DEJAN RADENKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rodjen je 09.09.1971. godine u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a zvanje magistra ekonomskih nauka stiče na Univerzitetu EDUCONS.

Društveno-političkim radom počeo je da se bavi 1989. godine kao srednjoškolac, od kada i postaje aktivan učesnik političkih dešavanja na KiM.

Tokom studija bio je sekretar Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Prištini, generalni sekretar Jugoslovenske Asocijacije studenata ekonomskih fakulteta, pokretač i glavni i odgovorni urednik stručnog akademskog časopisa "AISEC EKONOMIST". U toku obavljanja navedenih funkcija bio je inicijator brojnih naučnih, kulturnih i sportskih manifestacija i osnivač brojnih naučnih i sportskih udruženja studenata.

Značajan doprinos u naučnom, kulturnom i sportskom životu Kosova i Metohije dao je kao član UO Ekonomskog fakulteta, zatim i kao osnivač i predsednik Centra za talentovanu omladinu KiM, osnivač i podpredsednik Omladinskog kulturnog centra u Prištini, osnivač Akademskog informacionog centra u Prištini, predsednik Atletskog kluba Kosovo Polje i član Predsedništva Košarkaškog kluba Kosovo Polje.

Nakon proterivanja iz Prištine 1999. godine, aktivno se uključio u humanitarni rad Komiteta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Obavljao je funkciju predsednika Omladinskog saveza Srbije.

U Socijalističkoj Partiji Srbije obavljao je funkcije predsednika Mladih socijalista KiM, potpredsednika Mladih socijalista Srbije, potpredsednika Pokrajinskog odbora SPS-a KiM, koordinatora GO SPS-a za KiM i člana GO SPS-a u više mandata.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biran je 2008, 2012. i 2014. godine.

U Desetom sazivu Narodne skupštine obavljao je funkciju predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

U periodu 2008-2012. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Odbora za KiM, bio je član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, član neformalne "Zelene poslaničke grupe", član Poslaničke grupe za zaštitu obolelih od HIV-a.

U sazivu od 2014-te bio je član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i stalne delegacije u Parlamentarnoj Skupštini NATO-a, takođe bio je član neformalne "Zelene poslaničke grupe" i član Ekonomskog kokusa (Parlamentarna grupa za ekonomski razvoj).

Svoje radno iskustvo počinje kao komercijalno-finansijski direktor u Preduzeću za trgovinu i usluge „Balkan auto“ u Prištini, a nakon toga prelazi u JP PTT saobraćaja „Srbija“.

Aktivnim učešćem u brokerskoj kući „First Global Brokers“ a.d, kao asistent generalnog menadžera, doprinosi njenom početnom pozicioniranju na tržištu finansijskih usluga. U svojstvu savetnika direktora u više preduzeća učestvuje u kontroli i upravljanju finansijskog poslovanja preduzeća i marketinškim aktivnostima.

„Orbita komunikacije“ doo Beograd je firma u kojoj je obavljao poslove direktora, čija je delatnost vezana za sektor informacionih i komunikacijskih tehnologija. Od 2010.godine je radio u Kompaniji „Ratko Mitrović“ a.d u kojoj je obavljao funkciju generalnog direktora, a zatim izvršnog direktora i člana UO. Obavljao je funkciju predsednika Odbora za praćenje poslovanja i člana UO „Dunav banke“ ad Zvečan a jedno vreme vršio funkciju predsedavajućeg UO. Trenutno je član Odbora za praćenje poslovanja „MTS banke“ ad Beograd i član je NO SP „Lasta“.

Novi mandat, u 11. sazivu Narodne skupštine, potvrđen mu je 19. jula 2017. godine.

Oženjen je i otac je dve devojčice.

Twitter: @Radenkovic Dejan
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 3
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 15 dana i 4 sata

Poštovani gospodine Radenkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 18 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, uvaženi ministri, SPS danas podržava budžet Republike Srbije za 2020. godinu, pa je logično da će podržati i izmene i dopune Zakona koje su neophodne da bi se budžet izvršio na pravi način na koji je usvojen.

Samim tim, ova rasprava nije o tome da li su nam ovi zakoni potrebni, već o tome šta su efekti njihovi, odnosno gde treba da idemo u godinama koje dolaze. Socijalisti su za razliku od mnogih stranaka, stranka sa višedecenijskim iskustvom, i znamo koliko je bitno da se gleda mnogo duže od jednog mandata, je se tako postiže trajnost, posebna trajnost u konstruktivnom državotvornom političkom radu.

Nama je drago da imamo zakone koji nam omogućavaju da konačno ostvarimo ono što jeste srž svake stranke levice, socijalna pravda, ali ne na uštrb razvoja države i privrednog rasta. Mi smo danas srećni što su godine štedljivosti dovele do toga da danas bez ikakvog straha možemo obnavljati socijalne funkcije države i da iz dana u dan je primetno da idemo ka boljem uređenju sistema.

Drugim rečima, odgovorno socijalna politika je deliti ono što je stvoreno, za razliku od mnogih koji su voleli da dele ono što nije ni postojalo. Nikada nismo krili da su nam ljudi koji su pošteno radili godinama i gradili našu zemlju, izuzetno bitni i da je SPS njihov istinski predstavnik. Mi nikada nismo odustali od toga da su naši penzioneri grupa koja treba da u miru provodi svoje dane, bez straha od siromaštva. Čak i kada je to bilo nepopularno, odnosno kada je to bilo vrlo popularno, nismo se utrkivali u davanju ili ispunjavanju nerealnih zahteva.

Ako je nešto bila i ostala naša vodilja politike, to je realnost, a kada sete realni onda nemate problem da imate mnogo neispunjenih obećanja. Švajcarski model usklađivanja penzija i kraj privremenih umanjenja je znak da smo izašli na srednjoročno održivi i da nas u godinama koje slede čeka još rada na pravednijem sistemu gde će PIO biti, što je više moguće, samoodrživ, ali i gde će se slati jasna poruka koje su njegovi doneti, u decenijama koje slede, da bi oni koji su danas u naponu radne snage, mogli planirati svoju starost.

Srećni smo što smo u mogućnosti da smanjimo stope doprinosa. Samo privreda kojoj se ne potkresuju krila može da nam pruži socijalnu državu i da imamo socijalnu pravdu u blagostanju, umesto u siromaštvu.

Zdrava privreda zahteva zdravu poresku politiku, a posebno onu koja podstiče nova zapošljavanja, inovacije i investicije. Set mera koje danas donosimo i ovi zakoni koji su danas, bar što se ovog prvog pretresa tiče, su još jedan deo velikog budžetskog reformskog paketa i oni nam donose nova radna mesta, posebno radna mesta koje će donositi veće plate u privatnom sektoru, da bi imali od čega plaćati veće plate, naravno u realnom sektoru

Logika razuma trijumfuje, a logika ekonomske i socijalne demagogije je poražena u Srbiji. Porast plate je izvestan u privatnom sektoru. Porašće minimalac, a mi smo zadovoljni što imamo Srbiju u kojoj je minimalac mnogo dostojanstveniji nego što je bio.

Olakšice koje su deo ovih izmena i dopuna dovešće do rasta plata u privatnom sektoru, kako sam već naveo. Nemoguće je da se to ne desi jer je krojenje mera dobro osmišljeno i možemo da kažemo da je to nešto što se dešava već godinama. Drugim rečima, nama ljudi veruju jer stojimo iza sopstvenih dela, kao i iza zajedničkog rada ove skupštinske većine i Vlade koju ova većina obrazuje.

Takođe, rast plata u javnom sektoru je izvestan. Javni sektor nije trošak. Dobra država je preduslov da imamo i dobru privredu. Nema dobre države za koju rade visokoobrazovani za plate koje su neznatno veće od minimalca, u uslovima koji su nedostojni. Ne možete imati dobro zdravstvo, školstvo, odbranu, policiju, državnu upravu i od njih očekivati sve, a davati im ništa. Naravno, možemo očekivati da će se na dobro dobrim uzvratiti, jer su naši ljudi širom Srbije, možemo slobodno da kažemo, i vredni i radni ljudi.

Ako ste mislili da neću tradicionalno se pozivati i ponavljati ono što je bio nekada naš stav, stav ranijih godina i ove većine, prevarili ste se. Samo tako možemo da pokažemo da smo znali šta je prelazak sa reči na delo i šta su razlozi vere u ovu vladajuću većinu.

Na primer 2016. godine, navešću nekoliko delova iz diskusija koje je imala SPS – država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora.

Priznanja nam stižu od institucija koje su veoma zainteresovane za naš budžet. Ne zato što neko voli Vladu i ne zato što neko brine o poveriocima naše zemlje i njihovim interesima. Kada vam MMF kaže da su postavke realne, a realizacije ohrabrujuće, onda ta ocena dolazi od nekoga ko nema ijedan politički ili bilo kakav drugi razlog da nam ulepšava stvarnost.

Mnogo je i lepih očekivanja. Imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku i da iz tog holističkog pregleda imamo i odgovarajuće strategije, politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara i nekada su nam delovale kao daleka i neizvesna budućnost.

Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama. Na primer 2013. godine, ovaj budžet ima solidnu osnovu, tako smo govorili tada, ovaj budžet ima solidnu osnovu u izmenama sistemskih zakona. Efekti njihove primene imaće blagodatno dejstvo na budžet, kada se u obzir uzmu sva smanjenja budžetskih priliva i sva povećanja koja će nastati. Neke od izmena za koje se govori da će stvoriti rupu u budžetu trebalo je da poboljšaju ukupni privredni ambijent, broj transakcija iznad svega, da uvere mnoge firme da se više isplati poslovati legalno nego u sivoj zoni.

Za razliku od nekih recepata iz prošlih vremena, država se ne postavlja kao neko ko drži bič i izriče drakonske kazne za poreske prekršaje, nego postavlja zdrav sistem. Uvođenje reda u ovoj oblasti bi moglo da rezultira značajnim uvećanjem budžetskih prihoda koja nam sada izmiču, jer se mnogi opredeljuju da uopšte ne ulaze ili velikim delom ne ulaze u legalno poslovanje. Sadašnja većina je rešena da polako preokrene taj smer nudeći atraktivan ambijent umesto pretnje.

Možda je jedna godina kratak rok da se stekne potpuna kredibilnost i da poreski prihodi počnu da se generišu i šire baze i kroz veći obim poslovanja, ali to će se desiti u svakom slučaju, opet napominjem, pričam o 2013. godini, kako se pričalo o budžetu.

Ako je nešto garancija da će ova većina raditi bez lutanja, da će kredibilno sprovoditi sopstvene politike, moramo da napomenemo i stožernu ulogu SPS koja je godinama isticala principe socijalne tržišne privrede, konsenzusa i vođenja razumnih ekonomskih politika koje neće ići iz jednog ekstrema u drugi.

Stabilnost i svest pojedinca, porodica ili lokalna zajednica neće zapasti u bedu ako se vetrovi na tržištu promene, trenutno je najveći resurs koji Srbija ima, a on nije dovoljno prepoznat. Kako smo sada na dobrom putu da počnemo voditi razumne politike koje se zasnivaju na tim premisama, teško je verovati da to neće biti prepoznato od strane onih koji pune budžet.

Osnova za naš optimizam, opet napominjem da je to iz 2013. godine, u stvari je bolje rečeno realizam, a ima ga i u drugim oblastima. Ono što neki vide kao manu, to je da nećemo da otpuštamo ljude koji stvaraju vrednost, tražnju, na kraju krajeva, pune budžet, bez da sagledamo alternative, a posebno bez sagledavanja štetočinstva takvog pristupa pokazaće se kao dobra politika.

