PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 10 meseci i 21 dan i 23 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 10 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovana poverenice sa saradnicama, iz ovog izveštaja se može videti da ste praktično pokrili sve oblasti, tj. segmente iz delokruga koji pokriva Zakon o zabrani diskriminacije, ali bih vas zamolio da neke stavke malo pojasnite i neke pozicije iz tabelarnih prikaza.

Naime, u preporukama koje ste dali u 29 tačaka, pod tačkom 19, između ostalog, kažete – tj. spominjete neke kontinuirane aktivnosti na podizanju svesti i prepoznavanju i obaveznosti prijave nasilja. Na koje aktivnosti ste mislili, osim ako nisi klasične tribine sa ovom temom?

Takođe, ovaj deo tačke 19. može se povezati sa tačkom 16. u kojoj ističete podizanje informisanosti po ovim pravima i uslugama. To zapravo znači, ako uzmemo u obzir sve te aktivnosti, da su vam neophodni mediji. Malopre je koleginica pričala o dobroj komunikaciji, o aktivnoj komunikaciji, pa u tom smislu, mislim da bi trebalo da što veći broj građana Srbije o vašim aktivnostima da to prosto dobije, tu informaciju, ali u smislu informisanja o ishodima svih evidentiranih, tj. predmeta po kojima ste postupali, što se može videti u tabelarnim prikazima na kraju vašeg izveštaja.

Na kraju vi čak i u izveštaju, negde na, mislim, na strani osam, kažete da je u medijima i javnom prostoru prisutan govor koji karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, uvredljivo izveštavanje itd, te da je u tom smislu potrebno posvetiti posebnu pažnju i odgovornom izveštavanju o nasilju.

Moje pitanje je - da li ste kada ste to lepo izanalizirali predvideli i neka sredstva u vašem budžetu za narednu godinu za jednu ozbiljnu medijsku kampanju ne bi li ovu temu i ne bi li prvo postigli efekat, a to je promenili i podigli svest građana Srbije kada je u pitanju ova oblast društvenog života?

Dalje, pod tačkom 22. vašeg izveštaja kažete da je potrebno preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području. Moram da vam kažem da SDPS se u svom programu zalaže za dosledno sprovođenje postojećih, ali i za kreiranje novih mera za povećanje i olakšano učešće pripadnika manjina i drugih društvenih grupa.

Tako npr. jedan od modela tzv. princip prazne stolice, to je jedno mesto u lokalnim skupštinama, kao i u opštinskim i gradskim većima koje bi bilo predviđeno za predstavnike društvenih grupa sa pravom da diskutuju, odnosno da učestvuju u raspravi, ali ne samo kada se govori o ljudskim pravima, već kada su na dnevnom redu i pitanja od javnog značaja. Na kraju krajeva vi imate i u Zakonu o planiranju, koji smo usvojili početkom godine, da su u proces donošenja odluka konsultuju građani.

Poštovana Poverenice, ovo je jubilarna godina, tačnije 10 godina postojanja i primene Zakona o zabrani diskriminacije koji je, kao što znamo, svi u srpskom društvu izazvao značajne polemike, pa vas pitam – da li je potrebno da neke predloge, ovakve ili slične izmene, radimo i kako bi sam zakon, odnosno kako bi bili što efikasniji i kako bi omogućili učešće pripadnicima manjina u svim lokalnim samoupravama u Srbiji?

Još jedno pitanje, u formi pitanja, a mislim da je koleginica Žarić već otvorila temu Niša i južne Srbije, jugoistočne Srbije. Na strani 267. u tabeli pod nazivom – pritužbe po regionima, kada pominjete region južne i istočne Srbije stoji broj 103 ili 10,4%, na koje konkretne pritužbe mislite, odnosno na šta se najviše odnosi ovaj broj, koje najviše dominiraju?

Takođe, na strani 247. u tabeli pod naslovom – oblasti društvenih odnosa, na koje se pritužbe pre svega odnose kada govorimo, odnosno ovo što vidimo u tabeli, da se brojevi odnose na kulturu, umetnost, sport, kao i obrazovanje i stručno osposobljavanje. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Baur je podrobno objasnio zakon, odnosno Predlog zakona o topografiji. Ja bih nešto malo o dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Naime, iz materijala koji smo dobili za pripremu ove sednice se, pre svega, može videti da predloženim izmenama važećeg zakona se produžava zaštita prava imovinskih sa 50 na 70 godina.

Ovim zakonom uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati taj pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle 50-e godine od dana zakonitog izdavanja fonograma.

Takođe, zakon omogućava poboljšani ekonomski položaj, o čemu je kolega Jovanović mnogo detaljnije objašnjavao u raspravi u načelu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije u svom programu, zalažemo se za filmsko stvaralaštvo u Srbiji i kooperaciju sa stvaraocima iz zemalja u regionu koje uživa široku podršku. Kinematografija ima tržište i predstavlja posebnu afirmaciju domaćeg i kulturnog stvaralaštva.

Novim rešenjem Predloga zakona, koji je pred nama, predloženo je glumci, znači, ne samo interpretatori muzike, imaju pravo na naknadu u slučaju da je njihova interpretacija zabeležena, emitovana ili kablovski reemitovana, kako stoji.

Ovim Predlogom zakona predviđaju se povećanja transparentnosti rada organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost u obavljanju poslova ostvarivanja prava autora i nosilaca srodnih prava.

