Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Predrag Jelenković

Predrag Jelenković

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Baur je podrobno objasnio zakon, odnosno Predlog zakona o topografiji. Ja bih nešto malo o dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Naime, iz materijala koji smo dobili za pripremu ove sednice se, pre svega, može videti da predloženim izmenama važećeg zakona se produžava zaštita prava imovinskih sa 50 na 70 godina.

Ovim zakonom uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati taj pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle 50-e godine od dana zakonitog izdavanja fonograma.

Takođe, zakon omogućava poboljšani ekonomski položaj, o čemu je kolega Jovanović mnogo detaljnije objašnjavao u raspravi u načelu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije u svom programu, zalažemo se za filmsko stvaralaštvo u Srbiji i kooperaciju sa stvaraocima iz zemalja u regionu koje uživa široku podršku. Kinematografija ima tržište i predstavlja posebnu afirmaciju domaćeg i kulturnog stvaralaštva.

Novim rešenjem Predloga zakona, koji je pred nama, predloženo je glumci, znači, ne samo interpretatori muzike, imaju pravo na naknadu u slučaju da je njihova interpretacija zabeležena, emitovana ili kablovski reemitovana, kako stoji.

Ovim Predlogom zakona predviđaju se povećanja transparentnosti rada organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost u obavljanju poslova ostvarivanja prava autora i nosilaca srodnih prava.

Ova rešenja takođe podržavaju stvaranje novih subjekata na tržištu imajući u vidu da se njima stvara osnov za rad novih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava glumaca.

Kao što sam napomenuo na početku, Socijaldemokratska partija Srbije, u svom programu, koji se tiče kulture i medija, zalaže se za razvijanje i jačanje kulturne industrije.

Uloga države je da u izdavaštvu, filmu, muzičkoj produkciji i drugim oblicima industrije, kulture, poveže preduzetnike, umetnike i kreativne stvaraoce. Kulturna industrija je razvojna šansa Srbije jer su znanje i ideje najvažnija sirovina u našoj državi.

U Danu za glasanje, Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ono što smo dobili u materijalu kao narodni poslanici, citiram to i kažem – prema nekim pozitivnim iskustvima, kada govorimo o Zakonu o dualnom modelu studija na visokom obrazovanju – prema nekim pozitivnim iskustvima evropskih zemalja ustanovljena je potreba da se i u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova.

Pre nego što dam jedan primer koji je možda bio i preteča ovog zakona ili da kažem pilot faza, vezano za Univerzitet u Nišu, moram da istaknem da program SDPS je „Država obrazovanja“ i prati savremene tokove u oblasti obrazovanja u okviru EU, sa namerom da približimo najuspešnijim modelima.

Cilj programskog dokumenta SDPS „Država obrazovanja“ jeste definisanje obrazovne politike koja će se ne samo političkom voljom, nego i svim bitnim relevantnim činiocima iz ove oblasti i uz podršku javnosti pre svega, nametnuti kao ideja za neke nove generacije.

Ovim predlogom zakona uređuje se saradnja, kao što sam rekao visokoškolskih ustanova i poslodavaca i za razliku od modela studiranja uz rad, kao što je neko to danas spomenuo, kod dualnog modela studiranja, odnosno studija praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca su upravo sastavni deo studijskog programa, što naravno podrazumeva neke administrativne aktivnosti, a to je potpisivanje ugovora sa poslodavcima itd.

Rekoh na početku primer jedne dobre prakse, mogu da kažem da to nije dualno, ali u Nišu je pre tri ili četiri godine potpisan ugovor o stručnoj praksi, pa bih samo podelio sa vama i sa kolegama.

Naime, Univerzitet u Nišu i grad Niš su zajedničkim angažovanjem i podrškom u profesionalnom usavršavanju stvorili uslove da što veći broj mladih ljudi sa univerzitetskom diplomom ostane u Srbiji. Upravo povezivanjem poslovne i akademske zajednice, već od 2014. godine potpisali su ugovor o saradnji u smislu obavljanja stručne prakse studenata u organima gradske uprave i javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad i tako omogućili određenom broju studenata i diplomaca Univerziteta u Nišu da praktično steknu ta praktična znanja i veštine i nekakvo radno iskustvo.

Preko 200 studenata je do sada prošlo ovaj program. Ocene i iskustva su jako dobra i od strane studenata i od strane gradske uprave Niš i javno komunalnih preduzeća, a sa treće strane imamo i te pozitivne efekte samih fakulteta, jer su studentima davali dodatne ESP bodove, što je veliki pokazatelj da su studenti zainteresovani za ovakav sistem rada.

Ponavljam još jednom, to je jedan model i ovo je primer dobre prakse, a sada je mnogo lakše kada imamo i zakon i poruka je svim lokalnim samoupravama u Srbiji, bez obzira iz kojih opština studenti dolaze.

Ovaj predlog zakona uvodi i jednu novinu, a to je saglasnost da se na već akreditovanom studijskom programu organizuje model po dualnom modelu studija, ali bez povećanja broja studenata iz akreditacije. Uostalom, SDPS se u svom programu i zalaže za tzv. osmišljenu upisnu politiku na univerzitetima, a to znači da broj i obrazovni profili treba da prate aktuelne i buduće potrebe privrede.

Sa druge strane, u naučnom smislu ovaj dualni model studija doprinosi razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije nisu često u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove gde bi studenti dualnog modela ukazivali na najsavremenija naučna dostignuća.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja se ogleda u jačanju partnerstva između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u privredi na globalnom nivou. Mi iz SDPS smatramo da je to praktično da spona, odnosno to socijalno partnerstvo jedan od osnovnih pokazatelja kako treba razvijati svest o obrazovnim promenama, jer su upravo ta otvorenost za inovacije u obrazovanju i partnerski odnos sa privredom ključni elementi „Države obrazovanja“. Hvala.
Hvala, potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, moj kolega Jovanović je vrlo podrobno objasnio sve što se radi i šta je krenulo u vezi izgradnje stanova, tako da ću ja radi javnosti par informacija o onome što je vezano za Niš i samu izgradnju.

U Nišu je predviđeno da se stanovi grade na dve lokacije. Prva lokacija je naselje Stevan Sinđelić, gde je u toku izgradnja upravo tih 190 stanova, koje ste najavili u vašem obraćanju. Investitor je MGSI, izvođač radova je turski „Tašjapi“, a predračunska vrednost radova je 740 miliona dinara. Na ovaj način je stvorena mogućnost da se samo naselje kompletira i završi nedostajuća infrastruktura u velikom, odnosno većem delu samog naselja.

Ovo je jedan dobar primer kako bi inače mogle sve kasarne u gradu koje stoje prazne, trenutno, da se stave u funkciju i apelujem ovim putem na Ministarstvo odbrane i uz vašu pomoć potpredsednice da ostali deo te kasarne, koji trenutno služi kao servis za vojna vozila, stavi na raspolaganje gradu, ako je to moguće.

To je dobar primer i za drugu fazu koja je predviđena u delu kasarne Knjaz Mihajlo, odnosno Adria, gde je predviđeno da se gradi još oko 2.000 stanova. To će biti ujedno jedno velelepno naselje sa pratećim sadržajima, obdanište, škola itd. Ovom izgradnjom konačno se stvaraju uslovi, odnosno stvoriće se uslovi za probijanje upravo tog kraka Somborskog bulevara i time završiti taj kružni prsten oko grada i smanjiti gužve u delu grada, odnosno delu gradske opštine Pantelej.

Nadam se da će Ministarstvo odbrane dati pozitivno mišljenje na plan na koji je u izradi, ali svakako je ovaj zakon dobar jer upravo omogućava taj infrastrukturni razvoj grada Niša i stvara bolje uslove života za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan potpuno novi deo grada će oživeti i ovom prilikom pozivam pripadnike snage bezbednosti da se jave na konkurs i apliciraju, odnosno konkurišu za kupovinu stanova. Inače, radi informisanosti, Kancelarija za prodaju stanova će biti od septembra meseca u novoj gradskoj zgradi u ulici Generala Milojka Lešanina, gde će moći da pogledaju stanove.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati set zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala još jednom.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, iz materijala smo mogli da vidimo da inicijativa za izradu zakona o robnim berzama je, u stvari, potekla od većeg broja privrednih subjekata, i to najčešće iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i izvoznika. Iako danas većinsko mesto zauzima proučavanje efektnih berzi, treba obratiti pažnju na čitav spektar zanimljivosti koji se vezuju za robne ili produktne berze, na kojima se trguje različitim proizvodima. To pre svega imajući u vidu istorijsku činjenicu da su berze u početku bile pijace na kojima su se okupljali ljudi i izjašnjavali o kupoprodaji roba.

Pre nego što kažem nešto o ovom Predlogu zakona, a u kontekstu istorijskih činjenica, treba se podsetiti da formiranje berze u Srbiji nije novina i datira još iz 19. veka. Berza takođe ima veliku vaspitnu i moralnu moć, ona utiče i na širenje svesti, upućujući svakoga, bez razlike, da radi i da svoje poslove vrši brzo, povoljno i pouzdano. Zato ministar Ljajić, resorno ministarstvo i Vlada vrlo odgovorno pristupa ovoj oblasti, kako bi aktivnosti dobile na značaju i kako bi se izbegla ta nepotrebna tumačenja o samom pojmu berze.

Tako, na primer, prvu formalnu ideju za stvaranje berze pojedini autori koji su se time bavili vide u pismu Pante Hadži Stoilova, koji je još 1830. godine, podstaknut pre svega nestabilnim novčanim sistemom, predložio osnivanje ustanove koja bi imala ulogu kontrolisanja kretanja tokova novca. Sve prethodne aktivnosti koje su uticale na nastanak Beogradske berze svoj vrhunac dostižu 3. novembra 1886. godine, kada je Narodna skupština donela Zakon o javnim berzama.

Iako je pravni osnov uspostavljen, iako je u nekoliko navrata uvaženi tadašnji ministar Mijatović pokušao da osnuje berzu, Beogradska berza je tek donošenjem Statuta osnovana 3. oktobra 1894. godine, znači osam godina kasnije, i jedna je od najstarijih u jugoistočnoj Evropi. Poziv trgovcima da se upisuju za članove berze imao je odličan odziv u to vreme, jer su se upisali svi ugledniji trgovci iz Beograda, ali i unutrašnjosti. Te iste godine 21. novembra održana je i prva osnivačka skupština. U jednom vrlo zanimljivom govoru tadašnji prvi predsednik Dimitrije Stamenković je rekao: „Zasluga za otvaranje ove berze pripada pre svega trgovcima okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva, koji su smatrali da je izraz moći jedne države u blagostanju njenog naroda, koja se opet sastoji u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega jedna država ne može napredovati, niti biti jaka“.

Po istom Zakonu o javnim berzama iz 1886. godine osnovana je 1921. godine i Novosadska produktna berza.

Segment koji je takođe karakterističan za ovo razdoblje, razvoj Beogradske berze, jeste uspostavljanje kontinuirane saradnje sa drugim berzama. Tako, na primer, za ovaj period razvoja Beogradske berze vezuju se, po prethodno obavljenim razgovorima, predstavnici Peštanske, Bečke i Beogradske berze i stvaranje Delegacije berze srednje i jugoistočne Evrope iz 1927. godine. Značaj ovog tela bio je višestruk. Njeno delovanje imalo je za cilj olakšavanje i unapređivanje trgovine, standardizaciju postojećih trgovačkih običaja, ali i odbranu od konkurencije, od jeftinih proizvoda sa američkog kontinenta i Rusije.

Jedan od najvažnijih rezultata tada je bio tzv. Dunavski ugovor i berza bi i dan-danas trebala biti, kao što je to bila u svojoj prošlosti, inicijator privrednog razvoja u Srbiji koji pokreće i privatnu i javnu inicijativu. Robna berza jasno daje mogućnost stvaranja strateške sigurnosti za poljoprivredne proizvođače pre svega, ali i za prerađivače i trgovce. Donošenje zakonske regulative će stvoriti preduslov za razvoj domaćeg berzanskog tržišta koji će imati pozitivne efekte i na stvaranje tog regionalnog centra za trgovanje robom, gde se nadamo da će sastav članova i zastupljenosti u odborima biti decentralizovana, u smislu uključivanja privrednika i van Beograda.

Na samom kraju, berza je veliki politički faktor i njen značaj je utoliko veći ukoliko su privredni interesi jednog naroda više angažovani u međunarodnoj utakmici. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja je ustanovljena kod nas pre 15 godina i njen zadatak je bio između ostalog da radi, pre svega na podizanju svesti građana koji imaju pravo da dobiju traženu informaciju.

Ova Institucija, pre svega, podrazumev sponu između organa vlasti i javnosti, da nastoji da svojim radom poboljša upravo tu komunikaciju, između javnosti kada je u pitanju transparentnost i dostupnost informacija koje su pod kontrolom nekog organa vlasti.

S tim u vezi vrlo je važno da ovu Instituciju sačuvamo, jer na taj način čuvamo i tekovine demokratije, odnosno osnovne vrednosti demokratskog društva. S obzirom da je ova Institucija u službi građana koju očekuju da neko ko vrši vlast i da je na uvid podatke, ne samo o trošenju novca poreskih obveznika, već i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, potrebno je dosta vremena, kako bi građani stekli poverenje, a pre svega naviku da se o određenim temama i određenim situacijama uopšte obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Unapređenje rada Poverenika, isključivo karakteriše nezavisnost, transparentnost i učešće javnosti, kao što smo čuli u toku dana, a u tom smislu i SDPS zalaže se za nezavisnost, profesionalnost i efikasnost ove institucije, zato što je važno da upravo stvorimo tu atmosferu, a pre svega jedan adekvatni pravni okvir u kome će ova institucija moći da radi nezavisno i pre svega, u interesu građana, svoj posao. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Zahvaljujem se prvo ministarstvu na prihvatanju amandmana.

Socijaldemokratska partija Srbije je u članu 12. nakon reči „inženjerske nauke“ predložila i reči „napredne tehnologije“.

Na ovakav način se bliže, u stvari definišu programi institucionalnog finansiranja u duhu savremenih tokova nauke i sa ciljem praćenja savremenih trendova na globalnom nivou.

Između ostalog, u programu SDPS se posebno apostrofira na savremenim tehnološkim procesima, koji se baziraju na visokoobrazovnoj populaciji koja je u stanju da koristi svu raspoloživu tehnologiju.

Takođe, kada je reč o razvoju i primeni novih tehnologija, savremene tendencije razvoja u zemljama tržišne privrede pokazale su da su obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa u samom vrhu prioriteta nacionalnih strategija, kao i politike socijalnog, ekonomskog i tehnološkog napretka. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre Šarčeviću, gospodine Popoviću, gospodine Lazoviću, dame i gospodo, kada govorimo o ovom zakonu koji je pred nama, moram da kažem da sam pratio i da je zakon dugo pripremam i temeljno je rađeno na njemu i zato i nije bilo disonantnih tonova na javnom slušanju kad su bili predstavnici svih zainteresovanih strana.

Takođe, i deo stručne javnosti je posumnjao u jednom trenutku da će ukidanjem projektnog finansiranja, praktično zakonom poslužiti kao jedan, onako, elegantan način da se otpusti određeni broj istraživača.

Naime, strah je izazvala glavna novina zakona i u članu 12. koji u stavu 1. za razliku od prethodnog zakona, ističe institucionalno finansiranje i u članu 108. tj. ukidanje projektnog finansiranja.

Kombinacija finansiranja ovim zakonom dovodi do predvidivosti, pre svega, gde će svaki pojedinac, istraživač znati šta može da očekuje, što je s druge strane jako važno i za njegovu posvećenost samom projektu i samim tim još bolju angažovanost prema projektu koji radi.

Novim zakonom će istraživači kroz novi način finansiranja biti u boljoj poziciji, tako da će neke od njih fakulteti i inovacioni centri angažovati u nastavi, ali će svi oni koji su na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva i to u instituciji u kojoj trenutno se nalaze.

Možda je bolje reći da ovaj zakon daje najveći doprinos nauci zato što će karijera, odnosno zato što će karijera naučnika, pre svega, biti priznata i što daje neku vrstu slobode naučnog istraživanja pri samom izboru teme naučnim organizacijama, s jedne strane, odnosno sigurnost naučnim radnicima, sa druge strane.

Ovim zakonom se istraživačima obezbeđuje sigurnost imajući u vidu da su istraživači do sada na neki način bili nezaštićeni, odnosno nisu imali sigurna primanja. Oni istraživači koji su na doktorskim studijama dobijaće mesečnu nadoknadu, kao što sam rekao preko ministarstva, a sa druge strane, moći će kod Fonda za nauku da konkurišu sa svojim projektima i da na taj način sebi obezbede dodatni prihod.

Takođe, ovim izmenama projekti će morati da odgovore na već zadatu temu, pa će zahtevati neki vid partnerstva sa drugim ministarstvima, kao što je bilo reči i na javnom slušanju, ali će novac, osim iz budžeta, za planove i ideje podržati i privatni sektor. Dobar pokazatelj je Fond za inovacionu delatnost, gde postoje projekti u kojima privatni sektor učestvuje skoro 30%, koliko sam upoznat, pa u tom smislu je realno očekivati da privatni sektor prepozna i ono što Fond za nauku radi, koji je u periodu od 2015. do 2019. godine povećan na 36, odnosno za 36%, odnosno to je negde oko pet milijardi više u odnosu na pre četiri godine.

Na kraju, jedan veoma važan podatak da je ovo što ministarstvo radi na polju nauke dobro i u duhu reformi prepoznala i sama Svetska banka, koja je postala i partner, na neki način kreditirala osnivanje Fonda za nauku sa 42 miliona evra, dok je plan za IPA fondove bespovratni iznos od 30 miliona evra.

U danu za glasanje, SPS će podržati izmene zakona. Hvala.
Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja. U strategiji razvoja kulture Republike Srbije za desetogodišnji period od 2017. do 2027. godine, koji je Skupština Srbije usvojila krajem 2017. godine, se određuju strateški prioriteti razvoja kulture i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture.

U tom istom dokumentu i razvoju lokalne kulture i umetnosti se pruža podrška kroz tzv. nacionalni program „Gradovi u fokusu“, koji je usmeren na podsticanje lokalnog razvoja kulture i kulturne infrastrukture.

Ovim programom podrške lokalnim sredinama se obogaćuje kulturna ponuda i podiže kvalitet sadržaja u određenoj sredini, unapređuje i osavremenjuje kulturna infrastruktura, čuvaju spomenici kulture, stvara ambijent za kreativne izraze umetnika i stručnjaka uopšte u kulturnoj odnosno u oblasti kulture i kulturnoj saradnji.

Pitanje bi bilo – koliko gradova i opština je ministarstvo podržalo u poslednje dve godine i kakvi su efekti realizovanih projekata?
Hvala predsedavajući.

Upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, da li su dobijeni rezultati merenja i da li su utvrđena prekoračenja u odnosu na granične vrednosti indikatora buke za deonicu auto puta Koridora 10, koji prolazi kroz grad Niš, praktično u kojoj je fazi postavljanje zaštitnog zida pored dela auto puta ka Sofiji, koji će građenje naselja Komren, štititi od buke?

Naime, u ovom delu istočnog kraka Koridora 10, auto put prolazi kroz gradsku opštinu Crveni Krst i deli naselje Komren na dva dela. Kako je ovakva situacija na terenu već više od 10 godina, zato u ime građana Niša, u koliko je to moguće, molim za hitno postavljanje pomenutih ploča iz bezbednosnih i drugih sigurnosnih razloga. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, moje kolege Bauer i Mijatović su govorili o nekim drugim zakonima koji su na redu, a ja ću par reći o izmenama Zakona o upravljanja aerodromima.

Radi javnosti, preduzeće Aerodromi Srbije je osnovano 2016. godine sa namerom kako bi upravljalo manjim srpskim aerodromima, osim „Konstantina Velikog“ i Aerodroma „Morava“, nekih tridesetak aerodroma spada pod ingerenciju Aerodroma Srbije.

Šta se ovim izmenama zakona, odnosno ovim članom menja? Menja se suština. Misli se na jednu decentralizovanu priču u smislu da promena sedišta Aerodroma Srbije Niš postaje samim tim i centar, osim železničkog, putnog, jedan novi centar vazdušnog saobraćaja na prostoru Srbije, ali i kao jedan od bitnijih gradova na vazdušnoj mapi Evrope.

Ove preduzeće će omogućiti veći broj novih linija za neke nove destinacije, što automatski znači nova zapošljavanja, pre svega, kako se obično kaže, ljudi u operativi.

Međutim, kao što pretpostavljam da resorna ministarka i ljudi iz ministarstva znaju, postoji problem još u startu, neadekvatan prostor na samom terenu, u samoj postojećoj zgradi, jer je sama zgrada nedovoljno velika da bi funkcionisalo sve kako treba. To znači da se odmah mora krenuti od investiranja, poput nove terminalne zgrade zbog povećanja ukupnog kapaciteta vazdušnog saobraćaja.

Po mojim informacijama, uveliko se radi projektno-tehnička dokumentacija, pa bih kao narodni poslanik iz Niša apelovao da se izdvoje neka dodatna sredstva, ako je to moguće, u budžetu ne bi li zgrada dobila što pre, odnosno bila stavljena u funkciju i kako bi Aerodromi Srbije efikasnije obavljali svoju delatnost. Toliko za sada. U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.
Hvala predsednice.

Postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja, da li će se nastaviti finansiranje radova i koliko je sredstava opredeljeno za lokalitet arheološkog nalazišta Caričin grad u Lebanu, i imali uslova da ovaj lokalitet dobije status javnog preduzeća? Time bi doprineli veću afirmaciju ovog lokaliteta, pogotovo ako imamo u vidu da su izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, lokalnim samoupravama data veća ovlašćenja, kada su u pitanju kulturna dobra. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Bačevac je vrlo sistematično objasnio Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz ovog seta zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice, ja ću nešto o Zakonu o predmetima opšte upotrebe.

Ovim Zakonom se, pre svega, postiže osim višeg stepena usaglašenosti standarda potrošača u Republici Srbiji sa standardima EU i bolje funkcionisanje osnovnog principa EU, a to je upravo – slobodno kretanje robe.

Takođe, ovim zakonom se postiže poboljšanje kvaliteta potrošačke robe, a pre svega, predmeta opšte upotrebe. Takođe, novim zakonom dobijamo propisani standard bezbednosti svih grupa predmeta opšte upotrebe.

Treba imati u vidu da će ovaj zakon jasnije utvrđivati obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe u smislu konkretnijih i preciznijih obaveza, počevši od pripreme dokumentacija i dokaza, preko zdravstvene ispravnosti i bezbednosti proizvoda i to samo sa jednim ciljem, a to je bezbednost i zaštita zdravlja potrošača.

Ono što treba istaći je razlika između prethodnog zakona i novog zakona, a razlika je upravo u tome što do sada nije postojala jedinstvena baza podataka o slučajevima trovanja, povređivanja, oštećenja zdravlja i ozbiljnijih neželjenih efekata nastalih korišćenjem predmeta opšte upotrebe.

Naime, ovi podaci su se nalazili u zdravstvenim ustanovama i centrima, a novim zakonom svi podaci će biti prikupljeni u centralnu bazu podataka.

Ovaj zakon je, što se tiče usklađenosti sa propisima EU, usklađen sa načelima, svim bitnim zahtevima iz relevantnih evropskih propisa, a pre svega sledećim uredbama Evropskog parlamenta i Saveta: Uredbom o materijalima i predmetima namenjenim da dođu u kontakt sa hranom iz 2004. godine, Uredbom o dobroj proizvođačkoj praksi materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom iz 2006. godine, Uredbom o bezbednosti igračaka za decu iz 2009. godine i Uredbom o kozmetičkim prozvodima iz 2009. godine.

Kako je formalni cilj ovog zakona postizanje većeg stepena usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU i preuzimanjem standarda EU, postiže se valjano funkcionisanje tržišne ekonomije i mogućnosti kako za naše proizvođače da svoje proizvode, koji ispunjavaju EU standarde, učine dostupnim na evropskom tržištu, tako i za proizvođače iz EU pod jednakim uslovima, kao i na svom tržištu, učine dostupnim svoje proizvode na tržištu Republike Srbije. Ovakva tržišna konkurencija bi bila dobra stimulacija pre svega za pojavu novih privrednih subjekata.

U danu za glasanje SDPS će podržati sve zakone. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, što se tiče trenutnog Zakona o turizmu, ova oblast je regulisana, ali ne samo u vezi direktiva i regulativa EU, pre svega, razvijenih turističkih zemalja, već i sam stepen razvoja turističke i ugostiteljske privrede u Republici Srbiji.

Samim tim su se stvorili uslovi da se ova oblast mnogo sistematičnije reguliše kroz dva zakona, i to su Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu.

Kao prioritetni zadaci, ovim zakonom je, pre svega, na prvom mestu, odnosno definisana je potreba smanjenja sive ekonomije u ovoj oblasti, što je glavni problem.

Drugo, izvršeno je usaglašavanje sa strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. do 2025. godine.

Treće, nastala je potreba za usaglašavanjem sa direktivama EU od decembra 2015. godine.

Kada govorimo o ciljevima ovog zakona, pre svega ključni cilj je unapređenje i koordinacija javnog i privatnog sektora u turizmu. Kada kažem javnog i privatnog sektora, tu ne mislim samo na nacionalni, regionalni i lokalni nivo.

Drugo, preciznija su prava, odnosno preciziranje prava je obaveza odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima, nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima.

Ovim zakonom, radi zaštite javnog interesa, između ostalog data su i šira ovlašćenja, ali i odgovornosti i obaveze jedinicama lokalnih samouprava, u delu, ono što je sada bitno, podnošenja inicijative za proglašenje turističkog prostora što do sada nije bilo definisano, jer mnoge oblasti i segmenti turističkih potencijala u Srbiji, nisu iskorišćeni na pravi način.

Tako na primer, prema podacima, kao ilustraciju, i saznanjima Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu, Republika Srbija ima u odnosu na broj stanovnika najviše pojava geotermalnih voda u Evropi, kao što nas samim tim i svrstava u kategoriju zemalja sa najvećim geotermalnim potencijalom, a trenutna iskorišćenost je tek 10%.

Naša država je bogata tim resursima, posebno se izdvajaju oblasti centralne i južne Srbije, Mačve, Vojvodine, jedan vrlo značajan prostor koji obiluje ovim vodama, čak koji se kreće od Vranjske Banje, tamo na 96 do 100 stepeni, pa Jošaničke 78 stepeni, i tako dalje.

Tako, na primer, ne samo Niška banja i Grad Niš, već i čitava Niška kotlina leže na velikom jezeru tople vode koja se nalazi na dubini od 350 do 800 metara, a temperatura vode je do 50% celzijusima.

Topla vode je, kao što rekoh jedna od najvrednijih prirodnih bogatstava koje Srbija može da ponudi i stranim i domaćim ulagačima kada je u pitanju oblast turizma. Evo, to je jedna dobra prilika i za lokalne samouprave u Srbiji, pre svega, da pokrenu proces istraživanja na svojoj teritoriji uz pomoć ministarstva, države kroz relevantne institucije koje se upravo bave ovom oblašću.

Turizam u Srbiji nesporno raste bez obzira na kritike koje čujemo i juče i danas i u usponu je, što pokazuju podaci koje je koleginica Karanac juče pomenula, a ja ću vam iz pregleda podataka turističkih prometa regiona južne i istočne Srbije izneti par nekih.

Za region južne i istočne Srbije stanje je da je broj turista u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu povećan za 17%, takođe u južnoj i istočnoj Srbiji broj noćenja je povećan u odnosu na 2017. godinu 23%, Grad Niš 15%, noćenje 12%, Sokobanja, čuli ste i juče od koleginice na 88% povećanje broja turista, uvećanje noćenja je 90% itd.

To je zasluga svih onih iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija koji se bave, pre svega, i zaduženi su za oblast turizma, a pre svih ministra Rasima Ljajića.

Inače, što se tiče mera Vlade Srbije, moram da pomenem za podsticaj domaćeg turizma kroz dodelu vaučera, kolega Knežević je tu, zajedno smo i radili na tome, kojima je od 2018. godine najzad obuhvaćena i Niška banja i dala je odlične rezultate, ne samo kroz povećanje broja domaćih turista koji su odmor proveli u banji, već kroz značajno produženje trajanja njihovog boravka.

Sa samo osam objekata za smeštaj koji su ispunili uslove u Niškoj banji u 2018. godini, izdato je za četiri meseca oko 300 vaučera je ostvareno skoro 2.000 noćenja. I ako to izgleda nekima možda kao jedan skromni rezultat to je 300 puta više nego što je bilo prethodnih godina i vi to dobro znate, jer do tada Niška banja nije ni bila u sistemu vaučera. Gradska opština Niška banja kontinuirano sprovodi obuku stanodavac za kategorizacije smeštaja itd.

U 2019. godini uz pomoć Ministarstva turizma trgovine i telekomunikacija biće realizovan projekat uređenje rekonstrukcije Centralnog trga sa fontanama u Niškoj banji i ovo je četvrta i poslednja faza u renoviranju samog centra Niške banje.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene zakone. Hvala vam.