Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, Zakonom o vojnom obrazovanju se zaokružuje proces usklađivanja propisa u vojnoj školstvu sa sistemom obrazovanja u Republici Srbiji, a sa ciljem da se materija srednjeg i visokog vojnog obrazovanja sistemski uredi.

Za Vojsku Republike Srbije, koja ima slavnu tradiciju brilijantnih vojnih stratega, vojvoda Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Radomira Putnika i Petra Bojovića, Vojsku čije se pobede na Kumanovu, Bregalnici, Ceru, Kolubari i na Kajmakčalanu i dan danas proučavaju, od izuzetne je važnosti da ima obučene kadrove, koji mogu da u cilju sveobuhvatnog jačanja sistema odbrane i držanja besprekorne obučenosti i fizičke pripremljenosti vojnika odgovori svakom zadatku koji se stavlja pred njih, a u cilju čuvanja suvereniteta, integriteta i nezavisnosti Republike Srbije, učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu, kao i podrške civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama po bezbednost Republike Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem kolega Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, načelo efikasnosti planiranja bi podrazumevalo usklađivanje odnosa između zamišljenog rezultata i ulaganja, sa ciljem da se dati rezultat postigne sa što manjim ulaganjem, kao i da se datim ulaganjem postigne što veći rezultat.

Ako imamo određen turistički objekat, da bi imali što veći broj gostiju, odnosno što veći prihod, potrebno je na najbolji način iskoristiti potencijal tog objekta.

Kao primer uzimam Centar dečijih letovališta Mitrovac, koje je smešteno na istoimenoj visoravni planine Tare, na nadmorskoj visini od 1082 metara. Ukoliko bi ovo predvorje Raja, kako je Mitrovac nazvao naš proslavljeni glumac LJuba Tadić, predstavili na što optimalniji način i ako bi maksimalno iskoristili kapacitete i potencijale odmarališta tako što bi ga predstavili celokupnoj javnosti i učinili dostupnijim, tako što bi ga odgovarajućim putevima što bolje povezali sa aerodromom Ponikve, ostalim delovima planine Tare, Bajinom Baštom i Užicem, kao i pravilno iskorišćavanje sadržaja koji postoje, a vrlo su dobro organizovani, kao i onih koji bi trebalo da se pojave u budućnosti, kao što su panoramska gondola i visoček u Zaovinama, kao i akva park na pogodnoj lokaciji.

Došli bi smo do toga da bi odmaralište bilo popunjeno tokom cele godine, da bi mogao da se omogući prijem dece iz drugih država, koja bi uživala u lepotama najlepšeg kraja u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. stav 1. predložio sam da se doda tačka 18), a odnosi se na efikasnost planiranja.

Efikasnost je odnos između veličine rezultata po jedinici ulaganja, a odnosi se na veličine rezultata ovog puta i ulaganja imputa. Planiranje predstavlja, kao proces, menadžersku funkciju kojom se određuju ciljevi tekućeg poslovanja i razvoja organizacije, zatim predviđanje i definisanje budućih zadataka, kao i poslova u kojima ti zadaci treba da se izvršavaju, a ciljevi ostvaruju.

Cilj efikasnog planiranja je da se datim ulaganjem ostvari što bolji rezultat i da se predviđeni rezultat ostvari sa što manjim ulaganjem. Ono predstavlja osnovu za obavljanje drugih menadžerskih aktivnosti, organizovanja i vođenja i kontrole. Pravilnim organizovanjem, vođenjem i kontrolom ulaganja, odnosno njihovim pravilnim pozicioniranjem dobijamo rezultate koji odgovaraju stvarnim potrebama.

Ukoliko se na teritoriji Bajine Bašte, to je lokalna samouprava iz koje ja dolazim, pravilno pozicioniraju sve destinacije pogodne za izgradnju turističke infrastrukture i ako se pravilno predvidi njihovo spajanje odgovarajućom putnom infrastrukturom, tako da potencijalni posetiocima bude svaka destinacija primamljiva, kako svojom uslugom i lepotom, tako i infrastrukturnom dostupnošću. Tek tada je moguće omogućiti primamljiv dolazak investitora iz celog sveta koji bi ulagali u izgradnju turističke infrastrukture. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, pravilnom koordinacijom između lokalne samouprave i republičkih organa u procesu delovanja u određenim oblastima radi postizanja željenih ciljeva moguće je da republički organi imaju uvid u potrebu sveukupnog razvoja Srbije, odnosno svakog njenog dela teritorije, tako da nijedna lokalna samouprava ne bude zapostavljena prilikom petogodišnjeg planiranja koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu. Postiže se međusobna usklađenost planskih dokumenata, odnosno republički organi prepoznaju potrebe lokalne samouprave.

Ovim načinom rada republički organi bi prepoznali potrebe Bajine Bašte, odakle ja dolazim, za proglašavanjem dela njene teritorije na području planine Tare i planine Povlena, vazdušnom banjom, kako bi na tim mestima mogli da koristimo izuzetno veliki potencijal za razvoj seoskog i ostalih vrsta turizma, a naročito sportskog, kongresnog, planinarskog i lovnog. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom omogućuje se nadležnom telu da prepozna one kvalifikacije koje je potrebno afirmisati, odnosno da se formiraju neophodna radna mesta, kako bi dati sistem mogao optimalno da funkcioniše. Znanje kao ekonomski resurs je nužan uslov ekonomskog rasta i razvoja.

Kao primer, uzimam dečiji vrtić „Neven“ u Bajinoj Bašti, koji je dobio najvišu ocenu u Zlatiborskom okrugu od strane Komisije za spoljašnje vrednovanje iz razloga što je za nepunih sedam meseci rešen problem liste čekanja koja je od preko 100 dece došla do toga da gotovo nemamo listu čekanja.

Međutim, da bi se optimalno realizovale nužne potrebe i aktivnosti koje nalažu smanjenje postojećih grupa, kako bi se zadovoljili zakonski standardi, neophodan je prijem medicinskih sestara i vaspitača da bi se planirale dodatne aktivnosti poput produženog boravka i igraonice, a činjenica je da je naš vrtić jedan od najopremljenijih u Zlatiborskom okrugu.

Pošto su deca naše najveće bogatstvo, potrebno je planirati proširenje kapaciteta kako bi se u budućnosti obezbedio optimalan broj dece u grupi i adekvatan rad sa decom, kao i proširenje kuhinje kako bi se postigla neophodna, kvalitetna i zdrava ishrana dece.

Za sve gore navedeno građani Bajine Bašte izuzetnu zahvalnost duguju lokalnoj samoupravi, direktoru dečijeg vrtića „Neven“, gospođi Vesni Leštarević, kao i resornom ministarstvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definišu ciljevi NOKS-a sa ciljem ulaganja u znanje. Ulaganje u znanje predstavlja najunosnije ulaganje, jer znanje ima neograničen potencijal rasta. Znanje služi za poboljšanje produktivnosti i efikasnosti u datom sistemu, da bi se stvorila prednost na tržištu. Radi što optimalnijeg sveukupnog razvoja Srbije, neophodno je na najbolji način iskoristiti sva znanja i veštine koji preovladavaju u jednom kraju.

Zatvaranjem društvenih firmi u Bajinoj Bašti je u vrlo kratkom vremenskom periodu preko 4.000 radnika ostalo bez posla. Za veliki procenat tih radnika, kao i za seosko stanovništvo, malina je jedini prihod. Pošto se na aktuelni način proizvodnje maline stvaraju neizvesni uslovi plasmana na tržište, neophodno je unaprediti način proizvodnje kroz zaštitu geografskog porekla maline i standardizaciju proizvodnje kroz udruživanje u zadruge i stvaranje mogućnosti za otvaranje pogona za preradu maline i jagodičastog voća uopšte, kako bi se po što boljoj ceni plasirao finalni proizvod a proizvođači ostvarili što bolji profit.

Takođe je potrebno zaštititi geografsko poreklo meda koji je izuzetnog kvaliteta i organizovati njegovu preradu, a u budućnosti srednjoročno, kada se razvije putna infrastruktura i stavi u punu funkciju aerodrom „Ponikve“ za transport, trebalo bi razmišljati i o otvaranju regionalnog tržnog centra, gde bi poljoprivrednici sa teritorije celog okruga i šire mogli da izlažu i plasiraju svoje proizvode na tržište. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege, podnošenjem ovog amandmana želim da se afirmiše sveukupni razvoj Srbije.

Sveukupni razvoj Srbije je nužno da bude ravnomeran. To se postiže isključivo privlačenjem investitora, otvaranjem novih fabrika i radnih mesta, kako bi se motivisali ljudi da ostanu u svojim lokalnim samoupravama. Za to je potrebno koristiti postojeće kapacitete i stvoriti ambijent za maksimalno iskorišćavanje potencijala kojim lokalne sredine raspolažu.

Fiskalna disciplina podrazumeva da svi učesnici na tržištu izmiruju svoje obaveze u skladu sa zakonskim i ugovorenim rokovima, da bi se povećala predvidivost poslovanja, izvršila pravilna raspodela resursa, sprovela tržišna selekcija i podsticajno delovalo na rast privrede.

Da bi se to postiglo, moraju se obezbediti i preduslovi da bi neki učesnik tržišta zasnovao delatnost u nekoj lokalnoj samoupravi. Potrebno je da se obezbedi i izgradi i revitalizuje infrastruktura kako bi se stekli uslovi za lakše privlačenje investicija. S tim u vezi neophodno je kroz izgradnju putne i kanalizacione mreže, omogućiti budućim investitorima da mogu da se pozicioniraju i u Bajinu Baštu, lokalnu samoupravu iz koje dolazim. Da bi se to desilo, treba intenzivirati aktivnosti na izgradnji tunela Kadičanja, stavljanja u punu funkciju aerodroma „Ponikve“, izgradnju lokalnih puteva i izrade nužnih urbanističkih planova, kako bi u budućnosti moglo da se planira u što kraćem roku izgradnja kapitalnih objekata nužnih za razvoj moje opštine.

Ovi preduslovi stvaraju uslove za izgradnju akva parka, prvog na teritoriji zapadne Srbije, panoramske gondole u Zaovinama, najvećem i nejlepšem selu Srbije, otvaranjem „spa“ i „velnes“ centara na planini Tari koja je najveća fabrika crvenih krvnih zrnaca u Evropi i mnogih drugih. Sve nabrojano stvara uslove za nova radna mesta. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Amandmanom na član 2. Predloga ovog zakona predložio sam da se doda tačka 15. koja se odnosi na kapitalizaciju stečenih znanja i sveobuhvatni razvoj Republike Srbije. Razvoj tehnologije i ekonomske promene uslovljavaju prilagođavanje obrazovanja potrebama tržišta kako bi u optimalnom periodu pojedinac bio zapošljiv i kako bi se ono što nauči moglo da stavi u funkciju unapređenja svog položaja na tržištu rada.

Potrebne su nam pored tradicionalnih oni obrazovni smerovi koji bi omogućili konkretnu primenu stečenog znanja i zadovoljili potrebe tržišta.

Pošto je najveći potencijal Bajine Bašte, odakle ja dolazim, turizam, odnosno moja opština ima najveći potencijal za razvoj turizma u Srbiji, iz razloga što imamo najlepšu planinu Taru koja je tradicionalno vazdušna banja, najlepšu reku Drinu, najkraću reku Vrelo, brojne spomenike kulture i prirodne lepote neophodno je efikasno upravljanje turističkim potencijalima koji se postižu kroz donošenje i primenu strategije i razvoja turizma na teritoriji opštine Bajina Bašta, kojom bi se predvidele sve potencijalne destinacije i neophodni uslovi za razvoj turističke infrastrukture, a čijom bi se primenom pozvali investitori iz celog sveta da ulažu u razvoj turističke infrastrukture.

U cilju optimalnog razvoja opštine Bajina Bašta su potrebni kvalifikovani turistički vodiči, potreban je turistički inspektor, kao i organizovanje stručne prakse za kuvar i konobar. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem sa tim da ne treba prihvatiti ovaj amandman na član 2. koji kaže – da se u članu 6. stav 3. menja i posle tačke 1. da se dodaje nova tačka 2, koja glasi – šume sa kratkim periodom ophodnje za biomasu za energetske potrebe.
U obrazloženju predlagača zakona jasno nam je obrazloženo zašto ga ne treba prihvatiti – iz razloga što privredne šume obuhvataju šume sa kratkim periodom ophodnje. Ako bi prihvatili ovaj amandman, onda bi morali u ovom članu 2, tj. u izmenjenom članu 6. nabrojati taksativno sve to što podrazumevaju privredne šume i posebno izdvojiti kao tačke tog člana zakona.
Moglo se čuti da ovaj amandman „ima jasan pravac kako ćemo razvijati jedan segment“. U ovom slučaju je to energetika, koja se odnosi na šume sa kratkim periodom ophodnje za proizvodnju bio mase. A šta je sa ostalim segmentima, ne samo sa energetikom?
Postavlja se pitanje, kolega Bradić je u svom izlaganju govorio o tome kako treba izvršiti prevođenja niskih šuma, tj. izdanačkih šuma u visoke. Znači, sam taj proces prevođenja izdanačkih šuma u visoke šume je dug proces, ali moram napomenuti da se upravo iz ovih izdanačkih šuma najviše koristi drvnog materijala za proizvodnju bio mase, dok u visokim šumama imamo dosta kvalitetnije drvo, koje ima veću vrednost i koje ima drugog kupca, gde se vrši prerada tog drveta, a ne samo u korišćenju bio mase.
Iz tih razloga, smatram da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Smatram da ovaj zakon nema ni ograničenja u pogledu proizvodnje biomase. Nigde to u ovom zakonu nisam našao, tako da naši korisnici šuma i sopstvenici šuma mogu podizati šume sa kratkim periodom ophodnje za proizvodnju biomase, tako da ne vidim svrhu prihvatanja ovakvog amandmana.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Osvrnuo bih se na to šta su to u stvari privredne šume. Privredne šume su šume koje prvenstveno služe za trajnu proizvodnju drveta i drugih šumskih proizvoda. Tako da u samoj definiciji privrednih šuma je obuhvaćene su i šume sa kratkim periodom ophodnje kao i ostale.
Na 2.252.000 hektara u Srbiji je pod šumama, od toga za 1.700.000 hektara šuma su privredne šume, što znači da se za njih donose planska dokumenta, tj. osnove i godišnji planovi gazdovanja iz kojih naravno se vidi šta se planira i koja proizvodnja. Da li je to drvna masa od šuma sa kratkom ophodnjom ili nekih drugih. Zahvaljujem.
Izvinjavam se, samo da dopunim, da ne ostanem nedorečen.
U svom izlaganju malo pre sam rekao da nisam video u ovom Predlogu izmena i dopuna zakona nigde ograničavajući faktor za sopstvenike i korisnike šuma da ne proizvode šume sa kratkim periodom ophodnje. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, dragi građani Srbije, danas su pred nama izmene i dopune Zakona koji bliže uređuju oblast u šumarstvu.
Površine pod šumama u Srbiji obuhvataju 2.252.000 hektara, od kojih je veći deo, tj. 53%, u državnom vlasništvu, a 47% u privatnom vlasništvu. Procenat pošumljenosti Republike Srbije je trenutno negde oko 29,1%. Najveći deo površina pod šumama nalazi se u centralnoj Srbiji 37,6% pošumljenosti, nasuprot severnom delu naše zemlje, tj. AP Vojvodini, gde je ta pošumljenost tek negde nešto malo više iznad 7%.
Izmenama i dopunama Zakona o šumama dopunjuju se i unapređuju odredbe važećeg Zakona o šumama, a u okviru koga se otklanjaju uočeni nedostaci u periodu od 2010. godine, do današnjeg dana.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o šumama dopunjuje se definicija šuma koja, pored površine od pet ari, za kriterijum uvodi i minimalnu pokrivenost zemljišta krunama drveća od 30%.
Novi Zakon o javnoj svojini iz 2014. godine, u pogledu prava korišćenja državnih šuma, upućuje na odredbe posebnog zakona, a za šume to je upravo Zakon o šumama o kom danas raspravljamo, a koji se ovim pitanjem do sada nije bavio, pa je i to uneto u izmene i dopune Zakona o šumama, kako bi desetine hiljada hektara državnih šuma koje su bile u vlasništvu, npr. zadruga, koje više ne postoje itd, nemaju adekvatnu zaštitu, tako bi dobile korisnika koga će odrediti Vlada na predlog resornog ministarstva.
Zakonom se otklanja manjkavost prethodnog Zakona o šumama kojim je zanemareno postojeće stanje da u određenim slučajevima šumama u državnoj svojini gazduju javna preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a ne Vlada RS ili vlada autonomne pokrajine. U istom smislu, šumama u državnoj svojini mogu da gazduju i ustanove, kao što je šumarski fakultet i druge koje su gazdovale tim šumama i pre donošenja ovog zakona.
Uspostavlja se zakonski okvir i procedure za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda, s obzirom da je prilikom skorašnjih nepogoda poplave, klizišta, ledolomi, požari, uočeno da postojeća zakonska rešenja ne omogućavaju adekvatno reagovanje.
Pre svega se definiše pojam prirodne nepogode i omogućava adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica u slučaju velikih prirodnih nepogoda, a predlaže se i oslobađanje obaveze sopstvenika i korisnika šuma da u tim slučajevima plaćaju naknadu za korišćenje šuma, jer se u takvim situacijama ne može govoriti o korišćenju šuma već o iznuđenim radovima na sanaciji površina.
Sanacioni plan u slučajevima različitih oštećenja šuma, bilo da su to požari, klizišta, vetrolomi i snegolomi, zamenjuje u urgentnim situacijama osnove, programe gazdovanja i druga planska dokumenta, zbog potrebe da se što pre interveniše u oštećenim šumama.
Ono što je dobro je da se sanacioni plan donosi u roku od tri meseca od dana prestanka štetnog dejstva, jer je izuzetno dobro da se interveniše što pre na oštećenim površinama.
Kada sam već pomenuo naknadu za korišćenje šuma koja kod sopstvenika šuma iznosi 5%, a kod korisnika šuma 3% od korišćenja šuma, što je vrlo bitna izmena u ovim izmenama i dopunama Zakona u odnosu na postojeći zakon, gde je taj procenat od 3% za korisnike šuma bio od gazdovanja šumama. Gazdovanje šuma je mnogo širi pojam od korišćenja šuma, pa je stoga i naknada za korišćenje šuma koju su korisnici plaćali, bila znatno veća.
Prednost ovog zakona i pri obračunu naknada za korišćenje šuma, gde se kao osnovica za obračun uzima vrednost posečenog drveta na kamionskom putu, tj. privremenom šumskom stovarištu.
Koliko je problem prirodnih nepogoda značajan za šumarstvo i državu Srbiju u celini, svedoče i sledeći podaci. Opšte je poznato da je 2014. godina za šumske ekosisteme bila katastrofalna. Šume Srbije su razorene nezapamćenim poplavama i ledolomima. Srbija je u maju 2014. godine pogođena jakim i dugotrajnim kišama zbog kojih je došlo do izlivanja reka Save, Drine, Jadra, Morave, Kolubare, Mlave i Tamnave, a u višim planinskim područjima su nastale bujice i klizišta, što je u pogođenim regionima dovelo do značajnih šteta po šume i šumsku infrastrukturu na velikim površinama.
U toku zime 2014. godine došlo je do prodiranja izuzetno hladnih vazdušnih masa sa istoka i sa Karpata, uslovljavajući pojavu velikih naslaga leda na objektima infrastrukture i stablima šumskih drveća. Pod teretom leda, u šumskim ekosistemima, nastale su štete nesagledivih razmera u vidu ledoloma i ledoizvala na prostorima većeg dela istočne Srbije. Najveće štete su pretrpela šumska gazdinstva Kučevo, Boljevac, Despotovac, Kruševac i Niš, a o čemu je i ministarka malo pre govorila.
Novim Zakonom o šumama uvode se dopune odredaba koje uređuju mogućnost čiste seče i zakupa šuma i šumskog zemljišta, što omogućava rešavanje nagomilanih problema u odnosu na potrebe drugih sektora za korišćenja šumskog zemljišta. Poseban akcenat je stavljen na smanjenje bespravnih seča u odredbama kojima se definiše promet i kontrola drveta u prometu, kao i nadležnosti inspekcija i postupanja sudova u tom delu. Definiše se status čuvara šuma, kao službenog lica.
Ovim zakonom se uvodi pojam šumska oblast, kao prostorno planska celina, gazdovanja šuma za koji se donosi plan razvoja šuma koji obuhvata šume svih svojinskih oblika u okviru šumskih područja i šumama u nacionalnim parkovima. Ustanovljava se ukupno sedam šumskih oblasti sa definisanim šumskim područjima i nacionalnim parkovima koji ulaze u njihov sastav.
Zahvaljujem na pažnji. Srpska napredna stranka, u Danu za glasanje će podržati predložene izmene i dopune Zakona o šumama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, pa bih se na samom početku svog izlaganja osvrnuo na prirodne lepote koje karakterišu mestu odakle ja dolazim, a to je Bajina Bašta.

Direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, dr Etkin Klark, prilikom obilaska Nacionalnog parka Tara izjavio je sledeće: „Ja ovako zamišljam raj“. Nacionalni park Tara, Drinska regata, neponovljiva reka Drina, dva jezera Perućac i Zaovine, najkraća reka u Evropi Vrelo, čuvena kućica na steni, prelepi i nadaleko čuveni vidikovci, bogatstvo flore i faune, manastir Rača i mnogi drugi kulturni i istorijski spomenici su samo neke od atrakcija koje poseduje Bajina Bašta, a mogao bih da nabrajam još dugo.

Ovo nas, na kraju krajeva, i svrstava u jedno od najatraktivnijih destinacija u zemlji i daje nam za pravo da sebe nazivamo turističkom regijom. Nacionalni park Tara ustanovljen je 1981. godine i pokriva najveći deo planine Tare sa delom kanjona Drine i zauzima površinu od 19 hiljada i 200 hektara. U Nacionalnom parku Tara ima identifikovano preko hiljadu biljnih vrsta, među kojima počasno mesto zauzima kraljica svih endemita Evrope, a to je Pančićeva omorika. Šume pokrivaju 80% teritorije Nacionalnog parka Tara. U mnoštvu faune na Tari izdvajaju se mrki medved, divokoza, a naročito mesto zauzima endemit Pančićev skakavac. Tara predstavlja utočište za preko 130 vrsta ptica, dok u vodama Nacionalnog parka Tara živi 37 vrsta riba. Nacionalni park Tara ima bogatstvo, kulturno i istorijsko nasleđe i obiluje tragovima praistorije antičke, rimske i vizantijske kulture.

Drinska regata je najstarija manifestacija turističko rekreativnog karaktera na reci Drini, koja živi preko 20 godina, a organizuju se u spomen na drevnu tradiciju drinskih splavara. Drinska regata je centralna turističko rekreativna manifestacija, koja se trudi da ujedno i predstavi kompletnu turističku ponudu ovog kraja. Regata je najposećeniji događaj u zapadnoj Srbiji i centralna letnja manifestacija na vodi u zemlji, koja svake godine privlači sve veći i veći broj turista kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.

Reka Drina nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan Polja i posle 346 kilometara svog krivudavog toka uliva se u Savu. Po vodnim snagama Drina je na prvom mestu na Balkanskom poluostrvu, a po mišljenju mnogih i najlepša. Čista, bistra, moćna i darežljiva, Drina predstavlja pravi raj za ribolovce i zaljubljenike u prirodu. U mnoštvu ribljih vrsta koje nastanjuju vode ove lepotice, svakako se izdvajaju mladica i liplja.

Pravu atrakciju na reci Drini predstavlja sada već svetski poznata kućica na steni, za koju kažemo da je simbol našeg grada. Veliki broj svetskih putnika zna za ovu atrakciju i veoma rado je posećuje, kao i brojne filmske i tv ekipe.

Jezero Perućac je jedno od dva jezera koje upotpunjava turističku ponudu našeg kraja. Ovo jezero se u dužini od 52 kilometra pruža sve do Višegrada, Andrićeve na Drini ćuprije i Andrićgrada. Na ovom mestu nalazi se i fascinantan kanjon koji je treći po dubini u svetu. Za Perućac volimo da kažemo da je sportsko more, jer u toku letnje sezone prepun je turista željnih uživanja na vodi i u prirodi. Ribolov, vožnja čamcima, brodićima, vožnja kroz kanjon do Višegrada, sportovi na vodi, uređena pontonska plaža, samo su neke od letnjih aktivnosti na ovom mestu.

Nadomak jezera nalazi se i reka Vrelo, koja izvire iz masiva planine Tare i posle ovog kratkog toka uliva se u reku Drinu, zapravo se stropoštava sa prilične visine i pravi izuzetno lep vodopad. Tok ove rečice je dug tačno 365 metara, onoliko koliko godina ima dana. Upravo zbog toga je ova reka poznata kao reka godina.

Jezero Zaovine je još jedan dragulj ovog područja. Leži na nadmorskoj visini od 840 metara i predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane i sa jezerom Perućac je povezano tunelom. Ispod njega se nalazi pastrmski revir, jezerce Spajići, iznad koga je stanište omorike, gde ju je 1875. godine pronašao Josif Pančić.

Kada na sve pobrojano dodamo i urođeno gostoprimstvo lokalnih ljudi i našu tradicionalnu kuhinju, dolazimo do toga da ovo područje zaista jeste i zaslužuje da bude jedna od vodećih destinacija u zemlji. Međutim, u realnosti nikada nije sve kao u bajci, pa tako i kod nas postoji mnoštvo problema: dotrajala putna infrastruktura, manjak kvalitetnih smeštajnih objekata, veoma niska stopa naplate boravišne takse i odgovarajućih poreza, manjak kvalitetnih sadržaja, nedovoljno dobro funkcionisanje prekogranične saradnje u svrhu obavljanja turističke delatnosti, manjak lokalnih turističkih vodiča, nerešen status pojedinih velikih smeštajnih objekata.

U poslednje vreme postoje ipak značajni pomaci, jer je resorno ministarstvo prepoznalo Drinsku regatu i na tome, ministre sa saradnicima, želim da vam se zahvalim, jer ste ove godine zaista podržali tu našu manifestaciju. Uređen je i značajan deo puta na planini Tari, takođe ove godine. Neka od spornih pitanja će, nadamo se, biti rešena i ovim izmenama i dopunama zakona, ali će sigurno ostati i dosta nerešenih pitanja. Pitanje koje svakako treba ozbiljno razmotriti, jer je problem u svim turističkim mestima u Srbiji, jeste iznalaženje kvalitetnijeg modela za izdavanje privatnog smeštaja, kog dosta ima kod nas na planini Tari, odnosno za ubiranje poreza i taksi po tom osnovu.

Svakako, još jedna bitna stvar za nas je institucija lokalnog turističkog vodiča, koja i posle ovih izmena i dopuna zakona ostaje obesmišljena.

I pored velike potrebe za lokalnim vodičima, mi i dalje na teritoriji naše opštine imamo samo tri turistička vodiča sa nacionalnom licencom, a lokalnih turističkih vodiča nemamo. Zašto? Zato što postoji obaveza posedovanja nacionalne licence pre licence lokalnog vodiča do koje je prilično komplikovano i skupo doći, a koja je apsolutno nepotrebna za obavljanje funkcije lokalnog vodiča.

Nadamo se da ćemo kroz amandmane uspeti da postojeći Zakon poboljšamo i uočene nedostatke ispravimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Uvažena ministarsko, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, u okviru svog današnjeg izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, uz okviru Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Maja 2003. godine u Kijevu, na panevropskoj ministarskoj ekološkoj konferenciji, uvažavajući činjenicu da područje Karpata predstavlja jedno od posebnih vrednosti u srcu Evrope, ne samo blaga najvećeg područja netaknutih šuma, bogatstva prirode, lepote pejzaža, a stoga i ekoloških vrednosti, usvojena je od strane svih prisutnih delegacija, između ostalih i naše koja je prisustvovala, Karpatska konvencija.
Ona predstavlja nastavak i elaboraciju davno donesenog iz 1991. godine strateškog dokumenta tzv. Dogovora iz Dobrisa, tj. panevropske inicijative „Životna sredina za Evropu“, koju je inicirao tadašnji ministar ekologije Čehoslovačke gospodin Varvušek, upravo pripremajući osnove održivog i ujednačenog razvoja celokupnog kontinenta, ekološki, ali i socioekonomskog međusobno uslovljenog prostora.
Posle uspešno inicirane i sprovedene Konvencije o zaštiti područja Alpa, Karpatska konvencija, viđena kao nastavak i uspešna replikabilnost saradnje evropskih zemalja koje dele tako značajna dva evropska planinska masiva, koja su pored bogatstva biodiverziteta, značajna i u kontekstu globalne inicijative zaštite planinskih područja i resursa voda, kao jednog od najugroženijih današnjih razvojno-egzistencijalnih resursa čovečanstva.
Ovo područje, pored ekološkog, predstavlja i vrlo značajan ekonomski, kulturni i potencijalno rekreativni prostor kojeg dele nekoliko velikih evropskih država i njihovih naroda, sa posebno raznovrsnim i bogatim kulturnim tradicijama, ali još i značajnim tradicionalnim načinima življenja. Kao takvo, ovo područje predstavlja ogroman potencijal interregionalne saradnje, posebno jer se nalazi kao most na rubovima danas već proširene Evrope, a u funkcionalnom smislu, u budućnosti neophodne organske, ekološke i ekonomsko-kulturološke veze sa celinom kontinenta.
Ovo područje istovremeno je izvorište nekoliko velikih reka srednjeg i centralnog evropskog toka pa, kao takvo, neposredno utiče i na sprovođenje druge velike panevropske strategije vezane za Deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju Karpata i Dunavskog sliva, doneseno u Bukureštu 2001. godine.
Ova konvencija, pored pomenute podrške Evropske unije i moguće saradnje sa alpskim zemljama, u svojim osnovnim ciljevima i merama strateškog upravljanja i zaštite opredeljuje se za sprovođenje principa obazrivosti i zaštite, principa - zagađivač plaća, participacije javnosti i uključivanja tzv. stakelo holdera, prekograničnu saradnju, integrisano upravljanjem teritorijom, zemljištem i vodnim resursima, za principe programskih inicijativa i protokola, principe ekosistemskog pristupa.
Dodatna podrška obezbeđena je osnivanjem Sekretarijata Karpatske konvencije u Beču, sa kojim naša zemlja, preko UNEP-a, ima izuzetnu saradnju. Odluka vlada sedam zemalja potpisnica Karpatske konvencije doprineće kroz Protokol o šumama da se zaštiti najvredniji šumski kompleks u Evropi, koji uključuje najveće preostale prašume i prirodne šume van Rusije. Tako su ministri vlada Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke i Ukrajine potpisale Protokol o održivom upravljanju šumama Karpatske konvencije 27. maja 2011. godine na Trećoj konferenciji potpisnica Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata – Karpatska konvencija.
Cilj protokola je održivo upravljanje i zaštita karpatskih šuma, kao i identifikacija i zaštita prirodnih šuma, naročito onih netaknutih. Protokol takođe ima svrhu da održi ili poveća površinu pod šumama, a isto tako i da poboljša zaštitne funkcije šuma, kao što su sprečavanje poplava, klizišta i uopšte regulacija vodenih tokova.
U međunarodnoj godini šuma, vlade sedam karpatskih država obavezale su se da štite i očuvaju najveće šumsko blago Evrope, uključujući i najveće preostale oblasti prirodnih i netaknutih šuma na kontinentu izvan Rusije, a koje zahtevaju hitnu zaštitu. Veruje se da u karpatskim planinama postoji oko 300 hiljada hektara starih ili prašumskih kompleksa, to uključuje preko deset hiljada hektara veličanstvenih šuma breze u istočnoj Slovačkoj i zapadnoj Ukrajini, koje su uvrštene na UNESKO listu svetske baštine, kao i oblasti u južnim Karpatima, u Rumuniji, koje sačinjavaju evropsko najveće celovito šumsko područje.
Nažalost, mnoge od ovih oblasti se krče i šume se seku. Samo 18% od 250 hiljada hektara rumunskih starih šuma nalazi se u granicama zaštićenih područja. U Slovačkoj se samo 0,47% šuma može smatrati starim šumama, kako je pokazala temeljna terenska studija izvedena tokom 2010. godine. Pre izvođenja studije mislilo se da se za bar 2% šumskih terena može smatrati starim šumama. Za Srbiju još uvek ne postoje precizni podaci o površini teritorije na kojoj se nalaze stare šume, tj. prašume. Kompleksi starih šuma složeni su sistemi koji pružaju brojne koristi ljudima, a to obuhvata i bitne usluge kakve su regulacija lokalne klime, upravljanje vodama i zemljištem, kao i deponovanje ugljenika.
Protokol o šumama Karpatske konvencije objedinjuje veliki broj zakonskih mehanizama i političkih obaveza, uključujući i novo zakonodavstvo Evropske unije o nelegalnoj seči, kao i direktive Evropske unije o staništima i pticama, kako bi se povelo računa o gubitku tog šumskog blaga. Od suštinske je važnosti da se te obaveze sada primene i u praksi.
U strategiji razvoja šumarstva Republike Srbije jedan od važnih ciljeva je očuvanje i unapređenje biodiverziteta u šumskim područjima. Srbija je zemlja sa bogatim biodiverzitetom, posebno u šumskim ekosistemima i koncept održivog razvoja sektora šumarstva i održivog upravljanja šumama doprinosi očuvanju prirodnih bogatstava naše zemlje. Novo zakonodavstvo Evropske unije, koje se bavi problemom nelegalne seče, zahteva od zemalja članica Evropske unije da preduzmu posebne mere kako bi se nosile sa problemom nelegalne seče, koji je glavni problem u karpatskom regionu.
Jedna alatka za onlajn praćenje drvne građe, koju je osmislila rumunska agencija za šume „Romsilva“, može da podrži primenu Protokola o šumama i zakonodavstvo Evropske unije, a pruža i dobar primer za druge zemlje. Rumunija je takođe bila među pionirima u regionu Karpata, promovišući odgovorno upravljanje šumama, sa nekih dva miliona hektara šuma koji očekuju sertifikaciju Saveta za brigu o šumama.
Ovim zakonom o kome danas govorimo potvrđuje se protokol o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju i zaštitu održivom razvoju Karpata od izuzetnog je značaja za našu zemlju. Održivi turizam zasniva se na kriterijumima održivosti što znači da mora da bude dugoročna, ekološki podnošljiv, ekonomski održiv ali i etički i društveno pravičan u odnosu na lokalne zajednice. Strane se obavezuju da će preduzeti mere na promovisanju održivog razvoja u oblasti Karpata, na taj način donoseći korist lokalnom stanovništvu, a na osnovu izuzetne prirode, predela i kulturne baštine Karpata, kao i da će intenzivnije sarađivati na postizanju tih ciljeva.
Karpatska konvencija prihvata da su prirodna i kulturna baština u Karpatima, uključujući predele osnovne karakteristike turizma. U stvari, estetska vrednost planinskih predela igra ogromnu ulogu u njihovoj privlačnosti za turiste, a izuzetni karpatski resursi nesumnjivo pružaju mogućnosti za razvoj turizma. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj da promoviše prekograničnu saradnju kako bi se omogućio razvoj održivog turizma kao što su koordinirani ili zajednički planovi upravljanja prekograničnim ili pograničnim zaštićeni oblastima i drugim lokacijama od turističkog značaja.
Ovim zakonom o kome danas govorimo potvrđuje se i protokol o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i od izuzetnog je značaja za našu zemlju. U Danu za glasanje SNS će glasati za predložena zakonska rešenja. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Bogosavljević sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama objedinjena rasprava vezana za oblast zaštite životne sredine, a ja ću se u okviru svog izlaganja osvrnuti na izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona nalazimo u odredbi člana 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija unapređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine. Zakon o biocidnim proizvodima je usvojen 2009. godine u setu tzv. zelenih zakona i pretrpeo je izmene 2010. i 2011. godine i uveo je jedinstven sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.

Ovaj sistem uveden je u postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, a osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje prometa biocidnih proizvoda sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama.

Godine 2009. takođe je usvojen Zakon o hemikalijama, kada je i osnovana Agencija za hemikalije. Zakon o izmenama Zakona o hemikalijama iz 2012. godine izbrisana je nadležnost Agencije, odnosno propisano je da Agencija za hemikalije prestaje sa radom 29. septembra 2012. godine.

Pojedine odredbe Zakona o biocidnim proizvodima odnosile su se na rad Agencije za hemikalije koja je u međuvremenu ukinuta. Tako se razlozi za donošenje zakona sastoje u potrebi za usklađivanjem Zakona o biocidnim proizvodima sa drugim sistemskim zakonima, a kojima se uređuje budžetski sistem tj. Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije, a kojim se reguliše način uvođenja i propisivanja taksi, kao i njihova visina.

Cilj donošenja ovog zakona jeste usklađivanje sa Zakonom o hemikalijama, odnosno sa Odlukom o prestanku važenja Agencije za hemikalije i preuzimanjem nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Kao što smo mogli da vidimo u obrazloženju predlagača ovog zakona, za donošenje zakona data su objašnjenja osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, odnosno izvršeno je terminološko usaglašavanje sa poslednjim izmenama Zakona o hemikalijama i Odlukom o prestanku važenja Odluke o osnivanju Agencije za hemikalije. Brisane su i naknade koje su bile isključivi prihod Agencije za hemikalije.

Za sprovođenje ovog zakona, što je vrlo bitno, nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, već su u njemu obezbeđena sredstva za obavljanje poslova upravljanja biocidnim proizvodima. Efikasno obavljanje poslova u ovoj oblasti obezbeđeno je preuzimanjem poslova Agencije za hemikalije, sredstava za rad, kao i prelaskom zaposlenih na tim poslovima u Ministarstvo poljoprivrede i zaštite

životne sredine.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima ne dira se u suštinska rešenja data u Zakonu o biocidnim proizvodima, već se izmene prvenstveno odnose na promenu nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima.

Pored toga, umesto ranijih naknada koje su bile prihod Agencije za kemikalije, propisane su takse koje su prihod budžeta Republike Srbije, a neke od ranije utvrđenih naknada su ukinute. Ovim zakonom se ne odstupa od rešenja u evropskim propisima.

Važećim zakonom nije razgraničena nadležnost inspekcija za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije, veterinarske inspekcije, tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem biocidnim proizvodima. Takođe, prema postojećem zakonskom rešenju, predviđeno je da ova ministarstva sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, a u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Dosadašnja praksa ovog instituta pokazala je da je isti neefikasan zbog nepostojanja podele nadležnosti, te da zahteva preciznu podelu nadležnosti inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije. Radi vršenja nadzora nad primenom odredaba neophodno je postojanje zajedničkog tela radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona. Takođe, navedene inspekcije, u cilju adekvatne i efikasne kontrole nad primenom propisanih odredbi, moraju proći zajedničku obuku.

Imajući u vidu da su naknade propisane ovim zakonom bile prihod Agencije za hemikalije, potrebno je radi usaglašavanja sa činjenicom da je ukinuta Agencija za hemikalije, kao i radi usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o biocidnim proizvodima, izbrisati naknade i umesto njih propisati takse koje su prihod budžeta Republike Srbije. S tim u vezi zakon će imati pozitivan uticaj na samostalnost obavljanja poslova upravljanja biocidnim proizvodima, a preko organizacionih oblika državne uprave na koje se primenjuje Zakon o državnoj upravi bez poveravanja poslova državne uprave drugim pravnim licima, javnim agencijama.

Rad inspekcijskih službi, inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije, u vršenju inspekcijskog nadzora, razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Imajući u vidu da se ukidanjem naknada, koje su bile prihod Agencije za hemikalije i propisivanjem taksi koje su prihod budžeta Republike Srbije, sam budžet rasterećuje tako što deo troškova upravljanja biocidnim proizvodima snose lica koja od stavljanja u promet biocidnih proizvoda ostvaruju dobit. Projekcija očekivanih prihoda po ovom osnovu zavisiće od, kako od visine takse, u vezi sa sprovođenjem Zakona o biocidnim proizvodima, koje će biti propisane, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i broja ovih zahteva.

Primena ovog zakona ne izaziva dodatne troškove građanima, privredi, posebno malim i srednjim privrednim društvima, jer ne uvodi nove obaveze u odnosu na obaveze koje su propisane važećim Zakonom o biocidnim proizvodima. Pored toga, u nekim postupcima, za koje je ranije bilo predviđeno plaćanje naknade ovim zakonom, one se brišu, tako da se ovim zakonom vrši smanjenje finansijskog opterećenja pravnih subjekata koji se bave proizvodnjom, odnosno prometom biocidnih proizvoda.

Efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene, jer se njegovim donošenjem obezbeđuje neophodno sistemsko, pravno i institucionalno usklađivanje sa ranije donetim propisima, odnosno delotvornije, racionalnije i ekonomičnije zadovoljavanje svrhe obavljanja poslova državne uprave, odnosno vršenja javnih ovlašćenja koje je do sada imala Agencija za hemikalije.

Kao što je ranije već pomenuto, javna rasprava o ovom zakonu nije sprovedena, imajući u vidu da se ovim zakonom vrši samo usklađivanje sa relevantnim sistemskim zakonima - Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i Zakonom o budžetskom sistemu.

Takođe, šta predlažu izmene i dopune ovog zakona, to je donošenje po hitnom postupku i u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine, a imajući u vidu da bi nedonošenjem zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po efikasan rad organa i organizacija na poslovima upravljanja biocidnim proizvodima, a time i da domaću privredu dovede u nekonkurentan položaj u odnosu na države EU.

Imajući u vidu da je osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima Agencija za hemikalije bila ovlašćenja za sprovođenje ovog zakona, a da je ona prestala sa radom 29. septembra 2012. godine, te se na ovaj način obezbeđuju zakonodavni, organizacioni, institucionalni i drugi uslovi neophodni za funkcionisanje sistema upravljanja biocidnim proizvodima u Republici Srbiji.

Iz priloženog se mogu zaključiti uštede u budžetu Republike Srbije, ukidanje Agencije za hemikalije, ali i novi priliv po osnovu plaćanja taksi, tako da ovom prilikom pohvaljujem rad resornog ministarstva.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj predlog, kako ovaj, tako i ova druga dva zakona iz oblasti životne sredine. Zahvaljujem.