PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 40
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 19 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 11 meseci i 14 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, moj kolega Jovanović je vrlo podrobno objasnio sve što se radi i šta je krenulo u vezi izgradnje stanova, tako da ću ja radi javnosti par informacija o onome što je vezano za Niš i samu izgradnju.

U Nišu je predviđeno da se stanovi grade na dve lokacije. Prva lokacija je naselje Stevan Sinđelić, gde je u toku izgradnja upravo tih 190 stanova, koje ste najavili u vašem obraćanju. Investitor je MGSI, izvođač radova je turski „Tašjapi“, a predračunska vrednost radova je 740 miliona dinara. Na ovaj način je stvorena mogućnost da se samo naselje kompletira i završi nedostajuća infrastruktura u velikom, odnosno većem delu samog naselja.

Ovo je jedan dobar primer kako bi inače mogle sve kasarne u gradu koje stoje prazne, trenutno, da se stave u funkciju i apelujem ovim putem na Ministarstvo odbrane i uz vašu pomoć potpredsednice da ostali deo te kasarne, koji trenutno služi kao servis za vojna vozila, stavi na raspolaganje gradu, ako je to moguće.

To je dobar primer i za drugu fazu koja je predviđena u delu kasarne Knjaz Mihajlo, odnosno Adria, gde je predviđeno da se gradi još oko 2.000 stanova. To će biti ujedno jedno velelepno naselje sa pratećim sadržajima, obdanište, škola itd. Ovom izgradnjom konačno se stvaraju uslovi, odnosno stvoriće se uslovi za probijanje upravo tog kraka Somborskog bulevara i time završiti taj kružni prsten oko grada i smanjiti gužve u delu grada, odnosno delu gradske opštine Pantelej.

Nadam se da će Ministarstvo odbrane dati pozitivno mišljenje na plan na koji je u izradi, ali svakako je ovaj zakon dobar jer upravo omogućava taj infrastrukturni razvoj grada Niša i stvara bolje uslove života za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan potpuno novi deo grada će oživeti i ovom prilikom pozivam pripadnike snage bezbednosti da se jave na konkurs i apliciraju, odnosno konkurišu za kupovinu stanova. Inače, radi informisanosti, Kancelarija za prodaju stanova će biti od septembra meseca u novoj gradskoj zgradi u ulici Generala Milojka Lešanina, gde će moći da pogledaju stanove.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati set zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala još jednom.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, iz materijala smo mogli da vidimo da inicijativa za izradu zakona o robnim berzama je, u stvari, potekla od većeg broja privrednih subjekata, i to najčešće iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i izvoznika. Iako danas većinsko mesto zauzima proučavanje efektnih berzi, treba obratiti pažnju na čitav spektar zanimljivosti koji se vezuju za robne ili produktne berze, na kojima se trguje različitim proizvodima. To pre svega imajući u vidu istorijsku činjenicu da su berze u početku bile pijace na kojima su se okupljali ljudi i izjašnjavali o kupoprodaji roba.

Pre nego što kažem nešto o ovom Predlogu zakona, a u kontekstu istorijskih činjenica, treba se podsetiti da formiranje berze u Srbiji nije novina i datira još iz 19. veka. Berza takođe ima veliku vaspitnu i moralnu moć, ona utiče i na širenje svesti, upućujući svakoga, bez razlike, da radi i da svoje poslove vrši brzo, povoljno i pouzdano. Zato ministar Ljajić, resorno ministarstvo i Vlada vrlo odgovorno pristupa ovoj oblasti, kako bi aktivnosti dobile na značaju i kako bi se izbegla ta nepotrebna tumačenja o samom pojmu berze.

Tako, na primer, prvu formalnu ideju za stvaranje berze pojedini autori koji su se time bavili vide u pismu Pante Hadži Stoilova, koji je još 1830. godine, podstaknut pre svega nestabilnim novčanim sistemom, predložio osnivanje ustanove koja bi imala ulogu kontrolisanja kretanja tokova novca. Sve prethodne aktivnosti koje su uticale na nastanak Beogradske berze svoj vrhunac dostižu 3. novembra 1886. godine, kada je Narodna skupština donela Zakon o javnim berzama.

Iako je pravni osnov uspostavljen, iako je u nekoliko navrata uvaženi tadašnji ministar Mijatović pokušao da osnuje berzu, Beogradska berza je tek donošenjem Statuta osnovana 3. oktobra 1894. godine, znači osam godina kasnije, i jedna je od najstarijih u jugoistočnoj Evropi. Poziv trgovcima da se upisuju za članove berze imao je odličan odziv u to vreme, jer su se upisali svi ugledniji trgovci iz Beograda, ali i unutrašnjosti. Te iste godine 21. novembra održana je i prva osnivačka skupština. U jednom vrlo zanimljivom govoru tadašnji prvi predsednik Dimitrije Stamenković je rekao: „Zasluga za otvaranje ove berze pripada pre svega trgovcima okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva, koji su smatrali da je izraz moći jedne države u blagostanju njenog naroda, koja se opet sastoji u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega jedna država ne može napredovati, niti biti jaka“.

Po istom Zakonu o javnim berzama iz 1886. godine osnovana je 1921. godine i Novosadska produktna berza.

Segment koji je takođe karakterističan za ovo razdoblje, razvoj Beogradske berze, jeste uspostavljanje kontinuirane saradnje sa drugim berzama. Tako, na primer, za ovaj period razvoja Beogradske berze vezuju se, po prethodno obavljenim razgovorima, predstavnici Peštanske, Bečke i Beogradske berze i stvaranje Delegacije berze srednje i jugoistočne Evrope iz 1927. godine. Značaj ovog tela bio je višestruk. Njeno delovanje imalo je za cilj olakšavanje i unapređivanje trgovine, standardizaciju postojećih trgovačkih običaja, ali i odbranu od konkurencije, od jeftinih proizvoda sa američkog kontinenta i Rusije.

Jedan od najvažnijih rezultata tada je bio tzv. Dunavski ugovor i berza bi i dan-danas trebala biti, kao što je to bila u svojoj prošlosti, inicijator privrednog razvoja u Srbiji koji pokreće i privatnu i javnu inicijativu. Robna berza jasno daje mogućnost stvaranja strateške sigurnosti za poljoprivredne proizvođače pre svega, ali i za prerađivače i trgovce. Donošenje zakonske regulative će stvoriti preduslov za razvoj domaćeg berzanskog tržišta koji će imati pozitivne efekte i na stvaranje tog regionalnog centra za trgovanje robom, gde se nadamo da će sastav članova i zastupljenosti u odborima biti decentralizovana, u smislu uključivanja privrednika i van Beograda.

Na samom kraju, berza je veliki politički faktor i njen značaj je utoliko veći ukoliko su privredni interesi jednog naroda više angažovani u međunarodnoj utakmici. Hvala vam.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja je ustanovljena kod nas pre 15 godina i njen zadatak je bio između ostalog da radi, pre svega na podizanju svesti građana koji imaju pravo da dobiju traženu informaciju.

Ova Institucija, pre svega, podrazumev sponu između organa vlasti i javnosti, da nastoji da svojim radom poboljša upravo tu komunikaciju, između javnosti kada je u pitanju transparentnost i dostupnost informacija koje su pod kontrolom nekog organa vlasti.

S tim u vezi vrlo je važno da ovu Instituciju sačuvamo, jer na taj način čuvamo i tekovine demokratije, odnosno osnovne vrednosti demokratskog društva. S obzirom da je ova Institucija u službi građana koju očekuju da neko ko vrši vlast i da je na uvid podatke, ne samo o trošenju novca poreskih obveznika, već i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, potrebno je dosta vremena, kako bi građani stekli poverenje, a pre svega naviku da se o određenim temama i određenim situacijama uopšte obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Unapređenje rada Poverenika, isključivo karakteriše nezavisnost, transparentnost i učešće javnosti, kao što smo čuli u toku dana, a u tom smislu i SDPS zalaže se za nezavisnost, profesionalnost i efikasnost ove institucije, zato što je važno da upravo stvorimo tu atmosferu, a pre svega jedan adekvatni pravni okvir u kome će ova institucija moći da radi nezavisno i pre svega, u interesu građana, svoj posao. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja. U strategiji razvoja kulture Republike Srbije za desetogodišnji period od 2017. do 2027. godine, koji je Skupština Srbije usvojila krajem 2017. godine, se određuju strateški prioriteti razvoja kulture i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture.

U tom istom dokumentu i razvoju lokalne kulture i umetnosti se pruža podrška kroz tzv. nacionalni program „Gradovi u fokusu“, koji je usmeren na podsticanje lokalnog razvoja kulture i kulturne infrastrukture.

Ovim programom podrške lokalnim sredinama se obogaćuje kulturna ponuda i podiže kvalitet sadržaja u određenoj sredini, unapređuje i osavremenjuje kulturna infrastruktura, čuvaju spomenici kulture, stvara ambijent za kreativne izraze umetnika i stručnjaka uopšte u kulturnoj odnosno u oblasti kulture i kulturnoj saradnji.

Pitanje bi bilo – koliko gradova i opština je ministarstvo podržalo u poslednje dve godine i kakvi su efekti realizovanih projekata?

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:25