PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 55
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 9 meseci i 24 dana i 17 sati

Poštovani gospodine Jelenkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 30 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 17 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Hvala predsednice.

Upućujem predlog Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Na osnovu diskusije povodom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ sa ministrom stekao se utisak da postoji razumevanje za rešavanje ovog predloga.

Socijaldemokratska partija Srbije, kao što je opšte poznato, se zalaže za doslednu borbu protiv fašizma, fašističkih ideja, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma. Iako je Srbija podnela velike žrtve u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu ipak mnogi memorijalni centri u Srbiji su neadekvatno sagledani, odnosno neadekvatno sačuvani, a da se ne neki od njih nalaze u devastiranom stanju.

Socijaldemokratska partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ govorila o značaju očuvanja sećanja borbe protiv fašizma, kao i o žrtvama stradanja te istorijske epohe. Mi smo tada spomenuli i ostale memorijalne centre van Beograda, koji su istorijski vezani za događaje tog perioda, kao što su na primer Logor na Crvenom krstu, „12. februar“ u Nišu, „Šumarice“ u Kragujevcu, „Bagdala“ u Kruševcu i ostali.

Predložili smo da svi oni ostali dobiju poseban status, odnosno status od nacionalnog značaja. Na taj način bi se sa jasnim planovima, programima i definisanim strategijama sačuvali spomenici koji svedoče o strašnim vremenima koja su za nama. To pre svega zaslužuju žrtve bez obzira da li su pitanju Srbi, Jevreji, Romi ili bilo koji drugi narod.

Opšte je poznato da neke lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za održavanje, a kamoli za funkcionisanje i otvaranje prema posetiocima, pa u tom smislu bi u svakom budžetu resornog Ministarstva kulture, informisanja došlo do povećanja pozicije kulturne baštine.

Sa tim u vezi predlažemo inicijativu za formiranje mreže memorijalnih centara Srbije, poput mreža ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Formiranjem mreže memorijalnih centara Srbije dao bi se poseban značaj očuvanju kulturne baštine ove zemlje i poslala poruka svetu i svima onima koji su učestvovali u borbi protiv fašizma.

Takođe, sređivanjem, održavanjem i korišćenjem mreže memorijalnih centara, edukativnim, odnosno vaspitno-obrazovnim pristupom šaljemo poruku generacijama koje dolaze. Hvala vam.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, danas je pred nama set predloga zakona, kao što je i ministar Siniša Mali u uvodu najavio.

Ono što se tiče ovog prvog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, najveći deo, skoro polovina odobrenih sredstava namenjena je podršci i Fondu za nauku Republike Srbije, negde oko 22,5 miliona evra. Mi smo kao Socijaldemokratska partija govorili o Zakonu o nauci koji je nedavno usvojen i ne samo kao poslanička grupa, nego i sam program Socijaldemokratske partije Srbije podržava obrazovanje i predviđa tako dobar pristup i jačanje univerziteta u Srbiji i naučnih institucija, da prosto ovo vidimo kao jednu ozbiljnu podršku.

Ono što treba istaći vezano za ovaj deo koji se tiče nauke i obrazovanja je da će se finansirati određeni programi Fonda za nauku. To su grantovi za naučne projekte, grantovi za primenjena istraživanja u cilju podsticanja povezivanja privatnog sektora i istraživanja i razvoja, kao i saradnja sa Evropskom unijom radi lakšeg pristupa nekih njenih fondova. Procenjuje se da će na ovaj način biti podržano oko 220 konkurentnih naučnih projekata na kojima će biti angažovano gotovo 8.000 istraživača iz četrdesetak institucija.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, danas je i on pred nama, u ime Vlade Republike Srbije ovaj sporazum je krajem avgusta 2019. godine potpisao potpredsednik i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija gospodin Rasim Ljajić. Kao što je svima poznato, ekonomska saradnja između Srbije i Severne Makedonije pretežno se bazira na toj trgovinskoj razmeni koja je na jednom zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carina, kao što smo čuli, a na osnovu tog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA.

Ono što je važno, donošenjem ovog zakona najveći uticaj će imati privredni subjekti, ali isto tako i građani obe zemlje. Zašto to kažem? Kada su u pitanju privredni subjekti, tu se misli na one subjekte koji će kroz priznavanje kvalifikovanih usluga od poverenja, kako stoji u materijalu koji smo dobili, biti u mogućnosti da u međusobnoj poslovnoj saradnji pređu na elektronsko poslovanje, što je mnogo efikasnije, kao što znamo, i brže od klasičnog.

