Hvala predsednice.

Upućujem predlog Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Na osnovu diskusije povodom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ sa ministrom stekao se utisak da postoji razumevanje za rešavanje ovog predloga.

Socijaldemokratska partija Srbije, kao što je opšte poznato, se zalaže za doslednu borbu protiv fašizma, fašističkih ideja, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma. Iako je Srbija podnela velike žrtve u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu ipak mnogi memorijalni centri u Srbiji su neadekvatno sagledani, odnosno neadekvatno sačuvani, a da se ne neki od njih nalaze u devastiranom stanju.

Socijaldemokratska partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ govorila o značaju očuvanja sećanja borbe protiv fašizma, kao i o žrtvama stradanja te istorijske epohe. Mi smo tada spomenuli i ostale memorijalne centre van Beograda, koji su istorijski vezani za događaje tog perioda, kao što su na primer Logor na Crvenom krstu, „12. februar“ u Nišu, „Šumarice“ u Kragujevcu, „Bagdala“ u Kruševcu i ostali.

Predložili smo da svi oni ostali dobiju poseban status, odnosno status od nacionalnog značaja. Na taj način bi se sa jasnim planovima, programima i definisanim strategijama sačuvali spomenici koji svedoče o strašnim vremenima koja su za nama. To pre svega zaslužuju žrtve bez obzira da li su pitanju Srbi, Jevreji, Romi ili bilo koji drugi narod.

Opšte je poznato da neke lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za održavanje, a kamoli za funkcionisanje i otvaranje prema posetiocima, pa u tom smislu bi u svakom budžetu resornog Ministarstva kulture, informisanja došlo do povećanja pozicije kulturne baštine.

Sa tim u vezi predlažemo inicijativu za formiranje mreže memorijalnih centara Srbije, poput mreža ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Formiranjem mreže memorijalnih centara Srbije dao bi se poseban značaj očuvanju kulturne baštine ove zemlje i poslala poruka svetu i svima onima koji su učestvovali u borbi protiv fašizma.

Takođe, sređivanjem, održavanjem i korišćenjem mreže memorijalnih centara, edukativnim, odnosno vaspitno-obrazovnim pristupom šaljemo poruku generacijama koje dolaze. Hvala vam.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, Ministarstvo za zaštitu životne sredine imajući u vidu najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja i regulisanja ekotaksi, a i često u medijima može se videti i čuti kako se ekotakse troše ne namenski postavljam pitanje šta će resorno ministarstvo preduzeti povodom bolje i efikasnije naplate kao i kontrole trošenja sredstava istih o čemu je i bilo reči na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine? Hvala.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.

Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja. U strategiji razvoja kulture Republike Srbije za desetogodišnji period od 2017. do 2027. godine, koji je Skupština Srbije usvojila krajem 2017. godine, se određuju strateški prioriteti razvoja kulture i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture.

U tom istom dokumentu i razvoju lokalne kulture i umetnosti se pruža podrška kroz tzv. nacionalni program „Gradovi u fokusu“, koji je usmeren na podsticanje lokalnog razvoja kulture i kulturne infrastrukture.

Ovim programom podrške lokalnim sredinama se obogaćuje kulturna ponuda i podiže kvalitet sadržaja u određenoj sredini, unapređuje i osavremenjuje kulturna infrastruktura, čuvaju spomenici kulture, stvara ambijent za kreativne izraze umetnika i stručnjaka uopšte u kulturnoj odnosno u oblasti kulture i kulturnoj saradnji.

Pitanje bi bilo – koliko gradova i opština je ministarstvo podržalo u poslednje dve godine i kakvi su efekti realizovanih projekata?

Hvala predsedavajući.

Upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, da li su dobijeni rezultati merenja i da li su utvrđena prekoračenja u odnosu na granične vrednosti indikatora buke za deonicu auto puta Koridora 10, koji prolazi kroz grad Niš, praktično u kojoj je fazi postavljanje zaštitnog zida pored dela auto puta ka Sofiji, koji će građenje naselja Komren, štititi od buke?

Naime, u ovom delu istočnog kraka Koridora 10, auto put prolazi kroz gradsku opštinu Crveni Krst i deli naselje Komren na dva dela. Kako je ovakva situacija na terenu već više od 10 godina, zato u ime građana Niša, u koliko je to moguće, molim za hitno postavljanje pomenutih ploča iz bezbednosnih i drugih sigurnosnih razloga. Hvala.

Hvala predsednice.

Postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja, da li će se nastaviti finansiranje radova i koliko je sredstava opredeljeno za lokalitet arheološkog nalazišta Caričin grad u Lebanu, i imali uslova da ovaj lokalitet dobije status javnog preduzeća? Time bi doprineli veću afirmaciju ovog lokaliteta, pogotovo ako imamo u vidu da su izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, lokalnim samoupravama data veća ovlašćenja, kada su u pitanju kulturna dobra. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru bez portfelja zaduženom za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća.

