Kratko ću, da možemo na pauzu, pošto me je kolega iz LDP na ovaj način prozvao.
Zaista na isti način razmišljam kao i po pitanju tih privatizacija i fabrika koje sam spomenuo u Smederevu i vezano za gasni aranžman i prodaju NIS-a. Baš zbog toga mislim da treba to što pre učiniti, jer se u tim našim postrojenjima i danas ta ista nafta koju ste pomenuli prerađuje. Mi odatle uvozimo naftu, a ne onu naftu iz Saudijske Arabije, na primer, a prerađujemo ovom tehnologijom koju imamo. Zato i imamo povećanje zagađenosti životne sredine u tim krajevima, a pre svega u Pančevu.
Ali, kada se privatizuje NIS, zato mi i govorimo suprotno od onoga što govori Mlađan Dinkić da je bitna cena. Ne, nije bitna cena. Mnogo je bitnije obavezati onoga koji hoće da kupi, a u ovom slučaju ruske investitore, da investiraju u novu tehnologiju i da se vežu ugovorom, nego što je bitna cena, da mi uzmemo budžet i delimo penzije deset posto više ove godine i potrošimo to, a ostanemo na staroj tehnologiji.
Mnogo je bitnije napraviti pravi ugovor, investicioni ugovor sa ruskim investitorima koji su za to spremni i koji su to ponudili, da imamo novu tehnologiju i, naravno, na taj način i smanjenje zagađenosti životne sredine. Zato treba podržati ovaj gasni aranžman.

Po članu 225, naravno, mada možemo reći i 226. O svemu ovome i meni kao narodnom poslaniku i celoj poslaničkoj grupi DSS-NS su potrebne neke informacije da bismo uopšte nastavili da radimo.
Naime, danas je četvrtak a najavljeno je, od jednog poslanika iz novonastale skupštinske većine, da će u četvrtak biti formirana vlada. Prođe četvrtak, mi još ni ove zakone ne završismo.
Sutra je petak, 4. juli. Bilo je najavljeno da će nova skupštinska većina pokloniti američkom ambasadoru ovde novu vladu na najveći praznik SAD, 4. juli, njihov Dan nezavisnosti. Izgleda da i od toga nema ništa. Mislim, da neće Srbi imati neke posledice od toga, ako ga naljutite? I ne znam zašto toliko ne poštujete onoga koji vam je nalogodavac i koji vas formira.
Možda je to vezano i za informaciju koju sam dobio, pa me baš interesuje da li je tačna (nema razloga da sumnjam u te izvore), a dobio sam informaciju da su se danas sastala gospoda Čanak, Vuk Drašković i Rasim Ljajić. Usaglasili su se da nisu zadovoljni s tim kako su prošli u ovoj raspodeli vlasti i da su uputili jedno pismo Borisu Tadiću zbog toga. Jer, ako se grupišu, oni imaju 13 poslanika, a SPS npr. ima 11. I sada, kada pogledamo raspodelu vlasti i šta je tu dobio SPS, a šta ova grupacija, onda zaista nije ni čudo što se ljudi bune.
Da li ćemo mi uopšte doći u situaciju već jedanput da biramo tu proevropsku vladu ili ne? Mada, na osnovu ovoga što smo do sada čuli, treba da dodamo još neke vesti.
Na primer, naslov vesti koja ide kroz Srbiju za ovu sramnu oslobađajuću presudu za Nasera Orića je: ''Naser Orić - slobodan i srećan''. Pogledajte agencijske vesti i videćete naslov: ''Naser Orić - slobodan i srećan''. Pored toga, današnje vesti su i da će SAD na donatorskoj konferenciji za Kosovo izdvojiti 400 miliona dolara za pomoć kosovskoj vladi, onoj istoj koja je proglasila nezavisnost Kosova sa svojom skupštinom. I Ramuš Haradinaj je srećan, i ta vlada je srećna, i dobijaju od Amerikanaca, koji vama formiraju vladu, nažalost svima nama, 400 miliona dolara.
Zaista me interesuje mišljenje svih, ne samo SPS-a, nego svih, da li u čitavoj ovoj situaciji, sa ovakvim dnevnim vestima i svim ovim što se dešava u Srbiji svakodnevno, odnosno to je počelo takvim tempom da se dešava svakog sata a ne svakog dana, da li je Srbiji zaista potrebna proevropska vlada sa zamrznutim SSP, bez mogućnosti primenjivanja, ili je Srbiji potrebna nacionalnoodgovorna vlada koja će braniti ovu državu, braniti naše građane i ovaj narod, i koja će znati da se nosi sa svim problemima koje imamo, a koje nam oni koji vas teraju da formirate vladu svakoga sata već a ne svakog dana, prave nove i nove probleme u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Ovo je interesantno, ovo do sada nismo čuli. Ali, onda bi trebalo valjda i pre izbora nove vlade ili kreiranja ove nove poslaničke većine, na osnovu ovoga što je rekao gospodin Kostreš, da znamo da li to znači da će i vojvođanski penzioneri dobijati veće penzije nego oni u Vranju, Leskovcu, i da li su PUPS i SPS na to pristali ili ne u ovim pregovorima, i da li će se zaista na tome insistirati i koliko će zaista onda biti stabilna ova većina, s obzirom da bez Čankove stranke i gospodina Kostreša nema većine? Od 129 kada odbijete četiri dođemo na 125.

Naravno po Poslovniku, član 104. Dužni smo svi da budemo obavešteni o tome.
Naime, kada je utvrđivan kvorum, videli smo svi, bilo je onako malo napeto, pa dođoste nekako do 126. Građani Srbije to ne vide u direktnom TV prenosu, vide samo ekran, kao i mi ovde, i ne znaju da li je i na koji način utvrđen kvorum. Utvrđen je tako što je jedna opoziciona stranka, a to nisu DSS i Nova Srbija, dala kvorum novonastaloj skupštinskoj većini za početak rada ove sednice. Naravno, to je njihovo pravo da tako nešto urade.
Ali mene interesuje da li smo došli u tu situaciju da se natežemo oko kvoruma zbog toga što je, recimo, sa sednice odsutan gospodin Ivica Dačić i gde se on nalazi. Da li se nalazi na Socijalističkoj internacionali ili tako negde?
Da li je moguće tako nešto, da li je moguće da je gospodinu Ivici Dačiću to važnije od sednice Narodne skupštine Republike Srbije, gde treba da budu doneseni ovi veoma važni zakoni, a videli smo odgovorno ponašanje narodnih poslanika koji su na brzinu morali da se vrate iz Strazbura gde je, takođe na brzinu i nestatutarno, neposlovnički, kao i sada, zakazana sednica Skupštine.
Umesto da se raspravlja tamo i da naša delegacija bude prisutna dok se govori o trgovini ljudima, o kidnapovanim Srbima, o trgovini organima, oni su došli ovde da budu prisutni na sednici Narodne skupštine.
Ne mogu da verujem da je gospodinu Dačiću sednica Socijalističke internacionale, ili tako nešto, važnija od sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li je moguće da će se tako ponašati on i njegova stranka u narednom periodu, da će više voditi računa o nekim međunarodnim institucijama nego o Narodnoj skupštini Republike Srbije, o građanima Srbije i o državi Srbiji?

Nema razloga meni da se javlja gospodin Dačić. Nije on dužan meni da se javlja, ali je dužan da objašnjava građanima Srbije šta je uradio, šta radi, jer on je narodni poslanik, pretenduje da uđe u Vladu "Cvetković-Dačić". Znači, on je dužan da govori građanima Srbije, a ovo je Narodna skupština Republike Srbije, ovo je visoki dom koji biraju građani i dužan je da kaže da li mu je važnija sednica Narodne skupštine ili sednica Socijalističke internacionale. Postavio sam pitanje gde je, interesuje me kao narodnog poslanika i nisam prekršio Poslovnik.
Znači, on je dužan da kaže građanima Srbije šta mu je bitnije, da li je bitnije da se SPS nađe u Socijalističkoj internacionali ili je bitnije da se donose odluke u ovoj Narodnoj skupštini i da li je SPS-u potrebno da mu LDP ubacuje kartice da biste imali kvorum da radite, a da se on šeta Evropom i bude na Internacionali. Znači, nema potrebe da mene Dačić bilo šta obaveštava.
Jasno mi je da je Dačić izdao sve glasove koje je dobio SPS i uradio suprotno onome što su hteli građani koji su glasali za SPS na ovim izborima, ali će moj posao kao opozicionog poslanika biti da to svakog dana u ovoj skupštini dokazujem i hvala gospodinu Dačiću što mi to omogućava.

Slažem se sa vama, gospođo predsedavajuća, ali je onda trebalo da upozorite gospodina Žarka Obradovića kada je rekao da nije tačno ono što sam ja rekao. Šta nije tačno? Posle toga, potvrdio je rečenicu da je Ivica Dačić sa delegacijom SPS na Socijalističkoj internacionali. Ja sam desničar, mene to ne interesuje, nikada me nije interesovalo i nikada o tome nisam vodio računa.
Tačno je da je Ivica Dačić tamo sa delegacijom, očigledno je da su tamo još neki poslanici iz SPS, tačno je da mu je to važnije nego sednica Narodne skupštine Republike Srbije i tačno je da ste zakazali navrat-nanos.
Gospodinu Čedomiru Jovanoviću ovde nisam spočitavao pravo LDP da to uradi, ako ste se pozvali na to što sam ja rekao, jeste, jednom sam pomenuo LDP, iako sam u petak bio pored i čuo gospodina Dačića kada je zamolio gospodina Čedomira Jovanovića da da kvorum danas, pošto on putuje na Internacionalu, pa sam još u petak znao šta će danas da se desi, ali to je pravo LDP, samo što se ne može reći da ne učestvujete u vlasti ako date 126. glas za donošenje bilo kog zakona.
A što se tiče gospodina Dačića, gospodine Obradoviću, dok god bude bio u Vladi ''Cvetković – Daček'' koju je formirao i koju će kontrolisati u narednom periodu Vašington, svakog dana ću ga sa ove govornice prozivati argumentovano i vi nemate pravo da mi kažete i da spočitavate to moje pravo kao opozicionog poslanika.
Što se tiče 2004. godine, možete samo da dobijete pohvalu za to.
Vi ste podržavali Vladu koja je donela 266 evropskih zakona, pohvaljenih od EU, podržavali ste Vladu koja je donela nekoliko deklaracija o KiM, vi ste podržavali Vladu koja je u to vreme nekih 16 ljudi isporučila u Hag, dobrovoljnom predajom, jer je to bila pametnija politika od hapšenja, i vi ste podržavali Vladu koja je donela novi Ustav Republike Srbije. Znači, bili ste u većini u Skupštini koja je usvojila novi Ustav.
Prema tome, gospodine Obradoviću, za 2004. možete da dobijete samo pohvalu. Sada je ovo ono što meni javljaju vaši članovi, posle svakog mog govora dobijem desetak poruka, izdaja biračkog tela SPS. To je činjenica, vi ćete se sa time suočiti. To je činjenica i vi to ne možete da izbegnete.
Dakle, gospodine Obradoviću, Ivici Dačiću je važnija Socijalistička internacionala od Srbije, od građana Srbije i od Narodne skupštine Republike Srbije, i to je tačno.

Mislim da Narodna skupština treba da bude obaveštena o nečemu što se dešava u Srbiji, ako već ne raspravljamo o tome. Šesti put Veće Okružnog suda u Šapcu ponavlja izbore u mestu Baščeluci u opštini Loznica. Mene je ovako obavestila Ginisova komisija, taman da ih obavestimo da tu ispravku naprave, sedam puta, sedmi put će biti održani izbori.
Kandidat iz moje stranke vas pobeđuje svaki put, ali očigledno da u Šapcu pravosuđe nije nezavisno, a svi znamo da je ministar iz Šapca i očigledno da se vrši pritisak na Okružni sud u Šapcu da ovako presuđuje, a sve za interes DS i G 17 plus, tj. lokalnih moćnika iz tog kraja, dosadašnjeg gradonačelnika koji sedi ovde među nama, Vidoja Petrovića i takođe još jednog poslanika koji je načelnik okruga, gospodin Purić, koji se i te kako trude, inače iz DS, da u Loznici formiraju skupštinsku većinu.
Ne mogu glasovima naroda, troše se veliki novci, što bi rekli naši prijatelji i braća iz Vojvodine, na izbore tamo. Četiri kilometara puta, sada se priča da će biti pravljen i bazen. Znači, pravi se neka mala Jagodina u tom selu, ali ne uspeva nikako, svaki put gube izbore i svaki put ponavljaju preko Veća Okružnog suda. Ne znam dokle će to da traje, da li zaista dok Ginisova knjiga to ne stavi u rekorde?

Gospodine predsedavajući, molim vas, nemojte da primenjujete metode koje je u Skupštini primenjivala Demokratska stranka u vreme, već juče pomenutih, Bore Novakovića, Nede Arnerić itd. Nemojte da vas nagovaraju na te stvari.

Apelujem na vas, uz dobru volju našu opet potpuno pogrešno je započeta ova sednica. Evo, imam malo drugačiju karticu od gospodina Tomislava Nikolića, data mi je takođe privremena, funkcioniše, radi, elektronski sistem radi.

