Hvala predsednice.

Upućujem predlog Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Na osnovu diskusije povodom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ sa ministrom stekao se utisak da postoji razumevanje za rešavanje ovog predloga.

Socijaldemokratska partija Srbije, kao što je opšte poznato, se zalaže za doslednu borbu protiv fašizma, fašističkih ideja, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma. Iako je Srbija podnela velike žrtve u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu ipak mnogi memorijalni centri u Srbiji su neadekvatno sagledani, odnosno neadekvatno sačuvani, a da se ne neki od njih nalaze u devastiranom stanju.

Socijaldemokratska partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ govorila o značaju očuvanja sećanja borbe protiv fašizma, kao i o žrtvama stradanja te istorijske epohe. Mi smo tada spomenuli i ostale memorijalne centre van Beograda, koji su istorijski vezani za događaje tog perioda, kao što su na primer Logor na Crvenom krstu, „12. februar“ u Nišu, „Šumarice“ u Kragujevcu, „Bagdala“ u Kruševcu i ostali.

Predložili smo da svi oni ostali dobiju poseban status, odnosno status od nacionalnog značaja. Na taj način bi se sa jasnim planovima, programima i definisanim strategijama sačuvali spomenici koji svedoče o strašnim vremenima koja su za nama. To pre svega zaslužuju žrtve bez obzira da li su pitanju Srbi, Jevreji, Romi ili bilo koji drugi narod.

Opšte je poznato da neke lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za održavanje, a kamoli za funkcionisanje i otvaranje prema posetiocima, pa u tom smislu bi u svakom budžetu resornog Ministarstva kulture, informisanja došlo do povećanja pozicije kulturne baštine.

Sa tim u vezi predlažemo inicijativu za formiranje mreže memorijalnih centara Srbije, poput mreža ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Formiranjem mreže memorijalnih centara Srbije dao bi se poseban značaj očuvanju kulturne baštine ove zemlje i poslala poruka svetu i svima onima koji su učestvovali u borbi protiv fašizma.

Takođe, sređivanjem, održavanjem i korišćenjem mreže memorijalnih centara, edukativnim, odnosno vaspitno-obrazovnim pristupom šaljemo poruku generacijama koje dolaze. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, danas je pred nama set predloga zakona, kao što je i ministar Siniša Mali u uvodu najavio.

Ono što se tiče ovog prvog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, najveći deo, skoro polovina odobrenih sredstava namenjena je podršci i Fondu za nauku Republike Srbije, negde oko 22,5 miliona evra. Mi smo kao Socijaldemokratska partija govorili o Zakonu o nauci koji je nedavno usvojen i ne samo kao poslanička grupa, nego i sam program Socijaldemokratske partije Srbije podržava obrazovanje i predviđa tako dobar pristup i jačanje univerziteta u Srbiji i naučnih institucija, da prosto ovo vidimo kao jednu ozbiljnu podršku.

Ono što treba istaći vezano za ovaj deo koji se tiče nauke i obrazovanja je da će se finansirati određeni programi Fonda za nauku. To su grantovi za naučne projekte, grantovi za primenjena istraživanja u cilju podsticanja povezivanja privatnog sektora i istraživanja i razvoja, kao i saradnja sa Evropskom unijom radi lakšeg pristupa nekih njenih fondova. Procenjuje se da će na ovaj način biti podržano oko 220 konkurentnih naučnih projekata na kojima će biti angažovano gotovo 8.000 istraživača iz četrdesetak institucija.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, danas je i on pred nama, u ime Vlade Republike Srbije ovaj sporazum je krajem avgusta 2019. godine potpisao potpredsednik i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija gospodin Rasim Ljajić. Kao što je svima poznato, ekonomska saradnja između Srbije i Severne Makedonije pretežno se bazira na toj trgovinskoj razmeni koja je na jednom zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carina, kao što smo čuli, a na osnovu tog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA.

Ono što je važno, donošenjem ovog zakona najveći uticaj će imati privredni subjekti, ali isto tako i građani obe zemlje. Zašto to kažem? Kada su u pitanju privredni subjekti, tu se misli na one subjekte koji će kroz priznavanje kvalifikovanih usluga od poverenja, kako stoji u materijalu koji smo dobili, biti u mogućnosti da u međusobnoj poslovnoj saradnji pređu na elektronsko poslovanje, što je mnogo efikasnije, kao što znamo, i brže od klasičnog.

Što se tiče, s druge strane, međusobno priznavanje takođe znači da će građani i privredni subjekti iz jedne zemlje moći da koriste upravo onlajn usluge i da se identifikuju putem svojih elektronskih identifikacija koje su podjednako prihvaćene u obe zemlje.

Konačno, kako do sada srpski sertifikati i elektronski potpis nisu bili priznati u Severnoj Makedoniji, i obratno, ovim zakonom obe zemlje međusobno priznaju paket kvalifikovanih usluga, kako se to kaže, a to su elektronski potpis, elektronski pečat, elektronski vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije. U tom smislu, ovim zakonom će i ove usluge biti dostupne i pozitivno uticati na razvoj obe zemlje.

Mogu da istaknem da će ovim sporazumom posebno ojačati saradnja Regionalne privredne komore Niš sa Udruženjem preduzetništva srpskih kompanija u Makedoniji ili u skraćenom nazivu SIDIS.

Što se tiče Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, on je, kao što znamo, usaglašen skoro pre dve godine, odnosno već dve godine su unazad trajali pregovori i kako smo više puta čuli u javnosti i od ministra Ljajića i od predsednice Vlade, pa i predsednika, ti pregovori uopšte nisu bili jednostavni, nisu bili laki.

Ovaj sporazum koji je danas pred nama odnosi se na svih pet zemalja unije u čijem sastavu su Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgizija. Naravno, od velikog je značaja za Srbiju, zato treba više puta ponoviti, da bi građani čuli zašto je to toliko bitan sporazum za državu Srbiju. Kao što je i ministar rekao u uvodu, to je tržište od 180 miliona ljudi i taj sporazum pokriva 99% srpske robe koja će biti oslobođena carine, što će stvoriti povoljne uslove za dalju i uspešnu saradnju i u drugim oblastima, uključujući naravno i trgovinu.

Gospodin Ljajić kao resorni ministar je i sam više puta istakao da Srbija zahvaljujući ovom sporazumu očekuje i nove investicije. To je jedan novi pristup novog tržišta. Znači, zemlje Evroazijske unije, Ekonomske unije, isto kao i zemlje Evropske unije su potencijalni investitori, a naročito što se tiče zemalja Evropske unije misli se na one ukoliko svoje proizvode proizvode u Srbiji.

Prema podacima resornog Ministarstva trgovine, trenutno 743 srpske kompanije izvoze robu na rusko tržište, sa ponudom od više od 1.200 proizvoda. Upravo ovaj sporazum će pre svega štititi te naše 743 kompanije koje izvoze na rusko tržište i kojima je sada omogućeno da izvoze i na druga tržišta Evroazijske ekonomske unije. Na taj način stvaramo povoljniju klimu, naravno, pogotovo kada je u pitanju ekonomija naše zemlje.

U vreme potpisivanja ovog sporazuma spekulisalo se u domaćim i regionalnim medijima da Srbija potpisivanjem ovog sporazuma ulazi u Evroazijsku ekonomsku uniju. Moram da kažem da taj sporazum koji je danas pred nama nema nikakve veze sa politikom, već se isključivo radi o trgovini.

Kao što rekoh, više puta je i ministar Ljajić morao da demantuje takve priče vezano za to da Srbija o slobodnoj trgovini što se tiče Evroazijske ekonomske unije se isključivo odnosi na trgovinu i da nema reči o politici, a kako je on istakao, kaže – tamo nas niko nije ni zvao.

Radi javnosti moram da kažem da čak u ovom sporazumu koji je danas pred nama postoji i odredba o otkaznom roku, tako da je sve definisano u samom sporazumu, tačno se zna period kada možemo kao država članica da otkažemo sporazum.

Što se tiče političke konotacije, naša politika je potpuno jasna, tako da politički prioritet Srbije je Evropska unija. Kada govorimo takođe radi javnosti, a i ministar je jedan deo govorio u uvodnom izlaganju da 65% robne razmene ostvarujemo sa Evropskom unijom, a svega 7 do 8% sa Evroazijskom unijom.

Sporazum je naročito važan i kompanijama koje su u stranom vlasništvo, a rade u Srbiji zbog toga što od 10 najvećih izvoznika iz Srbije njih osam, poput „Tigar tajersa“, „Tetrapaka“, „Hemofarma“ i drugih su kompanije u stranom vlasništvu. Ovaj sporazum je Srbija svakako morala da potpiše pre svega zbog privrednika, kako bi se zadržalo to tržište, Vlada je potpisala, Skupština će ga ovih dana ratifikovati, praktično država je učinila sve i odradila svoj deo posla, sada je na privrednicima da se što bolje organizuju kako bi iskoristili, uslovno rečeno, privilegovani status. Hvala vam.

Hvala.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, u uvodnom delu nisam pomenuo Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.

Ministar je to podrobno objasnio u uvodnom delu, a ja bih hteo samo da radi javnosti kažem da, između ostalog, u ovom sporazumu samom protokolu, tj. član 6. lista posebnih obaveza, gde se kaže da će svaka strana u odnosu na sektore u kojima su preuzete ovakve obaveze pomenuta lista sadržati: pod jedan, uslove, rokove i ograničenja u vezi sa pristupom tržištu, pod dva, uslove i kvalifikacije za nacionalni tretman, zatim, tamo gde je moguće i vremenski okvir za primenu, kao i datum stupanja na snagu preuzetih pomenutih obaveza.

Sada, dalje, u članu 7. se navodi kako su strane obavezne da pismenim zahtevom dostavljaju Potkomitetu za trgovinu uslugama izmene lista posebnih obaveza koje podležu procedurama propisanim članom 47. CEFTA sporazumom.

Kad se kaže slobodna trgovina, uvek se javlja neka potencijalna sumnja. Zato je i ovim Dodatnim protokolom i to kroz član 9. predviđena i transparentnost u radu kroz vremenske rokove za objavljivanje, načinima objavljivanja široj javnosti, a naročito međunarodne sporazume koji se odnose ili utiču na trgovinu uslugama.

Osim ovoga, u podtačkama 3, 4. i 6. ovog člana, predviđeno je imenovanje tzv. kontakt tačke za usluge prema članu 44. CEFTA, i naravno, redovno najmanje jednom godišnje, kako stoji, obaveštavati Potkomitet za trgovinu uslugama o namerama, izmenama, dopunama propisa, akata i zakona članica potpisnica.

U danu za glasanje SDPS podržaće predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kao narodni poslanik koji dolazi iz Niša, malo više, hajde da kažem, podrobnije sam pratio šta je to Ministarstvo radilo na temu kulturnog nasleđa.

Moram da kažem jednu konstataciju, a to je da ste vi kao ministar uz pomoć Vlade Srbije poseban doprinos dali afirmaciji upravo kulturnom nasleđu u celoj Srbiji, a pogotovo u rubnim područjima tamo gde uvek postoji bojazan prekrajanja istorije na jedan drugačiji način.

Prvi put radi javnosti posle 20 godina uspostavljena je mreža ustanova Zaštite nepokretnih kulturnih dobara na jedan savremeni način kako bi služila ne samo kulturi, istoriji, nego i turističkoj ponudi Republike Srbije.

Danas smo više puta čuli šta će to biti, postoje predlozi. Što se tiče ostalih memorijalnih centara mislim da je ovo dobra prilika da pomenem i te ostale memorijalne centre, naravno neću moći sve, nema vremena, ali što se tiče memorijalnih centara iz te istorijske epohe van Beograda, kao što su, na primer: Logor na Crvenom Krstu "12. februar", u Nišu Memorijalni centar "Bubanj", "Šumarice" Kragujevac, "Bagdala" Kruševac i tako dalje.

Što se tiče tih ostalih memorijalnih centara, smatram da bi i oni trebali da dobiju neki poseban status, odnosno status od nacionalnog značaja sa jasnim programima, planovima, budžetima i sve ono što prati jednu ozbiljnu mrežu tih nazovi budućih ustanova. To, pregršt svega, zaslužuju i žrtve bez obzira da li su u pitanju Srbi, Jevreji, Romi, ali zaslužuju ih generacije koje dolaze iza nas.

Neke lokalne samouprave, i vi to dobro znate, vrlo malo odvajaju sredstava kada je u pitanju kultura. To je opšte poznato da to već godinama traje i u tom smislu one nisu ni sposobno dovoljno da vode računa o takvim centrima.

Socijaldemokratska partija smatra da se formiranjem Mreže memorijalnih centara Srbije sa istom delatnošću kao što ste predvideli u članu 5. a to je gde se stara o njihovom korišćenju za muzejske obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, kao i za manifestacije i akcije negovanja sećanje na žrtve. Tom mrežom pokazujemo odgovornost, pokazujemo da dajemo poseban značaj u očuvanju i kako se treba ophoditi o toj kulturnoj baštini, odnosno kulturnoj baštini ove zemlje i šaljemo poruku i svetu, pre svega, onim državama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu u borbi protiv fašizma, ali i šaljemo poruku, kao što sam rekao generacijama koje dolaze.

U danu za glasanje, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće ovaj Predlog.

Hvala vam.

Uvažena potpredsednice sa saradnicima, koleginice i kolege, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, moj utisak je i utisak mnogih Nišlija da je 2019. godina, da će biti upisana u istoriju centralne i zapadne Srbije, kada je u pitanju civilno vazduhoplovstvo.

Ove godine je država izdvojila 645 miliona za ove aerodrome, odnosno za sve aerodrome i tako svakako neće biti dovoljno, ako ovako dobra misija i vizija razvoja našeg civilnog vazduhoplovstva, odnosno civilnog avio saobraćaja, nastavi u tom trendu.

Što se tiče onog što se radilo pre toga, decenijama kao što su kolege pre mene rekle, decenijama pre ovoga uopšte nije ni ulagano u razvoj infrastrukture, a to je bio preduslova da dođu mnoge kompanije i da lete, pre svega iz Niša.

Danas se iz Niša može leteti, na duplo više destinacija, nakon dolaska Er Srbije, pre preuzimanja aerodroma od strane države, iz Niša se sada upravlja svim aerodromima u Srbiji, osim Beogradskog i Niški aerodrom je u 2019. godini došao do cifre od 422 hiljade putnika, a 2018. godine je imao 351 hiljadu, što znači da je trend neminovan.

Na nekoj od prethodnih sednica sam govorio o tome da će doći do potpisivanja ugovora sa SMATS-om i konačno je i potpisan ugovor sa SMATS-om, kada je u pitanju zakup zemljišta za izgradnju tornja na aerodromu. Svi su pričali pre toga, ali ovaj menadžment trenutno u aerodromima Srbije je u pravo uspeo da ostvari ono i da realizuje što je neophodno za Niški aerodrom.

Kao što rekoh, ovo je pravi put razvoja avio-saobraćaja, svaka vam čast, i hvala na podršci i našem regionu u Južnoj Srbiji, i tako i treba nastaviti sa tom jasnom vizijom razvoja i drugih aerodroma u Srbiji. U danu za glasanje SDPS podržaće set predloga zakona. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege iz ministarstva, poštovane koleginice i kolege, pred nama su predložene izmene i dopune zakona o kulturi i koliko se iz ovog materijala može videti, predstavljaju jedan ozbiljan korak u približavanju evropskim standardima ostvarivanja interesa u oblasti kulture sa jedne strane, ali i ostvarivanju jednog pravnog okvira za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.

Imajući u vidu da primena odredbi ovog zakona ima i taj međunarodni karakter, načela i Zakon o kulturi usklađeni su sa mnogobrojnim konvencijama koje je potpisala Republika Srbija, ne bih da nabrajam sve te konvencije. Posebno bih ukazao na odredbe koje se odnose na zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa, tačnije predloženom izmenom člana 8. važećeg zakona u tačkama od 9. do 12. posebno se navodi svaka oblast zaštite i to zaštite nepokretnih kulturnih dobara, pokretnih kulturnih dobara, nematerijalnog kulturnog nasleđa i bibliotečko-informaciona delatnost sa posebnim osvrtom na taj deo koji se tiče digitalizacije.

U svakom slučaju, ako se ima u vidu da je kulturno nasleđe ustavna kategorija, ono što nikako ne treba zanemariti je značaj koji kulturno nasleđe jedne zemlje ima u pogledu podizanja turističkog potencijala.

Koliki je značaj ove promene zakona govori i činjenica da je oblast kulturnog nasleđa, verovali ili ne, što se tiče javnosti pre svega, još uvek regulisana

Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, ako se ne varam. Donošenjem ovih zakona posle 25 godina, služba zaštite kulturnog nasleđa će doći u fokus kulturnih aktivnosti.

Imajući u vidu da više od 15 godina, tačnije od 2004. godine Republika Srbije je kada je prestala da finansira zavode za zaštitu spomenika kulture i arhive, ove ustanove koje obavljaju delatnost od opšteg interesa, nemaju rešen status u pogledu vršenja osnivačkih prava i finansiranja.

Mi danas imamo situaciju da ove ustanove finansiraju pojedini gradovi, lokalne samouprave, a da one vrše delatnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave. Na taj način se zapostavlja nasleđe u manjim opštinama i kulturno nasleđe prepušta zaboravu. Kao primer posebno mogu da istaknem da se to odnosi na rubne opštine na rubu i istoku Srbije.

Predloženom izmenom zakona, člana 25. važećeg zakona, izvinjavam se, o kulturi, predviđeno je da ustanove koje obavljaju delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara i delatnost zaštite arhivske građe osniva Republika Srbija, ali osnivač može biti i AP i jedinica lokalne samouprave.

Takođe, predložene izmene će omogućiti finansiranje jedinstvene mreže ustanova zaštite, što će doprineti svakako boljem uvidu u njihov rad i vršenju nadzora na kraju krajeva. Smatram da treba dati pozitivnu ocenu i odredbama zakona koje se odnose na oblast digitalizacije kulturnog nasleđa, a kojim se utvrđuje obaveza korišćenja jedinstvenih softverskih rešenja. Uvođenje digitalnih registara u svim domenima kulture doprineće se stvaranju jedinstvenog sistema korišćenja kulturnog nasleđa.

Mi iz SDPS zalažemo se za kulturu kao nacionalni cilj, da svako treba da ima pristup kulturi i svačija kultura treba da bude dostupna građanima Srbije.

Takođe, zalažemo se za veća ulaganja u kulturu, za stvaranje kulturne infrastrukture i povezivanje ustanova kulture sa drugim, prvenstveno turističkim i privrednim sadržajem.

Ministar je na početku svog izlaganja rekao da su se posebne neke manifestacije istakle koje su već postale i brend Republike Srbije, kao što je „Egzit“ festival, „Sabor“ u Guči, „Nišvil“, „Džez“ festival, i tako dalje.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, poštovane koleginice i kolege, između ostalog u današnjem zasedanju su pred nama pored Ustava dva veoma bitna dokumenta, to je Strategija odbrane Republike Srbije i Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Što se tiče Predloga strategije odbrane Republike Srbije kao što je poznato Strategija odbrane Republike Srbije je zasnovana na Ustavu i Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U ovom dokumentu koji smo dobili u materijalu analizira se pre svega bezbedonosno okruženje, kao što smo danas čuli i od ministra, sa aspekta odbrane Republike Srbije i identifikuju se na prvom mestu izazovi, zatim rizici i pretnje bezbednosti od značaja za odbranu, onda se formulišu odbrambeni interesi i ciljevi i utvrđuje se politika odbrane njene strukture i upravljanja kao načela funkcionisanja samog sistema odbrane Republike Srbije.

Takođe, bezbedonosno okruženje Republike Srbije analizirano je kako na globalnom tako i na regionalnom nivou, a imajući u vidu činjenicu da Republika Srbija prilagođava svoju odbrambenu politiku i prati promene u okruženju, upravo stavovi i opredeljenja u ovom dokumentu koji smo dobili je iskazana u samoj Strategiji i u skladu je sa odlukom o vojnoj neutralnosti.

Kao što rekoh, u dokumentu koji je danas pred narodnim poslanicima prikazani su i ključni parametri u procesu iznalaženja odgovarajućeg modela, bezbedonosnog i odbrambenog organizovanja savremenih društava. To su: kompleksnost i dinamika međunarodnih odnosa, međunarodne bezbedonosne integracije i porast nestabilnosti i nepredvidljivosti u svetu.

Tako utvrđeni odbrambeni interesi Republike Srbije, a koji se navode u ovom predlogu koji smo dobili su pre svega zaštita suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje mira i bezbednosti Republike Srbije, unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija, vojna neutralnost i saradnja i partnerstvo sa državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti i odbrane.

Ovaj predlog strategije predviđa i izradu akcionog plana, što smo čuli od predlagača danas, i njegovo sprovođenje, koji će upravo omogućiti da pomenuti stavovi iz Strategije odbrane se operacionalizuju kroz izradu i usvajanje dokumenata javnih politika.

Što se tiče predloga Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategija nacionalne bezbednosti je hijerarhijski najviši i najznačajniji strateški dokument u oblasti nacionalne bezbednosti. Ovim dokumentom se utvrđuju osnovna strateška opredeljenja Republike Srbije u oblasti nacionalne bezbednosti.

Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima društvenog života, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana i države i funkcionisanja državnih organa i institucija.

Takođe, Strategijom nacionalne bezbednosti u potpunosti se održava privrženost Republike Srbije opštim civilizacijskim i moralnim vrednostima, zatim, poštovanju svoje državotvorne tradicije, kooperativnoj bezbednosti, ali i svestranoj međunarodnoj saradnji.

U oblasti bezbednosti utvrđeni su sledeći nacionalni interesi Republike Srbije: očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti, očuvanje, postojanje i zaštita srpskog naroda, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu, evropske integracije i članstvo u EU, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije se zalažemo za bezbedan život i za život bez straha od svake vrste nasilja i kriminaliteta. Socijaldemokratska partija Srbije u svom programu ističe da je bezbednost opšte dobro, koje mora biti zagarantovano svakom građaninu Republike Srbije. U tom smislu, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržaće set predloga zakona. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, Ministarstvo za zaštitu životne sredine imajući u vidu najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja i regulisanja ekotaksi, a i često u medijima može se videti i čuti kako se ekotakse troše ne namenski postavljam pitanje šta će resorno ministarstvo preduzeti povodom bolje i efikasnije naplate kao i kontrole trošenja sredstava istih o čemu je i bilo reči na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine? Hvala.

Hvala, potpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege.

Pred nama je danas Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, između ostalog, čini mi se jedan od važnijih, jer je ova oblast do sada bila dosta nedefinisana, kao što je rekao i ministar u uvodnom izlaganju. Zato treba ponoviti, radi javnosti, pre svega zbog onih koji su trenutno u tom statusu tzv. agencijskog zaposlenog.

Predmet uređivanja ovog zakona, kao što se može videti u materijalu koji smo dobili, pre svega su prava i obaveze zaposlenih koji zasnivaju radni odnos sa Agencijom za privremeno zapošljavanje, zatim jednak tretman, kako da kažem, ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa, onda uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje. Predviđen je i način, kao i sami uslovi ustupanja zaposlenih drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu, zatim odnos agencija između i poslodavaca korisnika, kao i obaveze agencija i poslodavaca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.

Interesantno je da dosadašnjim propisima koji uređuju ovu oblast nije regulisano pitanje agencija za privremeno zapošljavanje, iako one, kao što smo čuli od prethodne koleginice, u praksi dugo postoje. Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko Agencije za privremeno zapošljavanje. Međutim, preciznijim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje, kao i uslova za njihov rad, prava i obaveza, ovim zakonom uređuje se ova oblast i maksimalno se zaštićuju oni koji su tzv. agencijski uposleni, odnosno zaposleni kod poslodavca.

Predviđeno je i kolektivno pregovaranje, što je jako dobro, i kolektivno pregovaranje u agenciji ili kod poslodavca korisnika. Ugovorima se mogu pregovarati i neki segmenti kojima bi se unapredili i usavršavali, recimo, putem raznih edukacija zaposlenih, kao i pristupa objektima, npr. za boravak dece ili neke druge vidove pogodnosti za same zaposlene preko Agencije za zapošljavanje.

Zakonska rešenja koja su pred nama danas pozitivno će uticati na tržište rada u, mogu da kažem, neka četiri segmenta. Prvo, doprineće povećanju broja ugovora o radu sa iznajmljenim radnicima, drugo, doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika kroz obezbeđivanje zarade koja je jednaka zaradi uporednog radnika kod poslodavca. Pod tri, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije, kao što smo čuli od ministra, između samih agencija i agencija i poslodavca. Pod četiri, doprineće većoj konkurentnosti među agencijama koje se bave iznajmljivanjem radne snage na zakonskim i tržišnim osnovama.

U cilju postizanja održivog trenda zaposlenosti, definisani su pojedinačni ciljevi koji kroz sprovođenje različitih programa, kao što stoji u materijalu, mere i aktivnosti, treba da doprinesu povećanju zaposlenosti u Srbiji. Između ostalog, tu se misli na podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalnih i lokalnih politika zapošljavanja, što je jako važno, naročito kada je u pitanju južna i jugoistočna Srbija. Zatim, širenje programa aktivne politike zapošljavanja, što dovodi do unapređenja kvaliteta ljudskih resursa i na kraju razvoja institucija, odnosno institucionalnih kapaciteta.

Ono što treba istaći je da će zakon o agencijskom zapošljavanju obezbediti pravni osnov za otklanjanje svih navedenih problema dosadašnjih, a posebno nejednakosti i diskriminacije kada je u pitanju status zaposlenih i agencija poslodavaca.

Treba istaći član 31. Predloga zakona gde se uređuju kolektivna prava ustupljenih zaposlenih u skladu sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije.

Zbog specifičnosti ovog vida angažovanja zakonom je propisano da se ustupljeni zaposleni računaju u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom, kao i da imaju pravo na sindikalno organizovanje i delovanje, što je jako važno.

Opšte je poznato da se SDPS zalaže za sve zaposlene, bez obzira na vrstu radnog odnosa i radno vreme. U samom programu SDPS u delu obezbeđivanja socijalne sigurnosti i radnih mesta se, između ostalog, ističe da socijalno odgovorna država podrazumeva organizovanu solidarnost, gde država pre svega treba da pospeši stvaranje i saradnju sa različitim udruženjima i ostalim oblicima angažovanja čiji su ciljevi društvena solidarnost, socijalna zaštita i radno angažovanje.

Moje pitanje je zato što smo dobili kao poslanička grupa i predloge Samostalnih sindikata Srbije da li je bilo razgovora i sa sindikatima. Koliko sam shvatio koleginicu, javna slušanja su održana u Srbiji. Kakav je stav Socijalno ekonomskog saveta kada je u pitanju ovaj predlog zakona?

Takođe, u tim predlozima Samostalnih sindikata Srbije ima vrlo zanimljivih ideja koje, nadamo se, kao SDPS da će biti predviđene u tom delu koji se zove podzakonska akta, a tu se pre svega misli na bankarsku garanciju, kao sigurnost agencije za zapošljavanje, kao i solidarnu odgovornost agencija i poslodavca.

U danu za glasanje SDPS podržaće set predloga zakona. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Na osnovu odgovora koji sam primio 11. jula 2019. godine od Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, a na temu lokalnih saveta bezbednosti, upućen sam da svoje pitanje postavim Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Na nedavno održanoj Konferenciji o upravljanju i reformi Sektora bezbednosti o Jugoistočnoj Evropi jedan od glavnih zaključaka bila je neophodnost formiranja lokalnih saveta za bezbednost.

U Priručniku za rad lokalnih saveta za bezbednost ističe se da pravni osnov za osnivanje saveta bezbednosti proizilazi iz Statuta gradova i opština, kao osnovnog pravnog akta jedinice lokalne samouprave, a ne iz akta više pravne snage poput zakona. S toga je mogućnost osnivanja i formiranja saveta bezbednosti prepuštena svakoj lokalnoj samoupravi i ne postoji jedinstven način osnivanja, već se modaliteti za osnivanje saveta za bezbednost razlikuju.

Na osnovu odgovora po ovom pitanju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje da je izmena propisa u delu obaveza formiranja lokalnih saveta za bezbednost jedinica lokalnih samouprava u nadležnosti MUP, Sektora za vanredne situacije. S tim u vezi, molim vas da pokrenete inicijativu za izmenu i dopunu zakona da lokalni saveti za bezbednost postanu obaveza svake lokalne samouprave, a ne kao forma preporuke. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, što se tiče seta zakona na današnjoj sednici, nešto bih rekao o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Naime, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona propisuju se, može se reći, tri segmenta, a to je: precizniji rokovi kada je u pitanju podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša, zatim preciznije procedure za postupanje nadležnog organa i na kraju obaveze i mogućnosti određene za građane Srbije.

Jedna od novina koju takođe predviđa ovaj predlog zakona jeste i rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom.

Radi javnosti izdvojio bih nekoliko članova, pre svega član 4. Predloga zakona gde se vrše izmene i dopune člana 27. Zakona tako što se dodaje stav koji propisuje da je zahtev za izdavanje pasoša moguće podneti najranije šest meseci pre isteka važenja izdatog pasoša, dok članom 6. Predloga zakona menja se član 29. stav 2. osnovnog teksta zakona čime se na drugačiji način propisuju uslovi, kao što stoji pod kojima je moguće izdati putnu ispravu maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja. Na kraju, članom 12. Predloga zakona u članu 41. osnovnog teksta zakona vrši se proceduralno usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku kada je sud nadležan da odredi da se okrivljenom vrati putna isprava ukoliko ima neodložnu potrebu, npr. da putuje u inostranstvo.

Danas je pred nama i potvrđivanje nekoliko sporazuma, od toga bih izdvojio jedan, a to je izmene Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.

Mislim da radi javnosti treba nešto više reći o Evropolu kako bi malo bolje objasnili šta to znači i kako bi građani shvatili koliko je važna ta organizacija.

Kada je reč o Evropolu, ova kriminalistička obaveštajna agencija EU je postigla značajne rezultate u suzbijanju kriminalnih radnji, kao što su, pre svega, trgovina ljudima, sajber kriminal, kriminalne radnje nad intelektualnim vlasništvom, pranje novca, praćenje imovine itd.

Osnivanje Evropola dogovoreno je još 1992. godine, ugovorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru mesecu 1993. godine.

Evropol je multidisciplinarna agencija, koju ne čini samo obični policijski službenici, već i službenici drugih službi bezbednosti, carine, imigracione službe, pogranična i finansijska policija itd.

Zašto je važno biti u organizaciji, jer u samom Evropolu postoje tri nivoa saradnje. Prvi je tehnička saradnja ili tzv. obuka. Sledeći nivo je strateška saradnja koja je usmerena na praćenje organizovanog kriminala, a najviši nivo saradnje uključuje razmenu ličnih podataka, koja zahteva poštovanje evropskih standarda u vezi sa zaštitom i bezbednošću podataka.

Njegova misija je pre svega da poveća efikasnost i saradnju između policijskih organa zemalja i da pruži značajan doprinos naporima snage bezbednosti EU u borbi sa organizovanim kriminalom. S tim u vezi, potvrđivanjem ovog sporazuma koji je na današnjem dnevnom redu omogućuje se njegovo stupanje na snagu koje treba da doprinese učvršćivanju i jačanju saradnje sa Evropolom kada je reč o borbi protiv terorizma i presecanju tokova finansiranja kriminalnih aktivnosti.

Još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovim sporazumom predviđen je opšti okvir saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u oblasti sprečavanja, pripremljenosti i reagovanja na katastrofe. Osim toga, ovim sporazumom predviđaju se i uslovi i procedure pružanja pomoći na osnovu raspoloživih resursa samih strana, odnosno država koje potpisuju.

Kao što je poznato javnosti, poslednjih godina prirodne katastrofe su sve ozbiljnije i učestalije usred rastućih klimatskih promena. Zato je potrebno učiniti sve, makar sanirati štetu i učiniti život građanima ove zemlje što bezbednijim.

Tako na primer u ovom sporazumu, na osnovu nacionalnih zakonodavstava obeju strana, članom 4. određen je nivo saradnje u vidu razmene informacija, tehničke dokumentacije, video, foto materijal itd. Tu, naravno, postoji i organizovanje i održavanje zajedničkih ekspertskih sastanaka, radionica, konferencija i vežbi itd. Zavisi od strane koja bude zainteresovana u ovoj oblasti.

Članom 5. kojim je predviđena obaveza uzajamnog obaveštavanja o opasnostima i mogućim katastrofama, koje mogu ugroziti državu druge strane uz prikupljanje potrebnih podataka i informacija, kao i međusobnim slanjem spasilačkih ekipa u cilju efikasnijeg i što kraćeg vremena suzbijanja katastrofa. Imali smo nedavno primer požara na Staroj planini.

Na kraju, Sporazum između vlada država učesnica crnomorske saradnje. Ovaj sporazum se potvrđuje da se dodatno proširi ta razvijena već regionalna saradnja kako bi se obuhvatila pomoć u slučaju vanrednih situacija i zajedničkih zalaganja na planu obezbeđivanja, odnosno koordinirane pomoći stanovništvu obeju strana.

Praktično, ovaj sporazum se potvrđuje zbog nemogućnosti da države otklone postojanje vanrednih situacija sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima.

Strane sarađuju u skladu sa odredbama i priznatim međunarodnim propisima i načelima kako bi se obezbedile brze i relevantne informacije i pomoć u slučaju prirodnih i izazvanih katastrofa.

Tako npr. u članu 5. ističe se da na zahtev strane koja traži pomoć, vlada tranzitne države obezbeđuje svu neophodnu podršku tokom prolaska pomoći preko teritorije te države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim pravom i međunarodnom praksom.

U danu za glasanje, SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, SDPS smatra da treba obratiti pažnju, odnosno nekako naglasiti onaj deo koji se tiče dobre informisanosti, odnosno bolje informisanosti građana i edukacije, na neki način, onih, kada je u pitanju ova tema.

Članom 7. Predloga zakona se, u pogledu uslova i načina informisanja javnosti, razmeni informacija, u celosti menjaju sa odredbama člana 13. koji kaže – tako što se propisuje da informacije, koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, budu dostupne javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti bez obzira na ograničenja koja nameću upravo aktivnosti i praćenja samih istraživanja.

Takođe, ovim predlogom pojašnjava se da će javnosti biti posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i samim preduzetim merama.

Tu se pre svega misli na one koji se odnose na bezbodonosna svojstva, odnosno svojstva proizvoda, a koja se moraju objaviti kako to zahtevaju okolnosti i kako bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača.

U ovom Predlogu zakona uvodi se i obaveza redovnog informisanja Evropske komisije. Naime, pojašnjeno je da se u sistemu razmene informacija sa državama članicama EU informacije upućuju Evropskoj komisiji koja je odgovorna za dalje prosleđivanje tih informacija državama članicama.

Kada je reč o informisanosti, ovaj zakon treba da doprinese svakako povećanju svesti privrednih subjekata, pre svega o njihovim obavezama i informisanosti potrošača, kao što sam rekao na početku, o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Posebno je značajno što se ovim zakonom precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u oblasti obmanjujućih proizvoda.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za ulazak nekih novih privrednih subjekata na tržište jer će se praktično eliminisati oni privredni subjekti koji na tržište svesno stavljaju opasne proizvode nastale snižavanjem troškova proizvodnje i distribucije na uštrb bezbednosti samih proizvoda.

Mi iz SDPS u delu programa – socijalna tržišna ekonomija između ostalog zalažemo se za zakonsko uređivanje zaštite potrošača po ugledu na evropske standarde, odnosno slobodno tržište ne sme da znači proizvodnju i plasiranje svakakvih roba i usluga, jer u EU i nizu razvijenih zemalja zaštita prava potrošača je velika civilizacijska tekovina.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovana poverenice sa saradnicama, iz ovog izveštaja se može videti da ste praktično pokrili sve oblasti, tj. segmente iz delokruga koji pokriva Zakon o zabrani diskriminacije, ali bih vas zamolio da neke stavke malo pojasnite i neke pozicije iz tabelarnih prikaza.

Naime, u preporukama koje ste dali u 29 tačaka, pod tačkom 19, između ostalog, kažete – tj. spominjete neke kontinuirane aktivnosti na podizanju svesti i prepoznavanju i obaveznosti prijave nasilja. Na koje aktivnosti ste mislili, osim ako nisi klasične tribine sa ovom temom?

Takođe, ovaj deo tačke 19. može se povezati sa tačkom 16. u kojoj ističete podizanje informisanosti po ovim pravima i uslugama. To zapravo znači, ako uzmemo u obzir sve te aktivnosti, da su vam neophodni mediji. Malopre je koleginica pričala o dobroj komunikaciji, o aktivnoj komunikaciji, pa u tom smislu, mislim da bi trebalo da što veći broj građana Srbije o vašim aktivnostima da to prosto dobije, tu informaciju, ali u smislu informisanja o ishodima svih evidentiranih, tj. predmeta po kojima ste postupali, što se može videti u tabelarnim prikazima na kraju vašeg izveštaja.

Na kraju vi čak i u izveštaju, negde na, mislim, na strani osam, kažete da je u medijima i javnom prostoru prisutan govor koji karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, uvredljivo izveštavanje itd, te da je u tom smislu potrebno posvetiti posebnu pažnju i odgovornom izveštavanju o nasilju.

Moje pitanje je - da li ste kada ste to lepo izanalizirali predvideli i neka sredstva u vašem budžetu za narednu godinu za jednu ozbiljnu medijsku kampanju ne bi li ovu temu i ne bi li prvo postigli efekat, a to je promenili i podigli svest građana Srbije kada je u pitanju ova oblast društvenog života?

Dalje, pod tačkom 22. vašeg izveštaja kažete da je potrebno preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području. Moram da vam kažem da SDPS se u svom programu zalaže za dosledno sprovođenje postojećih, ali i za kreiranje novih mera za povećanje i olakšano učešće pripadnika manjina i drugih društvenih grupa.

Tako npr. jedan od modela tzv. princip prazne stolice, to je jedno mesto u lokalnim skupštinama, kao i u opštinskim i gradskim većima koje bi bilo predviđeno za predstavnike društvenih grupa sa pravom da diskutuju, odnosno da učestvuju u raspravi, ali ne samo kada se govori o ljudskim pravima, već kada su na dnevnom redu i pitanja od javnog značaja. Na kraju krajeva vi imate i u Zakonu o planiranju, koji smo usvojili početkom godine, da su u proces donošenja odluka konsultuju građani.

Poštovana Poverenice, ovo je jubilarna godina, tačnije 10 godina postojanja i primene Zakona o zabrani diskriminacije koji je, kao što znamo, svi u srpskom društvu izazvao značajne polemike, pa vas pitam – da li je potrebno da neke predloge, ovakve ili slične izmene, radimo i kako bi sam zakon, odnosno kako bi bili što efikasniji i kako bi omogućili učešće pripadnicima manjina u svim lokalnim samoupravama u Srbiji?

Još jedno pitanje, u formi pitanja, a mislim da je koleginica Žarić već otvorila temu Niša i južne Srbije, jugoistočne Srbije. Na strani 267. u tabeli pod nazivom – pritužbe po regionima, kada pominjete region južne i istočne Srbije stoji broj 103 ili 10,4%, na koje konkretne pritužbe mislite, odnosno na šta se najviše odnosi ovaj broj, koje najviše dominiraju?

Takođe, na strani 247. u tabeli pod naslovom – oblasti društvenih odnosa, na koje se pritužbe pre svega odnose kada govorimo, odnosno ovo što vidimo u tabeli, da se brojevi odnose na kulturu, umetnost, sport, kao i obrazovanje i stručno osposobljavanje. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Baur je podrobno objasnio zakon, odnosno Predlog zakona o topografiji. Ja bih nešto malo o dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Naime, iz materijala koji smo dobili za pripremu ove sednice se, pre svega, može videti da predloženim izmenama važećeg zakona se produžava zaštita prava imovinskih sa 50 na 70 godina.

Ovim zakonom uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati taj pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle 50-e godine od dana zakonitog izdavanja fonograma.

Takođe, zakon omogućava poboljšani ekonomski položaj, o čemu je kolega Jovanović mnogo detaljnije objašnjavao u raspravi u načelu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije u svom programu, zalažemo se za filmsko stvaralaštvo u Srbiji i kooperaciju sa stvaraocima iz zemalja u regionu koje uživa široku podršku. Kinematografija ima tržište i predstavlja posebnu afirmaciju domaćeg i kulturnog stvaralaštva.

Novim rešenjem Predloga zakona, koji je pred nama, predloženo je glumci, znači, ne samo interpretatori muzike, imaju pravo na naknadu u slučaju da je njihova interpretacija zabeležena, emitovana ili kablovski reemitovana, kako stoji.

Ovim Predlogom zakona predviđaju se povećanja transparentnosti rada organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost u obavljanju poslova ostvarivanja prava autora i nosilaca srodnih prava.

Ova rešenja takođe podržavaju stvaranje novih subjekata na tržištu imajući u vidu da se njima stvara osnov za rad novih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava glumaca.

Kao što sam napomenuo na početku, Socijaldemokratska partija Srbije, u svom programu, koji se tiče kulture i medija, zalaže se za razvijanje i jačanje kulturne industrije.

Uloga države je da u izdavaštvu, filmu, muzičkoj produkciji i drugim oblicima industrije, kulture, poveže preduzetnike, umetnike i kreativne stvaraoce. Kulturna industrija je razvojna šansa Srbije jer su znanje i ideje najvažnija sirovina u našoj državi.

U Danu za glasanje, Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ono što smo dobili u materijalu kao narodni poslanici, citiram to i kažem – prema nekim pozitivnim iskustvima, kada govorimo o Zakonu o dualnom modelu studija na visokom obrazovanju – prema nekim pozitivnim iskustvima evropskih zemalja ustanovljena je potreba da se i u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova.

Pre nego što dam jedan primer koji je možda bio i preteča ovog zakona ili da kažem pilot faza, vezano za Univerzitet u Nišu, moram da istaknem da program SDPS je „Država obrazovanja“ i prati savremene tokove u oblasti obrazovanja u okviru EU, sa namerom da približimo najuspešnijim modelima.

Cilj programskog dokumenta SDPS „Država obrazovanja“ jeste definisanje obrazovne politike koja će se ne samo političkom voljom, nego i svim bitnim relevantnim činiocima iz ove oblasti i uz podršku javnosti pre svega, nametnuti kao ideja za neke nove generacije.

Ovim predlogom zakona uređuje se saradnja, kao što sam rekao visokoškolskih ustanova i poslodavaca i za razliku od modela studiranja uz rad, kao što je neko to danas spomenuo, kod dualnog modela studiranja, odnosno studija praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca su upravo sastavni deo studijskog programa, što naravno podrazumeva neke administrativne aktivnosti, a to je potpisivanje ugovora sa poslodavcima itd.

Rekoh na početku primer jedne dobre prakse, mogu da kažem da to nije dualno, ali u Nišu je pre tri ili četiri godine potpisan ugovor o stručnoj praksi, pa bih samo podelio sa vama i sa kolegama.

Naime, Univerzitet u Nišu i grad Niš su zajedničkim angažovanjem i podrškom u profesionalnom usavršavanju stvorili uslove da što veći broj mladih ljudi sa univerzitetskom diplomom ostane u Srbiji. Upravo povezivanjem poslovne i akademske zajednice, već od 2014. godine potpisali su ugovor o saradnji u smislu obavljanja stručne prakse studenata u organima gradske uprave i javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad i tako omogućili određenom broju studenata i diplomaca Univerziteta u Nišu da praktično steknu ta praktična znanja i veštine i nekakvo radno iskustvo.

Preko 200 studenata je do sada prošlo ovaj program. Ocene i iskustva su jako dobra i od strane studenata i od strane gradske uprave Niš i javno komunalnih preduzeća, a sa treće strane imamo i te pozitivne efekte samih fakulteta, jer su studentima davali dodatne ESP bodove, što je veliki pokazatelj da su studenti zainteresovani za ovakav sistem rada.

Ponavljam još jednom, to je jedan model i ovo je primer dobre prakse, a sada je mnogo lakše kada imamo i zakon i poruka je svim lokalnim samoupravama u Srbiji, bez obzira iz kojih opština studenti dolaze.

Ovaj predlog zakona uvodi i jednu novinu, a to je saglasnost da se na već akreditovanom studijskom programu organizuje model po dualnom modelu studija, ali bez povećanja broja studenata iz akreditacije. Uostalom, SDPS se u svom programu i zalaže za tzv. osmišljenu upisnu politiku na univerzitetima, a to znači da broj i obrazovni profili treba da prate aktuelne i buduće potrebe privrede.

Sa druge strane, u naučnom smislu ovaj dualni model studija doprinosi razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije nisu često u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove gde bi studenti dualnog modela ukazivali na najsavremenija naučna dostignuća.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja se ogleda u jačanju partnerstva između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u privredi na globalnom nivou. Mi iz SDPS smatramo da je to praktično da spona, odnosno to socijalno partnerstvo jedan od osnovnih pokazatelja kako treba razvijati svest o obrazovnim promenama, jer su upravo ta otvorenost za inovacije u obrazovanju i partnerski odnos sa privredom ključni elementi „Države obrazovanja“. Hvala.