| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
čeka se odgovor 5 godina i 21 dan i 20 sati
Poštovani gospodine Radenkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 17 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 25 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Malo ste me zatekli, predsedniče.
Ne mogu više. Samo me podsetite, molim vas, jer stvarno se nisam spremio, nisam očekivao da ćete ovako brzo.
Ništa, evo sedam. Jedan.
Kažu – sedaj, jedan. Nisam očekivao da ćete da me prozovete. Stvarno.
Hvala predsedniče Skupštine.
Uvažene koleginice i kolege, prvi potpredsedniče Vlade Ivice Dačiću, potpredsedniče Vlade i ministre finansija gospodine Mali, uvažene ministarke i ministri, ja ću odmah na samom početku da vratim ovu raspravu na dnevni red.
Socijalistička partija Srbije će bez dileme podržati predlog državnog budžeta zbog toga što je planiranje i vođenje javnih finansija jedan od temelja opstanka naše zemlje u ovim nemirnim vremenima.
Ovako planiran državni budžet osigurava razvojnu i socijalnu ulogu kontinuiteta rasta i ekonomsku i socijalnu stabilnost.
Nastavlja se rast javnih investicija, što obezbeđuje dugoročnu ekonomsku sigurnost za našu zemlju. Ovakav budžet je održiv, jer racionalnije sagledava ekonomske probleme Srbije. Planiran je niži budžetski deficit, niže učešće javnog duga u BDP-u javna ulaganja će premašiti 600 milijardi dinara.
Investicije u Srbiji premašuju sve rekorde i to je zalog za budućnost. Ovakav plan trošenja javnih trošenja javnih sredstava i javnih sredstava u odnosu na države u našem regionu mora se oceniti kao hrabrost države, posebno ako se ima u vidu sa kakvim se političkim i međunarodnim pritiscima Srbija suočava. Ovakav budžet pokazuje snagu Srbije, veru u budućnost i nepokolebljivi kurs ubrzanog razvoja i držanja koraka sa razvijenim zemljama evropskih država.
Poznat sam po tome da ne volim da govorim mnogo o drugima, pogotovo o našim političkim neistomišljenicima, ali moraću ovom prilikom da iskažem jednu dozu rezignacije. To nema veze sa budžetom, reč je o gotovo svim važnim temama gde umesto da dobijemo hirurški preciznu kritiku, ideje kako da budemo bolji ili barem kako da oni budu bolji od nas, mi bivamo iznova uvereni upravo od strane naših protivnika da kada bi mi ovaj posao radili duplo gore da bi ove liste oko SPS i SNS sa partnerima i dalje bile značajnija i bolja opcija.
Očigledno da će ovaj govor moći samo neznatno da ga izmenim i da ga ponovim ovlašćenom govorniku liste oko SPS kada se bude analizirao budžet za 2025. godinu i strateški mogu da kažem da neće biti nikakve razlike. Sumnjam da će biti bitnog porasta mudrosti kod naših izazivača, ali ako ništa drugo, dobro je da umesto izuzetno lošeg koncerta u Skupštini danas sa moje desne strane stižu ipak nekakvi artikulisani stavovi o kojima se može u nekim aspektima diskutovati.
Hajde da malo zagrebemo budžet na strateškom nivou. Budžet nam je stigao u Skupštinu i raspravu o njemu je u oktobru, što nije bila praksa i sa čime se nismo mogli ponositi u nekim ranijim periodima.
Budžet Republike Srbije za 2024. godinu je usmeren na razvoj što podrazumeva nastavak visokih investicija u kapitalne projekte, politiku povećanja plata i penzija, kao i izgradnja zemlje i zaštita životnog standarda građana.
Ono što bih posebno istakao je da ovaj budžet u sebi sadrži sve principe na kojima se temelji program SPS. Socijalistička partija Srbije se uvek zalagala za povećanje investicija u infrastrukturu, što je ključno za ekonomski razvoj zemlje…
Ne znam predsedniče da li čujete da imamo neki eho, ne znam o čemu se radi.
Znači, budžet za 2024. godinu predviđa značajna sredstva za gradnju autoputeva, brzih pruga, škola, bolnica i drugih infrastrukturnih objekata. Okosnica politike SPS je decenijama izgradnja i infrastruktura. Simbol graditelja je Milutin Mrkonjić koji je trasirao put velikih investicija u Srbiji i očekujemo da će jedan državni projekat zasluženo nositi njegovo ime.
Socijalistička partija Srbije takođe podržava povećanje investicija u razvoj privrede i stvaranje novih radnih mesta. Budžet predviđa različite programe i subvencije za ….šta se desilo.
Da li me čujete? Ne.
Da li se čujemo sada?
Dokle ste me čuli, šta da ponovim?
Da nastavim sa okosnicom politike SPS. Simbol graditelja je Milutin Mrkonjić, koji je trasirao put velikih investicija u Srbiji i očekujemo da će jedan državni projekat zaslužno nositi njegovo ime.
Socijalistička partija Srbije takođe podržava povećanje investicija u razvoj privrede i stvaranje novih radnih mesta, što budžet za 2024. godinu predviđa različite programe i subvencije za podršku zapošljavanju mladih i otvaranju novih preduzeća i investicijama u opremu i tehnologiju.
Socijalistička partija Srbije je insistirala na povećanju plata i penzija, što je važno za poboljšanje životnog standarda građana. Budžet za 2024. godinu predviđa povećanje penzija za 14,8%, plate u javnom sektoru za 10%, a minimalne zarade za 17,8%.
Socijalistička partija Srbije je insistirala na tome da se bukvalno zaštiti životni standard građana, naročito socijalno ugroženih kategorija, a budžet za 2024. godinu predviđa uvođenje novog programa socijalne pomoći za najugroženije kategorije građana i proširenje postojećih programa socijalne zaštite.
Ono što je bitno i što želim da napomenem je da budžet predviđa umereno smanjenje fiskalnog deficita, bez krupnih promena u fiskalnoj politici. Budžetom za 2024. godinu napravljen je pomak u dobrom smeru, a mi iz SPS, za razliku od Fiskalnog saveta, smatramo da fiskalni deficit nije previsok za Srbiju. Jedno jedino pitanje je da li ćemo kapital koga ima u svetu u izobilju, a posebno za zemlje kao što je Srbija, uspeti da pretvorimo u kvalitetne investicije, koje će u godinama koje dolaze donositi prinos koji je veći od troška kamate koju budemo plaćali.
Nismo neuračunljiva zemlja, pa nas dugoročno visoke kamate obeshrabre od deficitarnog finansiranja, jer srednjoročno idemo ka „A“ rejtinzima. Imamo državu koja ne rasipa novac i kapital na upitne projekte. Iznad svega nismo više siromasi, pa da se plašimo toga da tuđim parama izgradimo svoju zemlju. U jednom momentu ja sam siguran da ćemo i mi biti izvoznici kapitala.
Ukoliko budemo pametni, tuđ novac će biti naš adut za brži rast, a to je potrebno da politika ne bude neodgovorna, kao što je znala biti često u našoj istoriji. Nije bio problem tuđ kapital kada se srušio svaki rast i razvoj u SFRJ, nego što je taj kapital proćerdan na kolosalna rasipanja.
Drugo, imali smo fazu kada smo bili srećni što uopšte imamo poslove za veliki broj ljudi u Srbiji. Treba da idemo ka tome da nam znanje i veštine budu pokretači, a ne jeftin nekvalifikovan rad. To je proces koji traje. Dakle, na nama je da kada vodimo politiku znamo da u Srbiji svi dolaze ne zato što nas vole, nego zato što veruju da je Srbija kredibilna zemlja, u kojoj može da se zaradi. Na nama je, naravno, da ne preteramo ni u širokogrudosti, ali da budemo svesni da jesmo dobra zemlja za biznis, ali da smo zamenljivi ako ne budemo bili stalno u toku gde su svi drugi.
Neosporno pozitivna su velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. godini. Ona iznose preko pet milijardi evra, tj. 6,9% BDP-a. Imamo večito pitanje – šta su prioriteti prilikom selekcije projekata? Ono što je sigurno je da su to projekti koje ljudi ostavljaju u Srbiji, vraćaju one koji su otišli i koji nam bruse oštricu za dugoročno visoke stope rasta BDP-a. Naravno, ljudska dimenzija je bitna. Ono što mi u SPS, kao stranci levog centra, ne volimo je kada se selekcija projekata kritikuje paušalno i bez razumevanja prioriteta.
Smatram da je posebno važno da se u narednom periodu usmeri više pažnje na reforme javnih finansije. Ove reforme su neophodne kako bi se javne finansije učinile održivijim i kako bi se stvorili uslovi za dalji ekonomski razvoj Srbije. Jedna od najvažnijih reformi javnih finansija je reformisanje sistema socijalne zaštite.