Molim vas da službenice koje ste već uveli pošaljete van, nemaju pravo da nas broje jer mi nećemo da damo kvorum.

Vi ste dužni da obezbedite 126 poslanika. Nema problema, da se lepo uključi, da utvrdimo. Izvolite, neka to pokaže elektronski sistem, a ne da nas neko broji ili barem neka bude prozivka. Postoji i ta mogućnost u Poslovniku. Nemojte da dozvoljavate da sa vama manipulišu, imate toliko godina, najstariji ste među nama, ne dozvolite da neki za vas mladi ljudi manipulišu vama.

Malopre sam odustao zato što su prethodni poslanici rekli i nisam hteo da se ponavljam, ali vi sad nastavljate raspravu, ne odgovarate na pitanja koja su vam postavljena. Vi ste dužni, po Poslovniku, uzmite i pročitajte, da odgovorite na pitanje - šta je to bilo toliko bitno da se navrat-nanos, na brzinu zakaže sednica; da li je bitnije za predsednika Skupštine da se prošetaju "miu-miu" cipelice između ova dva reda i da dođu da sednu ovde ili je bitnije što se događa u Savetu Evrope? Vi niste čuli za tu firmu, znaju neki ljudi. Procenio sam da su "miu-miu", možda grešim, Lidija će reći, ali meni se čini da sam pogodio.

U svakom slučaju, da li je to bilo važnije ili ono što se događa u Savetu Evrope? Mi vas molimo, da se ne bi nastavilo ovo što se dešava sada, da bismo prešli na tačku dnevnog reda, da odgovorite koji je to razlog bio toliko bitan da naša delegacija tamo ne prisustvuje i ne bavi se veoma važnim pitanjima.

Zašto je bila tolika žurba i zbog čega nismo mogli to da radimo, recimo, u petak ili u utorak sledeće nedelje, kada se sve to u Savetu Evrope završi?

Molim vas da odgovorite na pitanje. Ne možete tek tako da pređete preko toga. Vi ste predsedavajući, odgovorni ste za zakazivanje nastavka sednice i morate da nam odgovorite na to pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako smo došli u ovu situaciju danas i naročito ono juče sve što se događalo, Srbija je – odlično je, predsedavajući, dok kolega govori mobilnim telefonom, sedi u prvom redu i dekoncentriše govornika, vi ne reagujete, a dužni ste to da radite, ali dobro.

Neka priča, nema veze.
Došli smo u situaciju tako što su ZES i SPS pregovarali dva dana, zvanično, tako kažu, a što je brzo to je naravno i kuso, to kaže naš narod. Naš narod ima pametne poslovice i treba ih slušati, osim ako se nije dešavalo nešto drugo, možda još od predsedničkih izbora, i osim ako se nije pregovaralo, kako sam juče rekao, po nekim staklenim dvoranama, restoranima, barovima, rupama, šupama i ko zna gde, i sve se ovo pripremalo. Pripremao se Glavni odbor SPS za takvu odluku, pojedinačno svaki član, radili su to razni ambasadori, razni biznismeni, ne volim izraz - tajkuni, ali činjenica je da se o tome pričalo i da se o tome govorilo, pisalo i sada vidimo da se to izgleda i događalo, jedno besramno, van očiju javnosti pregovaranje, dogovaranje.
Čak i u ova dva dana kao zvaničnog dogovaranja, opet ništa javnosti nije rečeno, osim da su se usaglasili, dogovorili. Ne zna se ni program, ni principi. Vidimo, postoje kadrovska rešenja i o tome se govori, između ostalog, čuli smo da će, barem tako kažu mediji, ne znam, videćemo kada bude predloženi mandatar, pa sastav Vlade, da će SPS imati i ministarstvo policije u celoj toj vladi.
Čuli smo ovde i da se tačka spajanja, neko je govorio o vezivnom tkivu, ali recimo EU i put u EU, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da je i to tačka spajanja ovih stranaka. Moram reći sledeće stvari.
Prvo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je mrtvo slovo na papiru. To je činjenica. On ne može da se primeni. Nijedan parlament država članica EU ga nije još uvek ratifikovao. Ne znam koliko puta treba holandski ministar inostranih poslova da kaže da neće biti ratifikovan u holandskom parlamentu, a dok ga ne ratifikuje svih 27 plus naš parlament, on se ne može primenjivati i nema ništa o priči, o evropskim integracijama.
Meni je jasno, jer je to bila propaganda DS, varka za birače na ovim izborima, to će birači i građani Srbije videti ubrzo. Zna se šta je najmanji uslov, a i to je rečeno od više zvaničnika EU, to je završetak saradnje sa Haškim tribunalom, tj. da se Hadžić, Mladić, i Karadžić, iako ne postoji ni jedan dokaz da se Karadžić ikada nalazio na teritoriji Srbije od kada ga jure, ali upravo se ovih dana pominje i to ime kao obaveza Srbije, da se nađe u Hagu. Mene interesuje da li to znači da će SPS, držeći Ministarstvo policije, hapsiti Hadžića, Mladića, Karadžića, tražiti, juriti, uhapsiti ih i isporučiti Hagu.
Pre nešto više od mesec dana, 22. maja, gospodin Ivica Dačić je izjavio - protiv smo izručenja, ali podržavam ako neko želi dobrovoljno da ode. To je bilo i one tri godine dok je podržavana Vlada Vojislava Koštunice. Znači, nisu promenili stav, pošto se stalno postavlja pitanje da li su promenili mišljenje, da li su promenili stav, kakav će dalje odnos imati prema tom pitanju npr.
Mogu da postavim nekoliko pitanja i budućim koalicionim partnerima SPS, pa i samom SPS. Da li se sećaju dana kada je Slobodan Milošević preminuo u Haškom tribunalu. Mnogi su tada govorili da je Slobodan Milošević ubijen u Haškom tribunalu, upravo iz redova SPS.
Koliko puta je prikazan snimak na TV B92, kako gospodin Dačić i gospodin Mihajlov stoje u ''25. maju'' gde je bio izložen kovčeg Slobodana Miloševića, da bi članovi SPS mogli da ga obiđu, jer je bila, koliko se sećam, opšta histerija napravljena u medijima, pre svega od strane budućih koalicionih partnera SPS, kako to nikako ne sme biti dozvoljeno, napad na Vladu Vojislava Koštunice, napad na Dejana Mihajlova zbog toga i kako to nikako ne treba biti omogućeno.
Tog dana su budući koalicioni partneri, mislim da se oni toga ne stide, ne vidim ni jedan razlog zašto bi, tako su se ponašali sve vreme, organizovali hepening u centru Beograda. Puštali su muziku, pevali, igrali, puštali su balone, Mića Albijanić je bio tamo, gledao sam ga na televiziji, duvao balone, puštao balone u vazduh, članovi DS, funkcioneri DS. Da li je gospođa Đukić-Dejanović tog dana pustila suzu za Slobodanom Miloševićem?
Dve godine kasnije pravi se Vlada sa onima koji su se veselili toga dana. Šta se još priča? Priča se - da li je došlo do promene SPS-a. Obišao sam nekoliko prostorija opštinskih odbora SPS u Srbiji pregovarajući o formiranju lokalnih koalicija, znaju me neke kolege poslanici SPS-a, bio sam i u Vranju, i u Palanci, kod mene u Smederevu, nigde nisam video fotografiju Ivice Dačića. Svugde su, i dan-danas, biste, slike, tapiserije Slobodana Miloševića. Ni jednu Ivice Dačića nisam video. Toliko o raščišćavanju sa prošlošću.
Opet, s druge strane, kako će Nenad Čanak i njegovi poslanici da glasaju za Slavicu Đukić-Dejanović, kada je Čanak govorio da Miloševića treba obesiti na kandelabr. Bio sam ispred bine kada je to govorio.
Poslanici SPO, kada je bio pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, mislim da ste vi to bolje pratili, koliko mene sećanje služi, čini mi se da je posle toga upravo gospodin Ivica Dačić držao konferenciju za štampu i da je rekao na toj konferenciji da ne zna iz kog razloga, ali da je on ubeđen da je Vuk Drašković sam sebi pucao u uvo u Budvi. U to ne ulazim, oni neka pogledaju snimke i neka vide koji su razlozi, kako je to obrazloženo.
Postavljeno je nekoliko pitanja od strane poslanika LDP-a, da li je to novi SPS, o čemu se radi, da bi oni mogli da podrže. Vidim da im je to bitno da se izgovori, možda zbog 14. jula, jer možda u Skupštini grada bi LDP trebalo da podrži stvaranje gradske vlasti SPS i DS, ako i do toga dođe, ako se prekrši koalicioni sporazum koji je napravljen sa nama i sa SRS. Ne može se bez Čede, pa se možda zbog toga postavljaju ova pitanja, ali meni tu ništa nije nejasno.
Gospodin Baki Anđelković je juče rekao, na B 92 televiziji, da se SPS uopšte nije promenio, nego da se promenila DS. Znači, to je on juče izgovorio. Danas je gospodin Dačić rekao da je SPS, raspravljajući se sa radikalima, bio 10 godina vlast, a ne radikali. Drugim rečima, oni su personifikacija tih 90-tih. Ko se od nas, kad pričamo o tom 5. oktobru i pre 5. oktobra, borio – mladi gospodine, u tom sam periodu 17 puta hapšen, ne znam koliko ste vi godina imali – ko se od nas tada borio protiv radikala? Nismo ih videli ko buvu u ektaru. Borili smo se protiv režima Slobodana Miloševića i protiv SPS-a. Ako je neko personifikacija 90-tih, valjda je to SPS.
Dobili ste izbore predsedničke, i delom parlamentarne ste dobro prošli, na histeriji koju ste pravili da neko želi da vrati Srbiju u 90-te. Sada ste spremni, svega nekoliko dana kasnije, da sa onima koji su personifikacija devedesetih, pravite vlast.
Nešto još nije izgleda jasno poslanicima LDP-a. Podsetiću ih na još nekoliko stvari. Usvojili smo 26. decembra onu poslednju Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koju smo, nažalost, u prošlom sazivu parlamenta uspeli da usvojimo i posle toga nijednu, iako je bilo proglašenje nezavisnosti jednostrano od strane albanske nacionalne manjine itd. Tada je gospodin Ivica Dačić izjavio, kritikujući pre svega Tadića i Koštunicu za stavove koje su iznosili - niko nema pravo da kaže da se neće ponovo ratovati za Kosovo. To je citat, možete proveriti u stenogramima, to je bilo 26. decembra, pre šest meseci.
Gospodin Ivica Dačić je 16. februara pozvao, gospodo demokrate, Skupštinu Republike Srpske da proglasi nezavisnost ako albanska nacionalna manjina u svojoj skupštini proglasi nezavisnost kosovske države. Dan kasnije je rekao da ukoliko KFOR ne može ili neće da zaštiti Srbe, to treba da uradi vojska i policija Republike Srbije. To je sve bilo pre nekoliko dana praktično.
Posle neko govori da nisu prevareni građani Srbije. Naravno da su prevareni. Vi ste ih prevarili sa SSP-om, koji je mrtvo slovo na papiru. Nažalost, ali to je činjenica i takav odnos ima EU prema nama. Zaista smatram da zaslužujemo bolje i više, i smatram da smo spremniji kao država, i od Bugarske i od Rumunije, da postanemo članica EU, ali nažalost takav odnos prema nama ima EU. Nije sporan odnos Srbije prema EU, nego odnos EU prema Srbiji. Šta je u stvari cilj? To je ono što neko ovde spominje neku žalost, žal za vlašću i tako dalje. Što se DSS tiče, nama je možda i bolja opoziciona pozicija i rad protiv takve vlasti, vratićemo stari rejting i vrlo brzo završiti posao sa obaranjem te vlade.
Ali, ne valja za državu i zbog toga ćemo se boriti, jer šta je krajnji cilj. Ne bi učestvovali američki ambasador i engleski ambasadori u svemu. Krajnji cilj je napraviti vladu u Srbiji koja se neće baviti Kosovom, jer je procena Stejt departmenta, Brisela i NATO pakta, svojim ušima sam ih slušao pre deset dana u Berlinu, da je Albancima na Kosovu, uz pomoć Euleksa i NATO pakta, potrebno pet godina da im zaživi država na svakom kvadratnom santimetru te teritorije, bili Srbi lojalni ili ne koji žive tamo.
Pet godina im je potrebno, a za to vreme je potrebna vlada u Srbiji, koja će fokus pažnje sa KiM prebaciti na neke druge teme, na neke zamrznute SSP, na neke zamrznute evropske integracije, baviti se nečim drugim, a ne Kosovom, jer dok se Srbija bavi Kosovom, onda se i javnost u svetu mora baviti Kosovom, onda se i Rusija, i Kina i drugi naši prijatelji mogu baviti Kosovom.
Ako mi prestanemo, Kosovo prestaje da bude tema, nema razloga više ni Rusija onda da se bavi Kosovom, postoje neka druga pitanja, i Kosovo postaje nezavisna država. Nažalost, cilj je to. Ali mi to nećemo dozvoliti i borba za nezavisnost, za spas Srbije, za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije će se nastaviti, bez obzira što će ova vlada po volji Vašingtona biti formirana.
Na kraju ću samo reći još jednu stvar. Kako dolazimo na ovaj svet, tako sa njega i odlazimo. Nema veze kojoj veroispovesti pripadamo. Dolazimo bez ičega i Bogu na istinu idemo bez ičega. Potpuno je nebitno šta za života steknemo, ali se i te kako, drugovi i drugarice socijalisti, ceni kada se ode Bogu na istinu na koji način se nešto steklo.

Da se razumemo, vi ste tada više puta govorili, tri godine ste govorili da vi podržavate Vojislava Koštunicu, a ne tu vladu, i da imate dogovor sa Vojislavom Koštunicom. Da se tiče Vuka, i Labusa, i Dinkića, nikada je ne biste podržavali. Bilo bi dobro da ubuduće govorite ono što ste i tada govorili, kada sada već niste zaboravili ni jednu od onih rečenica koje ste govorili i u prethodnom periodu. Sada ste rekli da ćete prvo pregovarati sa Vojislavom Koštunicom, pa posle ćete videti da li tu pravite dogovor ili ne.
Pustite vi tu priču, drago mi je da ste potvrdili sve što sam rekao i drago mi je da nisam nijedan citat pogrešno izgovorio. Nisam se obraćao vama, nego sam se obraćao onim poslanicima koji su iznosili sumnju da li se SPS promenio ili ne. I drago mi je da ste sve argumente koje sam izneo potvrdili i molim vas da više ne govorite o tome ko je šta činio za Kosovo i ko se kada i za šta borio.
Bio sam i borio se kada je NATO pakt napao Kosovo, iako ste vi vladali državom, iako sam bio protiv vašeg režima, a vi ste za to vreme sedeli u Beogradu i držali političke govore i pamflete, i dalje ste o tome govorili. Nemojte meni o tome da držite predavanje, nađite nekoga ko je sedeo u Beogradu, zaštićen kao i vi, i u to vreme na takav način imao odnos prema državi.

Reklamiram članove Poslovnika 225. i 226. Mislim da poslanici treba da budu obavešteni o svemu, što je tačka dnevnog reda. Nije mi dao đavo mira, malo sam kopkao po internetu i na prezime Đukić-Dejanović ispadne mi jedan tekst od 11. marta 2003. godine, objavljen u listu "Danas".
Kaže ovako – Đukić-Dejanović zloupotrebila položaj. Kragujevac; Opštinski sud u Kragujevcu saopštio juče da je protiv Slavice Đukić-Dejanović pokrenuo dva istražna postupka zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi. Slavica Đukić-Dejanović, koja je visoki funkcioner SPS, bila je na listi sudskih veštaka kragujevačkog okružnog suda iz oblasti neuropsihijatrije, navodi se u sudskom saopštenju. Mislim da je u najmanju ruku potrebno da se takođe ova Narodna skupština obavesti kako su se ove istražne radnje završile.
Znam da je u to vreme gospođa Dejanović imala imunitet, ali je veoma bitno jer se ne radi o krivičnoj prijavi. Krivičnu prijavu može da podnese privatno lice ili tužilac, ali kada je istražni postupak znači da je sudija već utvrdio da postoje osnovi sumnje da je to učinjeno, pa mislim da bi smo svi trebalo ovde da znamo kako je sve to završeno.

Ne znam zašto se uzbuđujete, gospodine Dačiću.
Prvo, nisam pričao ni ko kakvoj prijavi, rekao sam ''istražnom postupku''. Tu postoji razlika.
Drugo, ne možete to spočitavati DSS-u. Mi smo rekli političke razloge zbog kojih nećemo glasati za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Samo sam postavio pitanje i rekao da mislim da bi ovaj dom trebalo da bude obavešten o tome kako se taj istražni postupak, a ne krivična prijava, završio.
Mislim da bi to bilo potrebno kolegama koji planiraju da glasaju za Slavicu Đukić-Dejanović, mi ne planiramo da glasamo za nju i ovo za nas ništa ne znači; nećemo za nju glasati, ali je interesantno pitanje. Ne vidim zbog čega se uzbuđujete, mislim da to treba da se utvrdi, pre svega zbog Narodne skupštine i zbog onih koji će za nju glasati. Samo to sam rekao, ništa drugo.

Naravno, član 98. stav 4, ali kao što je rekao i gospodin Krasić, i član 225. i član 226. Nadam se da mi nećete računati ovo vreme citiranja.
Član 98. stav 4: "Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice".
Mogu vam ispričati kako sam obavešten o nastavku sednice, biće interesantno. Naime, pored sednice koja se održava u Strazburu i koja je veoma važna za državu Srbiju i gde je, kao što znamo, bila naša delegacija, pored toga obaveza ove Narodne skupštine je i učešće na seminaru Parlamentarne skupštine NATO pakta. Jedan takav smo organizovali u oktobru u Beogradu, a na ovom je trebalo da učestvuju članovi te delegacije, gospodin Marko Đurišić, gospodin Bajatović, gospodin Igor Bečić, moja malenkost.
Juče sam došao redovno u Narodnu skupštinu Republike Srbije, bio u svom poslaničkom klubu, video se sa nekoliko kolega, otišao normalno na blagajnu da bih uštedeo ovoj državi, da bi mogle da se podignu penzije, da ne bih išao avionom, nego da bih išao u sopstvenom aranžmanu, svojim automobilom u Crnu Goru, nije daleko. Podigao te putne troškove koji su daleko niži od avionske karte, druge kolege su, koliko znam, išle avionom. Recimo, gospodin Konstantin Samofalov, po mojoj informaciji, trebalo je jutros rano nekim letom da dođe u Crnu Goru na taj seminar. Niko mi ništa nije rekao.
Seo sam u svoj automobil, stigao do Podgorice, pozvao telefonom gospodina Palalića, a on mi kaže - na Tanjugu sam video da je sednica Skupštine sutra, kako ti ideš u Crnu Goru? Zovem sekretare, niko ne zna da mi kaže da je Narodna skupština danas. Na kraju, u sedam uveče saznajem, preko sekretarice koja je dobila SMS poruku od sekretara Narodne skupštine, da je zaista zakazana sednica Narodne skupštine, okrećem u Podgorici kola kao odgovoran poslanik.
Znate me kao takvog još od 2000. godine, ne želim da se moja kartica tu nađe, nisam Bora Novaković da budem u Solunu a da mi kartica bude ovde, nisam Neda Arnerić da budem u Bodrumu a da mi kartica bude ovde. Okrenem kola, vratim se u Beograd noćas u dva sata da bih prisustvovao sednici Narodne skupštine. Na ovaj način to je zaista sa vaše strane u najmanju ruku neodgovorno.
Znači, vi morate da pripišete troškove, ne samo za ove poslanike koji su bili u Strazburu, nego i ove koji su napravljeni za seminar, i moli vas da sve te troškove odbijete od svoje plate, da ne bi išlo na račun poreskih obveznika, građana Srbije, i da bi se na taj način uštedelo. Odbijte od svoje plate, gospodine Krkobabiću, ili penzije, ako već hoćemo da uštedimo i vidimo na koji način ćemo doći do tih penzija od 70% od prosečne plate u Srbiji. Čuo sam od G17 da je to nemoguće, više puta, ali videćemo.
Da se ne udaljavamo od suštine, suština je gospodo sledeća. Dva dana su se kobajagi vodili javno pregovori. Znači, ono što se pričalo u šupama, rupama, staklenim dvoranama i kafanama, to se ne računa kao javno. Dva dana su se kobajagi vodili javno pregovori, niko ne zna ko se šta dogovorio, licitira se sa resorima, kao da je to najbitnije, kao da nije bitna politika, strategija, način na koji će se voditi država i javnost je počela da postavlja pitanja. Treba skratiti postavljanje pitanja, treba skratiti i uskratiti javnost od znanja i saznanja šta se to u stvari dešava i kakva se koalicija sprema, i zato se radi ovako na brzinu.
Gospodine Krkobabiću, poslušajte nekoliko poslanika koji su vam to već preporučili i isto bih vas to zamolio. Zakažite konsultacije predsednika poslaničkih grupa, zakažite normalno nastavak sednice recimo za utorak, da bi moglo da se odradi ovo što je potrebno da se odrati u Strazburu. Posle toga ćemo birati novu vladu. Ovako nećete ništa učiniti.
Ovako ćete u najboljem slučaju eventualno krajem sledeće nedelje ili možda za dve-tri nedelje moći da izaberete vladu. Predsednika Skupštine danas sigurno nećete izabrati. Znači, zakažite konsultacije i dogovorite se normalno, onako kako se u svakom parlamentu normalno radi, i onda će sve biti na način na koji Srbija, građani Srbije i javnost Srbije to zaslužuju.