Program podrške u sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije predviđa učešće države u ekonomsko – finansijskom podsticaju za osnivanje novih zadruga, kao i u investicione projekte već postojećih. Misli se na Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički, Zaječarski i Pčinski upravni okrug.

S obzirom da se sa sajta ministarstva vidi da su precizirani iznosi u dinarima za stare i nove zadruge, da li ministarstvo ima povratne informacije kako su, kada i na koji način utrošena dobijena sredstva? Ukoliko izveštaji postoje, molim da po navedenim upravnim okruzima dostavite narodnim poslanicima? Hvala vam.

Upućujem pitanje, odnosno tražim informaciju od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U kojoj fazi je donošenje rešenja, odnosno pozitivnog mišljenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na osnovu odluke Skupštine grada Niša, o određivanju naziva naseljenog mesta?

Naime, komisija za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica, Skupštine grada Niša je na sednici od 4. aprila 2014. godine donela zaključak, na predlog inicijative građana, zvanog Banja Topilo, da mesto zvano Topilo dobije naziv i status naseljenog mesta.

U postupku odlučivanja po ovom zahtevu pribavljeno je mišljenje Uprave za planiranje i izgradnju u vezi statusa Banje Topilo. Teritorija na kojoj se nalazi Banja Topilo, sagledana je kroz dva važeća prostorna plana, tako da Skupština grada Niša je na sednici 14. oktobra 2014. godine donela odluku pod brojem 064512602 i pokrenula inicijativu za određivanje naziva novoizabranog mesta Banja Topilo.

Banja Topilo se nalazi na severnom obodu Niške kotline, udaljena je od Niša 25 kilometara. Ova relativno mala banja otkrivena je slučajno, ali se vest o njenoj lekovitosti brzo proširila.

Topla mineralna voda, izvire sa oko 18 izvora i ima temperaturu 34 Celzijusovih stepeni. Inače, voda je pogodna za reumatske bolesti i nervni sistem, kao i hronična oboljenja unutrašnjih organa. Banja ima oko 180 kuća sa približno 500 registrovanih kreveta. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pitanje upućujem Ministarstvu odbrane Republike Srbije, kako prema Zakonu o vojnom obrazovanju univerzitet u svom sastavu može imati visoko školsku jedinicu sa ili bez svojstva pravnog lica, po propisanim uslovima i samim statutom visokoškolske ustanove, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, postavljam pitanje – da li univerzitet odbrane može da formira detaširano odeljenje, odnosno organizacionu jedinicu u Nišu?

Smatram da za formiranje posebnih odeljenja visoko vojnih škola i stvaranje novih nastavnih baza na teritoriji Srbije, postoji mogućnost, jer za tako nešto postoje prostorni kapaciteti, prateći objekti i nastavni kadar za neke segmente ili smerove nastave visokoškolstva Vojske Srbije.

Formiranjem ovakvih izdvojenih odeljenja velikom broju mladih ljudi iz Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga omogućilo bi se obrazovanje u ovoj oblasti, što bi bilo značajno za jug Srbije, a posebno zbog njegovog geostrateškog položaja. Kao primer dobre prakse postoje pozitivna iskustva sa nastavnim centrima u Nišu i na jugu Srbije, odnosno odeljenjima pravnog i ekonomskog fakulteta iz Niša, u Medveđi i Zaječaru, kao i ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, Novosadskog univerziteta. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, tražim obaveštenje od Ministarstva kulture i informisanja, praktično, pitanje se odnosi na Javni servis Republike Srbije.

Da li postoje tehničke i formalno-pravne mogućnosti da se promeni status dopisništva RTS u Nišu, odnosno da se vrati na nivo regionalnog TV centra koji je imao do 1999. godine?

Program koji je uživo emitovan tih godina na tadašnjem Trećem kanalu, svakog dana od 18 do 22, video se od Jagodine do Skoplja, što bi sada omogućilo žiteljima jugoistočne Srbije, koji plaćaju pretplatu, i na taj način bi bila nadoknađena usluga Javnog servisa.

Podsećanja radi, regionalni TV servis RTS u Nišu je tada imao 120 zaposlenih, a sada ima 18 njih, od kojih samo četiri novinara, koji pokrivaju, to je ogromno područje jugoistočne Srbije, kao i opštine u njoj.

Građani Niša, Leskovca, Pirota, Prokuplja, Vranja, Zaječara, Bora, Babušnice i mnogih drugih opština u tom delu Srbije, smatraju da nije dovoljna samo jedna emisija koja se zove „Ovo je Srbija“, u kojoj se prikazuju vrlo kratki prilozi o njima. Okolnosti su se promenile i ovo je potreba svih građana koji gravitiraju ka Nišu, kao regionalnom centru, a njih je oko dva i po miliona ljudi.

Vraćanjem statusa regionalnog TV centra, stvorili bi se i uslovi za upošljavanje mladih sa departmana za žurnalistiku, Filozofskog fakulteta u Nišu, efikasnije informisanje i otvaranje jednog novog marketinškog prostora za RTS.

Na kraju, nakon jedne započete i dobre investicije RTV, vreme je da se tako nešto i na sličan način investira u jugoistočnom delu Srbije, kako tehničkim kapacitetima, tako i programskim i drugim sadržajima RTS. Hvala.

Upućujem pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – koliko je ukupno osoba sa invaliditetom uključeno na teritoriji Republike Srbije u 2017. godini i po kojim merama i programima, u cilju podsticanja, pružanja podrške, kao i stvaranju uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, a u okviru Nacionalnog akcionog plana?

Ovo pitanje postavljam zato što je stanje na terenu drugačije od statističkih podataka i zakonskih normi. Naime, poslodavci koji imaju preko 20 zaposlenih radnika se pre odlučuju da plate taksu i zakonske obaveze, nego da uposle lice sa invaliditetom. Očigledno je da je potrebno motivisati poslodavce na ovaj ne samo radno-pravni odnos, nego i sociološki problem našeg društva, a to je socijalizacija osoba sa invaliditetom, pre svega.

Zato ovim putem postavljam pitanje i Republičkoj inspekciji rada – koliko je ovakvih slučajeva angažovanja, odnosno ne angažovanja evidentirano u 2017. godini na teritoriji Republike Srbije i koje mere su preduzete tim povodom? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Republike Srbije – šta je bilo sa predlogom o pokretanju inicijative za donošenje zakona o potvrđivanju fakultativnog protokola o komunikacijskih procedurama, žalbenom postupku uz Konvenciju o pravima deteta OP3, koji je mreža organizacija za decu Srbije, koju čini preko 60 članica, uputila Ministarstvu spoljnih poslova još oktobra 2014. godine?

U drugoj fazi je i koalicija za zaštitu prava deteta koju čine organizacije koje se takođe bave decom iz Niša, Aleksinca, Knjaževca, Zaječara, Pirota i Vranja, ponovo pokrenula istu inicijativu kao i otvoreni klub iz Niša. Koristim ovu priliku da podsetim da je Srbija već prihvatila međunarodne komunikacijske postupke i procedure i država je ugovornica Konvencije o pravima deteta još od 2001. godine. Ovaj postupak, uspostavljen Treći fakultativnim protokolom je u skladu sa međunarodnim komunikacijskim postupcima i omogućava deci pre svega ili njihovim predstavnicima koji tvrde su im prava povređena, a nisu bili u mogućnosti da dobiju pravni lek.

Koalicija organizacija nakon istraživanja među decom iz Niša, Aleksinca, Knjaževca, Zaječara, Pirota, Prokuplja i Vranja je dobila rezultate u kojima se, između ostalog, vidi da deca smatraju da ratifikacijom OP3KPD protokola se omogućuje veća bezbednost i lična sigurnost dece, a i da se povećava odgovornost institucija i raste ugled države Srbije.

Napominjem da je u trećem izveštaju o praćenju implementacije Akcionog plana za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije pod tačkom 312 navedeno da ova mera nije realizovana. Inače, ratifikacijom OP3KPD protokola, Srbija ispunjava obaveze iz Akcionog plana za poglavlje 23, i ovo pitanje je pitanje koje se tiče sve dece u Srbiji. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, tražim obaveštenje, tj. objašnjenje od Ministarstva omladine i sporta Vlade Republike Srbije.

Nakon usvajanja Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, ostalo je još nejasno da li mladi u Srbiji imaju svoj dan obeležavanja.

Naime, inicijativa za ovako nešto potekla je još u februaru 2015. godine na Četvrtoj sednici Saveta za mlade Vlade Republike Srbije od strane predstavnika, tj. delegata mladih i Grada Niša.

Na sednici su, pored ministara omladine i sporta, prisustvovali i predstavnici nekoliko ministarstava. Ideja za pokretanje ovakve inicijative je upravo skretanje pažnje da ne smemo zaboraviti šta su mladi učinili tokom vanrednih situacija u Srbiji, kada su skoro 10 hiljada, po zvaničnim podacima, bili organizovani kao volonteri.

Ovu inicijativu je inače podržalo 500 volontera mladih iz Grada Niša, jer upravo žele da skrenu pažnju da je osim 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih, u Srbiji potrebno obeležavati i dan mladih Srbije. Davanjem nacionalnog dana kroz Zakon o mladima pokazali bi da shvatamo značaj angažovanja mladih, njihovo aktivno učešće, njihov značaj i jasno pozicioniranje države prema mladima kao prioritet u zdravu razvojnu kategoriju.

Praktično, pitanje glasi: u kojoj je fazi donošenje odluke o uvođenju obeležavanja ovakvog dana, donetoj na Četvrtoj sednici Saveta za mlade Republike Srbije? Zahvaljujem.