Što se tiče, s druge strane, međusobno priznavanje takođe znači da će građani i privredni subjekti iz jedne zemlje moći da koriste upravo onlajn usluge i da se identifikuju putem svojih elektronskih identifikacija koje su podjednako prihvaćene u obe zemlje.

Konačno, kako do sada srpski sertifikati i elektronski potpis nisu bili priznati u Severnoj Makedoniji, i obratno, ovim zakonom obe zemlje međusobno priznaju paket kvalifikovanih usluga, kako se to kaže, a to su elektronski potpis, elektronski pečat, elektronski vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije. U tom smislu, ovim zakonom će i ove usluge biti dostupne i pozitivno uticati na razvoj obe zemlje.

Mogu da istaknem da će ovim sporazumom posebno ojačati saradnja Regionalne privredne komore Niš sa Udruženjem preduzetništva srpskih kompanija u Makedoniji ili u skraćenom nazivu SIDIS.

Što se tiče Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, on je, kao što znamo, usaglašen skoro pre dve godine, odnosno već dve godine su unazad trajali pregovori i kako smo više puta čuli u javnosti i od ministra Ljajića i od predsednice Vlade, pa i predsednika, ti pregovori uopšte nisu bili jednostavni, nisu bili laki.

Ovaj sporazum koji je danas pred nama odnosi se na svih pet zemalja unije u čijem sastavu su Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgizija. Naravno, od velikog je značaja za Srbiju, zato treba više puta ponoviti, da bi građani čuli zašto je to toliko bitan sporazum za državu Srbiju. Kao što je i ministar rekao u uvodu, to je tržište od 180 miliona ljudi i taj sporazum pokriva 99% srpske robe koja će biti oslobođena carine, što će stvoriti povoljne uslove za dalju i uspešnu saradnju i u drugim oblastima, uključujući naravno i trgovinu.

Gospodin Ljajić kao resorni ministar je i sam više puta istakao da Srbija zahvaljujući ovom sporazumu očekuje i nove investicije. To je jedan novi pristup novog tržišta. Znači, zemlje Evroazijske unije, Ekonomske unije, isto kao i zemlje Evropske unije su potencijalni investitori, a naročito što se tiče zemalja Evropske unije misli se na one ukoliko svoje proizvode proizvode u Srbiji.

Prema podacima resornog Ministarstva trgovine, trenutno 743 srpske kompanije izvoze robu na rusko tržište, sa ponudom od više od 1.200 proizvoda. Upravo ovaj sporazum će pre svega štititi te naše 743 kompanije koje izvoze na rusko tržište i kojima je sada omogućeno da izvoze i na druga tržišta Evroazijske ekonomske unije. Na taj način stvaramo povoljniju klimu, naravno, pogotovo kada je u pitanju ekonomija naše zemlje.

U vreme potpisivanja ovog sporazuma spekulisalo se u domaćim i regionalnim medijima da Srbija potpisivanjem ovog sporazuma ulazi u Evroazijsku ekonomsku uniju. Moram da kažem da taj sporazum koji je danas pred nama nema nikakve veze sa politikom, već se isključivo radi o trgovini.

Kao što rekoh, više puta je i ministar Ljajić morao da demantuje takve priče vezano za to da Srbija o slobodnoj trgovini što se tiče Evroazijske ekonomske unije se isključivo odnosi na trgovinu i da nema reči o politici, a kako je on istakao, kaže – tamo nas niko nije ni zvao.

Radi javnosti moram da kažem da čak u ovom sporazumu koji je danas pred nama postoji i odredba o otkaznom roku, tako da je sve definisano u samom sporazumu, tačno se zna period kada možemo kao država članica da otkažemo sporazum.

Što se tiče političke konotacije, naša politika je potpuno jasna, tako da politički prioritet Srbije je Evropska unija. Kada govorimo takođe radi javnosti, a i ministar je jedan deo govorio u uvodnom izlaganju da 65% robne razmene ostvarujemo sa Evropskom unijom, a svega 7 do 8% sa Evroazijskom unijom.

Sporazum je naročito važan i kompanijama koje su u stranom vlasništvo, a rade u Srbiji zbog toga što od 10 najvećih izvoznika iz Srbije njih osam, poput „Tigar tajersa“, „Tetrapaka“, „Hemofarma“ i drugih su kompanije u stranom vlasništvu. Ovaj sporazum je Srbija svakako morala da potpiše pre svega zbog privrednika, kako bi se zadržalo to tržište, Vlada je potpisala, Skupština će ga ovih dana ratifikovati, praktično država je učinila sve i odradila svoj deo posla, sada je na privrednicima da se što bolje organizuju kako bi iskoristili, uslovno rečeno, privilegovani status. Hvala vam.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Hvala.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, u uvodnom delu nisam pomenuo Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.