Nema osnova za verovanje da će mehanička seča posla u javnom sektoru rezultirati ičim osim slabijom uslugom za građane, padom efektivne tražnje i troškovima otpuštanja i ponovnog zapošljavanja koji su veći od ušteda. Ono što ima smisla je da se u postojećoj masi plata implementiraju mehanizmi koji će stimulisati visoke učinke i to će se desiti. Umesto uzimanja fiskalne satare kojom bi se pacijent lečio tako što bi se njegovo stanje pogoršalo, mi predlažemo da javni sektor uzme sve ono što je dobro u privatnom i da se na to dodaju specifičnosti svrhe svake od institucija i organizacija javnog sektora. Umesto da otpustimo 1.000 ljudi, mi se zalažemo da se ti ljudi efikasnije koriste, da onima koji svoje mesto u javnoj upravi ne vide kroz prizmu zadovoljenja interesa građana, koji u stvari taj javni sektor i finansiraju, se pošalje poruka da se u javnom sektoru plata zarađuje i da se na minimum svedu prilike za zloupotrebe. Ovo zalaganje nije moda, nije novost, jer se mi za ove principe zalažemo dugi niz godina.

Na samom kraju, mogu da kažem da se nismo i nećemo obraćati izmišljenom ili stvarnom političkom protivniku, ali hoćemo građanima davati svaki put argumente da ne menjamo svoje stavove, da stojimo iza onoga što jeste razlog zašto jedina prava odgovorna levica u Srbiji leži u SPS, od početka do kraja, i da ćemo nastaviti da bez velikih reči, ali sa odgovornim ponašanjem, odgovornim politikama stvaramo velika dela.

Ono što bih, uvaženi ministre, hteo samo da vam skrenem pažnju, a to ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli jedan amandman koji je u skladu sa onim što mislim da će se desiti danas na sednici Vlade, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, da i ovaj segment koji je ostao nerešen, pošto smo sa našim nekim inicijativama i pitanjima koje smo imali kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, gde se ovim današnjim predlogom rešava dilema u poreskoj upravi što je bilo oko naplate koliko komada, šta komada i tumačenja jedne godine ovako, druge onako. Ja sam i tada postavljao poslaničko pitanje i drago mi je što se to rešava, idemo korak po korak i rešavamo jedan po jedan problem zajedničkim snagama.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege koje će govoriti u narednom delu rasprave imaće priliku da kažu i dodatne stavove po ovim drugim zakonima koji su u okviru ovog prvog zajedničkog pretresa. Hvala na pažnji još jedanput.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Hvala potpredsedniče.

Da pokušamo da malo razmenimo argumente pošto je amandman odbijen sa jednim obrazloženjem, ja ću prvo reći za one koji ne znaju šta je svrha mog amandmana. Ja sam u članu 40. u stavu 1. reči – društva od javnog interesa, tražio da se zameni rečima – javna društva u skladu sa definicijom i Zakonom o tržištu kapitala.

Član 40. nalaže da se pored revizorskog izveštaja koji se sastavlja u skladu sa članom 39. ovog zakona, sastavljanje i novog dodatnog izveštaja Komisije za reviziju prilikom revizije društva od javnog interesa. Dodatni izveštaj Komisije za reviziju treba da bude u pisanoj formi, da objasni da rezultat zakonske revizije, jer sadrži veliki broj stavki, preko petnaestak. Navedeni dodatni izveštaj je, po mom mišljenju, preobiman i znatno povećava angažovanje revizora, što će nužno voditi povećanju cena usluga revizije, kod revizije društva od javnog interesa, a što će dodatno opteretiti privredne subjekte.

Pored toga, postavlja se pitanje upotrebne vrednosti svih ovih detaljnih informacije koje se, pre svega, odnose na sprovedene procedure i postupke revizije za društvo od javnog interesa i što od samih privrednih subjekata i njihovih komisija za reviziju zahteva značajna predznanja članova Komisije za reviziju u vezi međunarodnih standarda revizije i revizorske metodologije.

