Hvala predsednice.
Uvaženi ministri, dame i gospodo, narodni poslanici, prosto je neverovatno da mi već evo preko sat vremena pričamo o amandmanu koji je, sinoć nisam hteo na odboru da kažem uvaženom kolegi Pavićeviću, i prvi i drugi amandman, kao što je posle pojašnjeno i preneto ono što sam juče komentarisao na odboru. Lepo stoji u obrazloženju Vlade da on nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Jednostavno, da građani znaju da se ovde radi o politikanstvu, o populizmu.
Podnet je amandman koji samo za nameru ima da bi moglo da se priča o njemu, koji nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a podnosi ga premijer, može da bude i bivši premijer sa svojim saradnikom, nekada i poslanik, kolega koji ne zna da podnese amandman. Mislim da je stvarno apsurdno da ovde pričamo ovoliko o nečemu što je uopšte ne treba da bude predmet rasprave.
On je tehnički ne ispravan. Stavljeno je u opštem delu, u Zakonu o budžetskom sistemu lepo piše da ima opšti i poseban deo budžeta i vi predlažete amandman samo u opštem delu. Tu pokazujete da samo hoćete da skrenete pažnju i da se dodvorite građanima. Nema tu nikakvog osnova. Nemojte da dalje polemišemo o tome.
Zašto spominjem nekadašnjeg premijera Zorana Živkovića? Spominjaću ga imenom i prezimenom. Zato što hoću da kažem da građani Srbije znaju da će naredni amandmani njihovi da budu – briše se, briše se, briše se.
Oni su u njihovo vreme obrisali sve moguće, 500.000 radnika iz firmi. Poništeno je 500, 600 privatizacija. Šta mi da pričamo sada? Oni samo predlažu da se nešto briše. Šta hoćete? Da izbrišete i ovo što je preostalo? Pustite nas da radimo, pustite nas da nešto uradimo, pustite nas da uredimo sistem, pustite nas da lepo krenemo u reforme. Ako hoćete pomognite, nemojte da odmažete, nemojte da delujete destruktivno. Ovo je destruktivno ponašanje. Dosta je bilo više. Kako vas nije sramota. Znate li da kada ste u „Sablji“ pohapsili onoliko ljudi, da su svi dobili na sudu i to je koštalo budžet.
Budžet je građane Srbije koštao to što ste vi radili na silu. Dokle ćemo više da vas slušamo ovde? Zamolio bih vas da krenemo dalje da radimo po amandmanima ako je to ikako moguće, po smislenim amandmanima. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.
Uvažene kolege i koleginice, poštovani kolega Pavićeviću, das bi građani bolje razumeli, ja sam i jutros, kada sam se javio po onom vašem amandmanu što se tiče budžeta, rekao sam i ono što vas je tada pogodilo – da nigde ne piše: briše se. Zarad istine, što volimo da kažemo, da čuju građani Srbije, vaši amandmani koje, evo, ja, pravo da vam kažem ne nosim naočare ali javiću se očnom lekaru pa ću pogledati, ali neka mi pomognu kolege, ja vidim od prvog do poslednjeg piše – briše se, briše se, član 5. briše se, briše se i vi bi sve da izbrišete? Jel tako? E, pa sad, gospodine Pavićeviću, ne može. Što je gospodin Živković brisao, brisao je. Jeste vi nova stranka, ali lider te stranke je neko koga građani Srbije ne zaboravljaju, niti će ga ikad zaboraviti. Jer, 500 hiljada radnika na ulicama, pljačkaške privatizacije, gde čak zavod za borbu protiv korupcije navodi da je država oštećena za 100 miliona samo u privatizaciji „Beopetrola“, gde u 2003. godini imamo porast konsultanata od 20 miliona evra za te privatizacije – pa kome su otišle te pare? Za šta?
Molim vas, malo pažnje. Pokušavaju kolege da ih prozovem da bi imali pravo na repliku, ali neću im pružiti to zadovoljstvo.
U vašem ekspozeu lepo stoji da je od privatizacije u prošloj godini, kada ste podnosili ekspoze, to je bilo 18. marta 2003. godine, stoji da je prihod bio 355.000.000 evra, a samo prihod od „Telekoma“ je bio preko 1,5 milijardi maraka tada. Da li znate koliko je preduzeća, preko 500 preduzeća je tada privatizovano, da ne pričamo kako ste to radili ispod žita.
Javiću se i kasnije, pošto vreme poslaničke grupe imamo još i obrazlagati i dalje posledice kojima se mi danas bavimo i zbog čega smo došli u ovu situaciju. Zahvaljujem se.

Hvala potpredsedniče.
Vratiću se na ekspoze predsednika Vlade tadašnjeg Zorana Živkovića, a moja koleginica, šefica poslaničke grupe, je rekla pre nekoliko dana da je pokojni Zoran Đinđić ostavio testament, sigurno nikada ne bi napisao da ga on nasledi na tom mestu.
U svom ekspozeu ste najavili privatizacije „Sartida“ i „Beopetrola“ i mi znamo šta je danas sa „Sartidom“ i „Beopetrolom“. Jel treba više da pričam, jel treba da razlažemo dalje? Nemojte ni vi, ako razlažemo dalje, otići ćemo previše daleko.
Što se tiče toga da ste vi 13.000 ljudi hapsili u toj famoznoj akciji „Sablja“, hajdete da proverimo podatke koliko njih je tužilo i dobilo od para građana Srbije, iz budžeta, zato što ste vi hapsili koga god ste stigli, kako god vam se ko nije svideo davali ste nalog da se hapsi. Nemojte tako, to je davno prošlo vreme. Nažalost danas, a navešću kasnije, kada budem koristio vreme koje nam je preostalo, jednu lepu analizu, a to sam i vašem tadašnjem ministru, Božidaru Đeliću, koga ste vi predložili tada kao predsednik Vlade, više puta s njim polemisali na Odboru za finansije i ovde u plenumu i kada su bili rebalansi i budžeti, kako smo mi došli do ove situacije. Vrlo razložno.
Da vam ne spominjem službu za platni promet SDK, nema kontrole. Smejte se vi, uništili ste nešto da bi vaši prijatelji mogli da kradu i da ne plaćaju poreze, to je bio osnov. Sve ću vam ja to lepo nacrtati kasnije, imam dovoljno vremena, nemojte da se brinete. Polako, sve ćemo na tenane.

Hvala potpredsedniče, koliko još minuta ima naša poslanička grupa?

Osam minuta. Hvala.
Vezano za amandman kolege Pavićevića, koji je izašao nažalost, ne mogu da shvatim da on priča o otpuštanju radnika, tako na prečac. Mi smo i u načelu pričali o tome da ne možemo tek tako da sečemo broj radnika i broj zaposlenih bez ozbiljne i detaljne analize. Kada je budemo napravili, naravno da će to biti period u kome treba sve da menjamo i da pravimo detaljnu analizu i da ne sečemo neke stvari preko kolena.
Jednostavno, moramo da kažemo da iz cele ove današnje rasprave koju su građani, nažalost, morali da slušaju iz koje ne mogu ni da shvate o čemu se ovde radi, zato što opozicija ima neku svoju priču i onda nas uvlači i u neku dodatnu priču, na šta moramo da odgovaramo. Građani moraju da shvate da su ovo nužne mere i da moramo da podržimo ovo zarad bolje budućnosti naše dece. Ako nešto ne uradimo odmah, a da kasnije polako krenemo u osnovne reforme koje nas čekaju, da pretresemo javna preduzeća gde trebaju ozbiljni prihodi da se obezbede za budžet, da pretresemo preduzeća u restrukturiranju gde je šest milijardi evra dug tih preduzeća u restrukturiranju, od toga se 50% odnosi da duguju državi po raznim osnovama, a 50% se duguje bankama.
Jednostavno, te teške posledice, ne bih sada da vas zamaram kako su nastale, iz kog perioda i šta je uzrok svih tih posledica ostavićemo za neke druge rasprave, pošto vidim da kolegi Šutanovcu više ništa nije zanimljivo. On je imao šta da ispriča, pažljivo sam ga slušao. Hvala vam kolega Šutanovac, u redu je, to govori o vašoj kulturi, ali ako baš tako želite, u redu je.
Još jednom da kažem u ime poslaničke grupe SPS, mi podržavamo ove mere kako bi Srbiju stavili na zdrave noge. Ovo je prvi korak i mislim da će on biti kratkoročan i privremen, kako smo i rekli dok se ne sagledaju ostale mere koje će se naći pred nama u narednom periodu.

Hvala potpredsedniče Bečiću.
