijske uštede jer znatan broj odluka Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura kojima je naša država obavezna da oštećenima plaća velike novčane naknade vezan je upravo za povredu ovog prava.
Sledeća bitna stvar koju donose ove izmene, vezano su za neka proširenja nadležnosti viših sudova. Ako se ima u vidu da su krivična dela korupcije prepoznata kao jedan od većih, ako ne i najvećih društvenih problema sa kojima se naše društvo susreće, iako se zna da su ovakvi postupci vrlo osetljivi u smislu utvrđivanja krivice, onda je logično da sva krivična dela iz ove oblasti podpadnu pod nadležnost viših sudova koji imaju pravno iskusniji sudijski kadar koji bi trebalo da bude i otporniji na pritiske svake vrste koji često prate ovakve procese.
Što se tiče druge važne izmene, vraćanja nadležnosti višim sudijama da odlučuju o žalbama na odluke osnovnih sudova, povodom novčanih i zatvorskih kazni do pet godina.
Smatram da ovakva promena nije u skladu sa konceptom samog zakona koji je upravo 2009. godine ustrojio apelacione sudove kao žalbene. Pošto se ovde radi o krivičnim delima od manjeg društvenog značaja, a u cilju poboljšanja sudske efikasnosti, ovakvo rešenje se mora prihvatiti tim pre što će se i razni troškovi stranaka i sudova, naročito putni smanjiti kada se u mesto u četiri apelaciona suda sa ovim žalbama bude odlučivalo u 26 viših sudova.
Na drugoj strani viši sudovi će se rasteretiti vođenja sporova vezanih za prava intelektualne svojine, jer je najveći broj njih bio vezan za njihovo iskorišćavanje u privrednim aktivnostima, te će njihovo vođenje preuzeti privredni sudovi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, one su usmerene ka dodatnom garantovanju principa sudijske nezavisnosti. U tom smislu neka prava i obaveze sudija su bolje i preciznije definisani.
Kao veoma važan detalj vidim buduću zabranu i sudijama porotnicima da budu članovi političkih partija, ili na drugi način politički angažovani, jer ne treba zaboraviti da ove sudije u sudskim većima ipak čine većinu.
Novim rešenjem o mogućnosti premeštaja sudija bez svoje saglasnosti u izuzetnim slučajevima ili kada se sud ukida ili menja nadležnost, mislim da se neće narušiti princip stalnosti jer se sudovi ne ukidaju svakog meseca i niko neće biti degradiran, jer je predviđeno da premeštaj može biti samo u sud istog stepena.
Naposletku, četvrti zakonski predlog vezan je za izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu. Najvažniji deo ovih izmena i dopuna vezan je za stvaranje mogućnosti da jedno osnovno javno tužilaštvo bude nadležno za područje više osnovnih sudova. U obrazloženju ovog rešenja rečeno je da se njime postići veća efikasnost i smanjiti troškovi.
Moram da primetim da mi se čini da je nelogično ukidati i prespajati postojeća javna tužilaštva, u momentu kada je već počela potpuna primena novog Zakona o krivičnom postupku, kojim je predviđeno da javni tužilac u krivičnom postupku ima znatno više nadležnosti i aktivnosti, pa samim tim će se pred tužilaštvima pojaviti znatno veći obim poslova, naročito u fazama istrage i prikupljanja dokaza.
Mislim da su ostala rešenja dobro postavljena, analogno sa rešenjima koja se predlažu u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, u cilju garantovanja tužilačke nezavisnosti i samostalnosti.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a smatra da se ovim paketom zakona uvode bitna poboljšanja vezano za rad našeg pravosudnog sistema, pa će stoga u Danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre i ostali članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, u najkraćem ću se osvrnuti na ova četiri zakonska predloga kojima se potvrđuju međunarodni ugovori i konvencije.
Pristupanjem naše države Međunarodnoj konvenciji o zaštiti dece i saradnje u oblasti međunarodnog usvojenja stvoriće se sigurniji pravni okvir u ovoj grani međunarodno-privatnog prava. Ratifikacijom ove konvencije doprineli bi kvalitetu međunarodnog usvojenja i to bi bila još jedna mera za zaštitu dece sa zdravstvenim smetnjama ili posebnim potrebama bez roditeljskog staranja.
Sam podatak da je ovu konvenciju ratifikovalo 79 država sveta, među kojima su sve najuticajnije svetske vele sile - Evropska unija, Rusija, SAD i Kina, govori nam o tome da se njome tretira još jedno pitanje oko koga se čovečanstvo načelno ne spori i pokušava da nađe zajednički dogovor.
Možemo konstatovati da naši usvojitelji još uvek nisu spremni na ovaj vid usvojenja zbog reagovanja okoline, što zavisi od jednog civilizacijskog i kulturološkog nivoa sredine u kojoj živimo. Naši usvojitelji uglavnom žele dete malo i zdravo. Međunarodna usvojenja samo se izuzetnu primenjuju, a da je kod nas glavni razlog međunarodnog usvojenja taj što naši građani u najvećem broju slučajeva ne žele da usvoje decu sa zdravstvenim problemima ili posebnim potrebama.
Inostrano usvojenje se izuzetno primenjuje po posebnom režimu i posebnom postupku, davanjem dozvole ministarstvu nadležnom za rad i socijalnu politiku. Iako naš porodični zakon već tretira pitanje međunarodnog usvojenja dece na jedan korektan način, u smislu da se mera međunarodnog usvojenja koristi tek kao krajnja mera za zbrinjavanje ovakve dece, iako ovakvih slučajeva ima svega desetak godišnje, sa druge strane, prihvatanjem ove konvencije otvaraju se mogućnosti za kvalitetniju saradnju naših i inostranih organa.
To je naročito važna oblast i nadzorna nad usvajanjem u drugoj državi. Ova konvencija usavršava sistem, iako je u našem zakonodavstvu već dosta toga ugrađeno. Ona nam daje mogućnost bolje saradnje sa drugim agencijama, da na lakši način dođemo do usvojitelja koji hoće, mogu i žele da usvoje decu sa ovim zdravstvenim smetnjama. Deca usvojenjem gube naše državljanstvo, ali svi međunarodni usvojitelji koje danas imamo poštuju pravo deteta na poreklo i neguju identitet deteta.
Od momenta primene porodičnog zakona bilo je 45 međunarodnih usvojenja, najviše u Švedskoj, SAD, kao i pojedinačnih slučajeva u Grčkoj, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Potvrđivanje konvencije bi svakako doprinelo sprečavanju različitih zloupotreba, nelegalnog poslovanja agencija za posredovanje trgovine ljudima i drugo.
Druga konvencija koju ćemo danas potvrditi je Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici i ženama. Ova konvencija ima za cilj nastojanje da se žene zaštite od svih oblika nasilja, da se podstakne prevencija i krivično gonjenje slučajeva nasilja u porodici, da se vrši promocija ravnopravnosti žena i muškaraca, ekonomsko osnaživanje žena i otklanjanje svih vrsta diskriminacije, pružanje zaštite žrtvama nasilja, pružanje pomoći žrtvama nasilja u porodici i stvaranje okvira za veću međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.
Sve ovo svakako spada u jednu od vrlo delikatnih mera u našem društvu i gotovo da nema dana da ne vidimo u medijima neku vest o ovako žalosnim događajima, neretko i sa najtežim posledicama.
Uprkos velikim naporima koji su učinjeni na podizanju opšte svesti našeg građanstva o ovom problemu i uprkos činjenici nastojanja država i brojnih nevladinih organizacija da se stvore što bolji materijalni uslov za pomoć žrtvama porodičnog nasilja, kao i efikasniji pravni sistem i mehanizmi za prevenciju i efikasno sankcionisanje ovih negativnih pojava, nažalost, mi moramo biti svesni da će ovakvih slučajeva svakako biti i u budućnosti.
Stoga, iako je naša država već u svom nacionalnom zakonodavstvu ugradila veliku većinu prava i obaveza proklamovanih ovom konvencijom, smatram da najveći značaj usvojenja ove konvencije leži u mogućnosti za međunarodnu saradnju.
Priključivanjem ove konvencije naša država stiče pravo da se uključi u rad Međunarodne ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama „GREVIO“ Na taj način ćemo se uključiti u razmenu iskustava i podataka iz ove oblasti, ali to automatski povlači i znatno viši stepen odgovornosti u primeni konkretnih pravnih normi i ostalih mehanizama zaštite, jer će se one ubuduće nalaziti pod nadzorom međunarodnog tela. U Narodnoj skupštini Republike Srbije osnovana je ženska parlamentarna mreža koja podržava ovu konvenciju u želji da prvenstveno pomogne ženama kod ekonomskog osnaživanja u realizaciji ostvarivanja njihovih životnih ciljeva. Kao 11. i 12. tačku dnevnog reda mi danas razmatramo međunarodne sporazume o socijalnoj sigurnosti sa Kanadom i Luksemburgom. Svakako da je dobro što smo uspeli da se u još dve zemlje izborimo za regulisanje pitanja vezanih za penzijsko i invalidsko osiguranje, tj. za priznavanje radnog staža i nesmetanu isplatu ovih vrsta, prinadležnosti naših građana u inostranstvu i obrnuto. To je posebno važno za Kanadu, jer mi tamo imamo veliki broj naših građana koji tamo rade i žive duži niz godina, pa će njihov položaj biti znatno olakšan, jer će trošiti manje vremena po državnim ustanovama radi ostvarivanja svojih stečenih prava.
Poštovani narodni poslanici, kao što smo videli, predlozi sve četiri konvencije i sporazuma usmereni su na rešavanje socijalnih problema i poboljšanja položaja naših građana. Oko njih ne može biti nekog političkog i ideološkog sporenja, kao za neke druge zakone, pa će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije u danu za glasanje podržati ove ratifikacije, a verujem da će to učiniti jednoglasno i druge poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi nekoliko predloga zakona iz oblasti trgovine i trgovinskog poslovanja. Iako oni možda ne donose velike promene koje će osetiti širi društveni slojevi, ipak smatram da se njima ostvaruju važna poboljšanja u oblasti trgovine, pa ću se ukratko osvrnuti na ove zakonske predloge.
Prvi u ovoj grupi zakona je onaj o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, ima veze sa Predlogom zakona o legalizaciji koji smo već načelno razmotrili, jer samo postojanje građevinskih objekata koji nisu zidani u skladu sa propisima i koji ne postoje u službenim državnim katastarskim evidencijama, prirodno stvara takav ambijent u kome se i samo prometovanje i bavljenje poslovima posredovanja prilikom kupoprodaje takvih objekata mora odvijati u sivoj zoni, što dalje od očiju javnosti, državnih organa.
Predsedniče, molim vas, obezbedite mir u sali.
Stoga je i ovaj zakon pokušaj da se uvede red na tržištu nekretninama, da bi se uspostavio red i pravna sigurnost građana, te kako više ne bi čitali potresne priče o građanima koji su često ostajali na ulici prevareni od strane beskrupuloznih posrednika u trgovini nekretninama.
Suštinska novost je ta da će se ovim poslovima moći baviti samo registrovana pravna i fizička lica, od kojih će se zahtevati da imaju položen stručni ispit, odgovarajući poslovni prostor i zaključen ugovor o osiguranju i odgovornosti za štetu. Ovi poslovi, kao i ranije, vršiće se na osnovu ugovora o posredovanju, ali ovim zakonskim predlogom podrobno regulisani, sa svim bitnim elementima, pravima i obavezama.
Možda se može staviti primedba da se ovde vrši nepotrebno gomilanje propisa, s obzirom da je ovakav tip ugovora načelno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, ali kada je ovako osetljiva materija po naše građane u pitanju, smatram da nije na odmet da se ovakav tip ugovora još jednom detaljno uredi, a naročito da se podrobno odrede obaveze nalogoprimca posrednika, jer praksa pokazuje da veliki broj agencija jednostavno uzme novac od klijenata, a zatim ne čini ništa kako bi nalogodavcu pronašao drugo zainteresovano lice za kupoprodaju ili zakup nepokretnosti, ili što je još gore, svog nalogodavca svesno dovede u zabludu.
Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, biće precizno regulisano prometovanje ovakvim vrstama robe. Listu ovakve robe određivaće Vlada, a pojedinačne dozvole za trgovinu ovakvom robom važiće najviše do godinu dana.
Procedura predviđa da se moraju tražiti saglasnosti Ministarstava spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i trgovine, kao i BIA. Ove mere kao izdavanje sertifikata krajnjeg korisnika trebalo bi da utiču da se na minimum smanji mogućnost za eventualne isporuke ovakve robe onome ko bi mogao da ih zloupotrebi.
Zakonom o izmenama i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini biće date preciznije definicije pojedinih pojmova, a na drugoj strani biće stvoren zakonski osnov za bolju kontrolu elektronske trgovine, a time zaštiti potencijalni kupci, ali i prodavci koji se pridržavaju zakonskih procedura. Svakako da su ovakva nastojanja sasvim opravdana jer je elektronska trgovina doživela veliku ekspanziju u zadnje vreme i u ovoj oblasti sve je već protok novca.
Ova kontrola ogledaće se kako u mogućnostima sudova da izriču mere ograničenja, pružanju usluga je takvo povećanje gornjeg limita kazni za prekršaje pravnih i fizičkih lica.
Četvrti zakon iz ove oblasti je Predlog Zakona o zaštiti konkurencije za koji smatram da je najznačajniji od predloženih zakonskih rešenja. Zaštita konkurencije u svakoj savremenoj ekonomiji predstavlja jedan od oslonaca slobodnog i nesmetanog tržišnog privređivanja. Ovo pravo je garantovano i članom 84. Ustava Republike Srbije. Ekonomska nauka, a pogotovo naša životna svakodnevnica su nam jasno pokazali da stvaranje monopola gotovo uvek vodi ka tome da cene proizvoda i usluga s vremenom skaču, da na osnovu toga monopolisti izvlače sve veče profite,a ceh na kraju plaćamo svi mi obični građani.
U stručnoj javnosti ocenjeno je da naš Zakon o zaštiti konkurencije iz 2009. godine u suštini sadrži dobra pravna rešenja koja omogućuju efikasne mehanizme za zaštitu slobodnog poslovanja. Na osnovu ovog zakona 2011. godine formirana je Komisija za zaštitu konkurencije, kao regulatorno telo, koje ima za cilj da kontroliše slobodu konkurentnosti poslovanja i da sprečava nastajanje kartela, počela je da izriče prve kazne za nesavesne privređivače i trgovce.
Samo u 2012. godini Komisija je vodila 11 postupaka za utvrđivanje postojanja restriktivnog kartelskog sporazuma, devet postupaka za utvrđivanje monopolskog položaja.
Predložene izmene i dopune urađene su prema evropskim standardima iz ovih oblasti. Njima se ništa neće sistematski menjati, što predstavlja priznanje da je osnovni zakonski tekst dobar, da će biti predložena takva poboljšanja koja će omogućiti ovom organu da efikasno deluje. Prvenstveno, ističu neke izmene i dopune vezano za sam postupak koji se vodi pred Komisijom. Na prvom mestu ističe se produženje rokova zastarelosti za određivanje neke od mogućih mera iz oblasti zaštite konkurencije sa tri na pet godina. Ako se zna kakve finansijske koristi izvlače kartelisti i monopolisti, onda ovo produženje rokova, naročito uvođenje procesne institucije, prekida zastarelost i smatra se sasvim opravdanim, a na drugoj strani će i sama Komisija dobiti mogućnosti za temeljitije pripreme za vođenje ovih složenih i osetljivih postupaka.
Sam zakon je dopunjen sa još nekoliko produženja rokova za pojedine procesne radnje prilikom podnošenja žalbi pred Vrhovnim kasacionim sudom, čime će se poboljšati pravna sigurnost stranke koja se obraća ovoj istanci za zaštitu svoji prava.
Na jednoj strani može se prigovoriti zašto se predloženim izmenama i dopunama zakona ukida pravo na posebnu žalbu, na neke segmente u postupku vođenja postupka, izvođenja dokaza, privremene mere, ali na drugoj strani postoji želja da se sam postupak ubrza. Treba imati u vidu da je sam postupak po svom karakteru upravni, a ne sudski.
Znatno preciznije će se urediti mogućnost za prekidanje postupka, gde će se sada tražiti da sama stranka podnese predlog o tome kakve konkretne obaveze namerava da preuzme, a komisija nakon sprovedene analize donosi zaključak o eventualnom prekidu postupka.
Ovaj zaključak će ubuduće donositi Savet Komisije umesto predsednika, pa se smanjuje mogućnost da ovako važna odluka zavisi samo od jednog čoveka.
Još jedno bitno preciziranje je vezano za izmene definicije šta se smatra dominantnim položajem na tržištu, a koja je data u članu 15. Biće postavljeni znatno precizniji kriterijumi za određivanje da li neko na tržištu ima dominantan položaj ili ne, pa će se smanjiti mogućnost da se eventualni postupci vode protiv nekog za koga se naknadno ispostavi da ne ispunjava potrebne uslove, pa će se postići uštede u vremenu i novcu.
Poštovani narodni poslanici, svesni smo da naša privreda i naše tržište uvek u velikoj meri pate od monopolističkih tendencija i zakulisnih dogovora učesnika na tržištu. No, ako težimo da se svrstamo u uređene i razvijene zemlje, svakako ćemo morati da uredimo pravila tržišne igre u poslovanju. Zato će poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, izgradnja i stambena politika je svakako jedno od najvažnijih pitanja koje se neposredno dotiče svakog našeg građanina i svake naše porodice, s obzirom da je želja za sopstvenim stambenim prostorom prirodna potreba svakog čoveka.  Stoga zakonska rešenja koja se u ovoj oblasti donose moraju biti takva da zadovolje najširi krug onih koji su za njih zainteresovani, dakle, celokupnog našeg stanovništva.
Iako se naš celokupni pravni sistem, nažalost, ne može pohvaliti da spada u one pravne sisteme koji idu u korak sa najširim društvenim odnosima i realnošću, kao ni u one pravne sisteme koji se odlikuju doslednom primenom i efikasnošću sprovođenja sopstvenih pravnih normi, upravo se u propisima vezanim za izgradnju on pokazao kao potpuno nedelotvoran, neefikasan, i van realnih životnih tokova koje je pokušao da reguliše.
Kao najbolji dokaz toga ostale su nam opšte poznate činjenice o broju objekata sazidanih mimo postojeće zakonske procedure, za koje se već duži niz godina ne može ni da utvrdi koliko ih tačno ima, sem da ih ima dosta, od nekoliko stotina hiljada, pa do preko milion i 300 hiljada.
Ova Vlada nije prva, ali se nadamo da će biti poslednja koja pokušava da se izbori sa velikim problemom u ovoj oblasti. Pitanje legalizacije je, doduše, već bilo tretirano u postojećem Zakonu o planiranju i izgradnji, ali je Ustavni sud doneo odluku da cela glava 13. tog Zakona, koja se odnosila na legalizaciju objekata, članovi 185. do 200, nije u skladu sa Ustavom i prestala je da važi 7. juna 2013. godine.
Osvrnula bih se samo na dve veoma važne činjenice iz obrazloženja odluke Ustavno suda, prilikom ocene ustavnosti ovih članova zakona. Naime, Ustavni sud je zauzeo stanovište da pravni postupak legalizacije bespravno izgrađenih objekata, kao takav nije suprotan Ustavu, ali da se zbog poštovanja principa pravne jednakosti i principa socijalne pravde, mora se praviti razlika prilikom postupanja, u slučajevima kada se bespravno gradilo, kako bi se sebi i porodici podigao krov nad glavom, međunarodno priznato ljudsko pravo na dom i kad je bespravna gradnja imala za cilj sticanje profita, potrebe privrednih aktivnosti, pa i izgradnje objekata od strane države i drugih javno-pravnih subjekata sredstvima iz budžeta.
Druga bitna stvar koju je Ustavni sud potencirao je da se i za postupak legalizacije mora postaviti tačan vremenski period za koji se ovaj postupak može primenjivati, jer se ubuduće ne može dozvoliti nepoštovanje i devalviranje zakonskih normi o građenju kroz korišćenje instituta legalizacije.
S obzirom na ove činjenice, čini se sasvim logičnim što je Vlada ovu materiju nama poslala kao poseban specijalan zakon. Dakle, postupak legalizacije više neće biti tretiran kao deo Zakona o planiranju i izgradnji. U ovom Predlogu zakona napravljena je jasna granica koji će se objekti legalizovati. To će biti samo oni objekti koji su izgrađeni ili dograđivani do 11. septembra 2009. godine i oni za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine. Time bi trebalo da se pošalje jasna poruka nesavesnim graditeljima, da im se nepoštovnje zakona na kraju neće isplatiti. Ove postupke će voditi isti organi koji su već nadležni za izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, opštinski organi uprave, odnosno republičko ministarstvo, i mi se nadamo da će oni ovaj veliki posao postupka legalizacije koja im predstoji obavljati sa višim stepenom efikasnosti, nego prilikom samog izdavanja tih dozvola.
Što se ovih tehničkih detalja tiče, tu će biti postavljeni slični zahtevi kao i ranije, geodetski snimak, projekat, dokaz o pravu svojine ili korišćenja, dokazi o regulisanju naknadi za komunalno opremanje zemljišta i takse.
Posebno cenim što je u proceduri Predloga zakona sada prepoznat i specifičan problem nedostatka samoupotrebne dozvole, s obzirom da je značajan deo izgrađenih stambenih objekata građen na osnovu građevinske dozvole, a da samoupotrebna dozvola nedostaje. U takvim slučajevima predviđen je pojednostavljeni postupak, da objekat pregleda odgovarajuća komisija i da se upotrebna dozvola izda u roku od osam dana od davanja pozitivnog mišljenja komisije.
Predviđeno je da se napravi već pomenuta razlika u zavisnosti od namene bespravno izgrađenog objekta. Naime, za stambene objekte do 300 metara kvadratnih površine biće traženo manje neophodne dokumentacije za projekat izvedenog objekta i to samo tehničke osnove i preseke sa izveštajima, dok će se za veće objekte i za objekte zidane za privredne potrebe tražiti znatno obimnija tehnička dokumentacija, koja uključuje i prikaze postojećeg stanja, nivelacije, specifikacije posebnih delova objekta, šeme, instalacije itd.
Od velikog značaja je što će članom 20. biti predviđeno da će se legalizacija nadziđivanjem i pretvaranjem nekadašnjih stambenih prostorija moći vršiti samo uz odgovarajući ugovor, jer se u praksi nebrojeno puta dešavalo da su ovako građeni stanovi nastajali prethodno nelegalnom dodelom ili uzurpacijom ovih prostora, a da ovakve građevinske intervencije, ne samo što utiču na funkcionalnost i estetski izgled objekta, već često i na samu bezbednost i statiku te zgrade, pa nije ni čudo što smo imali slučajeva da su se i čitave zgrade urušavale ili otvarala klizišta samo zbog ovakvih nelegalnih radnji.
U odnosu na prošli zakon, drugačije je regulisano pitanje naknade za uređenja građevinskog zemljišta, pa će od sada njenu visinu i eventualne propuste uređivati lokalne samouprave. Smatram da je ovo rešenje u duhu odluke Ustavnog suda, jer svakako da lokalne samouprave imaju mogućnost za bolji uvid u činjenicu, gde se nalaze zone divlje gradnje, nastale radi pukog stanovanja, a na drugoj strani, gde je građeno bez dozvola, da bi se izvlačili ekstra profiti kroz poslovne i trgovinske delatnosti ili za ekskluzivno stanovanje ili vikend naselje. Samim tim i zainteresovane strane će imati bolje mogućnosti da, u slučaju opravdanog zadovoljstva, visinom ovih naknada izvrši neposredniji pritisak na odgovorne za njihovo utvrđivanje.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da je predlog ovog zakona bitan korak napred u stvaranju bolje pravne i imovinske sigurnosti naših građana, te će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Kalanović i ostali članovi Vlade, predmet ova dva zakonska predloga su dve veoma važne i usko povezane ekonomske-finansijske oblasti.
Aktuelni Zakon o računovodstvu i reviziji iz 2006. godine, koji uređuje materiju korporativnog računovodstva, bio je u manjoj meri usklađen sa Četvrtom i Sedmom direktivom EU, koje predstavljaju osnovu za uređenje finansijskog izveštaja, pojedinačnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava u okviru EU, što je ukazalo na potrebu harmonizacije domaćeg zakonodavstva u ovaj oblasti.
Aktuelni Zakon o računovodstvu i reviziji biće razdvojen na dva posebna zakona, tako da će materija korporativnog računovodstva biti normalno regulisana posebnim zakonom o računovodstvu, čime će takođe biti ispunjen zahtev Osme direktive EU sa posebnom i detaljnom regulacijom oblasti zakonske revizije kroz novi zakon o reviziji koji se sa ovim zakonom nalazi u proceduri donošenja.
Novim zakonom o računovodstvu biće utvrđeni drugačiji kriterijumi za razvrstavanje preduzeća. Za razliku od sadašnje tri kategorije, mala, srednja i velika, u novi zakon biće uvedena i četvrta kategorija – mikro preduzeća, preduzetnici i preduzeća do 10 zaposlenih sa manjim obimom prihoda i vrednosti imovine. Na ovaj način, kao i promenom kriterijuma za razvrstavanje preduzeća, unutar ovih kategorija biće postignuto da veći broj njih bude razvrstan u niže kategorije za koje važe drugačiji, pojednostavljeniji sistemi vođenja računovodstva.
U ovom delu nalazi se najveća novina koju donosi novi zakon, a to je da će se ubuduće primenjivati novi finansijski standardi za vođenje računovodstva, i to počev od 2015. godine, koji su usklađeni sa standardima EU. Ovi standardi su međunarodno usklađeni, a i jednostavniji su prilikom izrade izveštaja. Na taj način će se, ne samo postići određene uštede prilikom sastavljanja izveštaja, već će se postići njihova veća transparentnost i aktuelnost, jer su predviđeni kraći rokovi za dostavljanje i objavljivanje izveštaja kod Agencije za privredne registre.
Posebne olakšice imaće mikro preduzeća koja će biti dužna da sastavljaju samo bilanse stanja i bilanse uspeha.
Još veće novine doneće i predloženi zakon o reviziji. Predviđaju se strožiji uslovi vezani za postupak dobijanje licence, a mislim da je važno to što će se prilikom podnošenja molbe za dobijanje licence u buduće tražiti i spisak povezanih lica sa osnivačima, čime se barem delimično zatvaraju mogućnosti za eventualno nepoštovanje zakona.
Kod ovog zakona biće jače istaknuto načelo transparentnosti poslovanja revizorskih kuća, jer će i one morati da javno objavljuju godišnji izveštaj o transparentnosti, sa podacima o svom poslovanju, pa će i one biti podvrgnute kritičkom sudu stručne javnosti.
Međusobni odnos preduzeća za reviziju i pravnog lica nad kojim se vrši revizija uređivaće se putem međusobnog ugovora, čiji su bitni elementi precizno navedeni u članu 25. Predloga ovog zakona, čime će se postići veća pravna sigurnost obe strane.
Oba ova zakona predstavljaju jedan zaokružen segment koji će dati novi kvalitet našem sistemu kompanijskog zakonodavstva. Poslanička grupa PUPS će glasati za njihovo usvajanje. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, želela bih da svoje izlaganje posvetim jednom od zakona iz ovog paketa koji je u raspravi malo ostao po strani, iako smatram da on ima veliku važnost za naše društvo i radi se o Predlogu zakona o obrazovanju odraslih.
Nažalost, opšte je poznato da se naša zemlja oduvek nalazila pri samom vrhu liste evropskih zemalja po procentu kako nepismenih, tako i onih građana koji imaju samo završenu osnovnu školu. Na ovakvo stanje uticale su brojne negativne istorijske okolnosti koje su pokazivale otpornim čak i na neke metode državne prisile, koje su nakon Drugog svetskog rata korišćene u cilju opismenjavanja stanovništva i o kojima ovde ne treba previše trošiti reči, jer je stanje takvo kakvo jeste.
Ako se posmatraju samo brojevi, kao puke činjenice, mi bi mogli konstatovati da se opšta slika u obrazovanju u Srbiji veoma popravlja. Tako je broj nepismenih u Srbiji između dva poslednja popisa gotovo prepolovljen i smanjen sa 3,45% na 1,96%. Broj lica koja su bez školske spreme ili imaju samo osnovno obrazovanje takođe je smanjen sa 45% na 35%, dok se znatno povećao broj onih sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem.
Međutim, ako se samo malo osvrnemo u našoj svakodnevnicu u kojoj imamo fotografije primera nepismenosti i različitih napisa, koje novine objavljuju u humorističkim rubrikama, uz činjenicu da mi i dalje nemamo 100% obuhvat dece, obaveznim osnovnim obrazovanjem, naročito među romskom decom, uz činjenicu da značajan procenat završenih osnovaca ne nastavlja svoje obrazovanje a da ima slučajeva da u srednje škole dolaze funkcionalno a u nekim slučajevima i faktički potpuno nepismena deca, onda se moramo zapitati koliko su ovi pozitivni trendovi zapravo rezultat delovanja našeg sistema obrazovanja, a koliko rezultat demografske smene stanovništva i postepenog smanjenja broja najstarijih generacija i stanovništva na selu a zna se da su ove dve kategorije po pravilu prednjačile u procentu nepismenog stanovništva i stanovništva bez završene osnovne škole ili samo sa osnovnom školom.
Nije potrebno ni pominjati koliko je ovako obrazovana struktura nedovoljna i predstavlja kočnicu u ekonomskim procesima u ukupnom broju našeg društva. Zato se donošenje ovakvog zakona, koji će po prvi put na jednom mestu sistematizovati propise u sferi obrazovanja odraslih, nameće kao preka potreba. Ona je predviđena i strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.
Zakonom je predviđeno da se obrazovanje odraslih ostvaruje kao formalno obrazovanje, na osnovu nastavnih programa osnovnih i srednjih škola, neformalno obrazovanje na osnovu posebnih programa radi sticanja znanja i informalno učenje kao proces samostalnog sticanja znanja. naravno da će u sistemu obrazovanja odraslih i dalje najznačajniju ulogu imati osnovne i srednje škole, ali se kao organizatori aktivnosti pominju i brojni drugi subjekti poput javnih ustanova, agencija.
Nacionalne službe za zapošljavanje, udruženja poslodavaca, raznih centara za obuku itd. svi oni će morati da budu registrovani kod Ministarstva prosvete da podnesu planove i programe aktivnosti obrazovanja.
Kod formalnog obrazovanja predviđeno je da se ono za osnovnu školu ostvari u ciklusima za tri do pet godina.
S obzirom na našu situaciju možda bi se moglo i razmisliti o skraćenju ovih rokova, intenziviranju tih ciklusa. Naravno, na uštrb kvaliteta obrazovanja koje se pruža kako bi se kandidatima koji uspešno završe osnovnu školu po ovim programima omogućilo da se što pre uključe u radne aktivnosti jer je za pretpostaviti da onaj koji želi da na ovako temeljan način podigne nivo svog obrazovanja verovatno odmah želi da radi što nam je danas preko potrebno.
Samo bih još dve, tri rečenice. Pomoć u izvođenju nastave izvođačima programa obrazovanja trebalo bi da pruže jedan dugoročni asistent i po školama. Finansiranje sistema obrazovanja odraslih će najvećim delom ići iz republičkog budžeta preko koga bi trebalo da obezbede sredstva za finansiranje osnovnog obrazovanja, dok bi se na nivo teritorijalne autonomije i lokalne samouprave takođe finansirati programi obrazovanja koji bi doneli ovi niži nivoi vlasti.
Osvrnula bih se samo na još jedan segment obrazovanja koji u ovom zakonu pomenut. Ovo je vrlo važno za nas penzionere, molim vas ali mislim da nije istaknut njegov značaj, a to je kompjuterska i informatička aktivnost. Mi pripadnici nešto starijih generacija koji smo odrastali najveći deo svog rada i života živeli u drugoj polovini dvadesetog veka svedoci smo velikog razvoja nauke i tehnike koji je i brže i više nego ikada ranije postao deo čovekovog svakodnevnog života bez čega se savremeni život gotovo ne može i zamisliti. Videli smo koliko se proširio krug neophodnih znanja koje je potrebno steći samo u osnovnoj školi. Danas gotovo da i nema poslova za koje se pored stručnih kvalifikacija ne traži poznavanje rada na računarima. Sam ovaj dom se sprema da uvede kompjutere. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarko i ostali članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici. Južni tok verovatno je najveći projekat u izgradnji naše infrastrukture u poslednjih 10-ak godina, a možda i više.
Srbija će kroz 416 kilometara gasovoda na njenoj teritoriji dobiti na strateškom planu, kao vrlo značajno dvorište tog bitnog energenta. Pored otvaranja novih radnih mesta, koja se podrazumevaju i idu uz ovaj gasovod, mi dobijamo brojne druge neposredne i posredne koristi, kao što je trajno snabdevanje gasom svojih energetskih potreba, pravo na naplatu taksi za tranzit gasa preko naše teritorije, a samim tim ostajemo i zanimljivija i privlačnija destinacija za strane investitore. Veličina i značaj ovakvog projekta podrazumevaju da se on ne može sagraditi u relativno kratkom vremenu, kao i da se sve pripreme za njegovu dugogodišnju izgradnju moraju biti brižljivo izvedene, kako ne bih bilo nepotrebnih zastoja u izgradnji. To je cilj donošenja ovog zakona.
Ovim zakonom biće uređen poseban postupak eksproprijacije i nepokretnosti koja će se naći na putu trase budućeg gasovoda. Ta trasa obuhvata pojas širine 600 metara, celom dužinom gasovoda, što znači da ovaj pojas obuhvata preko 34 hiljade hektara na teritoriji 10 gradova i 22 opštine.
Činjenica da se na njemu nalazi oko 10 hiljada katastarskih parcela, odmah nam stavlja do znanja pred kakvim poslom se nalaze službe nadležne za rešavanje problema svojinskih odnosa na tom zemljištu.
U tom smislu, ispravna je namera zakonodavca da se ovaj postupak maksimalno ubrza, tako što će se ovim zakonom propisati poseban postupak eksproprijacije.
Nosilac ovog posla biće društvo sa ograničenom odgovornošću "Južni tok" sa sedištem u Novom Sadu, koja se nalaze, 51% u Ruskom, a 49% u srpskom vlasništvu.
Ovo društvo dobiće brojne nadležnosti u postupku eksproprijacije, a glavno će biti vezano za predlaganje nepokretnosti na kojima će se izvršiti postupak potpune eksproprijacije, privremenog zauzimanja ili sticanja prava službenosti.
Sam upravni postupak kojim će biti donošena ova rešenja, biće maksimalno pojednostavljen, tako što se predlog neće dostavljati u suprotnoj strani, a rešenje će se donositi bez saslušanja stranaka u postupku.
Rok za donošenje rešenja biće osam dana. Takođe, bitna odredba je i ona vezana za član 12 gde se navodi da će se ekspropisano zemljište automatski bez postupka prenamene smatrati građevinskim zemljištem, čime će se takođe uštedeti na vremenu potrebnom za postupak prenamene.
Možda se nekome čini da se ovakvim predloženim zakonskim rešenjima upravni postupak koji će biti primenjen, prilično ubrzava, da se tu gubi potrebna pravna sigurnost, ali sa druge strane, moramo imati na umu vrednost i važnost ovakvog projekta, kao i to da trasa gasovoda uglavnom prolazi dalje, od naseljenih mesta i da će eksproprijacijom najmanje biti pogođeni stambeni privredni objekti.
U svakom slučaju, ostaje zakonska obaveza da se za ekspropisane nepokretnosti isplati pravična novčana naknada po tržišnim cenama, a nadam se da će državni organi učiniti sve da eventualni propusti u postupku budu svedeni na minimum.
Lično mislim da ni jedan razlog i bilo koji problem nije nerešiv naspram koristi koju će naša zemlja imati nakon ovog projekta i zato će poslanička grupa PUPS kao i do sada podržati sve zakone koji donose dobro svim građanima.
Sa velikim zadovoljstvom, i ovaj o izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz našu zemlju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre Kneževiću i ostali članovi Vlade, većina ovde prisutnih kao i ja, posredno ili neposredno je vezana za zemlju i sela. Kako je selo uništavano, zapostavljeno i zaboravljeno, to svi znamo i o tome neću ni govoriti.
Opredeljenost na rečima za poljoprivrednu proizvodnju, kao stratešku privrednu granu, bila je ključna tačka programa svake vlade u protekle dve decenije. Nažalost, svi smo svedoci da poljoprivreda još uvek nije zadobila svoj neophodni položaj u našoj ekonomiji, što zbog brojnih problema vezanih za sam način poljoprivredne proizvodnje kod nas, usitnjenih zemljišnih poseda, stare agromehanizacije, nedostatka savremenih agrotehničkih mera, što zbog objektivnih okolnosti u kojima se naše društvo nalazilo u proteklom periodu, nasleđeno stanje iz prošlosti. No, i pored toga, naša poljoprivreda je uspela da svojom proizvodnjom zadovolji potrebe našeg stanovništva za hranom i sirovinama.
Opstanak i ekonomski napredak naše zemlje je vezan za poljoprivredu kao stratešku privrednu granu i moramo učiniti sve što je u našoj moći, a u skladu sa ekonomskim prilikama u zemlji, da pomognemo poljoprivredi.
U savremenom svetu ne postoji ni jedna poljoprivredna proizvodnja koja nije dotirana i podsticana od strane države. Upravo ti podsticaji su predmet ovog zakona, čime se ova važna materija izdvaja iz osnovnog krovnog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Prvi krupni korak ovog zakona je da se poljoprivredni podsticaji određuju prema područjima gde se poljoprivredna proizvodnja obavlja. Kriterijume gde se otežano obavlja poljoprivredna proizvodnja će određivati ministar poljoprivrede. Ovo je daleko pravednije i pravilnije rešenje od dosadašnjeg jednoobraznog za celu državu, jer se ovde uzimaju u obzir i regionalne specifičnosti, tako da će više sredstava dobiti oni kojima je to i potrebnije.
Drugo veoma bitno rešenje koje će biti doneto ovim zakonom je ono koje je vezano za registraciju nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Ovakva gazdinstva su obično staračka domaćinstva sa 2-3 člana, koja su u svom životu bila vezana za svoj sitan posed i u svojoj proizvodnji nisu stvarale nikakve viškove poljoprivrednih proizvoda.
Zadnjih nekoliko godina se često dešavalo da podsticaji za ovakva gazdinstva budu vrlo mala, koji se mogu više tretirati kao pomoć nego kao podsticaji u pravom smislu te reči.
Obeshrabrujući faktor da se više zemljoradnika registruje u ovoj kategoriji je zahtev da nosilac nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva bude poljoprivredni penzioner. Nažalost, poznato je da ovaj sistem penzionog osiguranja nikako ne može da zaživi u praksi. U ovom slučaju se javlja kao smetnja za registraciju nekomercijalnog gazdinstva, jer se procenjuje da doprinose za poljoprivredne penzije plaća jedna petina onih koji se zaista bave poljoprivredom. Zato smatram da će ukidanje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, kao uslova za registraciju nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, pozitivno delovati da se veći broj gazdinstava registruje, a samim tim će se povećati agrarni budžet i doći će i do povećanja sredstava koja će dobiti ova gazdinstva.
Novim zakonom će biti zadržana osnova ranijeg sistema podsticaja sa velikim poboljšanjima. Podsticaji za biljnu i stočarsku proizvodnju će biti striktno definisani novim zakonskim odredbama, pa će se zameniti dosadašnje godišnje pojedinačne Vladine uredbe i time stvoriti stepen sigurnosti u planiranju razvoja poljoprivrede.
Slično će biti sa regresima za naftu, seme i đubrivo, gde će takođe biti utvrđeni striktni iznosi po hektaru i grlu za koje će se oni skraćivati. Propisano je da jedan korisnik u jednoj kalendarskoj godini može ostvariti do 10 miliona dinara podsticaja, a iznosi preko toga će se umanjivati u određenom procentu, što je za jedan vid pravednija raspodela podsticajnih sredstava među korisnicima.
Naposletku, ovim predlogom zakona propisane su i oštrije kaznene mere za zloupotrebe i prekršaje prilikom korišćenja podsticajnih sredstava. Predlog ovog zakona vidim kao veliki korak na putu ka čvrstim temeljima strateškog opredeljenja Vlade, a nadam se, ovog i budućeg saziva parlamenta, kao stabilna izgradnja poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednih proizvođača a na dobrobit građana naše zemlje.
Imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa PUPS smatra da se radi o zakonskim rešenjima koja će stvoriti dobru osnovu za uređenje sistema poljoprivrednog podsticaja i ruralnog razvoja. Stoga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Kalanović, s obzirom da dolazim iz Lazarevca i pošto sam radila u Rudarskom basenu "Kolubara", delu preduzeća "Kolubara – prerada uglja" u Vreocima, imam obavezu pred svojim sugrađanima i biračima da se ukratko osvrnem na ovaj predlog zakona, ali neću govoriti o njemu u formalnom smislu, već ću se osvrnuti na njegov suštinski značaj za kolubarski kraj i Republiku Srbiju u celini.
Svi znamo šta za našu zemlju znači Rudarski basen "Kolubara". Rudarski basen "Kolubara" ugljem snabdeva obrenovačke termoelektrane u kojima se proizvede polovina električne energije u Srbiji. To je ogroman i složen procesni sistem, koji ni u jednom trenutku ne sme da stane, što znači da njegovo održavanje iziskuje velika novčana sredstva.
Svi smo svesni potrebe naše zemlje da svaki kilovat čas električne energije bude proizveden u našoj zemlji i iz naših resursa. Pored izuzetnog napora svih zaposlenih u Rudarskom basenu "Kolubara", koji već više godina beleže rekordno iskopavanje lignita, potreba za modernizacijom u eksploataciji ovog resursa je nasušna potreba.
Upravo ovim zakonom Republika Srbija daje svoju garanciju da će ta sredstva biti obezbeđena. Radi se o davanju garancije zajma za Elektroprivredu Srbije i Rudarski basen "Kolubara", vezano za projekat unapređenja eksploatacije uglja i zaštite životne sredine.
Nemačka banka, kojoj se daju garancije današnjim zakonom, obezbedila je sredstva u iznosu od 74 miliona evra, od čega je zajmom dala 65 miliona, a devet miliona je dala bespovratno.
Projekat unapređenja tehnologije eksploatacije lignita u Rudarskom basenu "Kolubara" u cilju povećanja efikasnosti rada termoelektrana i smanjenje uticaja na životnu sredinu ima tehnološki, ekološki i socijalni karakter u cilju obezbeđivanja sigurne i ujednačene isporuke uglja i racionalnog upravljanja prirodnim resursima, kao i smanjenja atmosferskog zagađenja termoelektrana koje koriste ugalj iz Rudarskog basena "Kolubara".
Realizacijom ovog projekta obezbedilo bi se korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta, koji se otkopava u Rudarskom basenu "Kolubara", što bi omogućilo povećanje efikasnosti rada Termoelektrane "Nikola Tesla" Obrenovac i Termoelektrane "Morava" u Svilajncu. Time bi se unapredila eksploatacija uglja. Došlo bi do povećanja energetske efikasnosti termoelektrana koje ovaj ugalj koriste i smanjili bi se štetni uticaji na životnu sredinu.
Korišćenjem uglja ujednačenog kvaliteta emisija ugljen-monoksida prilikom sagorevanja bi se smanjila za 400 hiljada tona godišnje, što bi dovelo do uštede prirodnog resursa lignita od milion tona godišnje, a time bi se smanjila cena proizvodnje kilovat-časa električne energije i imali bi veću pouzdanost rada Termoelektrane "Nikola Tesla" Obrenovac.
Predviđa se da će se ovom investicijom postići ukupna ušteda u eksploataciji od oko 26 miliona evra na godišnjem nivou. Ovi pokazatelji su uverili Nemačku razvojnu banku Frankfurt na Majni da je u pitanju projekat šireg ekološkog, ali i socijalnog značaja i da Elektroprivreda Srbije može da konkuriše i za kreditiranje iz nekomercijalne tzv. zelene kreditne linije.
Konsultantska kuća "Arum" po obavljenim studijskim posetama, u saradnji sa zaposlenima u Rudarskom basenu "Kolubara" i direkcije Elektroprivrede Srbije izradila je neophodnu dokumentaciju za proces razmatranja odobravanja zajma i Akcionog plana za zaštitu životne sredine i socijalnih pitanja.
Ekološki značaj ovog projekta ne može se meriti novcem, pogotovo za građane lazarevačkog i obrenovačkog kraja.