Srbija ima jedan od većih udela socijalnih transfera u BDP-u u Evropi. Većina tih transfera se dodeljuje na neciljan način. Ovo dovodi do toga da se velika sredstva troše na subvencioniranje onih koji nisu najugroženiji, dok najugroženiji slojevi stanovništva ne dobijaju dovoljno podrške. Nije to samo problem Srbije, ali je problem ako stvorimo grupe koje su navikle da budu abonenti države, tj. državne pomoći, iako nisu u problemu.
Reformisanje sistema socijalne zaštite treba da podrazumeva prelazak na više ciljan sistem transfera, u kome bi se sredstva usmeravala onima koji su najugroženiji. Ovo bi omogućilo da se smanje rashodi, a istovremeno da se poboljša položaj najugroženijih slojeva stanovništva.
Takođe, smatramo da je važno da se u narednom periodu više sredstava usmerava na infrastrukturu, zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu. Ovo su oblasti u kojima je kvalitet infrastrukture još uvek nezadovoljavajući, a ulaganja u ove oblasti su neophodna kako bi se poboljšao kvalitet života građana Srbije. Nisu bitna samo ulaganja, nego i strateške promene u načinu kako se ovi sektori vode. Nije novac jedini problem. To znamo sada kada je standard zaposlenih u ovim pomenutim sektorima znatno uvećan.
Ulaganje u infrastrukturu u zaštiti životne sredine su neophodna kako bi se smanjilo zagađenje životne sredine i zaštitilo zdravlje građana. Odahnuli smo na nekoliko godina od pritisaka da smanjujemo naše emisije ugljen-dioksida, ali to će nam se naravno vratiti brzo na dnevni red.
Objektivno smo zemlja sa većim karbonskim otiskom nego većina zemalja u EU, ali nismo ni blizu emisijama po glavi stanovnika koje imaju zemlje kojima se ne može ispostavljati račun kao nama, što se pokušava. Nemamo ništa protiv toga da Srbija bude ekološki mnogo bolja zemlja, ali imamo protiv da nas iko tera da radimo brzo kao mnogo bogatije zemlje i da gubimo korak u razvoju da bi zadovoljili ciljeve koji nisu realni.
Osvrnuću se u nekoliko reči i na sporazum, previše spominjan, a kolege će posle po redosledu koje su prijavljene za diskusiju pričati o ostalim tačkama dnevnog reda, ja ću se sada osvrnuti na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Smatramo da smo na ovaj način dobili pristup tržištu koje je tek malo manje od tržišta Evropske unije i SAD, pristup tržištu koje raste, gde ćemo moći da budemo konkurentniji od drugih jer smo otvorili svoje tržište. Slobodna trgovina je ono što je obogatilo većinu zemalja u svetu, a ne zatvaranje i strah od toga da neko radi nešto bolje od nas, a da mi ne znamo da radimo ništa bolje od drugih.
Zalaganje i praktično konzumiranje slobodne trgovine je put da Srbija bude još jača, da se specijalizujemo tamo gde smo jaki i gde nekada nismo ni sanjali da ćemo biti jaki. To je put stvaranja efikasne privrede, ali je i put u to da ne moramo sve da radimo kako nam neko drugi kaže. Došla su drugačija vremena od onih kada smo mislili da se mora i ono što je očigledno, ne samo protiv interesa Srbije, nego i protiv zdravog razuma, gde je valjda trebalo zauvek da gutamo gorke pilule i trpimo iživljavanja kako velikih, tako i malih koji nam nisu dorasli.
Sa Kinom su duboke odnose razvile mnoge zemlje Evropske unije, koje su spremne da nama preporučuju sinofobične politike, pa jedino možemo reći da kada je već tako, neka prvo oni odustanu ili suštinski smanje saradnju sa Kinom. Mi ćemo nastaviti da tražimo, naravno, poslovne partnere i prijatelje svuda po svetu, nećemo nikada zaboraviti da je naša kuća evropska, ali takođe nećemo biti u ponižavajućoj poziciji da budemo u večnoj čekaonici, dok se ne slože kockice.
Da li je važnija geopolitika ili standardi u pregovorima? Da li je bitnije da će se moć velikih zemalja razvodnjavati u proširenoj Evropskoj uniji ili je bitnije da Evropska unija bude cela? Da li je bitnije da imamo održiv mir i saradnju na Balkanu ili je bitnije da se recikliraju neke evropske politike i političari koji su lepo zarađivali i pravili karijere na našoj muci ili možemo reći da je 2024. godina na pomolu i da nas ne zanima uporno ponavljanje prevaziđenih priča iz kasnih 1990-ih?
