Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Predrag Jelenković

Predrag Jelenković

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče seta zakona na današnjoj sednici, nešto bih rekao o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Naime, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona propisuju se, može se reći, tri segmenta, a to je: precizniji rokovi kada je u pitanju podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša, zatim preciznije procedure za postupanje nadležnog organa i na kraju obaveze i mogućnosti određene za građane Srbije.

Jedna od novina koju takođe predviđa ovaj predlog zakona jeste i rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom.

Radi javnosti izdvojio bih nekoliko članova, pre svega član 4. Predloga zakona gde se vrše izmene i dopune člana 27. Zakona tako što se dodaje stav koji propisuje da je zahtev za izdavanje pasoša moguće podneti najranije šest meseci pre isteka važenja izdatog pasoša, dok članom 6. Predloga zakona menja se član 29. stav 2. osnovnog teksta zakona čime se na drugačiji način propisuju uslovi, kao što stoji pod kojima je moguće izdati putnu ispravu maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja. Na kraju, članom 12. Predloga zakona u članu 41. osnovnog teksta zakona vrši se proceduralno usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku kada je sud nadležan da odredi da se okrivljenom vrati putna isprava ukoliko ima neodložnu potrebu, npr. da putuje u inostranstvo.

Danas je pred nama i potvrđivanje nekoliko sporazuma, od toga bih izdvojio jedan, a to je izmene Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.

Mislim da radi javnosti treba nešto više reći o Evropolu kako bi malo bolje objasnili šta to znači i kako bi građani shvatili koliko je važna ta organizacija.

Kada je reč o Evropolu, ova kriminalistička obaveštajna agencija EU je postigla značajne rezultate u suzbijanju kriminalnih radnji, kao što su, pre svega, trgovina ljudima, sajber kriminal, kriminalne radnje nad intelektualnim vlasništvom, pranje novca, praćenje imovine itd.

Osnivanje Evropola dogovoreno je još 1992. godine, ugovorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru mesecu 1993. godine.

Evropol je multidisciplinarna agencija, koju ne čini samo obični policijski službenici, već i službenici drugih službi bezbednosti, carine, imigracione službe, pogranična i finansijska policija itd.

Zašto je važno biti u organizaciji, jer u samom Evropolu postoje tri nivoa saradnje. Prvi je tehnička saradnja ili tzv. obuka. Sledeći nivo je strateška saradnja koja je usmerena na praćenje organizovanog kriminala, a najviši nivo saradnje uključuje razmenu ličnih podataka, koja zahteva poštovanje evropskih standarda u vezi sa zaštitom i bezbednošću podataka.

Njegova misija je pre svega da poveća efikasnost i saradnju između policijskih organa zemalja i da pruži značajan doprinos naporima snage bezbednosti EU u borbi sa organizovanim kriminalom. S tim u vezi, potvrđivanjem ovog sporazuma koji je na današnjem dnevnom redu omogućuje se njegovo stupanje na snagu koje treba da doprinese učvršćivanju i jačanju saradnje sa Evropolom kada je reč o borbi protiv terorizma i presecanju tokova finansiranja kriminalnih aktivnosti.

Još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovim sporazumom predviđen je opšti okvir saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u oblasti sprečavanja, pripremljenosti i reagovanja na katastrofe. Osim toga, ovim sporazumom predviđaju se i uslovi i procedure pružanja pomoći na osnovu raspoloživih resursa samih strana, odnosno država koje potpisuju.

Kao što je poznato javnosti, poslednjih godina prirodne katastrofe su sve ozbiljnije i učestalije usred rastućih klimatskih promena. Zato je potrebno učiniti sve, makar sanirati štetu i učiniti život građanima ove zemlje što bezbednijim.

Tako na primer u ovom sporazumu, na osnovu nacionalnih zakonodavstava obeju strana, članom 4. određen je nivo saradnje u vidu razmene informacija, tehničke dokumentacije, video, foto materijal itd. Tu, naravno, postoji i organizovanje i održavanje zajedničkih ekspertskih sastanaka, radionica, konferencija i vežbi itd. Zavisi od strane koja bude zainteresovana u ovoj oblasti.

Članom 5. kojim je predviđena obaveza uzajamnog obaveštavanja o opasnostima i mogućim katastrofama, koje mogu ugroziti državu druge strane uz prikupljanje potrebnih podataka i informacija, kao i međusobnim slanjem spasilačkih ekipa u cilju efikasnijeg i što kraćeg vremena suzbijanja katastrofa. Imali smo nedavno primer požara na Staroj planini.

Na kraju, Sporazum između vlada država učesnica crnomorske saradnje. Ovaj sporazum se potvrđuje da se dodatno proširi ta razvijena već regionalna saradnja kako bi se obuhvatila pomoć u slučaju vanrednih situacija i zajedničkih zalaganja na planu obezbeđivanja, odnosno koordinirane pomoći stanovništvu obeju strana.

Praktično, ovaj sporazum se potvrđuje zbog nemogućnosti da države otklone postojanje vanrednih situacija sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima.

Strane sarađuju u skladu sa odredbama i priznatim međunarodnim propisima i načelima kako bi se obezbedile brze i relevantne informacije i pomoć u slučaju prirodnih i izazvanih katastrofa.

Tako npr. u članu 5. ističe se da na zahtev strane koja traži pomoć, vlada tranzitne države obezbeđuje svu neophodnu podršku tokom prolaska pomoći preko teritorije te države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim pravom i međunarodnom praksom.

U danu za glasanje, SDPS podržaće set zakona. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, SDPS smatra da treba obratiti pažnju, odnosno nekako naglasiti onaj deo koji se tiče dobre informisanosti, odnosno bolje informisanosti građana i edukacije, na neki način, onih, kada je u pitanju ova tema.

Članom 7. Predloga zakona se, u pogledu uslova i načina informisanja javnosti, razmeni informacija, u celosti menjaju sa odredbama člana 13. koji kaže – tako što se propisuje da informacije, koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, budu dostupne javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti bez obzira na ograničenja koja nameću upravo aktivnosti i praćenja samih istraživanja.

Takođe, ovim predlogom pojašnjava se da će javnosti biti posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i samim preduzetim merama.

Tu se pre svega misli na one koji se odnose na bezbodonosna svojstva, odnosno svojstva proizvoda, a koja se moraju objaviti kako to zahtevaju okolnosti i kako bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača.

U ovom Predlogu zakona uvodi se i obaveza redovnog informisanja Evropske komisije. Naime, pojašnjeno je da se u sistemu razmene informacija sa državama članicama EU informacije upućuju Evropskoj komisiji koja je odgovorna za dalje prosleđivanje tih informacija državama članicama.

Kada je reč o informisanosti, ovaj zakon treba da doprinese svakako povećanju svesti privrednih subjekata, pre svega o njihovim obavezama i informisanosti potrošača, kao što sam rekao na početku, o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Posebno je značajno što se ovim zakonom precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u oblasti obmanjujućih proizvoda.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za ulazak nekih novih privrednih subjekata na tržište jer će se praktično eliminisati oni privredni subjekti koji na tržište svesno stavljaju opasne proizvode nastale snižavanjem troškova proizvodnje i distribucije na uštrb bezbednosti samih proizvoda.

Mi iz SDPS u delu programa – socijalna tržišna ekonomija između ostalog zalažemo se za zakonsko uređivanje zaštite potrošača po ugledu na evropske standarde, odnosno slobodno tržište ne sme da znači proizvodnju i plasiranje svakakvih roba i usluga, jer u EU i nizu razvijenih zemalja zaštita prava potrošača je velika civilizacijska tekovina.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.
Hvala, potpredsedniče.

Poštovana poverenice sa saradnicama, iz ovog izveštaja se može videti da ste praktično pokrili sve oblasti, tj. segmente iz delokruga koji pokriva Zakon o zabrani diskriminacije, ali bih vas zamolio da neke stavke malo pojasnite i neke pozicije iz tabelarnih prikaza.

Naime, u preporukama koje ste dali u 29 tačaka, pod tačkom 19, između ostalog, kažete – tj. spominjete neke kontinuirane aktivnosti na podizanju svesti i prepoznavanju i obaveznosti prijave nasilja. Na koje aktivnosti ste mislili, osim ako nisi klasične tribine sa ovom temom?

Takođe, ovaj deo tačke 19. može se povezati sa tačkom 16. u kojoj ističete podizanje informisanosti po ovim pravima i uslugama. To zapravo znači, ako uzmemo u obzir sve te aktivnosti, da su vam neophodni mediji. Malopre je koleginica pričala o dobroj komunikaciji, o aktivnoj komunikaciji, pa u tom smislu, mislim da bi trebalo da što veći broj građana Srbije o vašim aktivnostima da to prosto dobije, tu informaciju, ali u smislu informisanja o ishodima svih evidentiranih, tj. predmeta po kojima ste postupali, što se može videti u tabelarnim prikazima na kraju vašeg izveštaja.

Na kraju vi čak i u izveštaju, negde na, mislim, na strani osam, kažete da je u medijima i javnom prostoru prisutan govor koji karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, uvredljivo izveštavanje itd, te da je u tom smislu potrebno posvetiti posebnu pažnju i odgovornom izveštavanju o nasilju.

Moje pitanje je - da li ste kada ste to lepo izanalizirali predvideli i neka sredstva u vašem budžetu za narednu godinu za jednu ozbiljnu medijsku kampanju ne bi li ovu temu i ne bi li prvo postigli efekat, a to je promenili i podigli svest građana Srbije kada je u pitanju ova oblast društvenog života?

Dalje, pod tačkom 22. vašeg izveštaja kažete da je potrebno preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području. Moram da vam kažem da SDPS se u svom programu zalaže za dosledno sprovođenje postojećih, ali i za kreiranje novih mera za povećanje i olakšano učešće pripadnika manjina i drugih društvenih grupa.

Tako npr. jedan od modela tzv. princip prazne stolice, to je jedno mesto u lokalnim skupštinama, kao i u opštinskim i gradskim većima koje bi bilo predviđeno za predstavnike društvenih grupa sa pravom da diskutuju, odnosno da učestvuju u raspravi, ali ne samo kada se govori o ljudskim pravima, već kada su na dnevnom redu i pitanja od javnog značaja. Na kraju krajeva vi imate i u Zakonu o planiranju, koji smo usvojili početkom godine, da su u proces donošenja odluka konsultuju građani.

Poštovana Poverenice, ovo je jubilarna godina, tačnije 10 godina postojanja i primene Zakona o zabrani diskriminacije koji je, kao što znamo, svi u srpskom društvu izazvao značajne polemike, pa vas pitam – da li je potrebno da neke predloge, ovakve ili slične izmene, radimo i kako bi sam zakon, odnosno kako bi bili što efikasniji i kako bi omogućili učešće pripadnicima manjina u svim lokalnim samoupravama u Srbiji?

Još jedno pitanje, u formi pitanja, a mislim da je koleginica Žarić već otvorila temu Niša i južne Srbije, jugoistočne Srbije. Na strani 267. u tabeli pod nazivom – pritužbe po regionima, kada pominjete region južne i istočne Srbije stoji broj 103 ili 10,4%, na koje konkretne pritužbe mislite, odnosno na šta se najviše odnosi ovaj broj, koje najviše dominiraju?

Takođe, na strani 247. u tabeli pod naslovom – oblasti društvenih odnosa, na koje se pritužbe pre svega odnose kada govorimo, odnosno ovo što vidimo u tabeli, da se brojevi odnose na kulturu, umetnost, sport, kao i obrazovanje i stručno osposobljavanje. Hvala.
Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Baur je podrobno objasnio zakon, odnosno Predlog zakona o topografiji. Ja bih nešto malo o dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Naime, iz materijala koji smo dobili za pripremu ove sednice se, pre svega, može videti da predloženim izmenama važećeg zakona se produžava zaštita prava imovinskih sa 50 na 70 godina.

Ovim zakonom uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati taj pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle 50-e godine od dana zakonitog izdavanja fonograma.

Takođe, zakon omogućava poboljšani ekonomski položaj, o čemu je kolega Jovanović mnogo detaljnije objašnjavao u raspravi u načelu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije u svom programu, zalažemo se za filmsko stvaralaštvo u Srbiji i kooperaciju sa stvaraocima iz zemalja u regionu koje uživa široku podršku. Kinematografija ima tržište i predstavlja posebnu afirmaciju domaćeg i kulturnog stvaralaštva.

Novim rešenjem Predloga zakona, koji je pred nama, predloženo je glumci, znači, ne samo interpretatori muzike, imaju pravo na naknadu u slučaju da je njihova interpretacija zabeležena, emitovana ili kablovski reemitovana, kako stoji.

Ovim Predlogom zakona predviđaju se povećanja transparentnosti rada organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost u obavljanju poslova ostvarivanja prava autora i nosilaca srodnih prava.

Ova rešenja takođe podržavaju stvaranje novih subjekata na tržištu imajući u vidu da se njima stvara osnov za rad novih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava glumaca.

Kao što sam napomenuo na početku, Socijaldemokratska partija Srbije, u svom programu, koji se tiče kulture i medija, zalaže se za razvijanje i jačanje kulturne industrije.

Uloga države je da u izdavaštvu, filmu, muzičkoj produkciji i drugim oblicima industrije, kulture, poveže preduzetnike, umetnike i kreativne stvaraoce. Kulturna industrija je razvojna šansa Srbije jer su znanje i ideje najvažnija sirovina u našoj državi.

U Danu za glasanje, Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ono što smo dobili u materijalu kao narodni poslanici, citiram to i kažem – prema nekim pozitivnim iskustvima, kada govorimo o Zakonu o dualnom modelu studija na visokom obrazovanju – prema nekim pozitivnim iskustvima evropskih zemalja ustanovljena je potreba da se i u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova.

Pre nego što dam jedan primer koji je možda bio i preteča ovog zakona ili da kažem pilot faza, vezano za Univerzitet u Nišu, moram da istaknem da program SDPS je „Država obrazovanja“ i prati savremene tokove u oblasti obrazovanja u okviru EU, sa namerom da približimo najuspešnijim modelima.

Cilj programskog dokumenta SDPS „Država obrazovanja“ jeste definisanje obrazovne politike koja će se ne samo političkom voljom, nego i svim bitnim relevantnim činiocima iz ove oblasti i uz podršku javnosti pre svega, nametnuti kao ideja za neke nove generacije.

Ovim predlogom zakona uređuje se saradnja, kao što sam rekao visokoškolskih ustanova i poslodavaca i za razliku od modela studiranja uz rad, kao što je neko to danas spomenuo, kod dualnog modela studiranja, odnosno studija praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca su upravo sastavni deo studijskog programa, što naravno podrazumeva neke administrativne aktivnosti, a to je potpisivanje ugovora sa poslodavcima itd.

Rekoh na početku primer jedne dobre prakse, mogu da kažem da to nije dualno, ali u Nišu je pre tri ili četiri godine potpisan ugovor o stručnoj praksi, pa bih samo podelio sa vama i sa kolegama.

Naime, Univerzitet u Nišu i grad Niš su zajedničkim angažovanjem i podrškom u profesionalnom usavršavanju stvorili uslove da što veći broj mladih ljudi sa univerzitetskom diplomom ostane u Srbiji. Upravo povezivanjem poslovne i akademske zajednice, već od 2014. godine potpisali su ugovor o saradnji u smislu obavljanja stručne prakse studenata u organima gradske uprave i javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad i tako omogućili određenom broju studenata i diplomaca Univerziteta u Nišu da praktično steknu ta praktična znanja i veštine i nekakvo radno iskustvo.

Preko 200 studenata je do sada prošlo ovaj program. Ocene i iskustva su jako dobra i od strane studenata i od strane gradske uprave Niš i javno komunalnih preduzeća, a sa treće strane imamo i te pozitivne efekte samih fakulteta, jer su studentima davali dodatne ESP bodove, što je veliki pokazatelj da su studenti zainteresovani za ovakav sistem rada.

Ponavljam još jednom, to je jedan model i ovo je primer dobre prakse, a sada je mnogo lakše kada imamo i zakon i poruka je svim lokalnim samoupravama u Srbiji, bez obzira iz kojih opština studenti dolaze.

Ovaj predlog zakona uvodi i jednu novinu, a to je saglasnost da se na već akreditovanom studijskom programu organizuje model po dualnom modelu studija, ali bez povećanja broja studenata iz akreditacije. Uostalom, SDPS se u svom programu i zalaže za tzv. osmišljenu upisnu politiku na univerzitetima, a to znači da broj i obrazovni profili treba da prate aktuelne i buduće potrebe privrede.

Sa druge strane, u naučnom smislu ovaj dualni model studija doprinosi razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije nisu često u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove gde bi studenti dualnog modela ukazivali na najsavremenija naučna dostignuća.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja se ogleda u jačanju partnerstva između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u privredi na globalnom nivou. Mi iz SDPS smatramo da je to praktično da spona, odnosno to socijalno partnerstvo jedan od osnovnih pokazatelja kako treba razvijati svest o obrazovnim promenama, jer su upravo ta otvorenost za inovacije u obrazovanju i partnerski odnos sa privredom ključni elementi „Države obrazovanja“. Hvala.
Hvala, potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, moj kolega Jovanović je vrlo podrobno objasnio sve što se radi i šta je krenulo u vezi izgradnje stanova, tako da ću ja radi javnosti par informacija o onome što je vezano za Niš i samu izgradnju.

U Nišu je predviđeno da se stanovi grade na dve lokacije. Prva lokacija je naselje Stevan Sinđelić, gde je u toku izgradnja upravo tih 190 stanova, koje ste najavili u vašem obraćanju. Investitor je MGSI, izvođač radova je turski „Tašjapi“, a predračunska vrednost radova je 740 miliona dinara. Na ovaj način je stvorena mogućnost da se samo naselje kompletira i završi nedostajuća infrastruktura u velikom, odnosno većem delu samog naselja.

Ovo je jedan dobar primer kako bi inače mogle sve kasarne u gradu koje stoje prazne, trenutno, da se stave u funkciju i apelujem ovim putem na Ministarstvo odbrane i uz vašu pomoć potpredsednice da ostali deo te kasarne, koji trenutno služi kao servis za vojna vozila, stavi na raspolaganje gradu, ako je to moguće.

To je dobar primer i za drugu fazu koja je predviđena u delu kasarne Knjaz Mihajlo, odnosno Adria, gde je predviđeno da se gradi još oko 2.000 stanova. To će biti ujedno jedno velelepno naselje sa pratećim sadržajima, obdanište, škola itd. Ovom izgradnjom konačno se stvaraju uslovi, odnosno stvoriće se uslovi za probijanje upravo tog kraka Somborskog bulevara i time završiti taj kružni prsten oko grada i smanjiti gužve u delu grada, odnosno delu gradske opštine Pantelej.

Nadam se da će Ministarstvo odbrane dati pozitivno mišljenje na plan na koji je u izradi, ali svakako je ovaj zakon dobar jer upravo omogućava taj infrastrukturni razvoj grada Niša i stvara bolje uslove života za pripadnike snaga bezbednosti.

Jedan potpuno novi deo grada će oživeti i ovom prilikom pozivam pripadnike snage bezbednosti da se jave na konkurs i apliciraju, odnosno konkurišu za kupovinu stanova. Inače, radi informisanosti, Kancelarija za prodaju stanova će biti od septembra meseca u novoj gradskoj zgradi u ulici Generala Milojka Lešanina, gde će moći da pogledaju stanove.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati set zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala još jednom.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, iz materijala smo mogli da vidimo da inicijativa za izradu zakona o robnim berzama je, u stvari, potekla od većeg broja privrednih subjekata, i to najčešće iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i izvoznika. Iako danas većinsko mesto zauzima proučavanje efektnih berzi, treba obratiti pažnju na čitav spektar zanimljivosti koji se vezuju za robne ili produktne berze, na kojima se trguje različitim proizvodima. To pre svega imajući u vidu istorijsku činjenicu da su berze u početku bile pijace na kojima su se okupljali ljudi i izjašnjavali o kupoprodaji roba.

Pre nego što kažem nešto o ovom Predlogu zakona, a u kontekstu istorijskih činjenica, treba se podsetiti da formiranje berze u Srbiji nije novina i datira još iz 19. veka. Berza takođe ima veliku vaspitnu i moralnu moć, ona utiče i na širenje svesti, upućujući svakoga, bez razlike, da radi i da svoje poslove vrši brzo, povoljno i pouzdano. Zato ministar Ljajić, resorno ministarstvo i Vlada vrlo odgovorno pristupa ovoj oblasti, kako bi aktivnosti dobile na značaju i kako bi se izbegla ta nepotrebna tumačenja o samom pojmu berze.

Tako, na primer, prvu formalnu ideju za stvaranje berze pojedini autori koji su se time bavili vide u pismu Pante Hadži Stoilova, koji je još 1830. godine, podstaknut pre svega nestabilnim novčanim sistemom, predložio osnivanje ustanove koja bi imala ulogu kontrolisanja kretanja tokova novca. Sve prethodne aktivnosti koje su uticale na nastanak Beogradske berze svoj vrhunac dostižu 3. novembra 1886. godine, kada je Narodna skupština donela Zakon o javnim berzama.

Iako je pravni osnov uspostavljen, iako je u nekoliko navrata uvaženi tadašnji ministar Mijatović pokušao da osnuje berzu, Beogradska berza je tek donošenjem Statuta osnovana 3. oktobra 1894. godine, znači osam godina kasnije, i jedna je od najstarijih u jugoistočnoj Evropi. Poziv trgovcima da se upisuju za članove berze imao je odličan odziv u to vreme, jer su se upisali svi ugledniji trgovci iz Beograda, ali i unutrašnjosti. Te iste godine 21. novembra održana je i prva osnivačka skupština. U jednom vrlo zanimljivom govoru tadašnji prvi predsednik Dimitrije Stamenković je rekao: „Zasluga za otvaranje ove berze pripada pre svega trgovcima okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva, koji su smatrali da je izraz moći jedne države u blagostanju njenog naroda, koja se opet sastoji u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega jedna država ne može napredovati, niti biti jaka“.

Po istom Zakonu o javnim berzama iz 1886. godine osnovana je 1921. godine i Novosadska produktna berza.

Segment koji je takođe karakterističan za ovo razdoblje, razvoj Beogradske berze, jeste uspostavljanje kontinuirane saradnje sa drugim berzama. Tako, na primer, za ovaj period razvoja Beogradske berze vezuju se, po prethodno obavljenim razgovorima, predstavnici Peštanske, Bečke i Beogradske berze i stvaranje Delegacije berze srednje i jugoistočne Evrope iz 1927. godine. Značaj ovog tela bio je višestruk. Njeno delovanje imalo je za cilj olakšavanje i unapređivanje trgovine, standardizaciju postojećih trgovačkih običaja, ali i odbranu od konkurencije, od jeftinih proizvoda sa američkog kontinenta i Rusije.

Jedan od najvažnijih rezultata tada je bio tzv. Dunavski ugovor i berza bi i dan-danas trebala biti, kao što je to bila u svojoj prošlosti, inicijator privrednog razvoja u Srbiji koji pokreće i privatnu i javnu inicijativu. Robna berza jasno daje mogućnost stvaranja strateške sigurnosti za poljoprivredne proizvođače pre svega, ali i za prerađivače i trgovce. Donošenje zakonske regulative će stvoriti preduslov za razvoj domaćeg berzanskog tržišta koji će imati pozitivne efekte i na stvaranje tog regionalnog centra za trgovanje robom, gde se nadamo da će sastav članova i zastupljenosti u odborima biti decentralizovana, u smislu uključivanja privrednika i van Beograda.

Na samom kraju, berza je veliki politički faktor i njen značaj je utoliko veći ukoliko su privredni interesi jednog naroda više angažovani u međunarodnoj utakmici. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja je ustanovljena kod nas pre 15 godina i njen zadatak je bio između ostalog da radi, pre svega na podizanju svesti građana koji imaju pravo da dobiju traženu informaciju.

Ova Institucija, pre svega, podrazumev sponu između organa vlasti i javnosti, da nastoji da svojim radom poboljša upravo tu komunikaciju, između javnosti kada je u pitanju transparentnost i dostupnost informacija koje su pod kontrolom nekog organa vlasti.

S tim u vezi vrlo je važno da ovu Instituciju sačuvamo, jer na taj način čuvamo i tekovine demokratije, odnosno osnovne vrednosti demokratskog društva. S obzirom da je ova Institucija u službi građana koju očekuju da neko ko vrši vlast i da je na uvid podatke, ne samo o trošenju novca poreskih obveznika, već i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, potrebno je dosta vremena, kako bi građani stekli poverenje, a pre svega naviku da se o određenim temama i određenim situacijama uopšte obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Unapređenje rada Poverenika, isključivo karakteriše nezavisnost, transparentnost i učešće javnosti, kao što smo čuli u toku dana, a u tom smislu i SDPS zalaže se za nezavisnost, profesionalnost i efikasnost ove institucije, zato što je važno da upravo stvorimo tu atmosferu, a pre svega jedan adekvatni pravni okvir u kome će ova institucija moći da radi nezavisno i pre svega, u interesu građana, svoj posao. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Postavljam pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine: da li postoji mogućnost pomoći u tehničkom ili finansijskom smislu Domu zdravlja Niš, u vezi sa proširenjem kapaciteta stanice u kojoj se vrši tretman infektivnog medicinskog otpada, koji već godinama postoji, pre svega i kao problem, u samom regionu? Kad kažem region, mislim na Nišavski okrug. Ova stanica je svojevremeno napravljena za kapacitet od 260 hiljada stanovnika, a trenutno opslužuje 600 hiljada, uzimajući u obzir i pomenuti region, u kojem veliki broj opština gravitira ka gradu Nišu.
Naime, Dom zdravlja Niš ima svoj plan upravljanja medicinskim otpadom, koji je dobio saglasnost Ministarstva zdravlja, a trenutno je i druga, odnosno ažurirana verzija plana u postupku ponovnog izdavanja saglasnosti odnosno produženja važnosti. Inače, Dom zdravlja Niš vrši tretman infektivnog medicinskog otpada u postrojenju u Trupalu, nadomak Niša. To je sterilizacija otpada u autoklavu, čime se on prevodi u neopasno stanje i predaje komunalnom preduzeću radi deponovanja. Ostale vrste medicinskog otpada predaju se ovlašćenim operaterima na dalji postupak, kao što je transport i skladištenje, do daljeg postupka kao što je izos, radi termičkog tretmana u inostranstvu, jer kao što znamo, Srbija nema još uvek spalionice otpada. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Zahvaljujem se prvo ministarstvu na prihvatanju amandmana.

Socijaldemokratska partija Srbije je u članu 12. nakon reči „inženjerske nauke“ predložila i reči „napredne tehnologije“.

Na ovakav način se bliže, u stvari definišu programi institucionalnog finansiranja u duhu savremenih tokova nauke i sa ciljem praćenja savremenih trendova na globalnom nivou.

Između ostalog, u programu SDPS se posebno apostrofira na savremenim tehnološkim procesima, koji se baziraju na visokoobrazovnoj populaciji koja je u stanju da koristi svu raspoloživu tehnologiju.

Takođe, kada je reč o razvoju i primeni novih tehnologija, savremene tendencije razvoja u zemljama tržišne privrede pokazale su da su obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa u samom vrhu prioriteta nacionalnih strategija, kao i politike socijalnog, ekonomskog i tehnološkog napretka. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre Šarčeviću, gospodine Popoviću, gospodine Lazoviću, dame i gospodo, kada govorimo o ovom zakonu koji je pred nama, moram da kažem da sam pratio i da je zakon dugo pripremam i temeljno je rađeno na njemu i zato i nije bilo disonantnih tonova na javnom slušanju kad su bili predstavnici svih zainteresovanih strana.

Takođe, i deo stručne javnosti je posumnjao u jednom trenutku da će ukidanjem projektnog finansiranja, praktično zakonom poslužiti kao jedan, onako, elegantan način da se otpusti određeni broj istraživača.

Naime, strah je izazvala glavna novina zakona i u članu 12. koji u stavu 1. za razliku od prethodnog zakona, ističe institucionalno finansiranje i u članu 108. tj. ukidanje projektnog finansiranja.

Kombinacija finansiranja ovim zakonom dovodi do predvidivosti, pre svega, gde će svaki pojedinac, istraživač znati šta može da očekuje, što je s druge strane jako važno i za njegovu posvećenost samom projektu i samim tim još bolju angažovanost prema projektu koji radi.

Novim zakonom će istraživači kroz novi način finansiranja biti u boljoj poziciji, tako da će neke od njih fakulteti i inovacioni centri angažovati u nastavi, ali će svi oni koji su na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva i to u instituciji u kojoj trenutno se nalaze.

Možda je bolje reći da ovaj zakon daje najveći doprinos nauci zato što će karijera, odnosno zato što će karijera naučnika, pre svega, biti priznata i što daje neku vrstu slobode naučnog istraživanja pri samom izboru teme naučnim organizacijama, s jedne strane, odnosno sigurnost naučnim radnicima, sa druge strane.

Ovim zakonom se istraživačima obezbeđuje sigurnost imajući u vidu da su istraživači do sada na neki način bili nezaštićeni, odnosno nisu imali sigurna primanja. Oni istraživači koji su na doktorskim studijama dobijaće mesečnu nadoknadu, kao što sam rekao preko ministarstva, a sa druge strane, moći će kod Fonda za nauku da konkurišu sa svojim projektima i da na taj način sebi obezbede dodatni prihod.

Takođe, ovim izmenama projekti će morati da odgovore na već zadatu temu, pa će zahtevati neki vid partnerstva sa drugim ministarstvima, kao što je bilo reči i na javnom slušanju, ali će novac, osim iz budžeta, za planove i ideje podržati i privatni sektor. Dobar pokazatelj je Fond za inovacionu delatnost, gde postoje projekti u kojima privatni sektor učestvuje skoro 30%, koliko sam upoznat, pa u tom smislu je realno očekivati da privatni sektor prepozna i ono što Fond za nauku radi, koji je u periodu od 2015. do 2019. godine povećan na 36, odnosno za 36%, odnosno to je negde oko pet milijardi više u odnosu na pre četiri godine.

Na kraju, jedan veoma važan podatak da je ovo što ministarstvo radi na polju nauke dobro i u duhu reformi prepoznala i sama Svetska banka, koja je postala i partner, na neki način kreditirala osnivanje Fonda za nauku sa 42 miliona evra, dok je plan za IPA fondove bespovratni iznos od 30 miliona evra.

U danu za glasanje, SPS će podržati izmene zakona. Hvala.
Hvala, predsednice.

Upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji o upravljanju sektorom bezbednosti i reformi u jugoističnoj Evropi, a u organizaciji slovačkog predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i Sekretarijatom i Misije OEBS u Srbiji, jedan od glavnih zaključaka je bio neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost. Takođe, u Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost iz 2011. godine ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao osnovnog pravnog akta jedinica lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage, poput zakona.

Stoga, mogućnost osnivanja i forma saveta bezbednosti je prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti osnivanja saveta za bezbednost razlikuju.

Mi iz SDPS smatramo da bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo da pokrene inicijativu formiranja lokalnih saveta za bezbednost ili da li postoji mogućnost da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi u članu 36. izvrše izmene i dopune kako bi formiranje saveta postalo obavezujući akt za lokalne samouprave? Pored Niša, Kragujevca, Novog Pazara, kao dobre primere potrebno je razviti svest u ostalim lokalnim samoupravama, kao i odgovornost o ovom problemu, a to je pre svega poboljšanje ekonomske, socijalne, ekološke bezbednosti i bezbednosti u vanrednim situacijama. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja. U strategiji razvoja kulture Republike Srbije za desetogodišnji period od 2017. do 2027. godine, koji je Skupština Srbije usvojila krajem 2017. godine, se određuju strateški prioriteti razvoja kulture i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture.

U tom istom dokumentu i razvoju lokalne kulture i umetnosti se pruža podrška kroz tzv. nacionalni program „Gradovi u fokusu“, koji je usmeren na podsticanje lokalnog razvoja kulture i kulturne infrastrukture.

Ovim programom podrške lokalnim sredinama se obogaćuje kulturna ponuda i podiže kvalitet sadržaja u određenoj sredini, unapređuje i osavremenjuje kulturna infrastruktura, čuvaju spomenici kulture, stvara ambijent za kreativne izraze umetnika i stručnjaka uopšte u kulturnoj odnosno u oblasti kulture i kulturnoj saradnji.

Pitanje bi bilo – koliko gradova i opština je ministarstvo podržalo u poslednje dve godine i kakvi su efekti realizovanih projekata?
Hvala predsedavajući.

Upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, da li su dobijeni rezultati merenja i da li su utvrđena prekoračenja u odnosu na granične vrednosti indikatora buke za deonicu auto puta Koridora 10, koji prolazi kroz grad Niš, praktično u kojoj je fazi postavljanje zaštitnog zida pored dela auto puta ka Sofiji, koji će građenje naselja Komren, štititi od buke?

Naime, u ovom delu istočnog kraka Koridora 10, auto put prolazi kroz gradsku opštinu Crveni Krst i deli naselje Komren na dva dela. Kako je ovakva situacija na terenu već više od 10 godina, zato u ime građana Niša, u koliko je to moguće, molim za hitno postavljanje pomenutih ploča iz bezbednosnih i drugih sigurnosnih razloga. Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, moje kolege Bauer i Mijatović su govorili o nekim drugim zakonima koji su na redu, a ja ću par reći o izmenama Zakona o upravljanja aerodromima.

Radi javnosti, preduzeće Aerodromi Srbije je osnovano 2016. godine sa namerom kako bi upravljalo manjim srpskim aerodromima, osim „Konstantina Velikog“ i Aerodroma „Morava“, nekih tridesetak aerodroma spada pod ingerenciju Aerodroma Srbije.

Šta se ovim izmenama zakona, odnosno ovim članom menja? Menja se suština. Misli se na jednu decentralizovanu priču u smislu da promena sedišta Aerodroma Srbije Niš postaje samim tim i centar, osim železničkog, putnog, jedan novi centar vazdušnog saobraćaja na prostoru Srbije, ali i kao jedan od bitnijih gradova na vazdušnoj mapi Evrope.

Ove preduzeće će omogućiti veći broj novih linija za neke nove destinacije, što automatski znači nova zapošljavanja, pre svega, kako se obično kaže, ljudi u operativi.

Međutim, kao što pretpostavljam da resorna ministarka i ljudi iz ministarstva znaju, postoji problem još u startu, neadekvatan prostor na samom terenu, u samoj postojećoj zgradi, jer je sama zgrada nedovoljno velika da bi funkcionisalo sve kako treba. To znači da se odmah mora krenuti od investiranja, poput nove terminalne zgrade zbog povećanja ukupnog kapaciteta vazdušnog saobraćaja.

Po mojim informacijama, uveliko se radi projektno-tehnička dokumentacija, pa bih kao narodni poslanik iz Niša apelovao da se izdvoje neka dodatna sredstva, ako je to moguće, u budžetu ne bi li zgrada dobila što pre, odnosno bila stavljena u funkciju i kako bi Aerodromi Srbije efikasnije obavljali svoju delatnost. Toliko za sada. U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.