Ova rešenja takođe podržavaju stvaranje novih subjekata na tržištu imajući u vidu da se njima stvara osnov za rad novih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava glumaca.

Kao što sam napomenuo na početku, Socijaldemokratska partija Srbije, u svom programu, koji se tiče kulture i medija, zalaže se za razvijanje i jačanje kulturne industrije.

Uloga države je da u izdavaštvu, filmu, muzičkoj produkciji i drugim oblicima industrije, kulture, poveže preduzetnike, umetnike i kreativne stvaraoce. Kulturna industrija je razvojna šansa Srbije jer su znanje i ideje najvažnija sirovina u našoj državi.

U Danu za glasanje, Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ono što smo dobili u materijalu kao narodni poslanici, citiram to i kažem – prema nekim pozitivnim iskustvima, kada govorimo o Zakonu o dualnom modelu studija na visokom obrazovanju – prema nekim pozitivnim iskustvima evropskih zemalja ustanovljena je potreba da se i u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova.

Pre nego što dam jedan primer koji je možda bio i preteča ovog zakona ili da kažem pilot faza, vezano za Univerzitet u Nišu, moram da istaknem da program SDPS je „Država obrazovanja“ i prati savremene tokove u oblasti obrazovanja u okviru EU, sa namerom da približimo najuspešnijim modelima.

Cilj programskog dokumenta SDPS „Država obrazovanja“ jeste definisanje obrazovne politike koja će se ne samo političkom voljom, nego i svim bitnim relevantnim činiocima iz ove oblasti i uz podršku javnosti pre svega, nametnuti kao ideja za neke nove generacije.

Ovim predlogom zakona uređuje se saradnja, kao što sam rekao visokoškolskih ustanova i poslodavaca i za razliku od modela studiranja uz rad, kao što je neko to danas spomenuo, kod dualnog modela studiranja, odnosno studija praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca su upravo sastavni deo studijskog programa, što naravno podrazumeva neke administrativne aktivnosti, a to je potpisivanje ugovora sa poslodavcima itd.

Rekoh na početku primer jedne dobre prakse, mogu da kažem da to nije dualno, ali u Nišu je pre tri ili četiri godine potpisan ugovor o stručnoj praksi, pa bih samo podelio sa vama i sa kolegama.

Naime, Univerzitet u Nišu i grad Niš su zajedničkim angažovanjem i podrškom u profesionalnom usavršavanju stvorili uslove da što veći broj mladih ljudi sa univerzitetskom diplomom ostane u Srbiji. Upravo povezivanjem poslovne i akademske zajednice, već od 2014. godine potpisali su ugovor o saradnji u smislu obavljanja stručne prakse studenata u organima gradske uprave i javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad i tako omogućili određenom broju studenata i diplomaca Univerziteta u Nišu da praktično steknu ta praktična znanja i veštine i nekakvo radno iskustvo.

Preko 200 studenata je do sada prošlo ovaj program. Ocene i iskustva su jako dobra i od strane studenata i od strane gradske uprave Niš i javno komunalnih preduzeća, a sa treće strane imamo i te pozitivne efekte samih fakulteta, jer su studentima davali dodatne ESP bodove, što je veliki pokazatelj da su studenti zainteresovani za ovakav sistem rada.

Ponavljam još jednom, to je jedan model i ovo je primer dobre prakse, a sada je mnogo lakše kada imamo i zakon i poruka je svim lokalnim samoupravama u Srbiji, bez obzira iz kojih opština studenti dolaze.

Ovaj predlog zakona uvodi i jednu novinu, a to je saglasnost da se na već akreditovanom studijskom programu organizuje model po dualnom modelu studija, ali bez povećanja broja studenata iz akreditacije. Uostalom, SDPS se u svom programu i zalaže za tzv. osmišljenu upisnu politiku na univerzitetima, a to znači da broj i obrazovni profili treba da prate aktuelne i buduće potrebe privrede.

Sa druge strane, u naučnom smislu ovaj dualni model studija doprinosi razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije nisu često u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove gde bi studenti dualnog modela ukazivali na najsavremenija naučna dostignuća.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja se ogleda u jačanju partnerstva između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u privredi na globalnom nivou. Mi iz SDPS smatramo da je to praktično da spona, odnosno to socijalno partnerstvo jedan od osnovnih pokazatelja kako treba razvijati svest o obrazovnim promenama, jer su upravo ta otvorenost za inovacije u obrazovanju i partnerski odnos sa privredom ključni elementi „Države obrazovanja“. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja. U strategiji razvoja kulture Republike Srbije za desetogodišnji period od 2017. do 2027. godine, koji je Skupština Srbije usvojila krajem 2017. godine, se određuju strateški prioriteti razvoja kulture i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture.

U tom istom dokumentu i razvoju lokalne kulture i umetnosti se pruža podrška kroz tzv. nacionalni program „Gradovi u fokusu“, koji je usmeren na podsticanje lokalnog razvoja kulture i kulturne infrastrukture.

Ovim programom podrške lokalnim sredinama se obogaćuje kulturna ponuda i podiže kvalitet sadržaja u određenoj sredini, unapređuje i osavremenjuje kulturna infrastruktura, čuvaju spomenici kulture, stvara ambijent za kreativne izraze umetnika i stručnjaka uopšte u kulturnoj odnosno u oblasti kulture i kulturnoj saradnji.

Pitanje bi bilo – koliko gradova i opština je ministarstvo podržalo u poslednje dve godine i kakvi su efekti realizovanih projekata?

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -