Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri. Predsedniče Vlade, dobro je što ste danas baš vi ovde. Želim da postavim jedno pitanje vama, a drugo se odnosi na predsednicu Skupštine. Videćemo da li gospođa Čomić može da odgovori ili će da joj prosledi pitanje.
U svakom slučaju, prvo pitanje glasi – gospodine predsedniče Vlade, ko je doneo odluku i kad da oficiri Vojske Republike Srbije učestvuju u vojno-tehničkoj vežbi NATO-a u Gruziji, i to u komandnom štabu te vežbe, i to na granicama sa Rusijom, sa državom koja je, inače, protiv održavanja tih vežbi i prestala je u ovom trenutku ponovo razgovore sa NATO o mnogim pitanjima upravo zbog te vežbe i zbog tih pitanja, i to u danima kada se hvalimo kako nas Rusija sada ponovo podržava ispred suda u Hagu u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije?
Da li će neko, barem za najavu, za uopšte razmišljanje o tome da tamo pošalje naše oficire, snositi odgovornost?
Odgovorni ste najviše vi, bez obzira na to što se možda ne osećate odgovornim, što bih razumeo s obzirom na to kako se ponaša ova vlada, ali najviše ste odgovorni vi, pa onda posle vas, naravno, i ministar odbrane i predsednik države, a naročito ako se slučajno dogodi da se neko tamo i pojavi. Pitanja vezana za Narodnu skupštinu, tj. za predsednicu. Poznato je da, kao predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić- Dejanović ima dvostruka merila, jedna za većinu, a druga za nas iz poslaničke manjine, tj. iz opozicije.
Poznato da ovu skupštinu kontroliše Vlada, umesto da Skupština kontroliše Vladu. Poznato je da mesecima nakon isteka ustavnog roka niko živi nema pojma koliko još zakona treba usaglasiti sa najvišim aktom države. Predsednica Skupštine ne zakazuje ni Odbor za ustavna pitanja koji bi se time bavio. Kada će doći na dnevni red statut Vojvodine? Dokazali smo da je predsednica pokušala da prekrši član 107. Ustava Republike Srbije i da brojne zakone koje je poslanička grupa DSS predložila skine iz procedure.
Od narodnih poslanika opozicije i od javnosti Srbije predsednica Skupštine pokušava da prikrije kako se u Skupštini troše pare građana Srbije. Ovo je treći budžet za šest meseci koji usvajamo. Umesto da znamo o čemu glasamo, očigledno da ponovo iza knjigovodstvenih klasifikacija pokušava da se sakrije nešto što je bitno. Pogledajte na šta liči budžet Narodne skupštine Republike Srbije koji nam je predložen, ovo je sve što može da se vidi.
U vreme krize su predviđene nagrade za zaposlene, usluge po ugovoru 55 miliona dinara, mašine i oprema 63 miliona, zgrade i građevinski objekti 55 miliona. Nismo pronašli nijednu stavku po kojoj sekretarica predsednice Skupštine treba da dolazi na posao skupštinskim automobilom. Automobil tablica BG 02-03 je, recimo, 3. aprila 2009. godine sa Vidikovca krenuo u 8.30 časova sa sekretaricom predsednice Narodne skupštine.
Meni je drago da ovo sluša ministarka finansija. Umesto demagoških priča o uštedama obaveštavate nas još u nekim vašim obrazloženjima, evo u ekonomskoj klasifikaciji 423, da postoje i usluge izrade presklipinga. Mi ga nikad nismo dobili. Dobijamo one novine, preskliping ne.
Mi smo vam dostavili valjan predlog mera i molimo vas da nam dostavite planirane troškove za 2009. godinu za budžet Skupštine, ali po svim ekonomskim klasifikacijama. Neophodno je da to bude pre početka rasprave o budžetu, da bismo kvalifikovano mogli da raspravljamo o tom aktu, a naravno i da uzmete u obzir naš predlog mera koje smo dali za uštede u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar nije tu, možda je ovo promaklo, ali mislim da je logično bilo da se ovaj amandman prihvati, a obrazložiću i daću primer zašto.
U članu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, u članu 30. stav 1, stoji da privredni ribolov na ribarskom području može da obavlja privredno društvo ili preduzetnik, a onda dalje ide – koji ispunjava uslove. Naš amandman predviđa da član treba da glasi: ''Privredni ribolov na ribarskom području može da obavlja privredno društvo i drugo pravno lice'', a ne preduzetnik, ''koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom''.
Mogu da kažem, u obrazloženju, tako smo i napisali, da je pravilnije koristiti termin ''drugo pravno lice'', nego termin ''preduzetnik'', jer je širi pojam, a daću vam i primer. Imate ekološka udruženja koja su grupa građana i koja održavaju i poribljuju određena mesta, zatim vrše ribarstvo i prodaju tu ribu, održavaju i imaju pravo to da rade. Na taj način se finansiraju kao grupa građana, do sada je bar to rađeno. Mislimo da je mnogo pravilnije da stoji – drugo pravno lice, jer na taj način i druga udruženja, poput tih ekoloških društava, kojih zaista ima u Srbiji dosta, predviđamo planom. Ovo je mnogo preciznije i bolje. Mislim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti. Dalje je na Ministarstvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz DSS-a podržavamo ovaj amandman. Potpuno je logičan, naročito zbog vremena u kome se nalazimo. Podržavam i ono što je kolega rekao, krajnje je neodgovorno u današnje vreme formirati još jednu agenciju, mislim da je 104,  neka bude i da je 102. ili 105, mnogo ih je. U svakom slučaju, rad tih agencija treba preispitati. Amandmanima ćemo predložiti određene stvari vezane za rad agencija i fondova, o tom potom, videće se od petka, kada krene rasprava.
Smatramo da je ova vlada nesposobna, ovo je još jedan od dokaza, da se izbori sa svetskom ekonomskom krizom i ovakvi potezi Vlade govore sve ono što smo govorili još jesenas, da ona nema odgovore na izazove koje nosi svetska ekonomska kriza. Prvo je govorila da se kriza neće ni desiti u Srbiji, potom, da ćemo, kao što je Milošević govorio 90-tih, krizu iskoristiti za napredak Srbije, a sada, umesto da se donose mere i da se popravlja privredni ambijent, da se razmišlja o privredi i ekonomiji Srbije, razmišlja se samo o prihodnoj i rashodnoj strani budžeta.
Samo se o tome govori. Samo se na osnovu toga radi, kao da je republički budžet sve što se tiče ekonomije u zemlji, kao da ekonomija nije mnogo više od državnog i republičkog budžeta. Zbog toga ova vlada državu vodi, pravi ambijent s kojim će se Srbija vrlo brzo, nažalost, s ovom vladom, naći u još težoj situaciji.
Desetine hiljada radnika gubi posao. Imamo podatke, zvanično objavljene od Vlade, o broju zatvorenih preduzeća i o broju zatvorenih samostalnih radnji do sredine aprila, kao i o broju blokiranih firmi – preko 60.000 u ovom trenutku u Srbiji. Brojem ljudi koji gube posao se manipuliše, ali kad uzmemo podatke o broju zatvorenih i blokiranih firmi, možemo doći do mnogo tačnije cifre od one koju objavljuje tržište rada.
Jedino rešenje za ovu zemlju, to se pokazuje i u ovakvim predlozima, kao i u onome o čemu ćemo početi da raspravljamo u petak, to su vanredni parlamentarni izbori i da ovu državu počnu da vode oni koji bolje shvataju u kakvoj smo situaciji, a to smo pokazivali još u septembru-oktobru, kada smo govorili šta će zemlju zadesiti, dok su drugi govorili da ništa od toga neće biti i da se ništa tako neće dogoditi, dok su nam se smejali, nazivali nas populistima. Sada se dešava jedna druga slika u odnosu na septembar i oktobar, tako da bi bilo najbolje da ova vlada što pre podnese ostavku i prestane da maltretira građane Srbije. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 27, koji se odnosi na one koji predsedavaju; zatim, članu 61. koji se odnosi na Odbor za zaštitu životne sredine, kao i na član 77, koji reguliše sazivanje sednice odbora, sa molbom, mada bi trebalo da bude i zahtev, zbog hitnosti slučaja.
Ovih dana smo govorili o ekologiji, da se što pre zakaže sednica Odbora, da li predsedavajuća, predsednik Skupštine, znam da nije tu, ne vidim predsednika Odbora za zaštitu životne sredine. Naime, u ataru sela Radinac, u jednom velikom kanalu koji se uliva u Moravu, pa ta voda ide i u Dunav, pomor je ribe. U taj kanal samo ''Ju-es stil" pušta ili železara, o tome sam govorio, svoje otpadne vode.
Ovde je izbegavano da se spomene ''Ju-es stil" danima, kada je bila rasprava o ekologiji. Pričali smo o našim industrijskim postrojenjima, u našem vlasništvu, a ne tamo gde je američki kapital. Tvrdio sam da su oni veći zagađivači nego što su zagađivači firme koje se nalaze u Pančevu. Treba da ulože 50 miliona dolara i ništa se ne dešava po tom pitanju. Mislim da je hitnost sednice Odbora za zaštitu životne sredine neophodna.

Naravno da želim, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, počeo bih svoje izlaganje tamo gde je otprilike uvažena koleginica Elvira Kovač završila. Naime, imam primedbu na objašnjenje koje smo upravo videli kroz medije i često koriste to, naročito za ovaj set zakona koji smo juče imali na dnevnom redu, a evo, sada imamo ratifikacije ovih sporazuma, međunarodne konvencije i ugovori, neki imaju veze sa jučerašnjom raspravom, neki nemaju, neki su stavljeni u objedinjenu raspravu a radi se o sasvim drugim temama, poput sporta ili nekih drugih konvencija.
Ali, u svakom slučaju, mislim da je pogrešno navoditi objašnjenje, koje je išlo pre svega u elektronske medije, tu je prednjačio Javni servis RTS, koje su davali ljudi koji pripadaju vladajućoj većini u Srbiji, ograđujem se tu što se tiče ministra, njega nisam čuo, mada sam se trudio da čujem da tako nešto izgovori, međutim, nije izgovorio, da je za donošenje ovih zakona glavni argument evropske integracije i približavanje Srbije EU.
Smatram da je potvrđivanje ovih konvencija i donošenje ovih zakona pre svega naša potreba radi dostizanje svetskih standarda. U nekim oblastima, recimo, kada pričamo o Kjoto protokolu to je mnogo šire nego što je EU, ali mislim da je to pre svega potreba naših građana, naše države, životne sredine, flore i faune, gradova, sredine u kojoj živimo. Ako hoćemo da se ovi zakoni primenjuju nije bitno da ih samo donesemo, jer neće nas donošenje tih zakona približiti EU. Mi smo ih sada dobili i donećemo ih, pretpostavljam da će većina i izglasati ove zakone, ali i kada budu izglasani EU će gledati, gospodo, koji tako žurite u EU, da li ih mi primenjujemo, kojim kapacitetom ih primenjujemo ili je to mrtvo slovo na papiru.
Ne može se ući u EU tako što ćemo samo doneti ne znam koliko stotina zakona, misleći da ćemo biti deo EU. Ne, mi moramo po svim standardima da budemo takvi i u tome jeste razlika između DSS i ove vladajuće većine. To sam više puta rekao. Mi uvek govorimo da se EU postaje, a u EU se ne ide. Dobro, na tim razlikama ćemo i dalje graditi argumente kojima ćemo se takmičiti, nadam se politički, a ne sukobiti, jer mi nikada nismo bili za sukobe, nego uvek za konkurenciju.
Ja ću se osvrnuti najviše na Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Ta konvencija koja je doneta 1997. godine, mi smo država članica konvencije od 1. juna 2001. godine, a Kjoto protokola od 17. januara 2008. godine; dakle, od pre nekih godinu i po dana ili godinu i nešto, oni koji su bili poslanici u prošlom sazivu treba da se sećaju da smo o tome raspravljali u onoj drugoj sali Parlamenta.
Ne bi se toliko o ovome raspravljalo, jer se ovaj amandman odnosi kao što smo čuli i na Belorusiju, znači, menja se u okviru Kjoto protokola status Belorusije. Interesantno, i meni je drago, tada sam govorio a i sada kažem da je Srbija ušla u red globalno odgovornih država, među kojima je i Rusija, kao što vidimo i Belorusija, među kojima je EU kompletna, koja inače i vodi jednu veliku akciju već godinama unazad za zaštitu životne sredine i odbranu ekologije u svetu.
Inače, nedavno je predsednik Belorusije bio u Srbiji, svi znamo da je gospodin Lukašenko bio na Kopaoniku. Nažalost, u isto vreme je bio i predsednik države Srbije na Kopaoniku a sa njim se nije sreo. Poslao mu je predstavnike Vlade, ali je izbegao da se sretne sa predsednikom jedne tako velike države, ne znam zašto?! Da li možda misli da bi mu zamerili to viđenje sa Lukašenkom oni koji su globalno neodgovorni?
Da li je potrebno da nam oni koji su globalno neodgovorni budu veći prijatelji i da sa njima sarađujemo na svaki mogući način, bez imalo dostojanstva, koje bi trebalo da ima ova država i njena vlast, a zna se koja je država globalno najneodgovornija po ovom pitanju, to su SAD. One su te koje najviše smetnje prave za primenu Kjoto protokola, takođe, najviše problema prave i po pitanju ozonske rupe, ozonskog omotača i godinama uporno odbijaju, a vidim, vi nam ovih dana delite i knjige jednog njihovog bivšeg potpredsednika na tu temu, da pomognu svetu.
Pričamo o problemima koje imamo i u Srbiji. Osvrnuću se na dva problema koja imamo. Prvo, što se tiče ekologije, a vezano za tu globalno neodgovornu državu, SAD, problem je nastao 1999. godine nasilničkim, nepravnim, necivilizacijskim bombardovanjem na Srbiju i s tim u vezi pročitaću vam nekoliko rečenica, koje bi trebalo da svi dobro saslušate. Šta je tada rekao Džejmi Šej, inače portparol NATO pakta, ovih dana je to aktuelna tema, vidim juče "Poligraf", danas "Kažiprst", priča se samo o tome šta treba Srbija da radi okružena zemljama NATO pakta i zašto da ostane vojno neutralna.
Evo šta je tada rekao Džejmi Šej, čisto da potvrdimo i tu priču – Srbe treba spokojno bombardovati, sve će se to brzo zaboraviti. Engleski žuti list "San", pišući dodaje – gađajte ih kao pse! Zato su upotrebili uranijum, materiju čiji je poluživot četiri i po milijarde godina, praktično je večan.
Izuzev biološkog oružja, primenili su i sve ostalo čime raspolaže savremena civilizacija – hemijsko, konvencionalno i nuklearno naoružanje, a upravo su hteli da njihova municija deluje najmanje trojako, kombinovano, kumulativno i sinergijski, baš kao što je i njihovo trojstvo beščašća: pohlepa, profit i prestiž. Sebi su namenili prestiž, a Srbiji eutanaziju i leševe.
Danas, 10 godina posle, kao neposredna posledica, u Srbiji je potpuno promenjena slika rađanja, obolevanja i umiranja. Samo se od raka umire gotovo dva puta više. Neplodni brakovi, spontani pobačaji, mrtvorođena deca, deca rođena sa teškim manama.
Srpske naučne institucije su našle velike količine uranijuma i brojnih hemikalijama u biljkama, životinjama, domaćim i divljim, vodi, vazduhu i u ljudima Srbije. Genetičke promene najtipičnije i najvažnije za ove posledice su najmanje 10 puta brojnije nego što je do sada bilo poznato, a utvrđene su nepune tri godine posle prestanka bombardovanja, jer bombardovanje je prestalo, ali agresija na Srbiju i dan-danas traje.
Zbog svega ovoga, mnogi budući Srbi neće stići jer su ubijeni pre rođenja, čak i pre začeća, pošto su im majke sterilisali.
Na ovim rečima bih zahvalio dr Radomiru Kovačeviću.
Svi mi treba da se zamislimo nad ovim i nad tim što se Srbiji desilo. Kada će i na koji način će Srbija da ublaži posledice ovoga ako nemamo pravi odnos prema tome šta nam se dogodilo pre 10 godina.
Drugo, imamo i ovaj primer. Dolazim iz grada Smedereva. Video sam u jednoj situaciji da je ministar pohvalio malopre kritikovanog gradonačelnika. Reći ću da je to jedan neodgovoran i nesposoban čovek, vezano za privatizaciju "Sartida". Podsetiću vas da se to dogodilo nepunih mesec dana posle ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića, nekako na brzinu.
U to vreme Vlada koja nije imala legitimitet, jer ko je glasao da Zoran Živković bude predsednik Vlade, prebacila je postupak kroz stečajnu prodaju "Sartida" i to ne preko nadležnog Privrednog u Požarevcu, nego preko suda u Beogradu, dakle, prebacila je čak i tu nadležnost na brzinu. U vanrednom stanju, u ratnom stanju je prodat "Sartid" JU-ES ''stilu'' iz Amerike. Šta se posle toga dogodilo?
JU-ES.''stil'' nije ulagao novac, barem ne onoliko koliko se očekivalo, samo je pokrenuo ono što je ranije Srbija napravila. Ta druga visoka peć je bila tu. Gospoda socijalisti to znaju, mogu da pitaju gospodina Duška Matkovića da li je bilo tako ili ne, samo što tada nije bilo obrtnih sredstava, bile su sankcije, ali ću reći još neke stvari koje ljudi ne znaju.
Ta ''železara'' je 90-tih godina probijala sankcije. Izvozila je lim kompaniji "Duferko" u Italiji. Dobijala je kreditne aranžmane od ''Austrija banke''. Najveći njeni poverioci, tj. kome je najviše dugovala su bile, interesantno, baš ove četiri banke, koje su nekako u isto vreme bile i likvidirane. O tome sam nekada zajedno pričao sa gospodom iz SPS u prvoj polovini ove decenije, ali nekako zaćutaše u poslednje vreme, ne govore o tim stvarima.
Merne stanice koje je kupila država Srbija, prve su došle u Smederevo, a ne u Pančevo. Interesantno je to da se juče pričalo o Pančevu, o Vrbasu, pričalo se o sredinama gde problem pravi naša privreda, naši privrednici, stari nasleđeni problemi, ali se nije pričalo o tome gde nam problem prave Amerikanci, a prave nam u JU-ES ''stilu". Kompletno su pokrenuli ono što smo mi napravili ranije, obe visoke peći stavili u pogon, valjaonice, čeličanu, sve, to je tačno, to su uradili, a onda su nam uništili putnu infrastrukturu, koriste staru luku, ne prave novu luku, a tvrdim da zemljište pored kovinskog mosta za novu luku više vredi nego što su platili ''Železaru''. Ne prave kolosek do ''Železare'' i zagađuju izuzetno Smederevo, naročito tri sela – Radinac, Ranovo i Ralju okolo.
Gospodine ministre, 50 miliona dolara koje ste spomenuli sa nesposobnim gradonačelnikom Umićevićem, tu priču slušamo od Amerikanaca od 2004-2005. godine, ulaganja u zaštitu životne sredine. Ništa od tog nema, neće biti ni sada, jer vaš gradonačelnik ima privatne poslove sa kompanijom JU-ES "stil". Njegova privatna firma radi u okviru te kompanije i kao što je zaustavio izgradnju regionalne deponije, kada su se dva grada, i jedna opština dogovorili, sve uredili, pripremili sa Vladom, gde je vaša stranka učestvovala, tada ste bili predsednik Skupštine, on je sada sve to srušio i nema pametno rešenje za to. Dobili ste sada i podatke iz SRS, molim vas, proverite.
Želim da kažem još jednu stvar. Moramo da budemo odgovorniji prema nama samima. Moramo na bolji način da se odnosimo prema ovim pitanjima i problemima. Moramo ovo da radimo zbog nas samih, a ne zbog ubrzanog približavanja EU. Neće ona nikud, tu je, dajte da napravimo državu, da budemo jaki kao jedna Češka, koja, maltene, ne oseća ekonomsku krizu. Dajte da radimo na našim standardima, dajte da radimo na onome što su naši potencijali, a ne da gubimo vreme u nekoj besmislenoj trci za nečim što nam, kako čujemo, i ovako i onako, odlažu stalno za sledeće desetleće, pa za sledeće desetleće.
Još jednom ponavljam, treba potvrditi i treba glasati za sve ove konvencije, a između ostalog i za ovu konvenciju o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola, ali kada se izglasaju ovi zakoni treba ih i primeniti.
Ništa neće značiti ako ih ne primenimo i to ne selektivno, ne samo Bački kanal, a ćutati Amerikancima zato što truju jedan grad od 120 hiljada stanovnika. Ako čistimo Bački kanal, moraju i oni već jednom da ulože tih 50 miliona dolara da bi ''Železara'' prestala da truje ove građane. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da u ime Poslaničke grupe DSS protestujem zbog ovih nekoliko, rekao bih, neradnih dana koje smo imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a razlog tome je nesposobna vladajuće većina. Govorili smo u više navrata da zbog nesposobnosti i neorganizovanosti vladajuće većine ova Skupština ne funkcioniše na pravi način. Juče smo zbog toga protestovali, govorili smo da očigledno niste spremili sve što je potrebno da ovde radimo u uslovima u kojima je normalno da Narodna skupština radi i funkcioniše i danas je ovo dokaz, evo, izgubili smo sat i nešto vremena zbog sistema, slabo se čujemo, sa govornice je očigledno bolje, ali videćemo kako će dalje biti.

Ministar se juče obraća Narodnoj skupštini sedeći, nije bitno o bilo kom zakonu da je govorio, a posebno o ovom zakonu o kojem je govorio, to je po meni poniženje za Narodnu skupštinu. Pokažite mi parlament u Evropi u kome se to tako radi, u kome se ministar sedeći obraća Narodnoj skupštini.

Pitanja koja želim da postavim upućena su čoveku koji ima nekoliko funkcija, zove se Ivica Dačić, postavljam mu pitanje, recimo, kao ministru policije, mada je on i potpredsednik Vlade, prvi zamenik u Vladi. Pitam, kada će biti završena istraga u slučaju Panić?

Mi smo upozoravali sa skupštinske govornice, govorili smo da se preko toga ne sme preći, pozivali smo vas, kolege iz vladajuće većine, da nam pomognu, govorili smo da se ne sme prećutati to što je čovek poginuo na ulicama Beograda od policijske čizme. Govorili smo da se mora utvrditi, nažalost, neki od naših kolega su pristali da se formira tzv. komisija koja, evo, do dana današnjeg u Ministarstvu nije završila posao. I tada sam sa skupštinske govornice rekao da se komisije formiraju, po starom komunističkom običaju, samo zbog toga da ništa ne bi bilo rešeno.

U jednom intervju, ministar je doslovno rekao – da policajac koji je šutnuo Panića nije ima nameru da ga ubije. Taj intervju čuvam i čekam da se ministar pojavi na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, da mu postavim to isto pitanje. Drugim rečima, ministar zna o kom policajcu se radi, pa čak i na neki način sam presuđuje.

Da smo rešili pitanje Panića, možda se ne bi, u stvari ubeđen sam, dogodilo i to da pogine mladić Zarić na ulicama Beograda. Ministar kaže da je on u policiji tek osam meseci i da ne može sve da dovede u red. Podsetiću ga da pre nego što je on postao ministar, niko nije bio ubijen na ulicama Srbije na takav način. Bilo je veoma malo slučajeva, ali samo u odbrani, kada je neko iz vatrenog oružja pucao na policajce, ali da policajac usmrti građanina, civila, na način kako je u ova dva slučaja, to se nikada nije dogodilo. Ako bismo čekali da on bude četiri godine ministar, vi sami izračunajte koliki bi to procenat bio i koji broj ljudi, na osnovu proseka koji je do sada. Znači, neko za ovo mora da odgovara.

Dakle, dokle je stigla istraga, pre svega, u slučaju Panić, još malo pa će biti godinu dana? Na to pitanje odgovor očekujem vrlo brzo. Kada će biti podignuta optužnica?

Nataša Kandić namigne, pet policajaca bude uhapšeno i optužnica se sprema. Šta je sa slučajem Panić, ponavljam po ko zna koji put. Da li se mi to vraćamo u 90-te? Šta se dešava sa srpskom policijom?

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pet minuta.)

Zahvaljujem.

I ovaj amandman, kao i amandmani koje je podnela DSS, a zbog ovog neustavnog Poslovnika, postavlja se pitanje da li ćemo uopšte i moći, jer recimo, prvi naš naredni amandman je tek od člana 13, i da raspravljamo i da govorimo o amandmanima koje smo podneli, ne da bismo ovde pričali, nego da bismo popravili jedan veoma loš Predlog zakona, ako je to uopšte i moguće učiniti.
Čitav ovaj predlog zakona u stvari i njegovo donošenje je obesmislila ova nesposobna Vlada Republike Srbije samim onim prvo podnošenjem, pa povlačenjem, pa nekom vrstom javne prepirke i rasprave. Malopre smo čuli od koleginice Milice Vojić-Marković, umesto da se primenjuje Zakon o zaštiti od diskriminacije osoba sa invaliditetom, mi sad donosimo jedan novi zakon koji je navodno potrebno doneti zbog šengen liste.
U suštini čitava rasprava koju vidimo i u javnosti, iako poslanici pokušavaju da je ne predstave tako, barem poslanici koji govore, a to su poslanici opozicije, a ne vladajuće većine, svela se u stvari na javno izražavanje jedne male grupe, inače nekadašnji rok bend Familija je to zvao mala grupa pedera, jednog dela populacije koji sebe nazivaju homoseksualcima.
Ali, samo jedan mali deo njih u stvari se zalaže i sve se svodi na to da prvo gurnu nogu u vrata što su uspeli ovim zakonom, da otvore to neko svoje zalaganje, a posle će doći na red, čim im se malo odškrinu vrata, i predlozi da mogu da stupaju u brak, da usvajaju decu itd.
Sve se svodi u stvari na njihovu želju da se u Srbiju organizuju, barem u Beogradu i Novom Sadu, gej parade, a da policija ima obavezu da ih štiti, a i da oni koji iznesu svoje mišljenje protiv toga budu upozoreni da je to diskriminacija i da ne bi trebalo tako da rade.
Zamislite da pravimo strejt parade po Srbiji, zamislite da pravimo parade onih koji su normalni. Naravno da se to neće dogoditi, jer normalni ljudi to neće da rade, to rade oni koji su poremećeni. Je l' tako, doktore? Tačno je, Svetska zdravstvena organizacija je rekla da nije bolest, ali je rekla da je i poremećaj. Zamislite sad da se pravi strejt parada, na šta bi to ličilo? To ruši sve moralne norme u Srbiji. To ruši ono što je tradicija srpskog naroda, ono što je srpska država.
Vi to radite iovako ionako na svakom koraku. Zbog toga moramo što pre i da vas srušimo sa vlasti, jer vi bukvalno zemlju vodite u bankrot, razarate je u svim segmentima društva i, što je najgore, razarate ono što je tradicija, istorija, kultura, moralne vrednosti srpskog naroda ovakvim predlozima. Zašto bismo pristali svi, ogromna većina ovog naroda koji je normalan na takvo javno predstavljanje skaradnosti, gadosti, ružnoće, nemorala, poremećaja? Neka to rade u privatnosti u svojim domovima, niko nema ništa protiv. Ni na koji način neće biti diskriminisani, ali zašto predstavljanje u javnosti?
Već je ovde rečeno, više su u Srbiji ugrožena prava invalida, više su u Srbiji ugrožena prava žena, Roma, žena, ponavljam. Protiv toga, već duže vreme govorimo, bori se Odbor za ravnopravnost polova. Ništa se ne menja.
Pogledate medije. Vi ih kontrolišete. Pogledajte štampane medije. Pogledajte dnevnu štampu. Pogledajte žutu štampu. Pogledajte nedeljnike. U svakom ćete naći, ako ne svakog dana, barem jednom nedeljno vic o plavušama. Šta treba, da se napravi udruženje plavuša da bi se zaštitile? Zar nisu diskriminisane na taj način? Niko na to ne reaguje. Nikada nije izašao niko od vas da se pobuni za to.
Pogledajte sledeći slučaj. Pisala nam je žena koja se zove Marija Milatović. Ona je inače profesionalni pilot. Javno preduzeće JAT Ervejz već duže vreme neće da je primi na posao. Direktor je, koliko znam, iz SPO, savremena evropska desnica, nisu u IPP-u. Žena ne može nikako da se zaposli, a sposobna, hrabra žena. Žena koja je završila ovo zanimanje, koje nije jednostavno završiti, nema šanse da se zaposli. A postoji, ako niste znali, i Udruženje žena letača Srbije. Znači, pokušavaju žene, bore se, govore, ali nikako da dođu na red. Zašto ovaj zakon mora da se usvoji? Kipar ga nema, a u EU je. Kakvi su to aršini?
Imam jedan predlog. Evo, svi zakoni koji su potrebni da uđemo u vizni režim, dajte ih na jednoj sednici, i da brzo prođu, ali prvo da dođe Boris Tadić ovde i da se zakune da neće potpisati sporazum o viznom režimu ako ne važi za celu državu Srbiju, ako ne važi i za one poslanike koji su sa Kosova, ako ne važi za mog prijatelja Marka Jakšića, ako ne važi za 120.000 Srba koji žive na KiM, ako ne važi za sve građane Srbije, pa i Albance, pripadnike albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji, tj. na teritoriji južne pokrajine KiM.
Evo, nijedan amandman neću podneti. Ako je to obaveza, izvolite, dajte sve te zakone da ih izglasamo, da ne pričamo o njima, ali gospodin Tadić da se zakune da neće potpisati ako ne važi... (isključen mikrofon).

Kolega Novakoviću, mora replika, direktno sam pomenut. Mislim, ispada da se mi iz DSS... (Zoran Krasić, sa mesta: Da li to vi mene pominjete?) da, gospodine Krasiću, vas spominjem... jer ispada da mi iz DSS se ne bavimo problemima zaposlenih i radnika.
Naravno, mi sve to skupljamo, gospodine Mariću, i naravno da tražimo način, ali kako? Kako da pomognemo, kada je nesposobna izvršna vlast u zemlji? Kada oni nemaju, odnosno evo oni samo povećavaju javnu potrošnju. Mi podržavamo vaš amandman, jer šta će uvođenje novih organa, novih službi. Onda, kada se uvede taj poverenik, on mora da pravi svoja odeljenja, pa su onda diskriminisani po ovom pitanju, pa su diskriminisani po onom, mora iz budžeta da se finansira – znači, da se povećava javna potrošnja.
Malopre, takođe, pitate se šta će da radi Nataša Kandić, neki od vas. Ima šta da radi – davaće naloge Ivici Dačiću i dalje da hapsi po Srbiji one koji su branili zemlju od bombardovanja, bespravnog, NATO pakta, a među njima sam bio i ja. Možda će Dačić i mene da hapsi? Ko zna, u takvoj zemlji?
Zato što da postavljam sa govornice pitanja njima iz izvršne vlasti, kada oni nisu sposobni bilo šta da reše, a ništa se i ne pitaju. Sve im odlučuje neko drugi, onaj ko ih je formirao i Nataša Kandić i takvi.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ja sam ovde diskriminisan, ne daju mi reč. Prozvao me je, gospodine Novakoviću.)

Gospođo predsedavajuća, mislim da je sada bukvalno ceo član 104. kompletno, otkako ste započeli ovaj deo sednice, povređen i to sva tri stava. Dostojanstvo Narodne skupštine je apsolutno ugroženo.

Sad sam i u dilemi da li je kada je predloženo da se... Ovo je čak i diskriminacija narodnih poslanika, naročito onih koji su dali određeni predlog, poput poslanice Aleksandre Janković. Kad je dala predlog u sali je bilo više od 126. Umesto da se glasa po njenom predlogu, krenulo se dalje u neku raspravu i došli smo u situaciju da sada poslanici DS sede, ne ubacuju kartice, a znaju drugima da drže predavanje i da pričaju o opstrukciji Narodne skupštine.

Jeste tačno, nemojte da me terate da kažem ime. Konstantinoviću, ne dobacujte, vi ste pisali Poslovnik, kršite ga sada, a nemojte da vam kažem ime najuvaženijeg poslanika koji nije ubacio karticu.

(Predsednik: Gospodine Šormaz, nemojte se personalno obraćati poslanicima za govornicom.)

Onda se vi obratite.

(Predsednik: Obratiću se ako treba, ali nemojte vi, molim vas.)

Oduzimate mi vreme, da obrazložim povredu Poslovnika. Sve ovo što ste rekli malopre, takođe obrazlaganje, vi ste ih kao upozoravali, oni nisu znali kako da glasaju, pa ste ih vi zbog toga upozoravali. Kakvi su to poslanici? Ako ne znaju kako da glasaju, neka idu sa Čankom da seckaju jabuke u "Velikom bratu".

I ovaj amandman je potpuno, po mom mišljenju, trebalo da bude prihvaćen, ali dobro. Pokušavamo ovim amandmanima da popravimo ovaj veoma loš zakon. Najbolje bi bilo, kao što je već nekoliko poslanika iz različitih poslaničkih grupa predlagalo, da se ceo zakon povuče i da se ponovo odradi na mnogo korektniji način, i da se mnogo više uvaži privatno vlasništvo kao svetinja civilizovanog društva, civilizacijska svetinja, jedina koju imamo u čitavom svetu rasprostranjenu.
Naime, u ovom članu zakona se govori o javnim preduzećima i o njihovim zavisnim privrednim društvima i njihovom angažovanju. To rešenje koje je dato je potpuno nepotrebno, zato sam i predložio da se ceo taj član obriše jer je postupak utvrđivanja javnog interesa svakako hitan, a zavisno privredno društvo se uvek može nesmetano, znači neko javno preduzeće se uvek može nesmetano javiti i pojaviti u takvom poslu, tako da je ovaj član zakona potpuno višak.
Ono što želim da kažem u ovih 30 sekundi je da me čudi da će ovakav zakon i ovakvo rešenje podržati poslanici i nadam se da neće, jer će onda pokazati da im ideologija nije ni bitna, nego samo sedenje u vlasti i da nemaju ideologiju i politiku poslanici SPO i G17 plus, jer se ipak radi o strankama koje kao pripadaju desnom centru, G17 plus, kao i mi iz DSS u IPP.
Da razgovaramo, da kontaktiramo ljude iz narodnih stranaka u Evropi da vidimo da li bi ovakvo rešenje podržali.
Sigurno bi ga kritikovali i sigurno ga ne bi podržali, jer to je nešto što se radilo sredinom 20-tog veka u komunističkim, socijalističkim zemljama, a nije primereno strankama koje pripadaju strankama narodnim ili konzervativnim strankama Evrope. Zahvaljujem.

Javljam se povodom amandmana kolege Aleksića. Mislim da nije bilo daleko od logike da bude usvojen, jer ceo ovaj zakon, jedina važnost ovog zakona i zašto ga usvajamo jeste to što je on jedan od onih na listi potrebnih za ulazak u šengen zonu, ili za dobijanje tih čuvenih viza koje naši građani očekuju. Inače, oni koji se bave tom delatnošću u Srbiji, znaju da, kad je reč o samom sprovođenju  zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, značaja praktično, nema.
Prvo, ovi koji se bave krivičnim delom pranja novca u Srbiji to rade iz ličnog interesa, iz lične koristi. Ne postoje podaci da se time finansira bilo koja teroristička organizacija u svetu, a i na našem delu teritorije, u južnoj srpskoj pokrajini, Kosovu i Metohiji, svi znaju da je 80% privrednih aktivnosti, u stvari, u sivoj zoni, tako da malo što ide kroz neke redovne kanale koje sprovodi Euleks, koji je dovela ova nesposobna vlast na Kosovo i Metohiju, i nešto malo preko izvršne vlasti koju imaju kosovski Albanci. Od tog novca, koji je toliko mali, ne finansira se terorizam, koji je, inače, prisutan među onima koji danas čine vlast u našoj južnoj pokrajini KiM.
Te terorističke organizacije, koje mogu da ugroze bezbednost u Srbiji, a prave ih kosovski Albanci, finansiraju se na potpuno drugačiji način. One se finansiraju, pre svega, trgovinom heroina. Mislim da to već jednom treba da bude izgovoreno i za ovom skupštinskom govornicom i zato sam se i javio povodom ovog amandmana.
Ako mi, kao država, bez obzira na ovaj zakon, želimo zaista da se borimo protiv terorizma, onda moramo u našim bezbednosnim službama, u našoj policiji i vojsci već jednom da se organizujemo na takav način, naravno, i u našoj državi, našom diplomatijom, da upoznamo ne samo naše građane, nego da se organizujemo i od toga branimo, jer to je opasnost koja Srbiji visi nad glavom za naredni period. Moramo da se organizujemo.
Trgovina heroinom. Reći ću vam, kratko, neke podatke, u jedan minut, koji se znaju u svetu, da se 93% ukupne proizvodnje heroina u svetu obavlja u državi koja se zove Avganistan. U Avganistanu se nalazi 70 hiljada NATO vojnika.
Od kada je NATO tamo, 20 puta je povećana proizvodnja heroina u Avganistanu. Dovoljno bi bilo, da ta država hoće da se bori protiv proizvodnje heroina, da digne poljoprivredne helikoptere i da isprska ta polja s makom, uz zaštitu 70 hiljada NATO vojnika, i da ne bude više proizvodnje heroina.
Najveće tržište u blizini Avganistana je, naravno, Evropska unija, tri miliona zavisnika od heroina ima u EU, ne korisnika, korisnika ima mnogo više, već zavisnika; lečenih zavisnika heroina ima tri miliona. Na to dodajte nas koji nismo članice EU, velika tržišta kao što su Turska, Rusija, Ukrajina, Švajcarska itd., i onda možete misliti o kolikom novcu se radi.
Najveći prodavci heroina u Evropi su Albanci s Kosova i Metohije. Zvanično, po podacima UN-a, albanska mafija je postala četvrta mafija po snazi u svetu. Oni za najveće neprijatelje smatraju Srbiju i srpsku državu, a mi se za to ne spremamo. Moramo se spremati i u našoj diplomatiji ove podatke moramo da počnemo da iznosimo.
Avganistan je, inače, prva država koja je priznala nezavisnost KiM-a. Naravno, komplementarne su im privrede, ovi proizvode a ovi prodaju. Povezani su i na takav način se finansiraju terorističke organizacije u svetu.
Ponavljam, 70 hiljada NATO vojnika u Avganistanu. U bazi Bondstil ima 16 hiljada, otprilike, NATO vojnika, pola od toga su Amerikanci, američki vojnici na teritoriji južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije. Ne može me niko ubediti da to nije povezano.
U našim diplomatskim aktivnostima, morali bismo da počnemo i o tome da govorimo, a ne da na konstataciju predsednika Vlade Španije da Španija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, naš predsednik odgovori onako žustro – gospodine predsedniče Vlade Španije, ni Srbija nikada neće priznati Kosovo i Metohiju. Tako se ne radi, nego mi moramo da stvorimo i u policiji i u vojsci bezbednosne službe koje će se tome odupreti i koje će početi protiv toga da se bore i van teritorije Republike Srbije, jer su oni opasnost za nas. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prvo moram da kažem da sam zabrinut za kolegu Krasića; nešto ga ne vidim, a vidim tamo neku žutu bočicu. Ne znam da li je čovek pio iz nje tu tečnost, ne daj bože da dobije neku bolest prljavih ruku, na primer, u narodu zvanu žutica. Valjda neće, nadam se da će biti sve u redu.
Što se tiče ovih tačaka dnevnog reda vezanih za konvencije, uglavnom, Saveta Evrope, koje treba danas da potvrdimo (a sva ta potvrđivanja imaju snagu zakona), moram da kažem da je potrebno da država Srbija potvrdi sve ove konvencije, ali ono što je sporno i što je suštinska razlika između DSS-a i DS-a po pitanju evropskih integracija može se videti i na ovom primeru.
U obrazloženju smo videli da su ove konvencije bitne samo zbog toga, kako uvek i govori ova nesposobna vlada, što treba ići u EU, koja je inače stožer ove vlade, i da treba usvojiti 150-200 zakona na godišnjem nivou, računaju se i ove konvencije ili zakoni, dok DSS smatra da se EU ili Evropa postaje radom, jer se u EU radi, u EU se ne priča, konkretnim, pravim menjanjem društva, ne samo kroz donošenje zakona nego i kroz implementaciju tih zakona i kroz popravljanje našeg društva u svim oblastima i dostizanjem tih standarda koje imaju razvijene zemlje EU. Onda kada dođe vreme, naravno, narod će na referendumu reći da li želi da bude deo te velike evropske porodice ili ne.
Na nama kao parlamentu je mnogo važniji posao (a trebalo bi to i Vladi da bude) – upravo stvaranje tih standarda u svim oblastima. Ovako, trčanje da donesemo 150 zakona, to su radile neke države sadašnje EU, na primer Bugarska; donosili su zakone koje ponekad nisu ni prevodili sa francuskog ili engleskog jezika. Kakva je sada situacija u Bugarskoj? Niže su plate nego u Srbiji, lošija je ekonomska i privredna situacija nego u Srbiji, blokirana su im sredstva od strane EU zbog toga što imaju ogroman stepen kriminala i korupcije unutar zemlje.
Da li je potrebno da trčimo da budemo član EU, a da posle toga naši građani suštinski nemaju neku veliku korist od toga, kao što nemaju u Bugarskoj ili je potrebno da budemo jedna jaka država, da postanemo deo te evropske porodice kao, na primer, Češka i da nam to bude uzor da na takav način radimo i menjamo naše društvo?
Daću i primere na osnovu konkretnih tačaka koje su ovde predložene. Na primer, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Možemo mi ovo da usvojimo, ali iz toga proističe da treba da donesemo i određeni broj zakona. Ali, kada donesemo te zakone, da li ćemo ih primenjivati ili ne? Kako će ova država da ih primeni?
Kako će ova vlast da ih primeni ako je pristala na Euleks, ako je, kao, dogovorila nekih šest tačaka koje se ne primenjuju, ako na delu naše teritorije vladaju teroristi, ako imaju svoju vladu, ako imaju svoju skupštinu, a mi smo im omogućili kao država da imaju sudove i da imaju pomoć od strane Euleksa i da sudije tih sudova sude po zakonima koji se usvajaju u parlamentu Prištine?
Odavde sam vas upozoravao da će se to dogoditi, a već se dogodilo, već su prve presude Euleks sudije donele (protiv Albanaca, doduše, ali nema veze, to su isto naši građani) po zakonima koji su usvojeni u parlamentu u Prištini. Kako ćemo juriti Tačija, Haradinaja, koji se još uvek nalaze na crvenoj Interpolovoj poternici, na naš zahtev, kao teroriste ako smo pristali da neko ko nema pravo vodi sudove i policiju na delu naše teritorije?
Na kraju ispada da smo prevareni jer od tih šest tačaka nema ništa. Pristajemo na to, ćutimo i dalje, pokušavamo da opravdamo kako je sve to u interesu Srbije, u interesu srpskog naroda, u interesu građana koji dole žive.
S druge strane, kada sudije, koje bi trebalo da budu ta završna, udarna pesnica u borbi protiv terorizma, da donesu presudu protiv onih koji su teroristi, žele da protestuju zbog određenih stvari na Kosovu i Metohiji njima se zabrane protesti.
Na koji način ćemo ozbiljno kao država da budemo partner sa svim članicama Saveta Evrope? Znate, i Belorusija je u Savetu Evrope, Lukašenko je takođe bio na Kopaoniku kao predsednik jedne države, a naš predsednik se nije sa njim sastao; verovatno da se oni koji su mu pomogli da ovde dođe na vlast ne bi naljutili na njega zato što se sreo sa predsednikom jedne države. Zato se Dinkić sa njim skijao, video se Cvetković sa njim, razgovarali su, ali nije gospodin Tadić.
S druge strane, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Svi podaci govore, a zvanično će morati da dođu jednog dana u ovu skupštinu... Podsetiću, otkako je formirana ova vlada i otkako je konstituisana ova skupština, nijedan izveštaj Ministarstvo odbrane, MUP i nijedna bezbednosna služba nisu podneli. Da li uopšte postoji civilna kontrola bezbednosnih službi Vojske i policije? Ja sam član Odbora za odbranu i bezbednost, nijedan izveštaj još nisu podneli, ni usmeni ni pisani. Zašto?
Mogu samo da pretpostavim, zbog onoga što su zvanični podaci, nisu podneli nijedan izveštaj (da vidimo koliko je sednica bilo i kada su podneli izveštaj), osim one komisije koja je napravljena da se ispitaju okolnosti pod kojima je, a i o tome možemo da razgovaramo, preminuo Ranko Panić. I šta bi od toga? Ako pričamo o standardima EU, šta se dogodilo u Grčkoj kada je policija ubila jednog studenta ili srednjoškolca? U roku od 24 sada su ti policajci suspendovani, posle toga su pokrenuti protiv njih postupci, i disciplinski i sudski. Šta bi sa pokojnim Rankom Panićem? Šta bi sa tom komisijom? Ja sam za ovom skupštinskom govornicom rekao da je to komunistička prevara iz starih vremena – napravite komisiju da ništa ne biste rešili. Šta radi tužilaštvo? Gde je? Na koji način radi?
Svi podaci govore da je kriminal u Srbiji u porastu, da je korupcija u Srbiji u porastu. To su podaci koje možete videti u institucijama koje se time bave i u Savetu Evrope, i u EU, i u UN. Poslednji izveštaj UN, iz septembra, koji govori o bezbednosti u svetu Srbiju je stavio među najbezbednije zemlje u Evropi. Ne u regionu, nego u Evropi. Naravno, naveli su 2007, 2006. godinu; zna se ko je tad bio na vlasti, ko je vodio policiju, ko je vodio vojsku, ko je vodio BIA. To je zvaničan podatak u UN. Ovde može da se kritikuje, da se kaže da to nije bilo dobro, ali stručnjaci koji se time bave su rekli da je Srbija u to vreme bila jedna od najbezbednijih zemalja u svetu.
Danas stižu sasvim suprotni podaci: da je kriminal u porastu, da je korupcija u porastu, da je trgovina ljudima u Srbiji, naročito ženama, u porastu. Nažalost, a moja koleginica Milica Vojić-Marković navela je jedan primer, i oglasi u štampanim medijima govore o tome kakvu mi medijsku sliku trenutno imamo u Srbiji. U jednom listu se objave nepriznate vlade, nepriznate skupštine, nepriznate agencije, oglasi za privatizaciju na teritoriji Kosova i Metohije. Objavljuju se i oglasi kojima se nezaposlene devojke u Srbiji varaju da će im biti omogućen posao na teritoriji EU ili neke druge države, a onda tamo postanu belo roblje. Niko to ne proverava i ne reaguje na te oglase.
Mediji se bave tekstom u hrvatskim novinama o jednom bivšem direktoru, da li je nešto uradio ili nije uradio. Odjednom svi mediji time počnu da se bave, a ne bave se time što se na sajtu Ministarstva finansija pojavio podatak da je država potrošila devet milijardi dinara više nego što je Zakon o budžetu omogućio. Onda 20 dana nestane ta stranica sa interneta, pa se pojave potpuno drugačiji podaci, a tužilac ne radi ništa. Ne radi ništa po pitanju oglasa o trafikingu, ne radi ništa po pitanju te prezentacije, te stranice.
Onda se čudimo što imamo takve podatke i što sada međunarodne organizacije govore o Srbiji sasvim suprotno u odnosu na ono što su govorili pre godinu, godinu i po dana. Republički tužilac radi samo kada se grakne preko televizije od strane Vlade, od strane vlasti, da nešto treba proveriti. On onda trči i proverava, ali kada uradi nešto neko ko je na vlasti, nema provere, nema odgovornosti, nema ozbiljnog pristupa. To nisu evropski standardi.
Kada bi se to dogodilo u ozbiljnoj zemlji EU, kakve su Češka, Poljska, Nemačka, Francuska, taj ministar ne bi mogao da bude jedan dan ministar. Prisutna ministarka, koja je primala svojevremeno dve plate, za RIK i za ministra, pa je onda vratila određeni novac (ne znam po kom kursu, da li je vratila po kursu koji je bio onda, ili u dinarima, niko ni to nije utvrđivao), ne bi mogla da bude ministar ni sad, posle tog utvrđivanja.
Nama su potrebni standardi. Nama je potrebno da radimo na tome da bi naše društvo bilo onakvo kakvo zaslužuje da bude i kakvo naši građani očekuju od države, da ih napravi i da ih stvori. Nije nam potrebna trka. Ovo nam je potrebno, ali šta? Da bismo ušli na "šengen" listu, da bismo dobili vize, zašto? Da bi milion mladih ljudi – zato što nemaju perspektivu ovde ili zato što je nesposobna vlast, jer je 17,1% pad proizvodnje u Srbiji u odnosu na januar prošle godine ili 25%, industrijski pad u odnosu na celu 2008. godinu u januaru ove godine – uzelo vize, pasoše i otišlo iz ove zemlje. Šta ćemo bez ovih milion mladih ljudi koji odu? Na koji će način Srbija da prosperira? Valjda zbog njih treba to društvo menjati, a ne samo da bismo bili bliže ulasku u EU.
Oni kažu – čekajte, gde ćete, nismo još odlučili ni o Lisabonskom sporazumu, ne damo novac za zemlje istočne Evrope, nemojte da podnosite kandidaturu, nije vreme. Slovenija ne daje Hrvatskoj da uđe, raspisuje referendum da ne može da uđe Hrvatska. Nema jedinstvenog stava o proširenju u EU, a mi se bavimo samo tim pitanjem. To jest, vi se bavite, kao vlast, zato što niste sposobni da se bavite životnim pitanjem građana pa ih onda zamlaćujete i zaluđujete nekom pričom o bržim integracijama.
Pomenuli ste Poslovnik, radimo. Šta ste novo uradili? Šta će biti bolje građanima? Možda ćete doneti 50 zakona, ali kada ćete ih primenjivati, ako svi statistički podaci govore da je država i ekonomski i bezbednosno i u svakoj drugoj oblasti u sve većem problemu? Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, takođe, čl. 47. i 27, koji se odnose na vaš rad ovde i predsedavanje.
Jednostavno, kada se pročita, jasno je, svi znamo da rasprava može da se vodi bez mišljenja odbora, ali je nužno da se dobiju, to je i do sada bila praksa.
Vi stalno spominjete Administrativni odbor, rad Administrativnog odbora, a nemamo čak ni mišljenje Zakonodavnog odbora. Mi tvrdimo da su neustavni ovi predlozi, promene, pa čak i ovaj stari statut je neustavan, zbog toga smo, shodno onome što su govorili prethodnici, vezano za radnu grupu i za promenu statuta, Poslovnika, morali na takav način da radimo.
Jedan broj poslanika je predložio ove izmene, a ovlašćeni predlagač u njihovo ime je Nada Kolundžija, pa moramo da imamo njen izveštaj o svakom amandmanu, da li ga prihvata ili ne, kao kada radi Vlada. To je toliko normalno, a pošto je jedinstvena rasprava, znači da mi sve to moramo da dobijemo napismeno, da bismo mogli da radimo.
Kakvo će biti izveštavanje? Šta će ispasti? Opet, opozicija se javlja po Poslovniku i priča se po Poslovniku, a vi ste ti koji krše Poslovnik. Nema opstrukcije. Ako je ima, to ste vi.
Opet kažem, nesposobna većina. Nesposobni ste da isplatite penzije koje ste obećali. Nesposobni ste da isplatite 1.000 evra po akciji,
nesposobni ste da dovedete ''Fiat''. Nesposobni ste da prodate Bor, JAT itd. Nesposobni ste da donesete statut Vojvodine, i to tako što se, isto, zna kako se radi; znači, prvo zakon o nadležnostima, pa posle statut Vojvodine. Zbog svoje nesposobnosti puštate Euleks na Kosovo da pravi državu na našoj teritoriji.
Nesposobni ste da donesete zakon o Narodnoj skupštini ovde i napišete novi poslovnik. Nesposobni ste da Predlog izmene uradite u skladu s Ustavom. Budžet kršite, ne donosite, jer ste nesposobni da to učinite na vreme, kasnimo, ulazimo u cajtnot. Puštamo vas da ga donesete, iako ste vi krivi, jer ste 40 dana kasnili zbog svoje nesposobnosti.
Nesposobni ste za vizni režim, kasnite u odnosu na ono što ste obećali. Nesposobni ste po pitanju evropskih integracija. Rekao vam je Oli Ren – ne pišite džabe kandidaturu.
Nesposobni ste da ispoštujete najobičniju proceduru za donošenje akata u Skupštini, za izmene i dopune Poslovnika. Potpuno ste nesposobni i ne znam šta još možete da kažete na sve ovo.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je tri minuta. Zahvaljujem. Izvinjavam se za ovih deset sekundi prekoračenja, ali, zaista, dok ne dobijemo napismeno, o svakom amandmanu, mišljenje predlagača, nema svrhe ovo da nastavljamo. Napravite pauzu. Kada nam dostavite pismeno mišljenje predlagača, onda počinje rasprava.

Javljam se na osnovu člana 104. i onoga što je izjavio gospodin Ružić za skupštinskom govornicom, gde se opet ne apostrofira i ne kaže jasno ko šta radi u Narodnoj skupštini.
DSS je opozicija ovoj nesposobnoj vlasti, Vladi, parlamentarnoj većini, i to se vidi svakodnevno, ali ne vrši opstrukciju Parlamenta, nego pokušavamo da uradimo ono što je najpotrebnije za građane Srbije i da to građani Srbije prepoznaju. Kao što kaže gospodin Ružić da će građani Srbije to videti i da vide, da mogu da ocenjuju, ja se s tim slažem, ali samo ako imamo TV prenos Narodne skupštine. Ako ga, kao što se najavljuje, nećemo imati, ili ga nemamo, kako će to građani videti?
Ostao je jedan jedini slobodan kanal za građane Srbije za informisanje. Nedemokratski režim Borisa Tadića je ugušio sve slobodne medije i ne postoje više slobodni mediji u Srbiji. Ako RTS želi da se ponaša komercijalno, onda bismo mi mogli, kao Narodna skupština, da donesemo odluku o ukidanju pretplate, pa neka se RTS ponaša komercijalno, a mi možemo da donesemo odluku o osnivanju parlamentarnog kanala.
To bi moglo da bude rešenje za sve, čak i za poslovničke probleme. Imali bismo direktan prenos na parlamentarnom kanalu, prenose konferencija za štampu, koji ne bi bili cenzurisani, nego prenošeni u celosti, onako kako to kažu poslaničke grupe. Imali bismo mnogo toga, prenose odbora, bitnih, izveštaje sa odbora, svako jutro izveštaj o tome šta se jede u restoranu itd. Da budemo prava institucija, da imamo pravi kanal, da imamo prenose i da se vidi jasno, a RTS neka ide na tržište i neka se bori s ovima koji komercijalno plaćaju svoje frekvencije.
Inače, sliku o nama pravi i onaj parking ispred Doma Narodne skupštine, o kome mesecima govorimo, pričamo, pokušavamo da se to reši. Na šta ovo liči?
Koji turista, stranac, kada dođe u Beograd, može da fotografiše onu lepu zgradu Skupštine, koja je nekada bila savezna, s onim spomenicima, s onim parkom ispred? Na šta ono sada liči? Ne pravimo samo mi sliku. Ko je za to kriv? Naravno da je opet krivo rukovodstvo Narodne skupštine. Kada će to pitanje da bude rešeno?
Interesantno je da se time ne bavi nijedan medij u Srbiji, ni RTS se time ne bavi, ne ide to da snimi. Problem su uvek poslanici, šta govore, šta jedu, šta oblače, šta svlače itd.
Molim vas, ako ste poslanička većina, onda i radite ono što poslanička većina treba da radi, nemojte da kukate. Nismo vam mi krivi što ste nesposobni.

Takođe, mislim da je prekršen član 104. Poslovnika Narodne skupštine. Prekršila ga je cela poslanička većina, ali, recimo, da je za to najviše kriva, na moju žalost, trenutno nije prisutna, predsednica Parlamenta, jer je ona ta koja je popustila pred sujetom jednog čoveka. Sujeta je omiljen đavolov greh!
To što je uradio gospodin Dragoljub Mićunović, uradio je samo iz tog razloga. Danas Srbija nema predstavnika, niko nije otišao na sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Danas se održava politički komitet, na kome jedan poslanik iz Švedske daje izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji i na osnovu toga će biti usvajana rezolucija, a nikoga iz Srbije tamo nema.
Za to vreme se formira kosovska vojska pod nekim drugim imenom. Predsednik Republike kaže da 2 hiljade 500 lako naoružanih ljudi i nije neka vojska, da ne predstavlja bezbednosni rizik za Srbiju. Tačno, ne sada, ali, ako mi ovako nastavimo – da nas nema na svim forumima gde se razgovara širom sveta, između ostalog i o Kosovu i Metohiji, ako nastavimo da radimo ovde pogrešno i da prihvatamo Euleks, a oni nam formiraju, odmah posle toga, vojsku Kosova, a potom će sudove, tužilaštva i carinu?!
Naravno, ako američki oficiri za to vreme vrše obuku te vojske, šta mislite da će biti sledeće? Pa, naravno da će im kupiti tenkove, naravno da će im dovesti borna kola, pa, naravno da će im kupiti artiljeriju, pa, naravno da će im kupiti avione, hoćemo li onda razmišljati da li su bezbednosni rizik za Srbiju ili ne?!
Ali, dok sujetni ljudi vladaju ovim parlamentom i dok ih drugi slušaju, naravno i da ćemo biti i dalje u ovoj situaciji, jer vi ste i nesposobni, nesposobni ste da donesete budžet, nesposobni ste da odgovorite na ekonomsku krizu, nesposobni ste da branite Kosovo, nesposobni ste da izglasate delegaciju, pored toga ima i sujetnih među vama. Šta Srbija da očekuje od svega toga, nego samo ovo?
Član 104. Poslovnika je i te kako povređen. Možete da glasate o tome, zahtevam da se glasa da je predsednica Parlamenta prekršila Poslovnik.
Trebalo je da insistira da delegacija ide. Dovoljno je bilo njeno pismo obaveštenja. Vi glasajte suprotno. Na taj način ćete, takođe, pokazati koliko vam je stalo do Srbije. (Aplauz.)