Predlažemo da se ovaj dodatni izveštaj odnosi na samu zakonsku reviziju javnih društava u skladu sa definicijom iz Zakona o tržištu kapitala.

Obrazloženje sa kojim se odbija predloženi amandman je da se amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim zakonskim rešenjem dodatno utiče na podizanje kvaliteta revizorskog izveštavanja. Nemam ništa protiv podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja, ali bih da malo poradimo i na podizanju kvaliteta članova Komisije za reviziju društva od javnog interesa.

Što se tiče uvođenja dodatnog izveštaja za Komisiju za reviziju koji su obavezni da izrađuju društva za reviziju koja obavljaju reviziju društva od javnog interesa sa aspekta odnosa potencijalnih troškova u njegovoj izradi na koristi od istog ukazujemo da na izradi istog ne bi trebalo da predstavlja veći dodatni trošak za obveznika njegove izrade, dok je njegova korist višestruka, olakšava rad Komisije za reviziju i daje dodatnu potvrdu kvaliteta revizorskog izveštaja.

Kao što sam već rekao, nemam ništa protiv kvaliteta, ali opet se vraćamo na ovo predznanje, baš neke osnovne elemente koji moraju da imaju članovi Komisije za reviziju. Ako već idemo ka ovome, mislim da će revizija koštati više društva, da tu ima dodatnog posla i da će ti izveštaji dodatni koji se predviđaju ovim članom, koji će koštati naravno društvo, biti možda neupotrebljeni zato što, kažem opet, ja sam bar skeptik kada je u pitanju, ne bih želeo nikoga da potcenjujem, ali svi dobro znamo, ako hoćemo da budemo realni da to neće imati ko da koristi i da ima upotrebnu vrednost u tom društvu.

Ako biste mogli ministre još jedanput da razmislite, da vidimo da prihvatite ovaj moj amandman sa ispravkom, da nekako bar suzimo, za početak ovo dok se u nekom narednom vremenu malo ne profiltriraju komisije za reviziju u ovim javnim društvima tj. od javnog interesa. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Evo još jedan amandman i to bi bilo to od mene i od SPS, što se tiče amandmana.

Pokušali kako i prethodnim amandmanom da bar ukažemo na neke stvari koje mislimo da su objektivne prirode. Kada je u pitanju ovaj amandman na član 50. u stavu 2. reč – četiri godine, zamenjuje se rečima – dve godine.

Obrazložio sam zbog čega je potrebno, jer rotacija društva za reviziju gde društvo može da obavlja deset uzastopnih revizija, nakon čega ima četiri godine zabrane revizije. U odgovoru koji sam dobio, gde se odbija moj amandman, on se ne prihvata iz razloga što predloženim zakonskim rešenjem dodatno štiti princip nezavisnosti, objektivnosti u obavljanju revizije finansijskih izveštaja.

Ako uzmemo da po Zakonu o bankama, koliko ja znam, je godinu dana pauza, da li tu postoji objektivnost, a ovde se traži objektivnost od četiri godine. Zato sam ja predložio da smanjimo sa četiri na dve, da bar dovedemo u neke normalne okvire, da ne bude tolika razlika, ali vidim da nisam naišao na razumevanje, ali sad pokušavam ako možete ikako da malo razmislite da ipak ovaj amandman prihvatite, jer mislim da neće ništa poremetiti ako bi ovo prihvatili, da smanjimo sa četiri na dve, jer se ovi rokovi odnose na javna društva u skladu sa definicijom i Zakona o tržištu kapitala, a ne na sva pravna lica.

Nadam se da sam imao bar sada dovoljno argumenata, da ovaj amandman prihvatite i da smanjimo ovaj rok sa četiri na dve godine. Hvala vam puno, ministre.

Imovinska karta

(Beograd, 18.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 20.07.1017 -
Predsednik nadzornog odbora SP Lasta ad Javni mesečno 47136.00 RSD 05.10.2013 -
- mts banka a.d. Beograd (Član odbora za praćenje poslova) Javni mesečno 65000.00 RSD 16.01.2015 -