Ako bih najkraće rezimirao šta nam ovaj budžet za 2024. godinu donosi, to bi bilo: 1) kontinuitet reformi i unapređenje funkcionisanja države na svim nivoima, 2) solidarnost kao osnova društvene kohezije, 3) odgovoran državotvorni pristup, 4) adekvatnost budžeta trenutnoj situaciji koja je bila i ostaće izazovna.
Na samom kraju, uvažene koleginice i kolege, uvažene ministarke i ministri, moram da istaknem da je ovo vreme kada se širom sveta gomila oružje i kada se pored rata u srcu Evrope rasplamsava sukob na Bliskom istoku, kada tinjaju sukobi u Africi i bude stara neprijateljstva u Aziji. Srbija je država na značajnoj evropskoj raskrsnici, opterećena iskušenjima i pritiscima, pokušajima da je, mimo njene volje i interesa, svrstaju, da je prisile da popusti oko Kosova i Metohije. Nezavidan politički položaj za očuvanje zemlje, dostojanstva i doslednosti zahteva realan budžet koji obezbeđuje socijalnu sigurnost i razvoj.
Glas SPS za Predlog budžeta je glas za stabilnost i bezbrižniju budućnost. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.
Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ostali prisutni ministri, mi smo podneli jedan amandman na član 8. predloga zakona, razdeo 24. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Glava 24.3, da se posle programske aktivnosti dodaje nova programska aktivnost 5004 – Brana sa akumulacijom „Selova“ Kuršumlija, ukupna sredstva od 50 miliona, ekonomska klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti, iznos 40 miliona i ekonomska klasifikacija 541 – zemljište u iznosu od 10 miliona.
Ovaj amandman je podnet sa obrazloženjem da akumulacija „Selova“ predstavlja značajan vodoprivredni sistem sa višestrukom namenom, pre svega za potrebe snabdevanja vodom stanovništva grada Niša i grada Prokuplja, kao i opština Blace, Žitorađa, Kuršumlija i Merošina, zatim, kao odbrana od poplava naseljenih područja u priobalju nizvodno od pregradnog mosta i zaustavljanje poplavnih nanosa i erozije zemljišta sa proizvodnjom električne energije, razvoj poljoprivrede i ribarstva, oplemenjivanje malih vodotokova, kao i za razvoj turizma u ovom kraju.
Učesnici u izgradnji ovog vodoprivrednog sistema, podsetiću, koji će se snabdevati vodom za akumulaciju „Selova“ su međusobnim sporazumom utvrdili i raspodelili procenat korišćenja vode, pri čemu 62,58% dobija grad Niš, grad Prokuplje 15,35%, Kuršumlija 10,46%, Blace 5,10%, Merošina 3,63% i Žitorađa 2,68%.
Prema zaključenom sporazumu u gradnji vodoprivrednog sistema „Selova“, koji je još odavno bio, da ne podsećam sada građane, to najbolje znaju građani Kuršumlije, osim gradova i opština koji će se snabdevati vodom, treba da učestvuje i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je nasledilo obaveze tadašnje republičke samoupravne i interesne zajednice vodoprivrede.
Zbog značaja ovog vodoprivrednog sistema neophodna su dalja kontinuirana ulaganja i države i lokalnih samouprava koje će se snabdevati vodom, te u tom smislu, amandmanom predlažemo da se otvori ova budžetska pozicija i da se tražena sredstva obezbede preraspodelom sredstava u okviru istog razdela kod pozicije Republičke direkcije za vode, koja pored ostalog ima i nadležnosti i pitanja vodoprivredne infrastrukture od interesa za Republiku i njen ravnomerni razvoj u ovoj oblasti.
Ja ću morati u par rečenica i reći šta je cilj ovog amandmana. Ja znam da ovo možda i nije moguće u ovom trenutku prihvatiti. Ja sam još pre par godina podneo isti ovakav amandman u cilju podsećanja da ta akumulacija stoji nezavršena, da je interes da se pokrene i da se ta akumulacija završi. I cilj našeg amandmana je da se skrene pažnja, da se ovaj deo zemlje ekonomski i politički razvije i osnaži.
Za ovaj okrug karakteristična su privredna, socijalna, demografska i politička kretanja. Sve je manji broj stanovnika na godišnjem nivou. Konstantan pad stope nataliteta i rast stope mortaliteta je osnovni uzrok za ovako poraznu demografsku orijentaciju. Tri puta je manje rođenih nego umrlih i taj odnos se pogoršava iz godine u godinu. Drugi razlog su izražene migracije ka razvijenijim opštinama, a i pogoršava se iz godine u godinu jer se odlazi u inostranstvo, mahom u nordijske zemlje.
Toplički okrug, pre svega, ima strateški značaj, nudi brojne potencijale koji se uz pametan rad mogu iskoristiti. Razvoj Toplice u dobroj meri prepušten je entuzijazmu pojedinaca u ovom trenutku, a radi se o okrugu čiji se dobar deo naslanja na Kosovo i Metohiju. Kao što je već navedeno, ima izuzetan strateški značaj za Republiku Srbiju.
Reč je o okrugu veoma pogodnom za razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, voćarstva, vinogradarstva. Tri banje su u tom okrugu poznate - Prolom, Lukovska i Kuršumlija, nekada su bile elitne banje. Danas u Kuršumlijskoj Banji, nažalost, skoro da nema stanovnika. Bogate su termomineralnim vodama koje se ne koriste, a hotelski kapaciteti propadaju. Ne traže se investitori ni partneri, ali država je učinila napore za taj kraj i u poslednje vreme i preduzela određene korake i ka aktiviranju Kuršumlijske Banje i ka otvaranju fabrika u tom kraju, jer je to od izuzetne važnosti, kao što sam već naveo, za taj kraj.
Ono što ovde nisam mogao da verujem šta slušam i šta pojedincima i pojedinim kolegama smeta, a to dovodi u zabludu ljude koji tamo žive. Prosto ne mogu da verujem, bar za nas je od izuzetne važnosti, i za taj kraj, autoput Niš-Merdare koji bi uticao na brži razvoj ovog kraja. Osim toga, neophodno je da se stimuliše razvoj poljoprivrede i banjskog turizma, a u Predlogu budžeta za 2023. godinu predviđena su sredstva za izgradnju autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik u iznosu od tri 3,5 milijardi skoro.
Radovi na autoputu Niš-Merdare su u toku i ove godine očekuje se da će za dve godine biti završen prvi deo puta kada će se spojiti Prokuplje i Niš najkvalitetnijom saobraćajnicom, a potom nastaviti dalje do Kuršumlije. Mnogo je suštinski bitna izgradnja petlje kod Merošine. Na tom budućem autoputu od Niša do Merdara… Ima primarni cilj da se poveže Prokuplje, Kuršumlija, Niš i centralna Srbija.
Izgradnja navedenog autoputa uticaće na bolju povezanost industrijskih zona Niš, Prokuplje i Kuršumliju. Veliki je značaj i za turizam, naravno, jer ćemo povezivanjem Nišavskog i Topličkog okruga dobiti osnovu za buduću turističku regiju. Znači, tri banje, Đavolja varoš, to ne smemo da prepustimo da ostane u takvoj fazi i zato je ovo jedan apel, jedna poruka, da se akumulacija Selova završi. Naravno, da u perspektivi to sagledamo, vidimo, da to bude u nekom daljem planu razvoja tog kraja. Ono što je važno, mislim, treba da damo svoj puni doprinos da pomognemo ovom kraju, kao i svim nerazvijenim opštinama u Srbiji, da ekonomski ojačaju, da zaustavimo dalje negativne demografske i migratorne trendove.
Nadam se, mada možda ministar, ako on ima diskreciono pravo, možda može da prihvati ovaj amandman, ako to nešto ne remeti, mada sumnjam u tako nešto, da je to sada u ovom trenutku moguće. Bilo bi dobro da se na neki način pokrenu radovi na akumulaciji Selova, iz ovih razloga koje sam naveo. To je obaveza moja prema tom kraju. Mislim da je svima nama obaveza da povedemo računa o svim krajevima koji su nerazvijeni.
Ne bih više da dužim, možda sam i malo previše pričao o amandmanu. Zahvaljujem vam se na pažnji. Ako bude bilo potrebe, javiću se i po drugim amandmanima ispred SPS. Hvala.
(Beograd, 30.12.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 20.07.2017 - |
| mts banka a.d. Beograd (Član odbora za praćenje poslova) | Javni | Mesečno | 65000.00 | - 16.01.2015. | ||
| Predsednik nadzornog odbora | SP Lasta ad | Javni | Mesečno | 47136.00 | RSD | 15.10.2013 - 16.10.2017. |