Ministar je to podrobno objasnio u uvodnom delu, a ja bih hteo samo da radi javnosti kažem da, između ostalog, u ovom sporazumu samom protokolu, tj. član 6. lista posebnih obaveza, gde se kaže da će svaka strana u odnosu na sektore u kojima su preuzete ovakve obaveze pomenuta lista sadržati: pod jedan, uslove, rokove i ograničenja u vezi sa pristupom tržištu, pod dva, uslove i kvalifikacije za nacionalni tretman, zatim, tamo gde je moguće i vremenski okvir za primenu, kao i datum stupanja na snagu preuzetih pomenutih obaveza.

Sada, dalje, u članu 7. se navodi kako su strane obavezne da pismenim zahtevom dostavljaju Potkomitetu za trgovinu uslugama izmene lista posebnih obaveza koje podležu procedurama propisanim članom 47. CEFTA sporazumom.

Kad se kaže slobodna trgovina, uvek se javlja neka potencijalna sumnja. Zato je i ovim Dodatnim protokolom i to kroz član 9. predviđena i transparentnost u radu kroz vremenske rokove za objavljivanje, načinima objavljivanja široj javnosti, a naročito međunarodne sporazume koji se odnose ili utiču na trgovinu uslugama.

Osim ovoga, u podtačkama 3, 4. i 6. ovog člana, predviđeno je imenovanje tzv. kontakt tačke za usluge prema članu 44. CEFTA, i naravno, redovno najmanje jednom godišnje, kako stoji, obaveštavati Potkomitet za trgovinu uslugama o namerama, izmenama, dopunama propisa, akata i zakona članica potpisnica.

U danu za glasanje SDPS podržaće predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Hvala predsednice.

Upućujem predlog Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Na osnovu diskusije povodom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ sa ministrom stekao se utisak da postoji razumevanje za rešavanje ovog predloga.

Socijaldemokratska partija Srbije, kao što je opšte poznato, se zalaže za doslednu borbu protiv fašizma, fašističkih ideja, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma. Iako je Srbija podnela velike žrtve u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu ipak mnogi memorijalni centri u Srbiji su neadekvatno sagledani, odnosno neadekvatno sačuvani, a da se ne neki od njih nalaze u devastiranom stanju.

Socijaldemokratska partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ govorila o značaju očuvanja sećanja borbe protiv fašizma, kao i o žrtvama stradanja te istorijske epohe. Mi smo tada spomenuli i ostale memorijalne centre van Beograda, koji su istorijski vezani za događaje tog perioda, kao što su na primer Logor na Crvenom krstu, „12. februar“ u Nišu, „Šumarice“ u Kragujevcu, „Bagdala“ u Kruševcu i ostali.

Predložili smo da svi oni ostali dobiju poseban status, odnosno status od nacionalnog značaja. Na taj način bi se sa jasnim planovima, programima i definisanim strategijama sačuvali spomenici koji svedoče o strašnim vremenima koja su za nama. To pre svega zaslužuju žrtve bez obzira da li su pitanju Srbi, Jevreji, Romi ili bilo koji drugi narod.

Opšte je poznato da neke lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za održavanje, a kamoli za funkcionisanje i otvaranje prema posetiocima, pa u tom smislu bi u svakom budžetu resornog Ministarstva kulture, informisanja došlo do povećanja pozicije kulturne baštine.

Sa tim u vezi predlažemo inicijativu za formiranje mreže memorijalnih centara Srbije, poput mreža ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Formiranjem mreže memorijalnih centara Srbije dao bi se poseban značaj očuvanju kulturne baštine ove zemlje i poslala poruka svetu i svima onima koji su učestvovali u borbi protiv fašizma.

Takođe, sređivanjem, održavanjem i korišćenjem mreže memorijalnih centara, edukativnim, odnosno vaspitno-obrazovnim pristupom šaljemo poruku generacijama koje dolaze. Hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, Ministarstvo za zaštitu životne sredine imajući u vidu najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja i regulisanja ekotaksi, a i često u medijima može se videti i čuti kako se ekotakse troše ne namenski postavljam pitanje šta će resorno ministarstvo preduzeti povodom bolje i efikasnije naplate kao i kontrole trošenja sredstava istih o čemu je i bilo reči na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -