MILISAV PETRONIJEVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 29.novembra 1949.godine u Beogradu.

Po zanimanju je nastavnik matematike.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja, 1990.godine. U periodu od 2003-2009.godine je bio predsednik Gradskog odbora SPS Beograda. U više mandata je bio član Izvršnog odbora i Glavnog odbora. Član je Predsedništva SPS od 2006.godine.

Narodni poslanik je i u sazivima Skupštine od 27. januara 2004.godine, 14. februara 2007. godine, 2008.godine i 2012.godine, kada je bio član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Odbora za administrativno-budzetska i mandatno-imunitetska pitanja kao i zamenik člana u Odboru za privatizaciju i Odboru za smanjenje siromaštva i član parlamentarnih grupa priajteljstva sa Austrijom, Grčkom i Rusijom. Ponovo je izabran za narodnog poslanika nakon izbora 2014. godine, a na tom mestu bio je do 03. juna 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je 06. oktobra 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, što je danas na dnevnom redu, ja ću na početku reći od čega se pošlo, da bih kasnije govorio do čega se došlo.

Dakle, pošlo se od sledećeg, da Ustav kaže – položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije uređuje se Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda. I Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, teritorizaciji kažu da je Beograd posebna jedinica lokalne samouprave i posebna teritorijalna jedinica i da ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a, naglašavam, Zakonom o glavnom gradu mogu se poveriti i druge nadležnosti, od toga se pošlo.

Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, koje su na dnevnom redu, imajući u vidu ovo o čemu sam pričao, dakle ustavni i zakonski osnov, imajući u vidu iskustva u radu i funkcionisanju grada. Imajući u vidu opredeljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade, ali i gradskih vlasti da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda na bazi njegovog posebnog ustavno – pravnog položaja i u skladu sa razvijenim kapacitetima, stručnim, organizacionim, kadrovskim koji postoje u Beogradu, a što će, poenta je, učiniti rad organa grada i gradskih opština znatno efikasnijim i dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, jer smo ubeđeni da na taj način glasamo za bolji život građana, glasamo za decentralizaciju grada i veće nadležnosti gradskih opština, glasamo za nivo odlučivanja koji je bliži građanima. Sve su to razlozi koji nas opredeljuju da damo punu podršku ovom predlogu zakona.

Otprilike tri karakteristike su ovog predloženog zakona. Jedna je koja reguliše položaj grada Beograda kao glavnog grada, drugo je stvaranje mogućnosti da se prenesu ovlašćenja na gradske opštine i treće je usaglašavanje sa zakonima u međuvremenu donetim u odnosu na ovaj zakon koji traje već evo 12 godina.

Kada je u pitanju položaj Beograda, ponavljam, ima se u vidu njegova posebnost, njegova specifičnost i zbog svoje veličine, broja stanovnika i da je privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni centar Srbije i na kraju glavni grad Republike Srbije. Beograd je i administrativni i obrazovni, i univerzitetski, i zdravstveni centar Srbije, i ne pripada samo Beograđanima, pripada i Srbiji, i vidimo sve više pripada i Evropi. To se mora imati u vidu.

Mi podržavamo politiku Vlade koja teži ka tome da se Srbija ravnomerno razvija u svim njenim delovima i to je politika Vlade Srbije, što pokazuje, evo i u ovo zadnje vreme, otvaranjem fabrika u svim delovima Srbija, dovođenjem investicija, izgradnjom infrastrukture, evo, sad već možemo da kažemo izgradnjom mreže auto-puteva po Srbiji, što sve doprinosi ostvarivanju ovog cilja. Na isti način ili na istom tragu su i gradske vlasti i zato želim da to posebno istaknem da i oni na taj način razmišljaju, kada je u pitanju Beograd.

Dakle, kao što je potrebno ravnomerno razvijati Srbiju, tako je potrebno i u Beogradu ravnomerno razvijati zadovoljenje potreba svih građana Beograda, od onih koji skoro do Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa obe strane Kosmaja, do onih do Stare Pazove. Svi su oni građani Beograda i zadatak jeste, na čemu i insistira ova gradska vlast, da svi oni ravnomerno mogu da zadovolje svoje potrebe. Mislim da je i predložena izmena zakona upravo na tom pravcu, na tom fonu.

Kada su u pitanju nadležnosti Beogradu, jedan deo, dakle, zakona koji je bitan, mislim da je to karakteristično, da se radi o dvostrukoj decentralizaciji. Jedna je decentralizacija sa Republika na grada, a druga je decentralizacija mogućnost prenošenja ovlašćenja sa grada na gradske opštine i, naravno, odlučivanje približiti što više građanima Beograda. Tu u čitavom nizu nadležnosti, ja ću se zadržati samo na nekim. Recimo, izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i upravljanje javnim i nekategorisanim putevima. Jednostavna je rečenica, ali mnogo znači. U Beograd koji ima najveću mrežu saobraćajnica i puteva, u praksi su bili problemi da se ne zna šta pripada državi, šta pripada gradu. Naravno, to je onda u pitanju odgovornost, kada je u pitanju odražavanje, rekonstrukcija, itd. Sada se precizira tako nešto, šta pripada i sve osim državnih puteva i auto-puta pripada Beogradu, a Beograd raspolaže neophodnim sredstvima i kapacitetima da može to da održava.

Pored značajnih nadležnosti vezanih za oblasti zaštita od požara, upravljanje vanrednim situacijama, raspolaganje građevinskim zemljištem, tim najvećim bogatstvom jednog grada, upravljanje komunalnim otpadom, finansiranjem protivgradne zaštite, i tako dalje, opet ću se kratko zadržati na još jednoj nadležnosti, a to izdavanje građevinskih dozvola. Zašto se na tome zadržavam? Zato što je to jedna nadležnost koja daje mogućnost da se izdavanje građevinskih dozvola prenese na gradske opštine. Dakle, na gradske opštine u celini, a ne samo na pojedine gradske opštine i, naravno, mnogo većem broju kvadrata nego što je to bilo do sad, odnosno ranije.

Takođe, zadržaću se vrlo kratko na poslovima poljoprivredne inspekcije, koja treba da pređe u Beograd, naravno, u delu kontrole za koju je nadležan Beograd, koju propisuje Beograd za vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog zemljišta.

Zašto je to važno? Malo je poznato u javnosti, ministar je to danas pomenuo, Grad Beograd je posle Vojvodine najveći poljoprivredni region sa 242 hiljade hektara.

Dakle, jedno ogromno bogatstvo, kada je to u pitanju. Dobijanjem poljoprivredne inspekcije, naravno, posebno će se voditi računa o izdavanju zemljišta, o korišćenju zemljišta itd.

Kada su u pitanju dalje nadležnosti simboli i nazivi naseljenih mesta i mogućnost prenosa gradskim opštinama, održavanje javnih manifestacija od značaja za grad, želim da se još malo zadržim na jednoj nadležnosti koju grad preuzima, a to je sprovođenje mera i finansiranje projekta u cilju podsticanja nataliteta i rađanja na svojoj teritoriji.

Dakle, pored onih mera koje Vlada, država preduzima, Beograd na sebe preuzima da naravno, u skladu sa materijalnim mogućnostima i sopstvena sredstva uloži u tako nešto, a ovaj projekat je od najvišeg državnog značaja.

Na kraju, pomenuću još donošenje prostornih urbanističkih planova, vrlo važno jedno pitanje, ali i iz razloga što daje mogućnost Gradu Beogradu da donošenje urbanističkih planova, pojedine opštine, misli se pre svega na one opštine koje su posebne celine, neki ih zovu rubne opštine, odomaćio se izraz prigradske opštine, inače sve su one gradske, ne postoje neki drugi izrazi, a to su Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, da mogu donositi svoje urbanističke planove, naravno, usklađene sa planovima višeg ranga, misli se na planove grada itd, još jedno značajno ovlašćenje, da tako kažem, koje Grad Beograd dobija, a prenosi na gradske opštine.

Kada je u pitanju drugi deo ovog zakona, želim baš posebno da istaknem kao najveću vrednost ovog zakona, osim naravno ovih značajnih nadležnosti, a to je stvaranje mogućnosti da Beograd prenese na gradske opštine u svom sastavu veći broj poslova, te na taj način omogućuje decentralizaciju grada, dakle, drugi ona pravac, ali i spusta nivo odlučivanja bliže građanima. Puna podrška ovom predlogu zakona u ovoj oblasti.

Zašto? Te gradske opštine su u neposrednom kontaktu sa građanima, na taj način će se kvalitetnije, efikasnije obaviti poslovi iz nadležnosti grada, što je naravno, takođe jedan od ciljeva koji su bitni.

Druga stvar, ima se u vidu kada se govori o prenosu nadležnosti na gradske opštine da se faktički Beograd deli na dve zone, opet ne kažem formalno, nego praktično pričamo, jedna je gradska gde su 10 opština, i druga je, mi tako nazivamo u svakodnevnom govoru prigradske, inače su i to gradske opštine.

Zašto? Zato što, jer se ima u vidu da je nužno tim opštinama preneti veća ovlašćenja, približiti odlučivanje građanima što više, što bliže da bude njima. Imajući u vidu razuđenost teritorije grada, imajući u vidu činjenicu da određene gradske opštine predstavljaju urbane celine, imajući u vidu da su svojevrsni administrativni centri za to područje, i naravno imajući u vidu cilj da se stvore uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje delatnosti iz nadležnosti i grada, a posebno obavljanje komunalnih delatnosti na području gradskih opština.

Samo nekoliko podataka kada govorimo o razuđenosti. U odnosu na Grad Beograd koji se prostire na 3224 kilometara kvadratna, ovih sedam opština o kojima govorim Lazarevac Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, obuhvataju dve trećine površine Beograda, 2127 kvadratnih kilometara. Dakle, jedno ogromno područje, 137 naselja i skoro 400 hiljada stanovnika.

Dakle, veliki razlog da Beograd prenese ovlašćenja na te opštine, u većem obimu iako će sve opštine gradske dobiti veća ovlašćenja nego do sada, ali će ovih sedam opština dobiti još veće, jer su posebne celine, velike, administrativni centri, svaki ima neku svoju karakteristiku, neku posebnost.

Grocka sa blizu 90 hiljada stanovnika, Obrenovac sa blizu 80 hiljada stanovnika, sa moćnim jednim kombinatom, Lazarevac 60 hiljada, sa jednim moćnim rudarskim energetskim kombinatom, ali i sa svojim specifičnostima i posebnostima na koje mora da se obrati pažnja, a to je da zahvaljujući tom rudarsko energetskom kombinatu koji snabdeva pola Srbije sa strujom, je uništen vazduh, zemlja i voda, i da je potrebno dosta tom narodu tamo učiniti i uraditi, zadovoljiti njegove potrebe da može da kvalitetno živi.

Mladenovac koji je bio pionir industrijalizacije, jedan industrijski centar koji je na žalost uništen i čija je industrija uništena pljačkaškom privatizacijom, dosovskom, pa je postala samo jedna mala Palanka, Surčin, Sopot koji je imao status opštine i nosilac bio male privrede, status opštine još 1905. godine, itd.

Dakle, sve su to posebne celine, posebne opštine sa posebnim problemima, specifičnim i karakterističnim za to područje, u odnosu na ovo recimo u Starom gradu, jer tu je potreba ljudi da imaju put, vodu, kanalizaciju, struju itd.

Ovde je veći problem što kod jednog dela bezidejne opozicije u Beogradu, što Beograd uređuje svoj grad, da bi bio privlačan i pristupačan, ne samo Beograđanima nego i Srbiji, i onima van države Srbije. Sad to vreme taj bezidejni deo opozicije ima politiku grada da se svađa sa saobraćajnim znacima, građevinskim mašinama, koje uređuju taj grad, drugim rečima sa željom da se sastane, da Beograd zastane.

Još nešto što želim da kažem, skrenem pažnju, a to je dalja decentralizacija, odnosno regulisanje mesne samouprave. Beograd je grad koji ima veliki broj stanovnika, opština i naselja. Iz tog razloga je nužno bilo da se utvrde načini kako se mogu formirati ili gasiti mesne zajednice, i to je dato u nadležnost gradskim opštinama, što je potpuno ispravno , imajući u vidu da su oni najbliže građanima Beograda.

Na kraju ću završiti sa onim sa čim sam počeo. Dakle, cilj ovog zakona je da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda, a predložena zakonska rešenja će učiniti rad organa i grada i gradskih opština znatno efikasnijim, dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda, ponavljam, od onih blizu Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa ove strane Kosmaja, do onih blizu Stare Pazove.

Ponoviću, podržaćemo predložene izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, moja koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Prvo da kažem šta je član 1. Član 1. govori o predmetu zakona, a uvek predmet zakona najavljuje sadržaj i suštinu zakona i zato mislimo da je veoma važan.

Amandman koji smo podneli na taj član je u stvari podrška, velika podrška Predlogu ovog zakona. Zašto? U članu 1, kada se govori o predmetu zakona, zakon uređuje smanjenje rizika od katastrofa s jedne strane, i sa druge strane upravljanje vanrednim situacijama, izdvajam samo te dve stvari. Na čemu insistira zakon? Insistira na sistemu smanjenja rizika, sistemu upravljanja, delu sistema nacionalne bezbednosti.

Dakle, da bi se sve ovo moglo sprovesti zakon uspostavlja jedinstven i integracioni sistem za rešavanje problema u ovoj oblasti. E, upravo smo mi intervenisali u ovom članu tražeći da se pored „uređenja“ unese i reč „uspostavlja sistem, smanjenje rizika od katastrofa“ itd. Dakle, ne samo uređenje, nego se i uspostavlja.

Zašto? Želeli smo da istaknemo veliki značaj, veliki kvalitet ovog zakona kada se ima u vidu tri stvari. Prvo- prevencija, pripremljenost, otpornost na katastrofe, elementarne nepogode itd. Drugo - efikasno reagovanje kada se dogodi katastrofa. Treće – to je efikasnost otklanjanja posledica katastrofa.

Vratiću se na prvo, samo da iskoristim priliku da, kada je u pitanju ovo drugo efikasno reagovanje, kad nastanu katastrofe, koristim priliku da odam priznanje i pružim snažnu podršku MUP-u i Sektoru za vanredne situacije i svim ljudima koji su se bavili time na velikom angažovanju, na velikom trudu, na velikim rezultatima koji su postigli, ali uz dužno poštovanje, uz veliko priznanje i veliku zahvalnost, to je reagovanje kada nastane katastrofa. Ovde zakon insistira da se što više uradi do nastanka katastrofe.

Dakle, insistira na jedinstvenom, integracionom sistemu u kome svako ima svoju vrednost. Dakle, na preventivnom sistemu, na sistemu otpornosti, na sistemu da bude što spremnije da se dočeka tako nešto i od danas je to veoma važno pitanje u svetu, Evropi, pa i Srbiji.

Elementarne nepogode i katastrofe su se, da tako kažem, odomaćile i odrično je da se izašlo sa ovim zakonom, sa ovim Predlogom zakona, sa ciljem da se uspostavi jedan jedinstven sistem, da se ne samo efikasno reaguje kad nastanu katastrofe, već da se što više uradi da one smanje rizik tih katastrofa i da se spreče.

Dakle, naša intervencija jeste bila upravo da bi smo dali na značaju upravo insistiranje zakona na tome, zato smo tražili da se stavi i reč „uspostavlja“, inače nije suštinski, nikakva promena, više je preciziranje.

Koristim priliku još jednom da pružim snažnu podršku predloženom Zakonu o smanjenju rizika i vanrednim situacijama. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o ratnim memorijalima, prvi ovako celovit zakon države Srbije u ovoj oblasti, privukao je veliku pažnju i verujem i očekujem da će privući i veliku podršku prilikom njegovog usvajanja. Kažem u ovoj oblasti, u oblasti gde se baš i nismo pokazali dovoljno odgovorni za ove memorijale, jer su mnogi ostali zapušteni, neki čak zaboravljeni, neotkriveni. Zato dajemo punu podršku predloženom zakonu, uz uverenje da ćemo odgovorno i celovito imati istražene i evidentirane, obeležene i zabeležene memorijale i mesta stradanja naših ljudi i u zemlji i u inostrastvu. Istakli smo takođe da je veoma važna i evidencija svih poginulih, ubijenih, dakle svih žrtava rata.

U članu 1. ovog zakona, odredbe člana 1. ovog zakona, koja inače preciznije definiše pojam ratnog memorijala, predložili smo uvođenje i pojma „civilnih žrtava rata“, među kojima je mnogo njih koji su nevini stradali, a koji zaslužuju da zbog njihovih porodica, budućih pokolenja i čuvanja uspomena na žrtvu dobije spomeničko obeležje.

Zašto smo to predložili? Da vas podsetim, 20. vek je inače vek velikog stradanja srpskog stanovništva u raznim svetskim i u NATO ratu i još da podsetim da Srbija nikada nije bila osvajač, ali je uvek bila na meti osvajača.

Ono najsvežije o čemu želim da kažem nekoliko reči jeste brutalna agresija NATO snaga na našu zemlju 1999. godine. Zbog čega to kažem? Iz dva razloga, prvi je da jednom da budemo jasni i precizni u tome. Nemojte da tražimo krivca među nama, a na taj način amnestiramo onog ko je izvršio agresiju. To je brutalna agresija na jednu malu zemlju, bez ikakvih mogućih daljih komentara. Srbija se naravno branila koliko je mogla, ali se branila, nikoga napala nije.

Zašto pominjem taj primer brutalne agresije NATO? Uz dužno poštovanje priznanja vojnicima i policajcima koji su svojim životima platili odbranu naše otadžbine, evidenciju, obeležje zaslužuju i civilne žrtve rata. Kada to kažem, ne govorim samo o stratištima, već o onima koji su nedužni stradali zbog sticaja okolnosti da su se u određenom trenutku našli u nekom vozu, na ulici, na pijaci, bolnici, u porodilištu i da ne nabrajam dalje. Za NATO agresora koji je po glavi stanovnika Srbije svakom bacio tri kile bombi, to su bili ljudi, deca, žene, ali mete. Za njih to nisu bili ljudi, deca, žene, za njih su to bili objekti, za njih su to bile mete, za njih je to bila kolateralna šteta. Upravo iz svih tih razloga, stradanja tih ljudi, jer samo na jednom detalju, više je uništeno bolnica i domova zdravlja nego tenkova, mnogo je stradalih civila u tom ratu i iz tih razloga smatramo da treba da dobiju zasluženo poštovanje, obeležje, zarad pamćenja i sećanja. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 17.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98890.00 RSD 06.10.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 63352.00 RSD 01.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:01