Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, tražim obaveštenje, tj. objašnjenje od Ministarstva omladine i sporta Vlade Republike Srbije.

Nakon usvajanja Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, ostalo je još nejasno da li mladi u Srbiji imaju svoj dan obeležavanja.

Naime, inicijativa za ovako nešto potekla je još u februaru 2015. godine na Četvrtoj sednici Saveta za mlade Vlade Republike Srbije od strane predstavnika, tj. delegata mladih i Grada Niša.

Na sednici su, pored ministara omladine i sporta, prisustvovali i predstavnici nekoliko ministarstava. Ideja za pokretanje ovakve inicijative je upravo skretanje pažnje da ne smemo zaboraviti šta su mladi učinili tokom vanrednih situacija u Srbiji, kada su skoro 10 hiljada, po zvaničnim podacima, bili organizovani kao volonteri.

Ovu inicijativu je inače podržalo 500 volontera mladih iz Grada Niša, jer upravo žele da skrenu pažnju da je osim 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih, u Srbiji potrebno obeležavati i dan mladih Srbije. Davanjem nacionalnog dana kroz Zakon o mladima pokazali bi da shvatamo značaj angažovanja mladih, njihovo aktivno učešće, njihov značaj i jasno pozicioniranje države prema mladima kao prioritet u zdravu razvojnu kategoriju.

Praktično, pitanje glasi: u kojoj je fazi donošenje odluke o uvođenju obeležavanja ovakvog dana, donetoj na Četvrtoj sednici Saveta za mlade Republike Srbije? Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege, pitanje je upućeno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Naime, Grupa građana iz naselja Ostrvica, gradske opštine Niška Banja, podneli su Inicijativu još 2014. godine Skupštini Grada Niša za dobijanje statusa naseljenog mesta i vraćanja starog naziva Sveta Petka.

Nakon pozitivnog Mišljenja koji je dala Uprava za planiranje i usvajanja odluke na sednici Skupštine grada 14. oktobra 2014. godine, a na osnovu člana 8. Zakona o teritorijalnoj organizaciji, prosleđeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu na verifikaciju, odnosno na davanje saglasnosti.

Kako do dana današnjeg, nije dobijena saglasnost niti bilo kakav odgovor, moje pitanje je, šta je još potrebno da lokalna samouprava i koje aktivnosti su potrebne kako bi najzad ova odluka, pre svega i ova aktivnost bila propraćena od strane Ministarstva i data saglasnost? Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, imam dva pitanja za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prvo pitanje - da li je u planu i kada će biti postavljene zaštitne ploče, odnosno zaštitni zid buke pored naselja Komren na autoputu, odnosno, delu autoputa ka Sofiji?

Naime, na ovom delu istočnog kraka Koridora 10 autoput prolazi kroz deo grada Niša, tj. gradske opštine Crveni Krst i preseca, odnosno deli naselje Komren na dva dela. Ovakva situacija na terenu je već desetak godina i zato vas, u ime građana Niša, molim za hitno postavljanje, ukoliko je to moguće, pomenutih ploča iz bezbedonosnih i svih drugih razloga. Takođe, napominjem da je zaštitne ploče potrebno postaviti na autoputu tri do pet kilometara.

Drugo pitanje. Kako je u nedavno usvojenom planu, tj. nacionalnom programu javne železničke infrastrukture pomenut i razvoj turističke železnice povezivanjem Šarganske osmice preko Kremne sa prugom normalnog koloseka Beograd-Bar, postavljam pitanje da li je u planu razvoj turističkih železnica uzanog koloseka još negde u Srbiji? Konkretno, da li postoje tehnički uslovi i prateća infrastruktura, na kraju nekakva mogućnost realizacije takvog jednog turističkog železničkog pravca Niš–Niška banja-Sićevačka klisura?

Radi javnosti želim da napomenem da je, pored turističkog značaja i zdravstvenog turističkog potencijala Niške banje, Sićevačka klisura park prirode koji je od 2000. godine prirodno dobro svrstan u drugu kategoriju zaštite i nalazi se na relaciji od međunarodnog značaja Niš-Sofija-Istambul. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, železnička infrastruktura je poznato javno dobro u opštoj upotrebi i svojini Republike Srbije.

S tim u vezi, zašto je važno podržati ovaj predlog odluke nacionalnog programa? Zato što ovaj dokument uvažava proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, kao i međunarodne sporazume i razvojne planove na ovom području, a vezano za drumski, vodeni, vazdušni, transport u Republici Srbiji, na period od 2015. do 2020. godine.

Isto tako je važno, da se ovaj program usvoji, jer period od 2017. do 2021. godine, potrebno je utvrditi nove planove izgradnje, kao i rekonstrukciju održavanja postojeće železničke infrastrukture.

Pored ovoga, postoji i obaveza prema odredbama člana 46. Zakona o železnicama Srbije, donošenja upravo ovakvog, jednog nacionalnog programa. Važno je i to da se izgradnjom, rekonstrukcijom i modernizacijom železničke infrastrukture kreira sistem za unapređenje bezbednosti, efikasnosti i pouzdanosti našeg saobraćaj. Unapređuje se nivo kvaliteta usluga, primenjuju se evropski standardi, podiže se sistem energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, prilagođavanjem železničke infrastrukture u skladu sa ekološkim zahtevima i celokupni doprinos železnice na regionalnom razvoju.

Osim ovoga, nacionalni program u delu strategije razvoja, ima i funkciju za davanje smernica, iz oblasti razvoja i funkcionisanja železničkog saobraćaja, na svim prugama različitih kategorija u Republici Srbiji.

Takođe, daju se smernice za donošenje odluka državnim organima i lokalnim samoupravama, ne bi li unapredili pristupačnost železničkog saobraćaja, odnosno železničke infrastrukture.

Na kraju, ima funkciju da pored informacija o stanju železničkog saobraćaja, u zemlji, daju i usmeravaju informacije privredi i zainteresovanim građanima.

Ono što mogu da od celog programa da istaknem, pošto dolazim iz Niša, na osnovu procene finansijskih sredstava, potrebne za sprovođenje ovog akta, navode se i sredstva, planirana ukupnom iznosu blizu 63 miliona evra za izvođenje radova i usluga stručnog nadzora za modernizaciju i rekonstrukciju pruge Niš – Brestovac iz IPA fonda uz učešće Republike Srbije blizu 16 miliona evra.

Takođe, ističem da su i planirana sredstva u ukupnom iznosu od 64 miliona evra za izvođenje radova na rekonstrukciji građevinskih infrastruktura, pruge Niš – Dimitrovgrad, deonice Sićevo, Sićevačka klisura, Staničenje. Naravno, jer Republika Srbija ima svoje učešće od četiri miliona i 100 hiljada evra.

U delu programa razvojne komponente u izgradnji novih kapaciteta, infrastrukture od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pored magistralnih pruga na Koridoru 10, kroz Republiku Srbiju su uključene, između ostalog i regionalne pruge, a naravno, i deo koji se tiče juga Srbije, pre svega, pruga Niš - Crveni krst, Zaječar – Prahovo pristanište, gde se u pododeljku 5.3, razvija razvoj železničke infrastrukture, navodi da će biti realizovani na regionalnim prugama, u planskom periodu sa investicionim vrednostima.

Što se tiče Sporazuma iz Pariza, vezano za Republiku Srbiju, ono što treba da se istakne je da se Republika Srbija svoju strategiju borbe protiv klimatskih promena je započela u julu 2016. godine, a završetak je planiran za 2018. godine.

Strategija se izgrađuje kroz projekat finansiranih sredstava EU i osnovni razlozi za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza su, pre svega, ispunjavanje međunarodnih obaveza prema Okvirnoj konvenciji u UN, o promeni klime, čija je Republika Srbija članica od 2001. godine, zatim doprinos procesu usklađivanje nacionalnog sa zakonodavstvom i politikama EU i na kraju dobijani mogućnosti korišćenja međunarodnog finansiranja definisanog sporazuma. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas i juče smo pričali o tome, a i ministar je rekao, kao i koleginice uvažene, da podizanje svesti po pitanju životne sredine je jako važno za državu Srbiju. Naravno, to je tačno, jer očigledno ne samo Kjoto protokol, nego i još neki protokoli i razni sporazumi kada je u pitanju životna sredina su nama strašno neophodni.

Što se tiče lokalnih samouprava, ono što je važno, informacija je i za ministra, a verujem da zna, kao i za sve nas, da se na jugu Srbije u mnogim opštinama i ne zna ko se bavi u samim lokalnim samoupravama životnom sredinom. Da li je to u pitanju odsek? Odsek i ne postoji, pa čak ni pojedinci ni osobe koje se bave životnom sredinom.

Kada govorimo o svesti, ujedno je i jedna dobra inicijativa od strane Ministarstva da možda na jedan sistemski i zakonodavni način uvedemo to da svaka lokalna samouprava osim što mora da ima svoj usvojeni lokalni ekološki akcioni plan, da je to obaveza, a takođe i obaveza da u svojoj opštini postoji barem osoba, ako ne odsek, koja se bavi životnom sredinom.

Više puta smo čuli danas, ali svakako koristeći javnost, koristeći medije, moram da istaknem još jednom par detalja vezano za sam protokol. Problem životne sredine, odnosno samih klimatskih promena i uticaja čoveka je percipiran krajem 20. veka, a preciziran je i definisan upravo Konvencijom UN o promeni klime, usvojene na Konferenciji za životnu sredinu i razvoj u Rio de Ženeiru 1992. godine. Država Srbija je tu konvenciju ratifikovala 1997. godine. Osnovni cilj ove konvencije odnosi se na obezbeđenje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji bi sprečio uticaj na klimatski sistem i sprečio nepovoljni uticaj na biodiverzitet, na vodosnabdevanje, na proizvodnju hrane i energije i na osnovne faktore održivog i ekonomskog razvoja i na bezbednost na međunarodnom nivou.

Na trećoj konferenciji zemalja ugovornica članica Konferencije UN o promeni klime, održanoj u Kjotu u Japanu 1997. godine, usvojen je Kjoto protokol da upravo pomogne sprovođenju te konvencije. Ovim protokolom su definisane obaveze industrijski razvijenih zemalja, uključujući i zemlje u tranziciji centralne i istočne Evrope. Republika Srbija je, kao što smo čuli više puta danas, ratifikovala protokol u januaru 2008. godine i prihvatila opšte obaveze u pogledu postavljanja i sprovođenja mera i aktivnosti za postizanje ciljeva konvencije. U okviru Kjoto protokola, pored dva mehanizma, a to je trgovina emisijama i zajednička implementacija smanjenja emisije, postavljen je i treći mehanizam, a to je mehanizam čistog razvoja.

Upravo ovaj treći mehanizam može koristiti Srbija, koji u članu 12. Protokola omogućava razvijenim zemljama da ulažući u čiste tehnologije u našoj zemlji dobiju delimično umanjenje emisije gasova i efekta staklene bašte. I pored finansijske podrške zemljama u razvoju i povećanjem tzv. zelenih investicija, mehanizam čistog razvoja doprinosi ekonomskom razvoju, zatim implementaciji programa u oblasti klimatskih promena i efikasnijem rešavanju lokalnih ekoloških problema.

Država Srbija je još 2010. godine izradila Nacionalnu strategiju za uključivanje u mehanizam čistog razvoja i nekoliko projekata nakon toga je dostavila Sekretarijatu konvencije upravo iz ovog programa.

Ratifikacija i potvrđivanje Doha amandmana Kjoto protokola stvara, pored mogućnosti da Republika Srbija i ostvari pravo na finansijsku podršku fondova koji su u okviru Kjoto protokola, jača svoju ulogu u tim partnerskim odnosima u međunarodnim aktivnostima i šalje jasan signal da prihvatamo evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ono što treba naglasiti je da svaka lokalna samouprava, to je upravo s početka priče, ima obavezu usvajanja lokalnog ekološkog akcionog plana, kako bi na najbrži mogući način, uz pomoć medija, javnosti i države, pre svega podigli svest građana i građanki Srbije i krenuli u jednu sveopštu edukaciju u oblasti zaštite životne sredine, ne bi li na što efikasniji način ispunili obaveze iz Poglavlja 27. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Da li se razmišlja o sve češćim zahtevima đaka, nastavnika i roditelja da se u obrazovni sistem, i to od osnovne škole, uvede predmet mediji i obrazovanje? Mediji i obrazovanje ne kao deo postojećih predmeta građanskog vaspitanja ili informatike, već kao poseban predmet.
Medijska pismenost je prethodnih pet-šest godina postala predmet brojnih debata i nekih istraživanja koje smo u zadnje vreme mogli da vidimo i ovde prilikom prezentacije u Beogradskom medijskom centru. Često se pominje medijska pismenost i u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao vrlo važan faktor na polju demokratizacije razvoja građanskog društva u Srbiju. U svetu najveću pažnju medijskoj pismenosti poklanjaju Australija, Kanada, Velika Britanija, Južna Afrika, skandinavske zemlje, Izrael, Rusija, a u našem najbližem okruženju je Crna Gora, koja je već taj predmet uvela kao izborni predmet u gimnazijama.
Brojna istraživanja, kao što rekoh, u poslednje vreme govore o tome koliko je važna medijska pismenost za obrazovni sistem svake zemlje. Tako smo imali priliku pre par nedelja u Beogradskom medijskom centru da čujemo istraživanje koje je rađeno za region, gde su bile obrađene zemlje Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Naravno da se tu došlo do nekih zaključaka u smislu potrebe edukacije na ovu temu, kao i osnovnih faktora koji nikako da se otklone ne bi li ovaj predmet ušao konačno, odnosno ne bi li medijska pismenost ušla konačno kao obavezni predmet u obrazovanju.
Još jedno istraživanje koje je početkom 2016. godine na tu istu temu urađeno je jedno od najopsežnijih istraživanja u Srbiji za sada, a to je istraživanje koje je rađeno u 18 niških srednjih škola. Istraživanje je sproveo Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i „Medija i reform centar“ Niš. Naime, 3.700 ispitanika đaka završnih razreda, maturanata i maturantkinja, njihovih roditelja i nastavnika je anketirano. Opšti zaključak je da se sve tri ispitane kategorije nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti.
Na kraju, svi zagovornici medijske pismenosti, od analitičara, urednika medijskih kuća, nastavnika, profesora univerziteta, nevladinog sektora, odnosno nevladinih organizacija koje se bave ovom temom, složni su u jednom, a to je da svakako treba početi sa medijskim obrazovanjem i vremenom ga usavršavati i prilagođavati novim uslovima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, par reči oko Zakona o komunalnim delatnostima. To je vrlo važan zakon koji je danas pred nama, iz razloga što je komunalna delatnost, kako ste i sami rekli, a i svi to znamo, vrlo važna za lokalne samouprave u Srbiji. Prosto, to je život i svaki građanin u svakoj opštini i u gradovima Srbije zna koliko je važna ta delatnost za samu lokalnu samoupravu.
Značajan broj opština i gradova, kao što ste pomenuli, oni su u nekim problemima sa svojim komunalnim preduzećima. Ja dolazim iz Niša, a vi ste između ostalog dobro upoznati sa našim komunalnim sistemima, verovatno zato što je nešto nasleđeno i iz ranijih godina, ali u svakom slučaju ima pomaka. Tako da, ono što mogu da istaknem, to je JKP „Medijana“ iz Niša koje je od pre par godina sa novim menadžmentom uspelo da realizuje projekat prekogranične saradnje sa bugarskom opštinom Pernik. Izvršena je sanacija i rekultivacija polja C4 na gradskoj deponiji, pokrenut je postupak izrade projektne dokumentacije izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, adaptiran je i pušten u rad Centar za selekciju otpada, adaptiran je i preograđen Centar u Tvrđavi i otvorena je gradska bašta, nabavljeni su i nova vozila, nova oprema i postavljeno je preko 50 kontejnera za selekciju staklene ambalaže.
Kada govorimo o ovom zakonu, ono što je važno, treba obratiti pažnju da iskustvo država u našem okruženju nam govori da je gubljenjem kontrole nad upravo tim objektima komunalne infrastrukture i nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala potrebno usmeriti lokalne samouprave u Srbiji kroz jednu politiku transformacije u ovoj oblasti, i to vezano upravo kroz ovaj zakon.
Ono što je važno, treba uraditi analizu svakog javnog komunalnog preduzeća, kakav je njihov status i sa, naravno, kompletnom infrastrukturom, odnosno osnovnim sredstvima koja ona imaju, odnosno opremu za upravljanje tim sistemom. Nakon ove analize, tamo je potrebno i treba predvideti mere za konsolidaciju ovih preduzeća koja bi omogućila poslovanje na održivim osnovama. Upravo ovaj zakon će dosta lokalnim samoupravama pomoći, ne bi li ceo taj komunalni sistem doveli u red i naravno stavili pod kontrolu, kao što sam i rekao na početku, ne bi li nam se desila iskustva iz okruženja, odnosno pre svega Bugarske i Rumunije.
Predlog zakona će podsticajno uticati na javno-komunalna preduzeća, na privredna društva i preduzetnike koji obavljaju komunalnu delatnost, povećanje zainteresovanosti privatnih kompanija, odnosno privatnih investitora za ulaganje upravo u ovu delatnost i na kraju korisnike usluga, tj. građane i privredne subjekte koji mogu da očekuju i postepeno jačanje odgovornosti upravo vršilaca tih komunalnih delatnosti.
Ono što je dobro, to je da Predlog zakona uvodi i jedan novitet u ovu oblast, a to je izjašnjavanje upravo korisnika komunalnih usluga o kvalitetu pružanja usluga, koji će služiti kao glavni kriterijum za ispunjavanje obaveza iz ovog ugovora, odnosno budućih ugovora o poverenoj komunalnoj delatnosti, ali i kao razlog za raskid ugovora.
Par reči o Predlogu zakona o transportu opasne robe. Kao što vidimo, Vlada je uputila u skupštinsku proceduru taj predlog novog zakona, iz dva razloga – potrebe da se u ovoj oblasti izvrši usklađivanje sa sekundarnim izvorima prava EU, pre svega tu se misli na direktivu iz septembra 2008. i, naravno, po uzoru na jedan od zakona koji je pripremljen i koji je upoređen sa konvencijama Evropske komisije UN. Pre svega, misli se na Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe, o Konvenciji o međunarodnim železničkim prevozima, Pravilniku o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe i Evropskom sporazumu o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima.
Utvrđeni su i precizni zahtevi koji se odnose pre svega ovim zakonom, a to su na učesnike u transportu, na prevozna sredstva, dozvole za transport, kategorije opasnosti i bezbednosti, postupanje državnih organa i organizacija, obuka učesnika u transportu, posebne odredbe za drumski, železnički i vodni transport, vršenje kontrole na putu i sprovođenje nadzora. Ovim predlogom zakona propisane su kaznene odredbe za privredne prestupe za domaće ili strano pravno lice, učesnike u transportu, kao i za pravna lica proizvođača ambalaže, takođe i za odgovorno lice i u njima i posebno za preduzetnike koji vrše prevoz opasnih roba. Zahvaljujem.

U prelaznim i završnim odredbama propisno je pod kojim uslovima vozila za prevoz opasne robe koja nisu u skladu sa navedenim međunarodnim standardima mogu da se koriste i u unutrašnjem transportu, s tim da apsolutno moraju da budu bezbedni. Posle stupanja na snagu ovog zakona, kako stoji, biće donet 31 podzakonski akt, ako sam dobro shvatio, to su razne uredbe i pravilnici. Naravno, rok koji je predviđen za postizanje potpune usaglašenosti ovog propisa je 31.12.2017. godine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U kom statusu su studentski krediti koje je tadašnje Ministarstvo prosvete i sporta po odluci dodeljivalo studentima, a preko ovlašćene banke, Univerzal banke, koja je od 3. februara 2014. godine u stečaju? Kada i po kom osnovu je došlo do promene ovlašćene banke koja je postupala u naplati dospelih potraživanja po tim ugovorima? Kada su korisnici kredita i na koji način obaveštavani o promeni ovlašćene banke?
Obrazloženje – studenti, korisnici kredita, a po ugovorima koje su zaključili sa tadašnjim Ministarstvom prosvete i sporta su do otvaranja stečajnog postupka Univerzal banke, kao ovlašćene banke, dobijali informacije i vršili isplatu dospelih rata preko Univerzal banke. Međutim, do otvaranja stečajnog postupka korisnici kredita nisu bili informisani koja je banka sada ovlašćena, niti preko koje banke oni mogu da dobiju informaciju kome da izmiruju svoje obaveze.
U nekom trenutku korisnicima kredita potpuno nepoznato se pojavljuje Unikredit banka Srbije a.d. Beograd, koja je postala ovlašćena banka kod koje su korisnici kredita mogli informisati i vršiti uplate dospelih rata. Unikredit banka je kao ovlašćena banka uputila obaveštenje korisnicima kredita o dugovanjima, kao i o načinu otplate. U svim spornim pitanjima Unikredit banka se ne izjašnjava, već korisnike kredita upućuje isključivo na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao ugovornu stranu, a Ministarstvo nije uopšte odgovaralo upravo na postavljena pitanja kako i na koji način je došlo do promene banke.
Neophodno je, dakle, da se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao ugovorna strana izjasni o statusu tih studentskih kredita, a posebno oko obračunate kamate na dospela potraživanja u periodu od 3. februara 2014. godine, sve do danas. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, vojni kompleks Kasarna „Filip Kljajić“ u Nišu je nepokretnost koja nije baš neophodna za funkcionisanje Vojske Srbije prosto se vidi iz oglasa dnevnog lista „Politika“ od 1. oktobra 2016. godine. Naime, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije je pokrenula postupak prodaje tog objekta. Ovaj kompleks bi dobio svoju funkcionalnu namenu korišćenjem za gradske ustanove koje se nalaze u postupku restitucije. Naime, ustanove kulture, Galerija savremene umetnosti i Narodni muzej u Nišu su ušli u postupak restitucije i očigledno sa manjkom para u budžetu grada Niš bi grad Niš izgubio jako važne objekte.
Pitanje ministru kulture – da li je moguće da u budžetu za 2017. godinu predviđenim na stavci – nenamenski transferi za grad Niš budu uvećana sredstva barem u iznosu ili u približnom iznosu koji grad Novi Sad od 2014. godine ima?
Obezbeđivanjem ovih transfera, odnosno nenamenskog transfera i iznosa grad Niš rešava situaciju da pribavi značajnu imovinu kojom bi se upravo podigla ta kulturna ponuda značajna za grad Niš i za funkcionisanje uopšte turističke ponude grada. Naročito je važno što bi se ta sredstva svakako kupovinom tog vojnog objekta od strane grada Niša vratila u budžet Republike Srbije, ali za drugačiju namenu.
Drugo pitanje vezano za ministra prosvete, a to je – da li Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete kao nominalni vlasnik katastarske parcele planira i kada da materijalno podrži napore Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, kao i fakulteta, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu izgradnjom, odnosno dogradnjom nove zgrade u dvorištu fakulteta koji su još pre osam godina obezbedili idejna i urbanistička rešenja tj. idejne i urbanističke dozvole.
Za sufinansiranje troškova svoje interesovanje u međuvremenu za izgradnju te nove zgrade Filozofskog fakulteta izrazili su i predstavnici Nemačke, Francuske i Ruske ambasade, jer bi se njenom izgradnjom obezbedio upravo taj neophodan prostor za odvijanje brojnih kulturnih manifestacija, odnosno samih događaja u okviru postojećih departmana za francuski, ruski i uskoro nemački jezik.
Obrazloženje je isto kao i za prethodno pitanje, da li je moguće da se u budžetu za 2017. godinu predvide dodatna sredstva kroz poziciju nenamenski transferi, u iznosu istom kao i za grad Novi Sad? Hvala vam.