Znate šta, ako postoje oni kojima se ne sluša slobodno, znaju gde su vrata, pa mogu da izađu da ne ometaju druge govornike i da se ne žurimo jer smo danas ceo dan slušali i ono što je bilo smisleno i ono što je bilo besmisleno pa tu smo gde smo. Ceo dan sam ovde pratio raspravu, nisam izlazio iz sale. Prema tome, zamolio bih kolege za malo pažnje.
Uvaženi ministri, uvažene kolege narodni poslanici, očigledno je da kao i svi do sada rebalansi i ovaj je neophodan jer naša stvarnost je potpuno drugačija pa mi moramo da je u odnosu na početak godine upodobimo sa realnošću u kojoj se nalazimo.
Mere koje Vlada predlaže su teške i gorke, ali mi naravno moramo da kažemo da su u ovom trenutku preko potrebne i one samo predstavljaju jedan deo mozaika reforme koji će promeniti našu zemlju na bolje.
Ako se zaustavimo samo na fascinaciji u brojevima u budžetu, isticanjem da prvo moramo da rešimo javne finansije, a da u među vremenu ne možemo načeti ostale izvore problema, onda nećemo nikuda stići. Međutim, svima je jasno gde mi želimo da stignemo i da se mora mnogo toga promeniti u našoj državi.
Vratimo se na početak, na rebalans kao preduslov da se projekcije upodobe sa realnošću. Kada smo pravili ovaj budžet, niko nije mogao da projektuje da će gotovo četvrtinu naše zemlje pogoditi poplave kakve se dešavaju jednom u nekoliko decenija.
Niko nije predvideo da ćemo imati privremeno jezero na delu i na mestu gde se stvara značajan deo BDP. Niko nije mogao znati da ćemo umesto novih stambenih jedinica morati da obnavljamo one koje su oštećene u poplavama i u klizištima.
Ko bi pomislio da će naša privreda morati da stane u određenom trenutku zbog toga što nije bilo moguće da se radi. Nismo mi toliko podbacili jer smo loše planirali, jednostavno naš BDP je smanjila sila koju zaista nismo mogli niti ova sadašnja većina mogla da utiče, iako su nam spočitavali i stavljali na naš obraz da smo zaslužni za nešto što nismo mogli ni da pomislimo da uradimo, a kamoli tako nešto uradili.
Naplata je stigla sa nebesa, što bi rekao naš narod, zato što smo godinama uništavali svoj sistem za odbranu od poplava, a oni koji su nam spočitavali to imali su svo vreme ovoga sveta da ulažu u sisteme odbrane od poplava i da se bave time.
Pošto svi volimo da spominjemo devedesete, mogu da iznesem jedan podatak da, a svi ih rado pominju, tada je više ulagano u sisteme odbrane od poplava nego narednih godina posle devedesetih, ali hajde da ne idemo u prošlost. Ako smo pametni, naučili smo dovoljno, pogotovo mi socijalisti možemo da kažemo da svakako jesmo mnogo naučili. Mogu slobodno i da kažem da smo jedina stranka koja postoji od početka višestranačke u ozbiljnom obliku i nema straha od toga šta nosi sutra.
Ako ćemo iskreno, ovaj rebalans nosi i mere štednje. Toga smo svi svedoci, mnogo smo slušali o tome danas. One su slične solidarnom porezu, samo su na neki način pravno mnogo bolje utemeljene sa jasnijom i širom bazom za štednje. Mere štednje, što je za nas iz SPS bitno, zaobišle su one koji svakako imaju malo.
S jedne strane, tih gotovo 60% penzionera koji neće morati silom da štedi nam govori koliki put moramo da prevalimo da bi smo našu zemlju učinili boljom.
Ako smo svedoci da 60% ljudi koji su gradili našu zemlju danas žive sa manje od 200 evra mesečno, mi zaista imamo mnogo posla pred nama.
Činjenica je da oni dosta teško žive, svi smo svedoci toga i to nam govori da moramo temeljno da promenimo našu zemlju, ne samo zato što smo oporezivali one koji imaju nešto više, nego što imamo toliki broj ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a pošteno su zaradili svoje penzije i tu nema odgovora u rebalansu, u fiskalnim prilagođavanjima, odgovor je samo u privrednom rastu.
Odgovora nema u vojničkoj naplati poreza od malih i onih nešto malo većih, nego u jednakosti svih privrednih subjekata. Znači, nema povlašćenih u naplati poreza, nema razlike, a iznad svega mi moramo da radimo na tome da stvaramo dobre uslove za biznis u Srbiji.
Bitka se vodi na mnogo frontova, ali zbog bolne vidljivosti deficita čak i iskusni ekonomisti su skloni da poveruju da je taj deficit nešto što može da se ispravi tehničkim merama. Bilo da su to smanjenja rashoda ili povećanje poreza, bilo da su boljom naplatom ili pažljivom misijom prava, to naravno da je tačno ali samo u nekoliko meseci i svi smo svesni da to moramo da uradimo i to ne može biti popularno.
Dobro je što su svi svesni da je ovo rešenje prinudno i privremeno i za svega da je ovo samo preduslov, a ne lek koji rešava sve.
Mi se sada bavimo posledicama, jer od delovanja na uzroke od rezultata takvog delovanja mora da prođe vreme. Mi smo ušli u bitku sa uzrocima problema. Doneseni su reformski zakoni, novi tek čekaju ovaj saziv. Čeka nas pretresanje javnih preduzeća, što mislim da je vrlo bitno. Čekaju nas regulatorna reforma, čekaju nas preduzeća u restrukturiranju, čeka nas poreska reforma koja će postepeno smanjivati opterećenja i istovremeno i smanjivati toleranciju na beg u sivu ekonomiju.
Čeka nas mnogo toga, ne bežim od toga, ali nećemo reći da daje rezultate odmah. Zato sada moramo uraditi ovaj rebalans koji je pred nama, koji je dočekan na nož. Kritikovale su se danas subvencije. Nemamo rešenje u kratkom roku da rešimo ono što su decenijski problemi i ne možemo rešiti za jedan dan. Nemamo rešenje koje može da se nađe u kratkom roku za subvencije.
Zaboraviće se koliko su subvencije sa ovim rebalansom bile veće u ranijim periodima i ranijim godinama. Kritikovano je danas smanjenje plata za stručne ljude u javnom sektoru, međutim ne vidim nijedan predlog. Šta mislite, da možemo da sečemo broj zaposlenih preko kolena, bez ikakve ozbiljne analize?
Za sve ovo, ljudi, treba vreme da bi dali neke plodove, a nešto mora i odmah da se uradi, a to je ovo što radimo danas ovim rebalansom i ovim merama koje predlaže Vlada.
Ne može prvo da nam bude dobro pa onda da menjamo. Moramo biti realni. Situacija nije dobra na prvi pogled, ali imamo razloga da verujemo da može biti bolje ako se bude hrabro i odlučno radilo na rešavanju uzroka problema i na tom putu mi sami sebi nećemo biti prepreka, jer ako mi podbacimo, posledice će biti vrlo loše.
S toga, na vašu radost, konačan moj zaključak bi bio da mogu reći da se rebalans treba podržati, da predloge štednje Vlade treba podržati, jer su one jedan deo šireg spektra mera koje moraju biti urađene u narednoj godini i da bi naše društvo bilo postavljeno na zdrave noge. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre Sertiću i ministre Antiću, tokom poslednjih nekoliko godina srpsko zakonodavstvo je značajno reformisano i prilagođeno zakonitostima tržišne ekonomije, ali nažalost kvalitet usvojenih zakona nije u svim slučajevima bio isti, ali u nekim segmentima nije bio ni idealan.
Ubrzane reforme u Srbiji, čiji smo svi svedoci, zahtevaju da se ne zadovoljavajuća zakonska rešenja unapređuju putem izmena i dopuna zakona. Ubrzanje našeg evropskog puta, ka usvajanju najboljih praksi EU, takođe zahtevaju da se traže bolja rešenja. Konačno je pažljivo osluškivano ono što pričaju i kakvi su stavovi ključnih učesnika na finansijskom tržištu, odnosno institucija koje najbolje poznaju problematiku koja je predmet današnje rasprave.
Nakon tog osluškivanja, kao i konsultovanja relevantnih institucija, logičan je sled događaja da se usvoje stavovi i rešenja onih najkompetentnijih osoba iz tih institucija, organizacija koje Srbija ima i koje su uključene u izmene koje se nalaze danas pred nama. Iskreno se nadam one će biti usvojene, tu nema dileme, a što se tiče poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije neosporno je da će za predložene izmene i dopune glasati.
