PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 47
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 9 dana i 12 sata

Poštovani gospodine Jelenkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 16 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 4 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Hvala, potpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege.

Pred nama je danas Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, između ostalog, čini mi se jedan od važnijih, jer je ova oblast do sada bila dosta nedefinisana, kao što je rekao i ministar u uvodnom izlaganju. Zato treba ponoviti, radi javnosti, pre svega zbog onih koji su trenutno u tom statusu tzv. agencijskog zaposlenog.

Predmet uređivanja ovog zakona, kao što se može videti u materijalu koji smo dobili, pre svega su prava i obaveze zaposlenih koji zasnivaju radni odnos sa Agencijom za privremeno zapošljavanje, zatim jednak tretman, kako da kažem, ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa, onda uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje. Predviđen je i način, kao i sami uslovi ustupanja zaposlenih drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu, zatim odnos agencija između i poslodavaca korisnika, kao i obaveze agencija i poslodavaca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.

Interesantno je da dosadašnjim propisima koji uređuju ovu oblast nije regulisano pitanje agencija za privremeno zapošljavanje, iako one, kao što smo čuli od prethodne koleginice, u praksi dugo postoje. Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko Agencije za privremeno zapošljavanje. Međutim, preciznijim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje, kao i uslova za njihov rad, prava i obaveza, ovim zakonom uređuje se ova oblast i maksimalno se zaštićuju oni koji su tzv. agencijski uposleni, odnosno zaposleni kod poslodavca.

Predviđeno je i kolektivno pregovaranje, što je jako dobro, i kolektivno pregovaranje u agenciji ili kod poslodavca korisnika. Ugovorima se mogu pregovarati i neki segmenti kojima bi se unapredili i usavršavali, recimo, putem raznih edukacija zaposlenih, kao i pristupa objektima, npr. za boravak dece ili neke druge vidove pogodnosti za same zaposlene preko Agencije za zapošljavanje.

Zakonska rešenja koja su pred nama danas pozitivno će uticati na tržište rada u, mogu da kažem, neka četiri segmenta. Prvo, doprineće povećanju broja ugovora o radu sa iznajmljenim radnicima, drugo, doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika kroz obezbeđivanje zarade koja je jednaka zaradi uporednog radnika kod poslodavca. Pod tri, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije, kao što smo čuli od ministra, između samih agencija i agencija i poslodavca. Pod četiri, doprineće većoj konkurentnosti među agencijama koje se bave iznajmljivanjem radne snage na zakonskim i tržišnim osnovama.

U cilju postizanja održivog trenda zaposlenosti, definisani su pojedinačni ciljevi koji kroz sprovođenje različitih programa, kao što stoji u materijalu, mere i aktivnosti, treba da doprinesu povećanju zaposlenosti u Srbiji. Između ostalog, tu se misli na podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalnih i lokalnih politika zapošljavanja, što je jako važno, naročito kada je u pitanju južna i jugoistočna Srbija. Zatim, širenje programa aktivne politike zapošljavanja, što dovodi do unapređenja kvaliteta ljudskih resursa i na kraju razvoja institucija, odnosno institucionalnih kapaciteta.

Ono što treba istaći je da će zakon o agencijskom zapošljavanju obezbediti pravni osnov za otklanjanje svih navedenih problema dosadašnjih, a posebno nejednakosti i diskriminacije kada je u pitanju status zaposlenih i agencija poslodavaca.

Treba istaći član 31. Predloga zakona gde se uređuju kolektivna prava ustupljenih zaposlenih u skladu sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije.

Zbog specifičnosti ovog vida angažovanja zakonom je propisano da se ustupljeni zaposleni računaju u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom, kao i da imaju pravo na sindikalno organizovanje i delovanje, što je jako važno.

Opšte je poznato da se SDPS zalaže za sve zaposlene, bez obzira na vrstu radnog odnosa i radno vreme. U samom programu SDPS u delu obezbeđivanja socijalne sigurnosti i radnih mesta se, između ostalog, ističe da socijalno odgovorna država podrazumeva organizovanu solidarnost, gde država pre svega treba da pospeši stvaranje i saradnju sa različitim udruženjima i ostalim oblicima angažovanja čiji su ciljevi društvena solidarnost, socijalna zaštita i radno angažovanje.

Moje pitanje je zato što smo dobili kao poslanička grupa i predloge Samostalnih sindikata Srbije da li je bilo razgovora i sa sindikatima. Koliko sam shvatio koleginicu, javna slušanja su održana u Srbiji. Kakav je stav Socijalno ekonomskog saveta kada je u pitanju ovaj predlog zakona?

Takođe, u tim predlozima Samostalnih sindikata Srbije ima vrlo zanimljivih ideja koje, nadamo se, kao SDPS da će biti predviđene u tom delu koji se zove podzakonska akta, a tu se pre svega misli na bankarsku garanciju, kao sigurnost agencije za zapošljavanje, kao i solidarnu odgovornost agencija i poslodavca.

U danu za glasanje SDPS podržaće set predloga zakona. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Hvala, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče seta zakona na današnjoj sednici, nešto bih rekao o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Naime, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona propisuju se, može se reći, tri segmenta, a to je: precizniji rokovi kada je u pitanju podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša, zatim preciznije procedure za postupanje nadležnog organa i na kraju obaveze i mogućnosti određene za građane Srbije.

Jedna od novina koju takođe predviđa ovaj predlog zakona jeste i rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom.

Radi javnosti izdvojio bih nekoliko članova, pre svega član 4. Predloga zakona gde se vrše izmene i dopune člana 27. Zakona tako što se dodaje stav koji propisuje da je zahtev za izdavanje pasoša moguće podneti najranije šest meseci pre isteka važenja izdatog pasoša, dok članom 6. Predloga zakona menja se član 29. stav 2. osnovnog teksta zakona čime se na drugačiji način propisuju uslovi, kao što stoji pod kojima je moguće izdati putnu ispravu maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja. Na kraju, članom 12. Predloga zakona u članu 41. osnovnog teksta zakona vrši se proceduralno usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku kada je sud nadležan da odredi da se okrivljenom vrati putna isprava ukoliko ima neodložnu potrebu, npr. da putuje u inostranstvo.

Danas je pred nama i potvrđivanje nekoliko sporazuma, od toga bih izdvojio jedan, a to je izmene Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.

Mislim da radi javnosti treba nešto više reći o Evropolu kako bi malo bolje objasnili šta to znači i kako bi građani shvatili koliko je važna ta organizacija.

Kada je reč o Evropolu, ova kriminalistička obaveštajna agencija EU je postigla značajne rezultate u suzbijanju kriminalnih radnji, kao što su, pre svega, trgovina ljudima, sajber kriminal, kriminalne radnje nad intelektualnim vlasništvom, pranje novca, praćenje imovine itd.

Osnivanje Evropola dogovoreno je još 1992. godine, ugovorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru mesecu 1993. godine.

Evropol je multidisciplinarna agencija, koju ne čini samo obični policijski službenici, već i službenici drugih službi bezbednosti, carine, imigracione službe, pogranična i finansijska policija itd.

Zašto je važno biti u organizaciji, jer u samom Evropolu postoje tri nivoa saradnje. Prvi je tehnička saradnja ili tzv. obuka. Sledeći nivo je strateška saradnja koja je usmerena na praćenje organizovanog kriminala, a najviši nivo saradnje uključuje razmenu ličnih podataka, koja zahteva poštovanje evropskih standarda u vezi sa zaštitom i bezbednošću podataka.

Njegova misija je pre svega da poveća efikasnost i saradnju između policijskih organa zemalja i da pruži značajan doprinos naporima snage bezbednosti EU u borbi sa organizovanim kriminalom. S tim u vezi, potvrđivanjem ovog sporazuma koji je na današnjem dnevnom redu omogućuje se njegovo stupanje na snagu koje treba da doprinese učvršćivanju i jačanju saradnje sa Evropolom kada je reč o borbi protiv terorizma i presecanju tokova finansiranja kriminalnih aktivnosti.

Još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovim sporazumom predviđen je opšti okvir saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u oblasti sprečavanja, pripremljenosti i reagovanja na katastrofe. Osim toga, ovim sporazumom predviđaju se i uslovi i procedure pružanja pomoći na osnovu raspoloživih resursa samih strana, odnosno država koje potpisuju.

Kao što je poznato javnosti, poslednjih godina prirodne katastrofe su sve ozbiljnije i učestalije usred rastućih klimatskih promena. Zato je potrebno učiniti sve, makar sanirati štetu i učiniti život građanima ove zemlje što bezbednijim.

Tako na primer u ovom sporazumu, na osnovu nacionalnih zakonodavstava obeju strana, članom 4. određen je nivo saradnje u vidu razmene informacija, tehničke dokumentacije, video, foto materijal itd. Tu, naravno, postoji i organizovanje i održavanje zajedničkih ekspertskih sastanaka, radionica, konferencija i vežbi itd. Zavisi od strane koja bude zainteresovana u ovoj oblasti.

Članom 5. kojim je predviđena obaveza uzajamnog obaveštavanja o opasnostima i mogućim katastrofama, koje mogu ugroziti državu druge strane uz prikupljanje potrebnih podataka i informacija, kao i međusobnim slanjem spasilačkih ekipa u cilju efikasnijeg i što kraćeg vremena suzbijanja katastrofa. Imali smo nedavno primer požara na Staroj planini.

Na kraju, Sporazum između vlada država učesnica crnomorske saradnje. Ovaj sporazum se potvrđuje da se dodatno proširi ta razvijena već regionalna saradnja kako bi se obuhvatila pomoć u slučaju vanrednih situacija i zajedničkih zalaganja na planu obezbeđivanja, odnosno koordinirane pomoći stanovništvu obeju strana.

Praktično, ovaj sporazum se potvrđuje zbog nemogućnosti da države otklone postojanje vanrednih situacija sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima.

Strane sarađuju u skladu sa odredbama i priznatim međunarodnim propisima i načelima kako bi se obezbedile brze i relevantne informacije i pomoć u slučaju prirodnih i izazvanih katastrofa.

Tako npr. u članu 5. ističe se da na zahtev strane koja traži pomoć, vlada tranzitne države obezbeđuje svu neophodnu podršku tokom prolaska pomoći preko teritorije te države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim pravom i međunarodnom praksom.

U danu za glasanje, SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -