PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 26 dana i 13 sata

Poštovani gospodine Jelenkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 1 dan

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege iz ministarstva, poštovane koleginice i kolege, pred nama su predložene izmene i dopune zakona o kulturi i koliko se iz ovog materijala može videti, predstavljaju jedan ozbiljan korak u približavanju evropskim standardima ostvarivanja interesa u oblasti kulture sa jedne strane, ali i ostvarivanju jednog pravnog okvira za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.

Imajući u vidu da primena odredbi ovog zakona ima i taj međunarodni karakter, načela i Zakon o kulturi usklađeni su sa mnogobrojnim konvencijama koje je potpisala Republika Srbija, ne bih da nabrajam sve te konvencije. Posebno bih ukazao na odredbe koje se odnose na zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa, tačnije predloženom izmenom člana 8. važećeg zakona u tačkama od 9. do 12. posebno se navodi svaka oblast zaštite i to zaštite nepokretnih kulturnih dobara, pokretnih kulturnih dobara, nematerijalnog kulturnog nasleđa i bibliotečko-informaciona delatnost sa posebnim osvrtom na taj deo koji se tiče digitalizacije.

U svakom slučaju, ako se ima u vidu da je kulturno nasleđe ustavna kategorija, ono što nikako ne treba zanemariti je značaj koji kulturno nasleđe jedne zemlje ima u pogledu podizanja turističkog potencijala.

Koliki je značaj ove promene zakona govori i činjenica da je oblast kulturnog nasleđa, verovali ili ne, što se tiče javnosti pre svega, još uvek regulisana

Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, ako se ne varam. Donošenjem ovih zakona posle 25 godina, služba zaštite kulturnog nasleđa će doći u fokus kulturnih aktivnosti.

Imajući u vidu da više od 15 godina, tačnije od 2004. godine Republika Srbije je kada je prestala da finansira zavode za zaštitu spomenika kulture i arhive, ove ustanove koje obavljaju delatnost od opšteg interesa, nemaju rešen status u pogledu vršenja osnivačkih prava i finansiranja.

Mi danas imamo situaciju da ove ustanove finansiraju pojedini gradovi, lokalne samouprave, a da one vrše delatnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave. Na taj način se zapostavlja nasleđe u manjim opštinama i kulturno nasleđe prepušta zaboravu. Kao primer posebno mogu da istaknem da se to odnosi na rubne opštine na rubu i istoku Srbije.

Predloženom izmenom zakona, člana 25. važećeg zakona, izvinjavam se, o kulturi, predviđeno je da ustanove koje obavljaju delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara i delatnost zaštite arhivske građe osniva Republika Srbija, ali osnivač može biti i AP i jedinica lokalne samouprave.

Takođe, predložene izmene će omogućiti finansiranje jedinstvene mreže ustanova zaštite, što će doprineti svakako boljem uvidu u njihov rad i vršenju nadzora na kraju krajeva. Smatram da treba dati pozitivnu ocenu i odredbama zakona koje se odnose na oblast digitalizacije kulturnog nasleđa, a kojim se utvrđuje obaveza korišćenja jedinstvenih softverskih rešenja. Uvođenje digitalnih registara u svim domenima kulture doprineće se stvaranju jedinstvenog sistema korišćenja kulturnog nasleđa.

Mi iz SDPS zalažemo se za kulturu kao nacionalni cilj, da svako treba da ima pristup kulturi i svačija kultura treba da bude dostupna građanima Srbije.

Takođe, zalažemo se za veća ulaganja u kulturu, za stvaranje kulturne infrastrukture i povezivanje ustanova kulture sa drugim, prvenstveno turističkim i privrednim sadržajem.

Ministar je na početku svog izlaganja rekao da su se posebne neke manifestacije istakle koje su već postale i brend Republike Srbije, kao što je „Egzit“ festival, „Sabor“ u Guči, „Nišvil“, „Džez“ festival, i tako dalje.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, poštovane koleginice i kolege, između ostalog u današnjem zasedanju su pred nama pored Ustava dva veoma bitna dokumenta, to je Strategija odbrane Republike Srbije i Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Što se tiče Predloga strategije odbrane Republike Srbije kao što je poznato Strategija odbrane Republike Srbije je zasnovana na Ustavu i Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U ovom dokumentu koji smo dobili u materijalu analizira se pre svega bezbedonosno okruženje, kao što smo danas čuli i od ministra, sa aspekta odbrane Republike Srbije i identifikuju se na prvom mestu izazovi, zatim rizici i pretnje bezbednosti od značaja za odbranu, onda se formulišu odbrambeni interesi i ciljevi i utvrđuje se politika odbrane njene strukture i upravljanja kao načela funkcionisanja samog sistema odbrane Republike Srbije.

Takođe, bezbedonosno okruženje Republike Srbije analizirano je kako na globalnom tako i na regionalnom nivou, a imajući u vidu činjenicu da Republika Srbija prilagođava svoju odbrambenu politiku i prati promene u okruženju, upravo stavovi i opredeljenja u ovom dokumentu koji smo dobili je iskazana u samoj Strategiji i u skladu je sa odlukom o vojnoj neutralnosti.

Kao što rekoh, u dokumentu koji je danas pred narodnim poslanicima prikazani su i ključni parametri u procesu iznalaženja odgovarajućeg modela, bezbedonosnog i odbrambenog organizovanja savremenih društava. To su: kompleksnost i dinamika međunarodnih odnosa, međunarodne bezbedonosne integracije i porast nestabilnosti i nepredvidljivosti u svetu.

Tako utvrđeni odbrambeni interesi Republike Srbije, a koji se navode u ovom predlogu koji smo dobili su pre svega zaštita suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje mira i bezbednosti Republike Srbije, unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija, vojna neutralnost i saradnja i partnerstvo sa državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti i odbrane.

Ovaj predlog strategije predviđa i izradu akcionog plana, što smo čuli od predlagača danas, i njegovo sprovođenje, koji će upravo omogućiti da pomenuti stavovi iz Strategije odbrane se operacionalizuju kroz izradu i usvajanje dokumenata javnih politika.

Što se tiče predloga Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategija nacionalne bezbednosti je hijerarhijski najviši i najznačajniji strateški dokument u oblasti nacionalne bezbednosti. Ovim dokumentom se utvrđuju osnovna strateška opredeljenja Republike Srbije u oblasti nacionalne bezbednosti.

Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima društvenog života, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana i države i funkcionisanja državnih organa i institucija.

Takođe, Strategijom nacionalne bezbednosti u potpunosti se održava privrženost Republike Srbije opštim civilizacijskim i moralnim vrednostima, zatim, poštovanju svoje državotvorne tradicije, kooperativnoj bezbednosti, ali i svestranoj međunarodnoj saradnji.

U oblasti bezbednosti utvrđeni su sledeći nacionalni interesi Republike Srbije: očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti, očuvanje, postojanje i zaštita srpskog naroda, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu, evropske integracije i članstvo u EU, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije se zalažemo za bezbedan život i za život bez straha od svake vrste nasilja i kriminaliteta. Socijaldemokratska partija Srbije u svom programu ističe da je bezbednost opšte dobro, koje mora biti zagarantovano svakom građaninu Republike Srbije. U tom smislu, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržaće set predloga zakona. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, Ministarstvo za zaštitu životne sredine imajući u vidu najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja i regulisanja ekotaksi, a i često u medijima može se videti i čuti kako se ekotakse troše ne namenski postavljam pitanje šta će resorno ministarstvo preduzeti povodom bolje i efikasnije naplate kao i kontrole trošenja sredstava istih o čemu je i bilo reči na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine? Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, Ministarstvo za zaštitu životne sredine imajući u vidu najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja i regulisanja ekotaksi, a i često u medijima može se videti i čuti kako se ekotakse troše ne namenski postavljam pitanje šta će resorno ministarstvo preduzeti povodom bolje i efikasnije naplate kao i kontrole trošenja sredstava istih o čemu je i bilo reči na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -