Zahvaljujem, predsednice. Prvo želim da zahvalim ministarki što je prihvatila amandman narodnog poslanika Miloša Aligrudića, kojim se donekle ispravlja ova nepravda koja je u predloženom od Vlade budžetu učinjena pre svega, ajde da kažemo, regionalnom razvoju Republike Srbije, ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije, kao i u vezi s onim što smo čuli iz nekoliko izjava, pre svega gospodina Pajtića, oko toga koliko će Vojvodini biti procenata predato od strane budžeta ili koliko će novca od prodaje NIS-a ići itd.
Dolazim iz Podunavskog okruga. Već sam govorio par puta za ovom govornicom o tim slučajevima i zaista, ako bi se 90% novca od prodaje NIS-a predalo ili odvojilo za Vojvodinu, a da nema cela Srbija od toga koristi, zaista bi bila jedna velika nepravda prema svim građanima ove zemlje.
Zbog toga je dobro ovo što ste prihvatili da se, ako se nakon prenosa nadležnosti utvrdi da su sredstva namenjena AP Vojvodini veća od 7% budžeta Republike Srbije, višak sredstava po posebnom programu Vlade raspoređuje gradovima i opštinama u Srbiji, vodeći računa o stanju infrastrukture lokalnih samouprava, kao i ravnomernom regionalnom razvoju.
Svojevremeno je, rekao sam, evo sad sam tako i počeo, jedna od najvrednijih fabrika u Srbiji koja se nalazi u Smederevu, smederevska železara ili "Sartid", koja je od "Diloit Tuša" procenjena na vrednost od 470 miliona dolara, u to vreme prodaje prodata za samo 23 miliona dolara.
Ali, verovali ili ne, od tih 23 miliona dolara, Smederevo kao grad nije videlo ništa.
Ono je prodato na takav način što je prvo fabrika uvedena u stečaj, pa onda umesto nadležni stečajni sud u Požarevcu, u stvari privredni sud u Požarevcu, stečaj je sprovodio privredni sud u Beogradu, a svi znamo kakva je situacija kasnije i sa onim hapšenjima stečajne mafije u Privrednom sudu u Beogradu bila.
Došli smo u situaciju da je Smederevo čak i dan-danas, i to sam govorio sa ove govornice, imala ogromnih problema, ima i dan-danas zbog toga što su u toj situaciji nastala dva pravna lica, US Steel, koji je kupio železaru i sve ono što je vredelo, malo to ljudi zna, ali ogromno zemljište na prostoru između kovinskog mosta i ušća Morave u Dunav, koje je čak i po projektima Evropske unije predviđeno za verovatno najveću pretovarnu luku na Dunavu, da se rastereti rumunska morska luka Konstanca, jer samo dotle još mogu da idu brodovi sa gazom za morsku dubinu do tog kovinskog mosta.
To sad pripada US Steel-u, iako nema nikakve veze sa njihovom delatnošću, jednostavno su tada uknjižili, birali su šta će da uknjiže i uknjižili su ono što je vredelo i, recimo, to zemljište koje vredi daleko, daleko više od tih 23 miliona dolara, za koje su platili sve što su platili, sada pripada njima i oni tu treba da naprave neku svoju novu luku, koju nikako da naprave, a drže u centru grada jednu staru luku, koja nema nikakve dozvole niti bi mogla tu da radi, zagađuje grad, oštećuje nam infrastrukturu itd. Kažem, to je išlo godinama i nikako da uspe da se reši, bez obzira na pritiske lokalne samouprave.
U međuvremenu, u celoj ovoj situaciji, u Podunavskom okrugu je proces privatizacije maltene završen, malo je firmi tu ostalo koje nisu prodate, recimo u Smederevu samo je ostao onaj čuveni nekada Poljoprivredni kombinat "Godomin", koji se sada isto kroz stečajni postupak prodaje, drugačije nije ni moglo.
Uglavnom, i u Smederevu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci je manje-više privatizacija završena tako kako je završena, ali verovali ili ne, od 10 kompanija koje najviše izvoze u Srbiji, tri su sa teritorije tog okruga, pa i taj US Steel, koji je prvi izvoznik sada trenutno što se tiče naše privrede, tri su znači od deset.
Šta okrug od toga ima? Nema ništa. Budžet ima, okrugu se ne vraća apsolutno ni približno od onoga što se privređuje na teritoriji tog okruga, ni Smederevo, ni Velika Plana, ni Smederevska Palanka zaista ne dobijaju nazad ono što privređuju na ovakav način, kada gledamo kroz ta transferna sredstva ili kroz budžet. Kao što neki drugi gradovi, neke druge sredine od privređivanja na teritoriji tog okruga očigledno da imaju podjednako koristi koliko i samo Smederevo.
Mi smo se više puta i kao DSS zalagali za regionalizaciju Srbije, sećate se svi da je to nama bilo i u programu, želeli smo da to stoji i u Ustavu. Jedna od stvari od kojih smo odustali prilikom našeg kompromisa koji smo napravili da bi se Ustav Srbije usvojio, bio je upravo da odustanemo od te koncepcije regionalizacije Srbije, jer neke druge stranke, velike stranke Srbije, to nikada nisu htele da prihvate, a sada se govori o regionalnom razvoju Srbije, o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i zaista dolazimo u jednu apsurdnu situaciju.
Dobro je što je ministarka ovaj amandman prihvatila, to je pohvalno. Mi pokazujemo, iz DSS, da smo bili u pravu kada smo upozoravali da nas vladajuća većina dovodi u ovu situaciju u kojoj smo sada, malopre pomenutu, da se bliži ponoć u ponedeljak. Kao što vidite, mi se trudimo da budemo konstruktivni, da se ovaj budžet usvoji i da se popravi što je više moguće, jer ovakav kakav je Vlada predložila zaista nije ni trebalo da bude usvajan, bez obzira koliko rok da smo imali za njegovu raspravu.
Valjda ćemo ovim amandmanima, još ako se u sledećem razdelu usvoji malo više vezano za uštede ili za preraspodele tamo gde su prioriteti veći u ovom našem društvu, onda će verovatno i sledeća godina biti lakša.
Nadam se da će i kod sledećeg člana biti toliko razumevanja, ali videćemo. Ovo veče je još kratko pred nama, ali sutrašnji dan je tu, pa ćemo videti da li će do toga i doći. Zahvaljujem.

Mi iz DSS-a se zaista trudimo da što pre dođe do ove rasprave, da pokušamo da budemo efikasni, da do zakonskog roka, ustavnog roka usvojimo budžet, ako je uopšte moguće, mada ovakav kakav je dat ne treba da bude usvojen, ali zato i razgovaramo sa ministarkom o našim amandmanima. Međutim, onda izađe predsednica poslanička grupe ZES dva puta za prethodnih sat vremena. Javljam po članu 104, jer zaista iskreno smatram da ona svojim nastupima vređa dostojanstvo Narodne skupštine sa svim onim što ovde izgovara.
Znate šta, gospođo Nado, ništa ne funkcioniše u ovoj zemlji otkad ste vi vlast. Četrdeset dana kasnite za budžetom. Dana 30. septembra ove godine kao delegacija Narodne skupštine, gospođa Branka Ljiljak, kao potpredsednik Odbora za finansije, moja malenkost, gospođa Zlata Đerić i još nekoliko poslanika, uglavnom bez DS-a, bili smo gosti Ministarstva finansija Poljske Republike, jedne velike države, članice EU, baš na dan kada su predali budžet narodnoj skupštini u četvoromesečnu raspravu, to je njihov ustav i njihov poslovnik o radu.
Imali su svetsku ekonomsku krizu i oni. Po njihovim rečima ogromne probleme sa poljoprivrednim penzijama, sa zakonom o poljoprivrednim penzijama, ogromne probleme sa reformom zdravstva, pa su dostavili na vreme. Vi ste kasnili 40 dana. Skupština sa tim nema ništa. Vlada je kasnila 40 dana.
Euleks na Kosovu, Unmika nigde nema, nestao je, iako vi pričate da je Unmik i dalje tamo po Rezoluciji 1244. Napada se SPC. Evropske integracije su potpuno stale. Vizni režim - nema ništa od obećanja 1. januar. Zamrzavaju se plate i penzije. Potpisuje se pa se ne poštuje potpisano prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Sindikati na ulici.
Posle toga, juče vi njima, tj. predsednik Vlade, pretite, ponovo izazivate strah i kažete - ako izađete na ulicu biće otkazi. Onda nađete neke privrednike koji to kažu, a sindikati se ne žale na privatne kompanije, one poštuju kolektivni ugovor. Oni traže prošireno dejstvo kolektivnog ugovora u javnom sektoru, oni traže od Vlade, jer to Vlada preti radnicima u javnom sektoru da će biti otpuštani. To je juče bila pretnja, ali je nađen neki industrijalac da nešto kaže.
Raspada se sistem odbrane. Predsednik Vlade kaže - ne bih da se mešam u razmiricu između ministra odbrane i načelnika Generalštaba, ko da se radi o dva kikireza u seoskom dvorištu, a ne o ovoj dvojici veoma bitnih ljudi. Ne bi da se meša on baš u to, u šta bi da se meša? Ništa ne znate. Otkad vodite državu u potpunom je kolapsu i haosu. Ili to želite, ili ništa ne znate, trećeg nema.
Nemojte više da nas maltretirate, nego nas pustite da radimo, da završimo sa tim amandmanima. Ako možemo da se dogovorimo sa Vladom, možemo, i u ponedeljak da vidimo da li može da se popravi budžet i usvoji.

Gospodo narodni poslanici, meni je drago da neki poslanici takođe počinju da stiču veliko parlamentarno iskustvo. Ne znam sada, mogao bih da nabrajam verovatno sve članove Poslovnika, ali ajde neka bude član 225. i 226.
Naravno, postaviću i u trećem minutu i na isteku trećeg minuta pitanje, naravno, predsedniku Vlade Cvetkoviću. Žao mi je drugačije da ga nazovem, mada se vidi da on u ovoj zemlji skoro ništa ne odlučuje i ne učestvuje, na način na koji to Ustav predviđa. Uglavnom se sve rešava na ovoj adresi preko puta. Neke, eto, toliko bitne stvari se rešavaju telefonom, a neke se ne rešavaju uopšte.
Mene pomalo čudi to, način na koji neki poslanici ovde govore - kao začuđeni su situacijom i onim što se dešava. Nema ništa, a više puta rekao sam to za ovom govornicom - ova vlast je napravljena na takav način kako je napravljena. Demokratska stranka nema ništa. Ona je kutijica, prazna, samo uvijena u lep papir, sa mašnicom žutom i nož how- ništa drugo.
Znači, to je samo reklama, reklama, reklama, obmana, obmana, obmana, laž, laž, laž, ali to će ih stići. Stiže ih iz dana u dan i evo nema - Vlada napravljena na obmani penzionera, a nema ničega od onoga što su rekli za penzionere i od toga nema ništa, ali ovde im neki pomažu.
Zašto im se pomaže? Ato, teška situacija? Pa sa njima teška situacija će biti još teža. Imali smo juče primer. Prekjuče nam je ministarka rekla da je napravljen pakt sa sindikatima i dogovor sa sindikatima, dogovor sa privrednicima i da je sve u redu po pitanju budžeta.
Kad, sindikati juče s motkama ispred - celo veće najvećeg sindikata je došlo ispred i kažu ljudi - pa vi ste potpisali, oni ne što ne ispunjavaju obećanja, nego potpišu u novembru, kada su već znali. Mi smo ih upozoravali u oktobru na svetsku ekonomsku krizu, a oni su rekli obići će.
U novembru su već vrištali - kako je stigla u Srbiju, potpisali prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i ne poštuju ga. Donose loše predloge zakona, poput onog ministarkinog, pa smo morali ovde da imamo čudo u Skupštini mesec dana. Katastrofalan je budžet.
Nekoga čudi ovo što je izjavio general Ponoš i sada čeka prijem Šutanovac kod Tadića, a ovaj otišao u Moskvu. Da učite nešto iz istorije, naučio bi i Šutanovac da je u Srbiji, ali vi stalno gledate u budućnost, a ne u prošlost - ništa novo ne bi bilo da se zabije nož u leđa ili da sekirom kum kumu odseče glavu.
Šta je tu novo? Nema Srbija politiku odbrane. Naravno da nema. To pričamo godinama. Kada je bio Šutanovac u Skupštini da podnese izveštaj poslednji put? Kada je neko iz neke vojne agencije bezbednosne bio - nikada? Dok su to policija i BIA, barem doskoro, redovno radili i zna se ko, kada je bio ministar.
Znači, pitanje za predsednika Vlade, na kraju kao i uvek - koliko će od još jednog obećanja, ponavljam, evo verovatno sam vam svima dosadio, jer dve nedelje to pitam, a odgovor nije stigao u skladu sa Poslovnikom, odnosno koliko će u 2009. godini biti zaposleno ljudi u Srbiji od obećanih 200.000 i hoće li taj odgovor već jednom stići?

Najlakše je da kažem da se javljam po čl. 225. i 226. Na kraju ću i postaviti pitanje, iako ne znam, mislim da ceo Poslovnik može da se navede, pa čak i član 104 – za  povredu dostojanstva Narodne skupštine, jer su me sada zamolili predstavnici Samostalnog sindikata koji su ispred Skupštine da izađem za skupštinsku govornicu i da kažem ovo što imam da kažem. Zašto dostojanstvo?
Juče je ministarka, pa i predsednik Vlade, čini mi se i gospodin Vlahović da je u ime Poslaničke grupe ZES govorio, svi su rekli da je napravljen pakt sa sindikatima. Ne znam da li ove motke ispred znače pakt koji su doneli radnici i da li je to dogovoren pakt sa sindikatima. Oni kažu da su prevareni! I mi znamo da jesu prevareni i to pričamo od kada je formirana ova vlada.
Potpisano je prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora, od strane ministra Ljajića, baš nekako pred dopunske izbore koje smo imali u one četiri opštine i za njega veoma važne izbore u Prijepolju.
Međutim, sada od toga nema ništa. I u ovom budžetu, takođe, od toga nema ništa. Nema ni od regresa, nema ni od toplog obroka ništa! O trinaestoj plati i da ne govorimo! Socijalno odgovorna Vlada, Vlada koja je obećavala penzionerima i radnicima sve i svašta, a na kraju ispada ništa.
Da li je to solidarnost? Oni su mi dali sada ispred. Opština Vladičin Han, da li je solidarnost – iznos prosečne zarade za oktobar mesec, privreda 8 hiljada dinara, vanprivreda 32 hiljade dinara? To je solidarnost! Vanprivreda su verovatno Vladini službenici, službenici lokalne samouprave. To je solidarnost koju predlaže ova vlada u Predlogu budžeta.
Da li će biti primenjeno potpisano prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora? Kada? Kako? Da li su prevareni ili ne?! Deset dana sede ispred zgrade predsednika Republike prevareni radnici i šta je sa tim stečajnim upravnikom, šta radi stečajno veće i nadležni sud. Juče je žena završila u bolnici zato što je kuvala čaj za sve njih koji su tamo deset dana ispred i plinska boca je oprljila celo lice i sada je u bolnici! Drugi dan je jedan od tih štrajkača preminuo! O tome smo ovde govorili.
Predsednik Republike ih do dana današnjeg nije primio! Oni traže prijem kod njega. Ovde su primljeni. Ništa od onoga što im je obećano nije urađeno. Obećala im je predsednica. Meni je jasno da su slušali pogrešnu osobu. Ona je i sada rekla da opozicija vrši opstrukciju, a u subotu ste vi bili bolesni. Da niste bili bolesni, verovatno bi juče bila završena rasprava o ovome.
(Predsedavajuća: tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam, mada mislim da su ovi ljudi ispred važniji od 30 sekundi.
Zaista je ovaj budžet je katastrofalan. Dajte ljudi, kada nešto obećate onda i uradite.
Zašto se policija ponovo nalazi ispred zgrade Narodne skupštine? Nas od njih ne treba da brani policija.

Gospođo predsednice, član 104, mada sam već jednom govorio, vi niste bili tu, bili ste u razgovoru sa sindikalcima. Koliko sam ja razumeo, predstavnici Veća samostalnog sindikata Srbije došli su sa svoje sednice pravo kod nas i da su imali sa vama sastanak, zatim da su otišli u Vladu, pa da su se onda vratili po dogovoru sa vama, odozdo su ih poslali, da kažemo, sa prijema, u kancelariju broj 73, gde su, ljudi, došli na ugašena svetla. Navodno, trebalo je da održe sastanak sa svim predstavnicima poslaničkih grupa. Mene više interesuju lažovi koji su na vlasti, nego sad opet rasprava koju vidimo u opoziciji.
Tim ljudima je obećan Kolektivni ugovor. Interesantno, 29. aprila potpisano je, pa je pred izbore 11. maja potpisano u četiri opštine, prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora sa njima, ministar u Vladi je potpisao, a sada im se kaže da od toga nema ništa. Meni je jasno da ste ih vi prevarili, da ste to koristili u kampanji, a sada vas to stiže.
Znači, ljudi gore čekaju, vi ste im obećali sastanak sa predstavnicima poslaničkih grupa, a nema nikoga, osim DSS-a, nema nikoga, ugašeno svetlo Mislim da je bila i Nova Srbija, video sam i Velimira Ilića tamo.
Da li je taj sastanak organizovan? Zašto oni ljudi gore sede i čekaju? Njima je rečeno u 17 časova, a sada je 17.30 i nema nikoga gore da sa njima razgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se, za razliku od ministarke, obraćam vama, pošto je ministarka sinoć, imam ovde stenogram njenog kompletnog govora, u dva navrata rekla da ono što govori sa govornice ne govori zbog nas kao narodnih poslanika, nego zbog javnosti.
Podsetio bih je da je ona (mi to već znamo) ministar, a reč ministar je u izvornom značenju sluga naroda, a narodni poslanici, ili kako se nekada u Srbiji govorilo - izabranici, predstavnici su naroda. Oni su za vas narod. Znači, jedina javnost kojoj se vi obraćate je 250 poslanika Narodne skupštine.
Ali dobro, pošto ste vi iz DS-a, i taj "know how" pristup, mislite da je sve marketing. Jednostavno, to mogu da razumem, ali molim vas, zbog toga, ako već želimo evropske vrednosti, da kao ministar poštujete Narodnu skupštinu na način na koji to Narodna skupština zaslužuje, jer ona jeste izraz narodne volje, svidelo se to nekom ili ne. Sve partije koje su ovde ušle sa svojim predstavnicima su izraz narodne volje i ona mora da se poštuje.
S druge strane, mislim da će predsedavajuća uvažiti ovo, bolje nego da se javljam po Poslovniku. Naravno da ću govoriti i o amandmanu, ali sve je vezano za ovo o čemu pričamo. Na primer, evo sada sam gledao, ne znam da li je u prenos išla koleginica koja je govorila o ovom amandmanu ili generalni sekretar Narodne skupštine, jer je RTS izveštavao ovde iz sale, gde je on govorio.
Pridružio bih se pozivima poslanika koji govore da građani treba da gledaju prenos ako žele da budu dobro obavešteni. Neka ne gledaju izveštavanja, neka ne obraćaju pažnju na njih, nego na ono što se govori za skupštinskom govornicom. Jer, ako ćete gledati izveštaje, sinoć je RTS u izveštaju rekao da Narodna skupština do 31. decembra neće usvojiti sve ono što je bila obavezna, a naročito je apostrofirano usklađivanje Poslovnika Narodne skupštine sa Ustavom Republike Srbije.
Svi mi znamo da treba da se donese zakon o Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ako se podvodi Poslovnik pod ono što u Ustavnom zakonu piše - i ostali akti, ako su ostali akti bitniji od zakona, onda zaista ne znam šta radi Javni servis. U stvari se priključuje manipulaciji koju vrši vladajuća većina, koja govori o opstrukciji opozicije, iako mi radimo normalno, po zakonima.
Da li smo mi krivi što Vlada predlaže ovde loše zakone, pa se ulažu amandmani na te loše zakone? Uostalom, to i jeste posao narodnih poslanika. Pa ispadne da zbog navodno lošeg Poslovnika budžet kasni. Četrdeset dana je Vlada Republike Srbije, i nadležna ministarka, kasnila sa predlogom budžeta, a tu sad dolazim i na ovaj amandman, i umesto da je taj isti Javni servis, kao pravi javni servis, upozoravao Vladu svakog dana da kasni sa Predlogom budžeta...
Ne sa budžetom, jer Vlada ne donosi budžet, Vlada donosi samo predlog budžeta, Narodna skupština donosi budžet. Tako je svuda, u svim savremenim, demokratskim državama u svetu. Svi oni koji žele da ponište značaj Narodne skupštine i da je spuste ispod izvršne vlasti u zemlji, kao zakonodavnu vlast i kao zakonodavnu granu, u stvari nisu demokrate, pa mogu da imaju prefiks demokratska ispred imena stranke koliko god hoće. A na taj način i neće Srbiju uvoditi u EU, niti će nas Srbija takve prihvatiti.
Zašto kažem da, iako mi često podržavamo amandmane opozicije, ovaj amandman uvažene poslanice Gordane Paunović-Milosavljević mi iz DSS nećemo podržati? Zato što mi smatramo da reči "ministar nadležan" umesto "ministarstva nadležno" upravo treba da stoje. Neke od ovih stvari koje sam rekao pre, za koje se možda mislilo da nemaju veze sa amandmanom, a zaista imaju, jer treba da se zna ko je odgovoran i pojedinačno.
Juče sam u govoru tražio da kamera snimi sadašnjeg predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, čisto da se zna ko je čovek. Bilo je juče čak i reči kolika je naknada za to mesto. Po mom mišljenju nije velika, čak se slažem i sa gospodinom Krasićem da je to toliko ozbiljan i odgovoran posao da mi se čini da je naknada mala. Ako hoće ozbiljno da radi posao, trebalo bi da ima bolju naknadu. Za svaki slučaj, da se zna o kom čoveku se radi i da se zna ko je odgovoran.
Kolektivna odgovornost za mene lično nikada nije bila prihvatljiva. Ako napišemo da je ministarstvo nadležno, tu se opet može naći izlaz iz situacije. Može ispasti kriv za određenu grešku neki referent, neki sekretar u ministarstvu. Može biti kriv i pomoćnik ministra, može ispasti medijskom manipulacijom, a vidi se da su ljudi iz ove vlade tome skloni, da onda nije kriv ministar za nešto.
Ne, bolje je da piše da je ministar nadležan. Kad je nadležan, onda je i odgovoran, i za dobro i za loše. Zbog toga, po mišljenju nas iz DSS, ne treba prihvatiti ovaj amandman. Nikada nismo ovakav tip amandmana ni prihvatali. Dobro, mi poštujemo viđenje SRS cele stvari, ali mislimo da individualna odgovornost mora da bude i mora da se zna ko je za šta odgovoran, ko je za šta nadležan, i da se ne sme ni u jednom trenutku niko ne sme kriti iza kolektivne odgovornosti nekog organa, u ovom slučaju ministarstva.
Pošto dolazim iz Smedereva, vezano za ovaj zakon i banke, već je jedan kolega pročitao da je "Sartid" u trenutku uvođenja u stečaj... Inače i dan-danas postoji, pored toga što postoji "Ju-Es Stil Srbija", evo, već peta godina, i preduzeće "Sartid" u stečaju, kao pravno lice. Ne znam da li su to svi poslanici znali. Mi u Smederevu imamo ogroman problem sa "Sartidom" u stečaju.
Imamo i sa "Ju-Es Stilom", zbog zagađenja životne okoline i zbog toga što ne znamo kakav je ugovor. Verovali ili ne, taj ugovor nije nađen u Vladi. Neka se ministarka potrudi da ga nađe. Mlađan Dinkić nije uspeo da ga nađe. Mlađan Dinkić je javno izjavljivao da nije uspeo da nađe ugovor o kupovini "Ju-Es Stila", ugovor koji je napravio, da li Trgovinski sud u Beogradu, Privredni sud, kako li se već tada zvao. Država i "Ju-Es Stil" - taj ugovor apsolutno u Vladi ne postoji.
Tražili su ga i ministar Ilić i ministar Dinkić svojevremeno i nisu ga našli. Mi zbog toga u Smederevu imamo ogromnih problema. ''Sartid'' u stečaju je sada vlasnik neke zemlje, nekog zemljišta, nekog prostora koji je u samom centru grada, stečajni upravnik tim raspolaže, on to prodaje. A znate li kako je došao ''Sartid'' do, čak ne ni do vlasništva, nego prava na korišćenja određenih parcela u gradu?
U centru grada imamo veslački klub, gde se nalaze sportski klubovi, sa jednim veoma lepim zemljištem pored Dunava koji je, očigledno, primamljiv. Stečajni upravnik je više puta pokušavao, ali ko god da je bio na lokalnoj vlasti u Smederevu, uspeo je u tome da ga spreči. Pokušavao je da proda taj deo i da iseli sportske klubove i veslački klub, koji je jedan od najstarijih i najčuvenijih u zemlji, koji je dao mnogo reprezentativaca i medalja ovoj našoj zemlji.
Sve je to nakaradno urađeno, vezano i za ''Sartid'' i za banke. Sećate se da sam pre neki dan, kada smo govorili o područjima sudova, rekao da je Smederevo trebalo i da mora da ima privredni sud. On se za smederevske privredne subjekte nalazi u Požarevcu, iako je Podunavski okrug... Od 10 najvećih izvoznika, ima tri sa teritorije Podunavskog okruga u Srbiji, jedan među njima je i taj "Ju-Es Stil".
Zbog čega je sumnjiv taj posao vezan za ''Sartid''? Prebačen je iz nadležnosti Trgovinskog suda u Požarevcu u nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu, pa je onda tako Investbanka, kojoj se dugovalo milijardu dolara, ostala kratkih rukava i likvidirana, Beogradska banka - 180 miliona dolara, Jugobanka – 24 miliona dolara itd.
''Sartid'' je prodat, rekao sam, za samo 23 miliona dolara, iako je „Diloit i Tuš“, čuvena kuća koja je procenjivala NIS - podsetiću vas, sa procenom da će u decembru cena sirove nafte na svetskom tržištu biti 130 dolara, ona je pala skoro na 40 dolara, toliko im je bila dobra procena šta će se desiti u decembru - pa je onda tako izračunato da NIS vredi dve milijarde evra, umesto 50%, pa milijardu i sto, pa je onda na osnovu toga izmišljena priča od 400 miliona evra kao maloj ceni za NIS, ali to smo valjda prošli. Ali, isti taj „Diloit i Tuš“ je procenio vrednost ''Sartida'' na 470 miliona dolara, a prodat je za 23 miliona dolara.
Što se mene tiče, mogao je da bude prodat i za jedan dolar, nije morao ni za ovih 23 miliona dolara, ali je neko morao da vodi računa o ovim dugovima. Verovali ili ne, svi ti dugovi su prebačeni na javni dug države Srbije, na svakog od nas, svakog građanina Srbije pojedinačno su prebačeni dugovi i plus su ove četiri banke likvidirane. Jedan od razloga je sasvim sigurno i pritisak koji je vršen da se na takav način, preko stečajnog postupka, a ne tendera, ''Sartid'' proda "Ju-Es Stilu", jer je ''Ju-Es Stil'' imao veliku konkurenciju u nekim drugim kompanijama u svetu.
Sami znamo da je pokojni premijer Đinđić prvo putovanje kao predsednik Vlade načinio upravo u Nemačku, ''Tisen Krupu'', i da je upravo razgovarao o prodaji ''Sartida'' ''Tisen Krupu''. Bila je jedna indijska kompanija sa sedištem u Londonu, koja je daleko jača od ''Ju-Es Stila'' na svetskom tržištu čelika, zainteresovana da učestvuje na tom tenderu i da kupi smederevsku železaru. Inače je pobedila ''Ju-Es Stil'' na tenderima u Poljskoj i Bugarskoj te godine u nadmetanjima za železare.
Tako da je sve ovo što se dogodilo oko ''Sartida'' veoma sumnjivo. I likvidacija tih banaka i na koji način je učinjena prodaja. Sasvim je sigurno da su te naše banke i likvidirane zbog toga da bi se napravio prostor za ove druge banke, koje su došle iz inostranstva, jer ko bi... Ako bi Investbanka uspela kroz prodaju ''Sartida'' da naplati barem pola od ovoga što joj je dugovao ''Sartid'', ili Beogradska banka, koja je sigurno mogla ovih 180 miliona dolara da naplati da je to rađeno na transparentan, pravi način ili da su one učestvovale u prodaji ''Sartida'', sigurno ne bismo imali danas ovakvu situaciju i u bankarskom sektoru.
Sigurno bismo imali domaće jake banke, ili sada već privatizovane od strane nekih stranih banaka, ali sa mnogo jačom pozicijom i mnogo jačim uticajem na privredna događanja i na tržišta u Srbiji. Ovako, dolazi 2009. godina, preliva se ekonomska kriza na Srbiju. Iako su neki ministri u Vladi govorili da će nas zaobići, ne zaobilazi nas. Dolaze problemi.
Ističe petnaesti minut, želeo sam samo da pitam – koliko „Zastava“ iz Kragujevca duguje nekim bankama? Da li i „Zastava“ iz Kragujevca na takav način duguje? Da li će banke i zbog toga što sada država postaje preduzetnik i ulaže novac da bi se napravio posao sa „Fijatom“, a „Fijat“ šalje na prinudni odmor 48.000 radnika u Italiji, videćemo šta će i od tog posla na kraju biti.
Smatramo da ova vlada zaista teško može da se odupre izazovima koje imamo, bez obzira na onaj nadahnuti govor ministarke od sinoć, koja se, podsećam, nije obraćala nama.
Zamolio bih je da se ubuduće obraća nama, znali mi nešto ili ne, jer nismo mi ovde bitni, nas 250, nego je bitna institucija Narodne skupštine, koju svi moramo da čuvamo, i ministri, i poslanici, a najviše poslanici, to se slažem, i Javni servis, i mediji, ako već želimo da imamo kredibilnu državu i ako želimo da idemo na ozbiljan način u EU. Zahvaljujem.

Javljam se po članu 104. Mislim da je ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine. Naravno, ne ovom prepirkom između poslanika, jer je to nešto što je legitimno i u to ne bih želeo da se mešam kao poslanik DSS, nego zbog onoga  što je izgovorila ovde ponovo u, kako sam već danas jednom rekao, tom ''know how'' pristupu Demokratske stranke politici i marketingu malopre predsednica poslaničkog kluba ZES, koja se, eto, branila ćutanjem za sve ovo što se dešavalo. Rekla je - mi ne bismo da se mešamo, mi nećemo da govorimo, mi ćemo samo pustiti da procene o tome šta radimo oni koji će o tome doneti jednoga dana odluku itd.
Voleo bih da znam da li su među onima koji bi jednoga dana trebalo da donesu odluku, recimo, sindikati. Da li je tačno da je pre nekoliko dana ministar Ljajić potpisao sa njima prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? Tačno je. Evo, iz PUPS-a javljaju da je tačno. Šta bi onda, gospodo iz PUPS-a i vladajuće većine, sa Predlogom budžeta koji nam je stigao? Šta bi sa regresom i toplim obrocima? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Hoćete li na takav način i dalje da nam držite predavanje, branite se ćutanjem, ne mešate se ni u šta, radite sve suprotno od onoga što ste obećavali?
Evo, tu je sada i predsednik SPS u ulozi ministra unutrašnjih poslova. Da li je to briga o radnicima? Hoće li SPS za takav predlog budžeta da glasa? Očigledno da je glasao na Vladi. Šta je sa regresom, šta je sa toplim obrokom, hoće li biti njegov sastavni deo? Hoće li PUPS za to glasati? Dokle ćete da nas zamajavate i branite se ćutanjem, ne mešate se ni u šta, a radite sve suprotno od onoga što su interesi građana Srbije?
Zaista nema smisla. Maltretirate nas ovde stalno. I stalno je opozicija kriva. Stalno opozicija nešto opstruiše i stalno su poslanici opozicije krivi za sve i svašta što se dešava. RTS-u je važnije to što do 31. neće biti promenjen Poslovnik Narodne skupštine, jer je, bože moj, to ustavna obaveza, iako to nema nikakve veze, i to svi znate. Ustavna obaveza je Zakon o Narodnoj skupštini, a ne Poslovnik. To je problem. Nije problem ovaj zakon koji je dnevnom redu. Nije problem budžet, nije problem što je 40 dana Vlada kasnila sa budžetom.
I onda opet neko izađe ovde da nam drži predavanje o tome kako vodi računa o interesima građana. Evo, danas su tri sindikata bila i razgovarala sa mnom.
I sada poručujem – svi koji žele, neka sami napišu amandmane na budžet. Mi ćemo ih podneti u njihovo ime pošto je socijalno odgovorna Vlada očigledno gluva na njihove zahteve. Zahvaljujem.

Mogu da se složim, ali dali ste reč gospodinu Todoroviću, niste završili raspravu, a ja se pozivam na član 104. Zaista, pogledajte ovu atmosferu. Ne znam zašto su ustali poslanici, pre svega Demokratske stranke.
Mogu samo da kažem da se slažem sa gospodinom ministrom. Valjda je to ljudima iz vlasti drago. Mislim da je najveći deo onoga što je rekao tačno, naročito za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tačno je da je za ovu situaciju kriva i prethodna vlada, ali je bogami kriva i ova, jer je decembar a ona je na vlasti odavno, pa i oni koji su dugo pregovarali da se ova vlada formira (što zvanično pred kamerama, što nezvanično po kafanama i podrumima, kako sa kim), ali u svakom slučaju, u tu su situaciju građani Srbije dovedeni.
Ono što nije rekao ministar Dačić, a ja ću reći, kriv je i jedan njegov sadašnji kolega, najviše, koji je potpredsednik Vlade kao i on, zove se Božidar Đelić. On je krivac za sve ovo, zajedno sa Narodnom bankom Srbije i Jelašićem. Građani Srbije su zbog toga u problemu. Apsolutno ne zbog MUP. Tu se slažem i kažem - tačno je da je ministar, kada je došao, uradio najbolje što je mogao, najbrže što je mogao, da se to što pre nađe u proceduri.
Ali, podsetiću vas na još jednu stvar. Ovaj zakon je već jednom bio u proceduri pa je povučen, u ovom sazivu i sa ovom vladom na vlasti. Ako je bila žurba, zašto ste doveli u cajtnot, zašto niste znali da predvidite šta će se desiti? Zašto ste 40 dana kasnili sa budžetom, pa i sa ovim? Onda vam je kriva opozicija zbog opstrukcije i RTS kaže - kriva je opozicija što 31. decembra neće biti promenjen Poslovnik. Stvarno. Najveći problem za Srbiju je što 31. decembra neće biti promenjen Poslovnik? Zahvaljujem.

Član 225. i 226. Poslovnika, mada mislim i da je povređen član 104. jer prođe osmi dan, a ja odgovor od predsednika Vlade nisam dobio. Znate da sam rekao da ću svakog dana postavljati to pitanje, pa nisam, samo sam postavio dva puta u toku prethodne nedelje i nisam dobio odgovor.
Da li postavljam pitanja na koja Vlada ne zna odgovor ili ne želi da ih da, ali u svakom slučaju, sad imam novo pitanje za predsednika Vlade, da li će generalni sekretar da odgovori ili neko nadležno ministarstvo, sasvim je svejedno.
Naime, ovih dana je krenula i reklama, ako ste videli, u elektronskim medijima, na televizijama, ja je viđam na RTS-u, ''Javnom servisu'', gde je počela kampanja, očigledno Vladina, ''kupujmo domaće'', kao što su radili Hrvati pre par godina. Interesantno je da se reklama završava time da kupovinom domaće robe branimo radna mesta, baš onako kako je predsednik Republike završio govor na svom poslednjem glavnom odboru DS-a, kada je rekao da je njemu sada posao da brani radna mesta, a ne da obezbeđuje nova radna mesta.
Moje pitanje je sada, pretpostavljam da se radi o Ministarstvu trgovine i usluga, a nažalost ne i turizma, a tako bi trebalo da izgleda to ministarstvo – koja je marketinška agencija unajmljena da uradi taj spot, tu reklamu? Koliko je za to novca iz budžeta odvojeno? Jer, kada budemo znali koja je agencija uradila, onda ćemo znati da li je ista agencija koja je, recimo, radila kampanju za predsednika Republike, a opet vezano za istu temu. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, ponavljam treći put, i nadam se da će mi ovaj put odgovoriti predsednik Vlade, shodno merama koje je Vlada spremila za 2009. godinu o stabilizaciji, o tome kako ćemo se odupreti svetskoj ekonomskoj krizi, koja je očigledno stigla i u Srbiju, bez obzira što su ministri najavljivali da će je zaobići – koliko će novih radnih mesta (ne pričamo o onome što postoji i što je valjda logično da svaka vlast mora da odbrani, nego ako želimo prosperitet) od obećanih 200 hiljada u 2009. godini zbog povoljnije privredne klime biti u Srbiji obezbeđeno? Nadam se da će mi ovaj put, posle trećeg pokušaja, predsednik Vlade odgovoriti na pitanje. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Kao da sam želeo da vas zamolim da  kažete ovo što ste sada rekli.
Javljam se po članu 104. Poslovnika. Naime, puna su nam usta Evropske unije i evropskih standarda, a onda poslanik ovde, konkretno moj kolega Miloš Radulović, postavi pitanje ministarki (evo, sada dok ja govorim i ona i državni sekretar kuckaju na mobilnim telefonima) ona sedi, ne reaguje, ne odgovara mu.
(Predsednik: Gospodine Šormaz, verovatno ste već primetili da gospođa ministar evidentira sva pitanja i da će na kraju dati odgovore.)
Pazite, ovo je sasvim nešto drugo, vezano za ovo što ste vi govorili o poslaničkim pitanjima. On nije postavio pitanje u diskusiji o zakonu, nego je postavio pitanje po čl. 225. i 226. U Evropskoj uniji u većini parlamenata postoji dan za glasanje gde ministri sede i na direktno pitanje moraju da izađu za govornicu i odmah da odgovore. Ovde ako se to ne radi, to znači ili da ministarka ne zna odgovor ili da joj treba vreme da sazna odgovor, što ne znači da je naročito dobar ministar, ako je tako, ili da ne želi da odgovori jer ne uvažava narodne poslanike.
Ako već hoćemo evropske standarde, ja se slažem da u novom Poslovniku stavimo dan za poslanička pitanja, jedan u nedelji, kao što je u većini parlamenata Evropske unije. Kada već kritikujete poslanike za postavljanje pitanja i tražite od njih da ih ne postavljaju, hajde da stavimo jedan dan ali da sedi Vlada ispred, a ne 8 dana pisano.
Ja sam postavio, ponavljam, pitanje, vi niste bili prisutni, treći put postavljam isto pitanje, prošlo je 8 dana a nisam dobio odgovor od predsednika Vlade.
Znači, kao što vi sad tražite da efikasno radimo, ja kažem – dajte da Vlada odgovara pa poslanici neće postavljati pitanja, dajte odgovorite već jednom na neka naša postavljena pitanja. (Aplauz.)

To je amandman mog kolege Zorana Nikolića, a koji podržavamo, naravno, svi mi iz DSS. Bilo bi dobro da se usvoji.
On je ovde izneo dosta argumenata, a ja u tri minuta zaista ne mogu baš sve te argumente da ponovim, onako kako je on argumentovano govorio 12 minuta o ovoj temi.
Jedino što želim još da dodam na sve ovo, to je, da bi bilo dobro da kamera fokusira na onog o kome govorim, a naravno, radi se o državnom sekretaru Iliću, koji je sada ovde prisutan, a vezano je i za ovaj član i zakon o Agenciji za osiguranje depozita.
Naime, ponavljam sada, a to su već rekle neke kolege, da je na sednici Odbora za finansije kada je DSS predložila, pa i pre toga, pre nego što je predložila ovaj isti predlog zakona, kao Poslanička grupa, a na šta inače ima pravo i po Ustavu i po Poslovniku svaki poslanik pojedinačno isto koliko i Vlada Republike Srbije, tada smo mi nazivani populistima, a jedna opoziciona stranka, koju inače zovem rezervnom gumom u gepeku ove vlade, i njihovi predstavnici su tada govorili kako je to neozbiljno, kako predlog depozita od 20 hiljada evra u tom našem predlogu zakona previše i da država ne može na takao neozbiljan način da se odnosi. O nama se govorilo kao o neozbiljnim ljudima, o populistima, o tome kako širimo paniku, demagogiju među građanima Srbije. Državni sekretar koji bi inače sada trebalo da sedi ovde i da ćuti, jer nema pravo ni da govori dok ja govorim, a on ponavlja – tačno, da je taj naš predlog zakona potpuno nepotreban, da su te mere nepotrebne, jer je bankarski sistem stabilan.
Sada je Vlada imenovala za predsednika Upravnog odbora ove agencije na koju se odnosi ovaj zakon, upravo, dotičnog gospodina Ilića, zato sam i rekao da ga kamera dobro snimi i da ga zapamte građani, da se ne bi dogodilo da ponovo čitamo naslove, kao što smo čitali o Krištu ili gospođi Uzelac, čisto da se unapred zna o kome se radi, jer on treba da rukovodi Agencijom koja ima diskreciono pravo da kupuje akcije banaka u Srbiji, a nije znao u oktobru mesecu kakva to kriza udara na vrata Srbije, da li je naš predlog zakona koji smo dali nepotreban ili potreban, a kasnije ta ista vlada predlaže dva i po puta veći depozit nego što smo mi predložili. Čisto, sigurnosti radi, da vodimo računa o tome ko je postavljen na mesto predsednika Upravnog odbora, jer treba da rukovodi tom agencijom i treba da odlučuje koje će se akcije kupovati i koje banke, jer ima to diskreciono pravo.
Zbog toga, to je još jedan argument više za sve one poslanike koji ozbiljno razmišljaju da se prihvati amandman narodnog poslanika Zorana Nikolića. Zahvaljujem.

Najavio sam to pre nekoliko dana, pa sam dao par dana prostora Vladi, međutim, nisam dobio odgovor od predsednika Vlade još uvek, pa ću danas ponoviti pitanje, u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika.
Naime, čuli smo od ministara u Vladi da u 2009. godini nećemo biti goli, nećemo biti bosi, nećemo biti gladni i da nećemo živeti lošije nego 2008. godine. Ali, još nisam čuo odgovor na pitanje koje sam postavio: koliko će novih radnih mesta u 2009. godini, shodno obećanih 200.000, biti realizovano, na osnovu svih ovih mera koje Vlada radi i priprema za 2009. godinu? Znači, postavio sam konkretno pitanje predsedniku Vlade Cvetkoviću i još nisam dobio odgovor. Nadam se da će uskoro stići.
Evo, u tri minuta ću postaviti i drugo pitanje ministru inostranih poslova, koji je danas bio u zgradi Narodne skupštine i izjavio na Odboru, svi mediji to prenose, da će Srbija odustati od evropskih integracija ako Evropska unija Srbiji kao uslov da obavezu da mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu da bi postala deo EU.
Postavljam ministru Jeremiću, pošto je on izrazio nevericu da će se to dogoditi, pošto još uvek pet država nije priznalo Kosovo, a EU donosi odluke konsenzusom, sledeće pitanje: da li će za njega i za Vladu Republike Srbije predstavljati čin priznanja Kosova kao nezavisne države to što će 2009. godine i kada 2009. godine EU uradi i potpiše sa Vladom Kosova Studiju o izvodljivosti za Kosovo?
Zna se da samo države kandidati za ulazak, oni koji žele da postanu deo EU, počinju od studije izvodljivosti? Da li će to biti čin priznanja cele EU za Vladu Republike Srbije i da li će tada reći da EU zaista radi na tome, pošto to ne žele da priznaju vezano za Euleks...
(Predsednik: Vreme)
Završavam, izvinjavam se... i da li će u tom trenutku smatrati da EU zaista stoji iza projekta nezavisno Kosovo? Zahvaljujem.

Član 104, mada ste pustili da teče vreme, pre nego što ste mi dali reč.
Bilo da se zove Mirko Cvetković, Boris Tadić, Mlađan Dinkić, nikome ko je vezan za Vladu Republike Srbije ne verujem. Tako da šta priča jedan ili drugi ministar mene ne interesuje. Bitno je ono što je izglasala ova skupština - sporazum. On je dovoljna garancija i za Rusiju i za Srbiju, jer je izglasao i naš parlament to. To je dovoljna garancija. Ali, kakve su se stvari radile i zašto su se radile, pokušaću u par minuta da iznesem moj stav.
Na primer, procena Deloitte & touche, čuvene firme koja je inače procenjivala i "Sartid", pa ga je procenila da vredi 470 miliona dolara, a prodat je za 23, za 5% vrednosti. Oni su koristili metodologiju gde su procenjivali da će na osnovu njihove procene, a vidite kakva im je procena, koliko su dobro radili posao, cena nafte biti 130 dolara po barelu i onda su izračunali da je tolika vrednost NIS-a o kojoj se priča.
Danas je pala cena ispod 50 dolara po barelu. Kada bi izračunali po toj metodologiji koliko danas vredi NIS, to bi bilo daleko ispod ove cene od 400 miliona dolara.
U slučaju da ne završimo ovu privatizaciju, NIS bi mogao da dođe u situaciju u kakvoj je JAT, za koga niko ne daje nikakvu ponudu, a svojevremeno su Rusi želeli da kupe JAT, da ga privatizuju. Inače, posao nam je, ako hoćemo u Evropu, da privatizujemo javna preduzeća, a ne da se bavimo njihovim aferama i rukovodiocima tih preduzeća.
Inače, Mađarima plaćamo sedam puta više nego što je tržišna cena za transport gasa, sedam puta više. Niko ne postavlja pitanje Južnog toka, čak ni Severnog. Nemačka ne postavlja pitanje nego na tome radi sa Rusijom. Bugarska ne postavlja pitanje, Grčka ne postavlja pitanje, Italija ne postavlja pitanje.
Samo mi u Srbiji postavljamo pitanje tj. neki iz vlasti. Zašto? Da li možda zbog ovih sedam puta što se više plaća Mađarima, da li možda zbog "Nabuko" gasovoda? On ne postoji, po ko zna koji put ponavljam. Čak ni kao ideja, čak ni kao studija izvodljivosti, on uopšte ne postoji.
Južni tok postoji. Sada kada je potpisan sporazum, pravi se studija izvodljivosti. Kako Grci i Bugari ne postavljaju pitanje?
Kako Italijani, kao konačna firma koja pravi sa "Gaspromom", ne postavlja pitanje? Samo mi ovde postavljamo pitanje. "Nabuko" ne postoji, ne postoji čak ni izvorište za "Nabuko".
Prema tome, vratimo se, da kažem i ja kao poslanik opozicije, na dnevni red. Evropa ne može da čeka, da radimo ove zakone i amandmane koje imamo.
Treba da dođemo na budžet. Treba da dođemo na raspravu o poverenju Vladi, gde ćemo...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
...dokazati još jednom da je ova vlada nesposobna.

Nisam odustao, član 104, i to upravo zbog izlaganja poslanika, neki pripadaju vladajućoj većini, neki opoziciji. Rečeno je od strane G 17 plus, poslanice, pomeraju se rokovi za izgradnju gasovoda.
Ponavljam još jednom, taj je sporazum sada zakon i mora da se poštuje. Tačka. On je dovoljna garancija za sve. Niko ne postavlja pitanje, ponavljam ponovo, ni u Bugarskoj se ne postavlja pitanje, ni u Grčkoj, ni u Italiji, ni u EU se ne postavlja pitanje izgradnje Južnog toka, samo se u Srbiji postavlja pitanje, bez obzira na eventualno pomeranje rokova.
Šta je sa rokovima za ulazak u EU? Šta je sa rokovima za Trgovinski sporazum? Šta je sa SSP-om? Šta je sa kandidaturom za ulazak u EU? Šta je sa rokovima za vize? Šta je sa hiljadu evra za građane Srbije za akcije prodaje javnih preduzeća? Šta je sa 200 hiljada novozaposlenih u Srbiji? Znate li koliko pitanja možemo da vam postavimo?
Postavljeno mi je pitanje, bar sam apostrofiran ovde, rečeno je da pravim izbor i da sam pristrasan.
Ako sam dobro razumeo kolegu poslanika, da li treba da budem pristrasan između "Nabuka", koji ne postoji, i Južnog toka koji postoji, čak i da "Nabuko" postoji, a ne postoji – jer je planiran sa izvorištem u Iranu, ali ne mogu Amerikanci tek tako lako u Iran, ipak je država od 70 miliona stanovnika, a druga država po rezervama gasa u svetu – ako treba da biram između američkog "Nabuka" i Južnog toka, opet ću da biram, kao Dragan Šormaz, poslanik DSS-a, Južni tok, jer nas Rusi nisu bombardovali.
Nisu nas bombardovali kasetnim bombama, bombama obogaćenim osiromašenim uranijumom, nisu nas ubijali, ne otimaju nam Kosovo i ne rade sve da se oduzme Kosovo od Srbije. Čak i da treba takav izbor da pravim, a hvala bogu ne treba, jer ponavljam "Nabuko" ne postoji, ne bi mi bilo teško da napravim izbor.
Interesantno je da se ovde dva odbora sastaju svakodnevno po nekim pitanjima zato što neko insistira, dok se Euleks instalira na Kosovu i pravi Albancima državu uz pomoć EU šest meseci Odbor za KiM ne može da se sastane. To nije problem vladajućoj većini i poslanicima, a ovo je toliki problem da mora svakodnevno da se sastaju i da se ministri pojavljuju ovde. Mislim da svi treba dobro da razmislimo u kojoj situaciji se nalazimo. Očigledno je da ova Vlada ne može da reši probleme države i građana koji pritiskaju ovu zemlju.

Na osnovu članova, naravno, 225. i 226, želim da postavim pitanje Vladi, konkretno, samo predsedniku Vlade. Apsolutno nemam nameru da postavljam pitanje nadležnom ministru niti ću ikada postaviti, barem u ovom mandatu, dok je, nadam se poslednji put, ministar u Vladi Republike Srbije, a radi se o Mlađanu Dinkiću. Znači, konkretno samo predsedniku Vlade.
Naime, do sada sam bio sa radnicima "Robnih kuća Beograd", oni se trenutno nalaze ispred ove zgrade gde sedi predsednik Republike, traže ponovo od njega da ih primi jer im je dao jedno obećanje pre par meseci kad su bili sa delegacijom kod njega i od tog obećanja nije bilo ništa. Mene ne čudi, ali njih čudi, pošto je u pitanju predsednik Republike, dao je i ona obećanja o 200.000 novih radnih mesta, pa sad kaže da će braniti postojeća.
Naime, prema tim ljudima se ne poštuje ugovor. Mlađan Dinkić kaže – rešen je problem "Robnih kuća Beograd". Nije rešen. Rešen je onaj deo koji je prodat i privatizovan, ali problem ovih ljudi koji se nalaze u ovom delu preduzeća koje je u stečaju uopšte nije rešen. Znači, ne dobijaju po godini staža onoliko koliko im je obećano, koliko im je rečeno u tom procesu, dok se rešavalo pitanje "Robnih kuća Beograd".
Zatim, imovina koja se prodaje preko tog stečajnog postupka ne prodaje se po ceni koja je potrebna, imamo više primera, da bi oni ljudi dobili otpremnine na način na koji treba da ih dobiju. Prodaje se po 10-15 puta manjoj ceni nego što je tržišna vrednost.
Postavljam pitanje predsedniku Vlade Cvetkoviću: kada će Vlada Republike Srbije ispuniti ono što je obećala radnicima "Robnih kuća Beograd" i kada će Vlada Republike Srbije ispuniti ono što im je obećao predsednik Republike Boris Tadić? Oni ljudi su po ovom mrazu, zimi, ispred, nemaju drugu mogućnost. S druge strane, ispred Vlade se nalazi sindikat "Nezavisnost" i izgleda da je već počelo da se dešava ono na šta smo vas upozoravali. Policija je svuda po gradu.
Sada hoću još jednu stvar da zahtevam kao narodni poslanik: nemojte da policija bude postavljena ispred Narodne skupštine, nema potrebe. Mi poslanici Demokratske stranke Srbije se ne plašimo tih ljudi koje dolaze, ne treba nam zaštita od njih, hoćemo sa njima da razgovaramo i ne trebaju nam policijski kordoni. Ako su potrebni Borisu Tadiću, nama nisu.
Godine 2003. i predsedavajuća i ja smo bili na sastanku, kao poslanici, sa određenim sindikatima; bila je velika gužva ispred Narodne skupštine, bilo je mnogo policije i bilo je povređenih radnika ispred zgrade Narodne skupštine, što je bila sramota za Skupštinu.
Sad unapred upozoravam i kažem – nemojte policiju ispred Narodne skupštine. Mi smo narodni poslanici, ti ljudi koji dolaze ovde su narod, naš posao je da razgovaramo sa njima i da trpimo šta god oni žele i kakve god namere da imaju.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Onome kome treba zaštita, taj ne mora da bude u Narodnoj skupštini. Znači, ovo je pitanje za predsednika Vlade. Zahvaljujem i izvinite zbog prekoračenja vremena.