Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Predrag Jelenković

Predrag Jelenković

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, što se tiče trenutnog Zakona o turizmu, ova oblast je regulisana, ali ne samo u vezi direktiva i regulativa EU, pre svega, razvijenih turističkih zemalja, već i sam stepen razvoja turističke i ugostiteljske privrede u Republici Srbiji.

Samim tim su se stvorili uslovi da se ova oblast mnogo sistematičnije reguliše kroz dva zakona, i to su Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu.

Kao prioritetni zadaci, ovim zakonom je, pre svega, na prvom mestu, odnosno definisana je potreba smanjenja sive ekonomije u ovoj oblasti, što je glavni problem.

Drugo, izvršeno je usaglašavanje sa strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. do 2025. godine.

Treće, nastala je potreba za usaglašavanjem sa direktivama EU od decembra 2015. godine.

Kada govorimo o ciljevima ovog zakona, pre svega ključni cilj je unapređenje i koordinacija javnog i privatnog sektora u turizmu. Kada kažem javnog i privatnog sektora, tu ne mislim samo na nacionalni, regionalni i lokalni nivo.

Drugo, preciznija su prava, odnosno preciziranje prava je obaveza odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima, nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima.

Ovim zakonom, radi zaštite javnog interesa, između ostalog data su i šira ovlašćenja, ali i odgovornosti i obaveze jedinicama lokalnih samouprava, u delu, ono što je sada bitno, podnošenja inicijative za proglašenje turističkog prostora što do sada nije bilo definisano, jer mnoge oblasti i segmenti turističkih potencijala u Srbiji, nisu iskorišćeni na pravi način.

Tako na primer, prema podacima, kao ilustraciju, i saznanjima Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu, Republika Srbija ima u odnosu na broj stanovnika najviše pojava geotermalnih voda u Evropi, kao što nas samim tim i svrstava u kategoriju zemalja sa najvećim geotermalnim potencijalom, a trenutna iskorišćenost je tek 10%.

Naša država je bogata tim resursima, posebno se izdvajaju oblasti centralne i južne Srbije, Mačve, Vojvodine, jedan vrlo značajan prostor koji obiluje ovim vodama, čak koji se kreće od Vranjske Banje, tamo na 96 do 100 stepeni, pa Jošaničke 78 stepeni, i tako dalje.

Tako, na primer, ne samo Niška banja i Grad Niš, već i čitava Niška kotlina leže na velikom jezeru tople vode koja se nalazi na dubini od 350 do 800 metara, a temperatura vode je do 50% celzijusima.

Topla vode je, kao što rekoh jedna od najvrednijih prirodnih bogatstava koje Srbija može da ponudi i stranim i domaćim ulagačima kada je u pitanju oblast turizma. Evo, to je jedna dobra prilika i za lokalne samouprave u Srbiji, pre svega, da pokrenu proces istraživanja na svojoj teritoriji uz pomoć ministarstva, države kroz relevantne institucije koje se upravo bave ovom oblašću.

Turizam u Srbiji nesporno raste bez obzira na kritike koje čujemo i juče i danas i u usponu je, što pokazuju podaci koje je koleginica Karanac juče pomenula, a ja ću vam iz pregleda podataka turističkih prometa regiona južne i istočne Srbije izneti par nekih.

Za region južne i istočne Srbije stanje je da je broj turista u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu povećan za 17%, takođe u južnoj i istočnoj Srbiji broj noćenja je povećan u odnosu na 2017. godinu 23%, Grad Niš 15%, noćenje 12%, Sokobanja, čuli ste i juče od koleginice na 88% povećanje broja turista, uvećanje noćenja je 90% itd.

To je zasluga svih onih iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija koji se bave, pre svega, i zaduženi su za oblast turizma, a pre svih ministra Rasima Ljajića.

Inače, što se tiče mera Vlade Srbije, moram da pomenem za podsticaj domaćeg turizma kroz dodelu vaučera, kolega Knežević je tu, zajedno smo i radili na tome, kojima je od 2018. godine najzad obuhvaćena i Niška banja i dala je odlične rezultate, ne samo kroz povećanje broja domaćih turista koji su odmor proveli u banji, već kroz značajno produženje trajanja njihovog boravka.

Sa samo osam objekata za smeštaj koji su ispunili uslove u Niškoj banji u 2018. godini, izdato je za četiri meseca oko 300 vaučera je ostvareno skoro 2.000 noćenja. I ako to izgleda nekima možda kao jedan skromni rezultat to je 300 puta više nego što je bilo prethodnih godina i vi to dobro znate, jer do tada Niška banja nije ni bila u sistemu vaučera. Gradska opština Niška banja kontinuirano sprovodi obuku stanodavac za kategorizacije smeštaja itd.

U 2019. godini uz pomoć Ministarstva turizma trgovine i telekomunikacija biće realizovan projekat uređenje rekonstrukcije Centralnog trga sa fontanama u Niškoj banji i ovo je četvrta i poslednja faza u renoviranju samog centra Niške banje.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene zakone. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru bez portfelja zaduženom za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća.

Program podrške u sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije predviđa učešće države u ekonomsko – finansijskom podsticaju za osnivanje novih zadruga, kao i u investicione projekte već postojećih. Misli se na Nišavski, Toplički, Pirotski, Jablanički, Zaječarski i Pčinski upravni okrug.

S obzirom da se sa sajta ministarstva vidi da su precizirani iznosi u dinarima za stare i nove zadruge, da li ministarstvo ima povratne informacije kako su, kada i na koji način utrošena dobijena sredstva? Ukoliko izveštaji postoje, molim da po navedenim upravnim okruzima dostavite narodnim poslanicima? Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Ovaj amandman koji je gospodin Arsić predložio je ujedno i otvaranje pitanja, verovatno vi, ministre, znate da u mnogim sredinama, mnogim lokalnim samoupravama na jugoistoku Srbije nemate nijednog zaposlenog koji se bavi pitanjima zaštite životne sredine. To je jako važno pitanje, kao što je kolega Arsić rekao, predvidite strategijom, kada se već bude radila strategija, ili možda međuresornom saradnjom sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, možda nekom vašom preporukom Ministarstva, da lokalne samouprave imaju obavezu uposlenja jednog lica, barem jednog lica, u zavisnosti od broja stanovnika, koje bi se bavilo pitanjem životne sredine. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ovde je već dva dana, koliko možemo da shvatimo, u svakom okrugu, u svakoj opštini imamo problem, ministre. Očigledno da problem opasnog otpada nije u samo u Obrenovcu, Vojvodini i okolini Beograda, pa bih voleo od vas da čujem šta se dešava sa južnom Srbijom, Pirotski, Nišavski, Pčinjski, Jablanički, Toplički okrug, ne samo ja kao narodni poslanik, nego i građani koji žive na toj teritoriji?

Ono što želim od vas da čujem, ne samo ja, nego i kolege i javnost, a to je zašto su UN, odnosno UNEP to je telo pri UN, predložilo održavanje regionalne konferencije baš u Beogradu.

Što se tiče vašeg izlaganja, ono što je meni upečatljivo, između ostalog ste rekli - podizanje svesti putem istraživanja. Vi verovatno znate da podizanje svesti u Srbiji ne može samo ići putem istraživanja, nego to moramo da radimo kroz institucije sistema.

Kada govorimo o institucijama sistema, tu podrazumevam, pre svega, lokalne samouprave, koje ste targetirali da nose deo odgovornosti, i to veći deo odgovornosti, i tu se slažem, lokalne samouprave, ali pre toga moraćemo da poradimo malo i po obrazovanju, odnosno na obrazovanju, kao što reče uvaženi kolega Mijatović.

Ja ovde imam istraživanje koje je rađeno u 12 opština u južnoj Srbiji i pokloniću vam kasnije ovo istraživanje, a to je da recimo, na pitanje da li su građani dovoljno upoznati sa ekološkim problemima u svojoj opštini, znači 12 opština, da ne čitam redom, 70% njih kažu da su nedovoljno upoznati šta to njihove opštine rade po pitanju ekologije i zaštite životne sredine. Na pitanje - koliko si upoznat sa ekološkim planovima i programima svoje opštine, njih 46% kažu da su nedovoljno informisani, a njih 30% da ni malo ne poznaju taj resor.

Na pitanje - da li bi uzeo učešće u ekološkim akcijama, građani iz 12 opština sa juga Srbije kažu, njih 50%, kažu da bi uzeli učešće, ali 36% kažu – da, ako nas neko iz lokalne samouprave angažuje ili pozove.

Poslednje pitanje kaže – kako se informišeš o sprečavanju zagađenja i zaštite životne sredine, 38% su rekli da je to internet, a 35% da je to televizija.

Tu dolazimo na onaj resor, neko je danas spominjao kampanje i medijsku kampanju kada je u pitanju životna sredina i tu, pre svega, mislim na taj deo da to ministarstvo treba da bude i frontmen te medijske kampanje, naravno, uz dobru pratnju i nevladinog sektora, mislim na one nevladine organizacije koje se bave problemima životne sredine. Kad kažem ministarstvo, mislim uopšte na jednu državnu kampanju i mislim da ćemo mnogo bolje i mnogo brže uticati na svest građana.

Ono što još želim da istaknem to je obrazovanje. Iz jednog drugog istraživanja koje je rađeno u niškim srednjim i osnovnim školama završnih razreda ,na uzorku od 960 ispitanika, znači 1.000, da li smatraš da je u tvom obrazovanju dovoljno zastupljena tema zaštite životne sredine, srednjoškolci iz gimnazije i stručnih škola su ogromnom većinom odgovorili da je nedovoljno zastupljena. Učenici svih srednjih škola su se izjasnili da bi bilo bolje uvesti poseban predmet.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.
Upućujem pitanje, odnosno tražim informaciju od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U kojoj fazi je donošenje rešenja, odnosno pozitivnog mišljenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na osnovu odluke Skupštine grada Niša, o određivanju naziva naseljenog mesta?

Naime, komisija za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica, Skupštine grada Niša je na sednici od 4. aprila 2014. godine donela zaključak, na predlog inicijative građana, zvanog Banja Topilo, da mesto zvano Topilo dobije naziv i status naseljenog mesta.

U postupku odlučivanja po ovom zahtevu pribavljeno je mišljenje Uprave za planiranje i izgradnju u vezi statusa Banje Topilo. Teritorija na kojoj se nalazi Banja Topilo, sagledana je kroz dva važeća prostorna plana, tako da Skupština grada Niša je na sednici 14. oktobra 2014. godine donela odluku pod brojem 064512602 i pokrenula inicijativu za određivanje naziva novoizabranog mesta Banja Topilo.

Banja Topilo se nalazi na severnom obodu Niške kotline, udaljena je od Niša 25 kilometara. Ova relativno mala banja otkrivena je slučajno, ali se vest o njenoj lekovitosti brzo proširila.

Topla mineralna voda, izvire sa oko 18 izvora i ima temperaturu 34 Celzijusovih stepeni. Inače, voda je pogodna za reumatske bolesti i nervni sistem, kao i hronična oboljenja unutrašnjih organa. Banja ima oko 180 kuća sa približno 500 registrovanih kreveta. Hvala.
Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene sudije, koleginice i kolege, kolega dr Bačevac je govorio dosta o zakonu, a ja bih nešto da kažem o Kliničkom centru u Nišu koji se ubraja u jedan od najboljih donorskih centara za transplataciju.

Klinički centar Niš je prema statističkim podacima trenutno jedan od najboljih donorskih centara od ukupno njih 14 u zemlji jer se čitav tim lekara koji se time bave godinama unazad svojski trude da pronađu potencijalne recipijente, odnosno pacijente koji ispunjavaju uslove za transplataciju jetre konkretno, a ujedno i savetodavno pomažu kolegama iz ostalih zdravstvenih centara u regionu, čiji pacijenti gravitiraju ka ovo zdravstvenoj ustanovi.

U Srbiji trenutno samo tri zdravstvena centra rade transplataciju jetre, a to su Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i VMA i ako za sada u Niškom kliničkom centru ne postoje u potpunosti svi uslovi da se obavljaju transplatacije jetre, ali kada se sagledaju podaci i brojke u poslednjih nekoliko godina Klinički centar u Nišu je u potpunosti ispunio ulogu u prepoznavanju pacijenata sa obolelom jetrom sa juga i jugoistoka Srbije i što je bitnije njihovu primenu za transplantaciju.

U prethodnom periodu na listi Niškog kliničkog centra nalazilo se gotovo dvadesetak pacijenata koji spadaju u kandidate za prijem novog organa, od kojih su neki već transplantirani, a za neke je u toku priprema. Ono što je zaista važno, novi uslovi rada, nova zgrada sa najmodernijom opremom i aparatima, ali i ljudstvo pre svega čine da situacija bude sve bolja, te u novoj zgradi postoje i posebne sobe koje su namenjene za pacijente koji se pripremaju za ekvantaciju, odnosno transplantaciju, a saradnja sa kordinatorima za transplataciju iz ostalih zdravstvenih centara je sve bolja.

Međutim, kada je reč o transplantacijama bubrega, duže vreme unazad Klinički centar Niš je pri vrhu liste u zemlji. U toku prošle godine ovde je urađeno osam srodničkih tranplantacija i četiri kadeverične, a tokom ove još nekoliko, zapravo koliko sam ja upoznat, još dve srodničke i jedna kadeverična, što predstavlja zaista bitan uspeh, a od 2007. godine kada su transplantacije počele da se rade u Nišu preko 110 pacijenata je dobilo novi bubreg.

Koliko je bitno da se i sam zakon, ali i svest sugrađana, to smo danas više puta čuli, konstanto podiže i da se utiče na javnost na to koliko je bitna i saradnja ustanova govori i onaj primer iz 2015. godine, neko je danas pomenuo, kada je u klinički centar sa teškim povredama iz Knjaževca dovezena šezdesetšestogodišnja žena kojoj lekari nisu mogli da pomognu i očekivali da će nastupiti moždana smrt.

Tada su alarmantno svi i svi transplantacioni timovi iz čitave zemlje ponovo zahvaljujući pre svega, porodici donora, a potom i spremnosti lekara Kliničkog centra Niš izveli pravu filmsku akciju kada su spašena čak četiri života. U zajedničkoj akciji učestvovalo je oko 200 lekara, medicinskih sestara i nemedicinskog osoblja. Iz Niša kvr se slala u Beograd kako bi se uradila tipizacija tkiva i pronašla osoba koja ima najviše podudaranja i time najmanje šansi da odbaci presađeno srce.

Koliko je bitan zajednički pristup pokazuje i to da je za jetru transplantacioni tim iz Novog Sada u Niš, došao helikopterom, dok su bubrezi presađeni odmah u niškom Kliničkom centru.

Ono što treba istaći je da, naravno, u toku se privodi, i pri kraju je renoviranje stare zgrade hirurgije u Nišu, u kojoj se nekada nalazio stari urgentni centar, i u tom prostoru će biti smeštene ambulante mnogih klinika, dnevna bolnica, odnosno poliklinika, što će značajno uticati i na brzinu i kvalitet rada i komfor pacijenata. Pored nove zgrade Kliničkog centra, uveliko se prave planovi i uskoro počinje izgradnja heliodroma, sredstva su obezbeđena od Direktorata civilnog vazduhoplovstva, a ugovor je potpisan krajem decembra 2017. godine, tako da će, ukoliko se ne varam, niški Klinički centar biti prva civilna zdravstvena ustanova koja poseduje mesto za sletanje helikoptera, i još puno aktivnosti na kojima uveliko rade ljudi iz uprave Kliničkog centra, u dogovoru naravno, sa ministrom, ljudima iz ministarstva i naravno, uz pomoć Vlade Srbije.

Ono što je važno da je preseljena i Pulmološka klinika iz bolnice koja se nalazila van Niša, udaljena 12 kilometara, i uveliko se prave planovi za preseljenje i onkološke klinike iz istog mesta, što je od izuzetnog značaja za pacijente. Završava se topla veza između ginekologije i Dečije interne klinike, tako da novorođenčad koja moraju da budu lečena više neće morati da se izlažu atmosferskim prilika,a i prebacuju sa klinike na kliniku. Kada već pominjem najmlađe, uskoro bi trebalo da Klinički centar Niš, formira prvi dečiji urgentni centar u Srbiji u kome će biti zbrinjavani svi pacijenti iz regiona mlađi od 18. godina. U danu za glasanje SDS će podržati set zakona, kao i set zakona iz oblasti pravosuđa.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, koleginice i kolege, ovaj Predlog zakona predstavlja skup važećih propisa čiji je cilj efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite redovnog investicionog održavanja i uređenja.

Između ostalog, Predlogom zakona se jasno razgraničava, kako piše, nadležnost jedinice lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u oblasti zaštite ratnih memorijala. U tom smislu predloženim amandmanom u članu 25. od st. 1. do st. 7. se strožije kazne predviđaju za prekršaje odgovornog lica u organu jedinica lokalne samouprave, jer smatramo da će veća kazna biti adekvatnija prekršaju, odnosno da će veća kazna proizvesti veći efekat u preventivi. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Pitanje upućujem Ministarstvu odbrane Republike Srbije, kako prema Zakonu o vojnom obrazovanju univerzitet u svom sastavu može imati visoko školsku jedinicu sa ili bez svojstva pravnog lica, po propisanim uslovima i samim statutom visokoškolske ustanove, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, postavljam pitanje – da li univerzitet odbrane može da formira detaširano odeljenje, odnosno organizacionu jedinicu u Nišu?

Smatram da za formiranje posebnih odeljenja visoko vojnih škola i stvaranje novih nastavnih baza na teritoriji Srbije, postoji mogućnost, jer za tako nešto postoje prostorni kapaciteti, prateći objekti i nastavni kadar za neke segmente ili smerove nastave visokoškolstva Vojske Srbije.

Formiranjem ovakvih izdvojenih odeljenja velikom broju mladih ljudi iz Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga omogućilo bi se obrazovanje u ovoj oblasti, što bi bilo značajno za jug Srbije, a posebno zbog njegovog geostrateškog položaja. Kao primer dobre prakse postoje pozitivna iskustva sa nastavnim centrima u Nišu i na jugu Srbije, odnosno odeljenjima pravnog i ekonomskog fakulteta iz Niša, u Medveđi i Zaječaru, kao i ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, Novosadskog univerziteta. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, što se tiče zakona o izmenama dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, treba istaći svakako da ta podrška, odnosno ovako uređeno pravo na roditeljski dodatak je garantovano kao jedna dugoročna mera Republike Srbije u borbi za povećanje nataliteta.

Imajući u vidu da pomenuti informacioni sistem koji smo dobili u prilogu, odnosno u materijalima, da će informacioni sistem na nivou ministarstva koristiti i nadležni organi lokalne samouprave, Socijaldemokratska partija Srbije predlaže da su komunikaciji upravo sa lokalnim samoupravama sugeriše formiranje lokalnih fondova za pomoć i lečenje steriliteta, kao što je to na primer zaživelo još davne 2000. godine u Nišu. Takav jedan fond koji je dobio naziv Fond za uzajamnu pomoć je svakako zahvatao i one kojima je bio novac potreban za ove namene.

Tadašnja opština Niš, a sada gradska opština Medijana, napravila je i nastavila tradiciju i ove godine odvojila osam miliona i 200 za pronatalitetnu politiku. U okviru toga, finansirano je 20 bračnih parova za vantelesnu oplodnju, sa po 200 hiljada dinara i svako treće dete 120 hiljada, itd. Gradska opština Medijana, inače peta u Srbiji po izdvajanju novca za ove namene. Inače, predložene mere ovog zakona, najpovoljniji će praktično ublažiti nepovoljni materijalni položaj porodica sa decom u odnosu na one bez dece.

U oblasti zdravstvene zaštite rešenja iz zakona doprineće većem obuhvatu imunizacije što se dovodi do većeg stepena zdravstvene zaštite. U odnosu na obrazovni sistem, rešenja iz ovog zakona direktno će uticati na veći procenat dece koja redovno pohađaju nastavu.

Nove zakonske odredbe reflektovaće se i na materijalno stanje socijalno ugroženih porodica koje su često porodice sa većim brojem dece.

Što se tiče Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, sticajem okolnosti prisustvovao sam promociji Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u Nišu, 1. decembra 2017. godine u Privrednoj komori, na kojoj sam se upoznao i sa radom same Agencije i njenim nadležnostima, a to je bila samo jedna u nizu promocija koje su održane u Vršcu, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Ivanjici i Novom Sadu. Rezultat te promocije je bio da je u Nišu, u decembru mesecu 2017. godine, pokrenuto 36 individualnih radnih sporova i svi su uspešno rešeni.

Upravo zato treba nastaviti sa promocijom ovakve jedne institucije i podrškom za koju znam da će u ovoj godini imati promociju u Pirotu, Vranju, Kruševcu, Somboru, Subotici i Novom Sadu.

Obaveza Republike Srbije, da radne sporove rešava mirnim putem, proizilazi iz revidirane Evropske socijalne povelje, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine. Odredbama ove povelje, uspostavlja se obaveza država članica da unapred definišu odgovarajuće mehanizme za rešavanje radnih sporova, koji su zasnovani na metodama mirenja arbitraže, kao i da iste unapređuju i delotvorno upotrebljavaju.

Ono što se malo zna je da je prema analizama Međunarodne organizacije rada Republika Srbija i njena Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova lider u ovoj oblasti u jugoistočnoj Evropi i da zato Međunarodna organizacija rada pravi međunarodnu konferenciju u Republici Srbiji od 4. do 6. jula, na kojoj će se sa našom praksom upoznati predstavnici agencije i tela za mirno rešavanje radnih sporova iz Bugarske, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Albanije i specijalni gosti i savezne službe za posredovanje i mirenje iz SAD.

Upravo zato što smo razvili nešto što je dobar model i primer, treba da nastavimo da to razvijamo u tom pravcu, kao i u pravcu decentralizacije i da ovakva jedna institucija možda je detaširamo i da te organizacione jedinice budu organizovane npr. u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, nešto o Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi.

Cilj usvajanja Evropske povelje o lokalnoj samoupravi jeste očuvanje i unapređenje sistema lokalne samouprave, odnosno prihvatanje savremenih rešenja do kojih se u toj oblasti i došlo u svim razvijenim demokratskim zemljama Evrope, a koji se pre svega odnose na same principe demokratizacije i decentralizacije vlasti.

Ono što je važno, ovaj Dodatni protokol odražava i poštuje upravo različitost načina učešća i procedura uspostavljenih u nacionalnom, regionalnom i lokalnom zakonodavstvu, pritom obuhvatajući pravo na učešće pre svega u javnom životu na lokalnom nivou, zatim pravo na informisanje od strane lokalnih vlasti, kao i obaveze lokalnih organa vlasti da omoguće ostvarivanje ovih prava.

Što se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, u članu 68. se navodi da građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice lokalne samouprave donošenja akta, odnosno akata kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma, u skladu sa zakonom i statutom. U istom članu stoji da nadležni odbor, kako ste ovde naveli, skupštine jedinice lokalne samouprave odlučuje po primljenom predlogu građana o sprovođenju postupka javne rasprave. To znači da statuti jedinica lokalnih samouprava i gradskih opština, bez obzira što to tamo ne piše tako, odnosno nije ostavljeno, one mogu biti u skladu sa statutima gradova, pre svega mislim na Niš, jer dolazim iz Niša, da neke gradske opštine nisu uskladile svoje statute onako kako im je grad naložio. Ako formiranje nadležnog odbora postaje obaveza jedinica lokalne samouprave, trebalo bi da bude i obaveza i jedinica, odnosno gradskih opština, što bi valjalo možda i napomenuti u samoj komunikaciji sa njima.

Socijaldemokratska partija Srbije smatra takođe da treba predvideti i prisustvo građana na sednicama skupštine lokalnih samouprava, što je kroz Kodeks dobre prakse za učešće građana u procesu donošenja odluka usvojio Savet Evrope još 2009. godine, u smislu definisanja opštih principa, instrumenata i mehanizama za aktivno učešće zainteresovane javnosti.

Mi predlažemo lokalnim samoupravama uvođenje termina tzv. odborničkog sata, u kojem bi građani mogli da pre svake sednice skupštine lokalnih samouprava razgovaraju sa odbornicima. Za taj razgovor, na primer, svaka odbornička grupa bi delegirala po jednog odbornika, a obavljalo bi se u sali u kojima se održavaju sednice skupštine lokalnih samouprava. Kako bi građani ili predstavnici građanskih inicijativa mogli da iskoriste ovu mogućnost, potrebno je da taj mehanizam institucionalizujemo kroz novo skupštinsko telo koje bi se, na primer, zvalo Odbor za građanske inicijative. Građani i predstavnici grupa građana bi odbornicima obrazlagali svoja pitanja u određenom vremenskom periodu ili bi njih predavali u pisanoj formi. To bi bilo mnogo efikasnije negoli na odgovore čekajući klasična odbornička pitanja i inicijative.

Takođe, SDPS se zalaže, pored referendumskih aktivnosti, da se uvede obaveza tzv. javne ankete, preko koje bi organe lokalnih samouprava konsultovali građani o pitanjima iz svoje nadležnosti, znači, ne samo kada je u pitanju budžet ili neke infrastrukturne kapitalne investicije. Javna anketa bi se sprovodila jednom mesečno po mesnim kancelarijama preko unapred pripremljenih upitnika, sa tačno navedenim temama.

U danu za glasanje SDPS će podržati set predloga zakona. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću govoriti o ova prva tri zakona iz ovog seta koji smo dobili za ovu sednicu. Koleginice iz SDPS će o ostalim predlozima zakona.

Prvi Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kao što je i u obrazloženju dato, ali treba ponoviti zbog javnosti da su osnovni ciljevi donošenja i unapređenja prava korisnika, pre svega prava korisnika finansijskih usluga, i dodatna zaštita tih korisnika. Drugo, preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu. Treće, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Ovim zakonom se, pre svega, obuhvatno i konkretno uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a istovremeno se obezbeđuje i viši nivo zaštite prava i interesa tih korisnika.

Takođe, radi zaštite korisnika uređuje se način na koji će pružaoci finansijskih usluga, odnosno koji će oglašavati i nude korisnicima finansijske usluge preko interneta ili korišćenjem drugih savremenih sredstava komunikacija.

S obzirom na to da se ugovaranjem finansijskih usluga na daljinu može smatrati jednim od načina za unapređenje, osavremenjavanje i razvoj finansijskog tržišta u Republici Srbiji, uređivanje ove oblasti značajno je kako za korisnike, tako i za pružaoce finansijskih usluga.

Kada pogledamo analizu efekata zakona, može se videti, odnosno očekuje se da će predložena rešenja pozitivno uticati i na korisnike finansijskih usluga, ali i na pružaoce finansijskih usluga.

Korisnici finansijskih usluga osetiće pozitivan uticaj kroz širu dostupnost finansijskih usluga i veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga na tržištu kako bi mogli da odaberu najpovoljniju finansijsku uslugu koja odgovara njihovim potrebama.

Što se tiče pružaoca, pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da u pravno izvesnijem okruženju oglašavaju finansijske usluge na daljinu i na taj način zaključuju ugovore sa korisnicima kada su međusobna prava i obaveze detaljno urađeni i razgraničeni.

Posebno bi značajna mogla biti i odredba koja omogućava zaključenje ugovora do određene vrednosti u elektronskom obliku i bez kvalifikovanog elektronskog potpisa koji koristi klijent finansijske institucije, imajući u vidu još uvek nedovoljnu rasprostranjenost upotrebe ovog potpisa kod fizičkih lica, o čemu je danas i ministar Đorđević govorio.

Kada je reč o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, što se tiče razloga, osnovni cilj donošenja zakona o finansijskom obezbeđenju jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta, tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Opšti ciljevi zakona su višestruki, kao što ste dali u obrazloženju ovog zakona, a to je ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti, zatim smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, veći stepen zaštite potraživanja NBS u sprovođenju monetarnih operacija, veći stepen zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznog rizika.

Ono što je važno, jedan od ciljeva nekako mi se čini najvažniji, a to je veći stepen pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju sa domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih recidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnim izvorima finansiranja.

Inače, ovim zakonom se uspostavlja savremeni zakonski okvir, kao što ste i naveli, za efikasno izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom tržišnom praksom.

Ono što je važno, predložena rešenja u ovom zakonu neposredno će uticati na poslovanje učesnika na finansijskom tržištu i to na propisane kategorije subjekata koji mogu zaključivati ugovore o finansijskom kolateralu, odnosno druge finansijske ugovore, kao što su banke, investiciona društva, društva za osiguranje i druge domaće i strane finansijske institucije.

Predložena rešenja uticaće i na NBS u sprovođenju monetarnih i deviznih operacija, kao i na Republiku Srbiju u poslovima upravljanja javnim dugom u pogledu obezbeđenja veće pravne sigurnosti u izvršavanju obaveza njihovih ugovornih strana po više osnova. Donošenjem ovog zakona se ispunjavaju međunarodne obaveze i usklađuju propisi Republike Srbije sa propisima EU.

Na kraju, Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, očekuje se da će predložena rešenja ovog zakona pozitivan uticaj imati na smanjenje troškova, pre svega prihvatanja plaćanja platnim karticama, koje trgovci imaju prema bankama.

Naime, trgovci će imati povoljniji položaj pri ugovaranju sa bankama i plaćanju trgovačke naknade, s obzirom na to da se uvode pravila kojima se povećava transparentnost u pomenutom procesu pregovaranja.

Pored toga, trgovci više neće moći da budu obavezni da prihvataju sve kartične proizvode jednokartičnog sistema plaćanja, jer je propisano da će moći da izaberu, prihvataju samo one platne kartice koje podrazumevaju niže troškove.

Osnovni efekat predloženih rešenja je u tome što se očekuje da će ograničavanje međubankarskih naknada dovesti do nižih trgovačkih naknada, što predstavlja mogućnost za dalje smanjenje troškova trgovaca prema bankama, što je jako važno.

Očekuje se da bi primena predloženih odredaba dovela do snižavanja cena za krajnje korisnike, jer niže naknade koje će plaćati trgovci smanjuju i ukupne troškove poslovanja, te tako ostavljaju prostora i za niže cene za krajnje kupce, a u prilog tome govori i dokument Evropske komisije, koji se odnosi na uticaj ograničavanja međubankarskih naknada.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, pre svega zahvaljujem vam što ste pokrenuli inicijativu za rešavanje onog dugogodišnjeg problema tj. postavljanje zaštitnih tabli i bezbednosnih tabli u delu koridora koji prolazi kroz grad Niš.

Što se tiče amandmana i jednog i drugog koji smo predali, obrazloženje bi bilo da predloženim amandmanom se predviđaju strožije kazne za obavljanje prevoza tereta za sopstvene potrebe, jer smo smatrali da bi veća kazna bila adekvatnija prekršaju, odnosno da će veća kazna proizvesti veći efekat u preventivi. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani direktoru BIA, poštovane koleginice i kolege, moje koleginice iz poslaničkog kluba će govoriti o ovim ostalim zakonima i u danu kada budu amandmani došli na red, a ja ću se fokusirati na Zakon o vojnom obrazovanju. To je vrlo važan zakon jer se njime, kao što i stoji, obuhvataju svi oblici obrazovanja, ne samo profesionalnih pripadnika Vojske Srbije već i državnih službenika, kroz vojno-školske ustanove i ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Ono što je interesantno, u članu 13. ovog zakona, u stavu 1. stoji da su vojne visokoškolske ustanove univerzitet i fakultet, dok u stavu 2. se definiše da univerzitet u svom sastavu može imati akreditovane naučno-istraživačke organizacije i biblioteku.

Važno je istaći da univerzitet u svom sastavu može imati visokoškolsku jedinicu sa svojstvom ili bez svojstva pravnog lica, pod propisanim uslovima i samim statutom visokoškolske ustanove.

Takođe, univerzitet odbrane je samostalna visokoškolska ustanova koja obavlja delatnost visokog vojnog obrazovanja iz više naučnih oblasti u okviru obrazovno-naučnih polja, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Zašto sam ovo citirao, iz razloga kada se pominje Zakon o visokom obrazovanju, a u vezi člana 22. podtačka 2), možda treba imati u vidu, ukoliko za to postoji mogućnost, stvaranja novih nastavnih baza na teritoriji Srbije, odnosno treba razmišljati o mogućnosti da se neki segmenti ili smerovi nastave visokoškolstva Vojske Srbije detaširaju na primer u Niš, jer za tako nešto, verovatno znate, da postoje prostorni kapaciteti, prateći objekti i nastavni kadar.

Primer da univerziteti u Nišu i rade na ovaj način pokazuje univerzitet u Nišu koji ima pozitivna iskustva u nastavnim centrima van Niša, odnosno odeljenjima pravnog i ekonomskog fakulteta u Medveđi i Zaječaru. Takođe i drugi univerziteti imaju slična iskustva, na primer, Ekonomski fakultet iz Subotice u Bujanovcu. Ovo je vrlo važno, kako bi približili i omogućili većem broju mladih ljudi iz Kuršumlije, Prokuplja, Vranja, Leskovca, Pirota, Knjaževca, Aleksinca, Zaječara za obrazovanje u ovoj oblasti, ali je značajno i za jug Srbije, posebno zbog njegovog geostrateškog položaja.

U svakom slučaju, ovim zakonom normativno se uređuju i usaglašavaju specifičnosti vojnog obrazovanja, a samim tim i dovršava proces usklađivanja propisa, gde vojno-školske ustanove imaju mogućnost da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naši amandmani su vezani pre svega bili za vremenski period, odnosno rok koji je dat predlogom, a to je da se umesto šest meseci, naš predlog je bio, da rok bude od osam meseci iz prostog razloga kako bi preduzeće i privredna društva koja imaju obavezu da angažuju nezavisne revizore i da ocenjuju njihov završni račun, prosto radeći na tržištu, damo malo više prostora kako bi se uskladili do kraja ove kalendarske godine.

Država se, kao što znamo, trudi da zaštiti kupca od monopola time što stvara ambijent povećanjem konkurencije i na taj način bi se omogućilo da i oni koji imaju nameru da se pojave na ovom tržištu mogu stići u dogledno vreme da obezbede neophodnu dokumentaciju i povećaju ovo tržište, a samim tim i dobru priliku za otvaranje novih radnih mesta.

Što se tiče dela koji je vezan za fizička lica, kako je stajalo, mi smo predložili da se posle reči „iza člana 3. ovog zakona“ tačka zamenjuje zapetom i dodaju reči „kao i fizičko lice koje je procesuirano u krivično-prekršajnom ili u postupku privrednog prestupa“. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, tražim obaveštenje od Ministarstva kulture i informisanja, praktično, pitanje se odnosi na Javni servis Republike Srbije.

Da li postoje tehničke i formalno-pravne mogućnosti da se promeni status dopisništva RTS u Nišu, odnosno da se vrati na nivo regionalnog TV centra koji je imao do 1999. godine?

Program koji je uživo emitovan tih godina na tadašnjem Trećem kanalu, svakog dana od 18 do 22, video se od Jagodine do Skoplja, što bi sada omogućilo žiteljima jugoistočne Srbije, koji plaćaju pretplatu, i na taj način bi bila nadoknađena usluga Javnog servisa.

Podsećanja radi, regionalni TV servis RTS u Nišu je tada imao 120 zaposlenih, a sada ima 18 njih, od kojih samo četiri novinara, koji pokrivaju, to je ogromno područje jugoistočne Srbije, kao i opštine u njoj.

Građani Niša, Leskovca, Pirota, Prokuplja, Vranja, Zaječara, Bora, Babušnice i mnogih drugih opština u tom delu Srbije, smatraju da nije dovoljna samo jedna emisija koja se zove „Ovo je Srbija“, u kojoj se prikazuju vrlo kratki prilozi o njima. Okolnosti su se promenile i ovo je potreba svih građana koji gravitiraju ka Nišu, kao regionalnom centru, a njih je oko dva i po miliona ljudi.

Vraćanjem statusa regionalnog TV centra, stvorili bi se i uslovi za upošljavanje mladih sa departmana za žurnalistiku, Filozofskog fakulteta u Nišu, efikasnije informisanje i otvaranje jednog novog marketinškog prostora za RTS.

Na kraju, nakon jedne započete i dobre investicije RTV, vreme je da se tako nešto i na sličan način investira u jugoistočnom delu Srbije, kako tehničkim kapacitetima, tako i programskim i drugim sadržajima RTS. Hvala.