Pošto sam radila u blizini Termoelektrane "Veliki Crnjani", dobro znam kakav vazduh udišu moji sugrađani. Zaštita životne sredine je obaveza celog društva prema sredinama gde se eksploatiše ugalj i prerađuje u finalni proizvod, lignit i električnu energiju. Ako ti građani zarad dobrobiti cele zajednice gube najplodnije zemljište, vekovna ognjišta, čitava sela, čak i groblja svojih predaka, onda im moramo obezbediti bar čistiji vazduh, a nema nikakvog spora da ovaj zakon o davanju garancije za kredit Elektroprivredi Srbije upravo to i postiže.
Iz svih ovih razloga poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko zdravlja, iskoristiću priliku da se ukratko osvrnem na predloge ova tri zakona koja se odnose na sistem zdravstvene zaštite. Svi mi znamo da se humanost svakog društva ogleda odnosom prema zdravstvenoj zaštiti svoje populacije. Svesni smo da ekonomska moć društva diktira izdvajanje sredstava u zdravstvu, koja su, nažalost, manja od objektivnih potreba, kao i teško nasleđeno stanje iz prošlosti.
Svi smo svedoci da veliki deo naših zdravstvenih radnika zaista daje sve od sebe, da pruži najbolje što može u lečenju i preventivi svih naših građana, počev od dece preko trudnica i odraslih, do naših najstarijih građana.
Poslanička grupa PUPS na osnovu svojih programskih opredeljenja posebno je zainteresovana za zdravstveni sektor, jer znamo koliko je blagovremena i adekvatna zdravstvena zaštita bitna i za život samog pojedinca, ali i za stanje nacije u celini. Stoga smatramo da je svako poboljšanje u ovoj oblasti dobrodošlo.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, predviđeno je da će još tri grupe stanovništva dobiti pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu. Ovde vidimo značajan pomak na bolje, s obzirom da će to pravo dobiti samohrani roditelji dece ispod sedam godina starosti koji imaju prihod ispod minimalne neto zarade uvećane za 30%. Svakako da je ovo jedan dobar potez Ministarstva kada se ima u vidu kriza u kojoj se porodica kao institucija kod nas nalazi, često u povećanom broju razvoda i većem broju vanbračnih veza koja je upravo ostvarila ovakve situacije da se jedan roditelj stara o svom detetu.
Ovo jeste dobro rešenje i smatram da bi u budućnosti u skladu sa finansijskim mogućnostima trebalo iznaći mogućnosti da se prošire kategorije koje bi mogle da koriste besplatnu zdravstvenu zaštitu.
Druge dve dopune, naša zdravstvena zaštita, takođe čini korak napred kao davno poznato načelo – bolje sprečiti, nego lečiti, jer će vakcinacija i preventivni pregledi biti takođe finansirani na teret države.
Ovde ostaje obaveza u Ministarstvu zdravlja da sačini adekvatne planove i programe za ove oblasti kako se ne bi dešavali slučajevi poput nedavnog, da nam mamografi stoje neiskorišćeni, a svima koji rade u zdravstvu, a i šire, predstoji zadatak kako bi se stanovništvo animiralo da više koristi ove mogućnosti prevencije.
Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona stvoriće se mogućnost da se autonomne pokrajine intenzivnije uključuju u zdravstveni sistem, tako što će im biti omogućeno da finansiraju i one troškove vezane za prostor, opremu i medicinske kadrove, koje Republika inače ne finansira, odnosno da opštine i gradovi koji imaju mogućnosti, omoguće svojim građanima i viši stepen zdravstvene zaštite od onoga koji je utvrđen zakonom.
Važna novina koja se uvodi ovim zakonom je stvaranje uprave za centralizovane javne nabavke, čime će sistem zdravstva sve javne nabavke obavljati na jednom mestu sa uštedama, kako u samom postupku, tako i u ceni materijala, smanjenju mogućnosti za zloupotrebu.
Pored toga, ministar zdravlja ubuduće će biti nadležan za donošenje kadrovskog plana za zdravstvene ustanove, pa će i ovde biti smanjene mogućnosti, nepravilnosti oko zapošljavanja zdravstvenih radnika u sistemu zdravstva.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe prati ova rešenja o proširenju prava određenih kategorija koja su data u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kod ovog zakona, ključne izmene se predlažu uvođenjem centralne komisije za lekove koje će se ubuduće baviti veoma važnim poslom, određivanja predloga koji će se lekovi naći na listi lekova i čija se nabavka refundira iz Fonda zdravstvenog osiguranja.
Ovo bi trebalo da doprinese većoj ulozi struke pri određivanju liste lekova, s obzirom da sami lekari i farmaceuti najbolje znaju koji od lekova zaista predstavljaju nužnost u procesu lečenja.
Nadam se samo da će budući članovi ove centralne komisije svoju dužnost obavljati časno, po savesti, a možda bi ovde bilo i dobro da se iznađu neke mogućnosti, da se budući članovi komisije, sem potpisivanja izjave, na još neki način obavežu da će svoje mišljenje davati po savesti.
Treći zakon iz ovog paketa je Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova. Ovim zakonom će Republika Srbija preuzeti pomenute obaveze u visini od 13 milijardi dinara, od čega će samo preduzeće "Galenika" dobiti 11 milijardi dinara.
Ovaj dug koji je nastao zbog nepovoljnog deviznog kursa i problema u finansiranju zdravstva bi trebalo da se isplati do kraja 2015. godine u 12 kvartalnih rata i time će se rasteretiti Fond zdravstva, a proizvođači lekova će dobiti likvidna sredstva kako bi mogla da nastave sa radom. Istovremeno je već pomenutim Zakonom o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno da se skrate rokovi plaćanja za lekove sa sadašnjih 200 dana na 90 dana, koliko bi trebalo da bude 2015. godine.
Nadam se da će se u budućnosti otkloniti ovi problemi vezani za finansiranje nabavke lekova i opreme i da se više neće stvarati ovakvi dugovi prema dobavljačima.
Na kraju želim da kažem da će poslanika grupa PUPS u Danu za glasanje podržati predloge ovih zakona, ali i da dam jednu sugestiju Ministarstvu, a vezana je za rad lekara. Svedoci smo slučajeva da isti lekar radi i u državnoj i u privatnoj praksi. Ako smo bili rigorozni pri donošenju antikorupcionih zakona u segmentu sprečavanja sukoba interesa, zaista ne vidim razlog zašto bi se nekome omogućilo da bude u najdirektnijem mogućem sukobu interesa, s obzirom da se često događa da isti lekar kada radi u državnoj zdravstvenoj ustanovi, smišlja različite izgovore da bi pacijenta privoleo da se leči kod njega u privatnoj praksi.
Nadam se da će novi ministar zdravlja u bližoj budućnosti poraditi na ovom problemu, u cilju bolje zdravstvene zaštite naših građana.
Hvala na pažnji.