Mi smo morali da, koliko može da se vidi iz predloženih izmena i dopuna ovih zakona, ispravimo i neke fleke koje su verovatno bile rezultat brzine nekih prethodnih većina u ovoj Skupštini, a ne rezultat nemara. Pre svega, veliki je izazov međusobno uskladiti veliki broj zakona koji su donošeni očigledno prebrzo ili bez dovoljno širokog participativnog procesa, koji je najbolja brana tome da se u budućnosti ne usvaju zakoni koji se jedan drugome sučeljavaju, odnosno zakoni koji imaju ozbiljne poteškoće da budu sprovedeni.
Kako bilo sad, možemo slobodno da kažemo, sa ponosom, da ona stara Bizmarkova poslovica o zakonima - da su zakoni kao kobasice, ako ih voliš, bolje da ne znaš kako se prave, sve je manje važila u našoj zemlji.
Pored evropskog puta i neusklađenosti zakona, koji stvaraju probleme, kako običnim građanima, tako i poslovnom svetu, a vrlo često dovode i do rešavanja manjkavosti zakona kroz nepotrebne podzakonske akte, izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, Zakona o pravu na besplatne akcije, Agencije za privatizaciju, mi stvaramo deo preduslova za otklanjanje posledica krize koja je stigla u Srbiju 2008. godine i koja je ostavila, barem kada je reč o finansijskim tržištima, devastirajuće probleme.
Istina je da je to tržište bilo napumpano i da bi se i pad desio i sa krizom i bez krize, ali u uslovima kada mi imamo berzu na kojoj se dnevni promet meri u stotinama hiljada evra, da moramo dobro razmisliti o svi mogućnostima da se ovo vrlo bitno tržište pomeri sa mrtve tačke.
Pored berze, u stanju koje liči, a to možemo da priznamo, na kliničku smrt, imamo sunovrat rada brokersko-dilerskih društava, društava za upravljanje investicionim fondovima, kao i društva za upravljanje penzionim fondovima. Bez ovih izmena i dopuna zakona, koji su danas pred nama, nikada ne bismo imali dodatke postojećem penzionom sistemu, alternativu bankarskom finansiranju ili alternativne oblike nisko-rizičnih ulaganja, odnosno ne možemo koristiti načine koji su mnogo brži i efikasniji od deljenja subvencija stranim investitorima koje, kako nam iskustvo pokazuje, vrlo često budu varljive i stvore nam mnogi problema i glavobolje. Možemo da navedemo primere od Pirota do Valjeva.
Živimo u vremenu kada je dug zao drug. Nad glavom, kako neki vole da kažu, visi nam bankrot. Realnost je da on nije još uvek pred vratima Srbije, ali mi moramo da vagamo na način koji nije dobar između viših i nižih kamatnih stopa za otplatu, između viših i nižih penzija i plata. To je loš izbor, ali rezultat je što se godinama zabijala glava u pesak. Kada smo stigli tu gde jesmo, onda je logično da imamo što više izvora kojima možemo finansirati javni dug, kako republički, tako i na nivou opština. Za to nam trebaju kvalitetni instrumenti, a mi živimo u zemlji koja nije stvorila najbolji mogući okvir za razvoj kvalitetnih instrumenata. Ako budemo imali što više različitih instrumenata finansiranja i ako oni budu kvalitetni, manja je šansa da budemo žrtva događaja koji nisu pod našom kontrolom. Imamo šansu da postanemo i da se pasivno branimo od bankrotstva i kase u kojoj uvek nedostaje nešto prihoda, nego da otvorimo nove razvojne horizonte.
Navešću kao primer kvalitetnih finansijskih instrumenata municipalne obveznice. Istaći ću kao dobar primer grad Novi Sad koji je prvi nakon uvođenja zakonskih rešenja da se na tržištu kapitala stvore formalno-pravni uslovi za municipalne obveznice. Za njih možemo da kažemo da one omogućuju jeftinije zaduživanje i bolju ročnost. Ovo sve pričam zato što mnoge opštine ne koriste ovo, što je rezultat ne informisanosti, neću reći neznanja, ali govorim ovaj primer Novog Sada. Kasnije je bilo još opština koje su koristile ovaj primer finansiranja, kada su u pitanju infrastrukturni objekti. Novi Sad raspisao oglas za traženje kredita od 35 miliona evra, tada je dobio ponudu sa kamatnom stopom od 7,5% na rok od 12 godina, sa grejs periodom od dve godine, a u međuvremenu se pojavila ponuda za emitovanje emisije obveznica po maksimalnoj efektivnoj stopi od 6,25%. Da bi građani shvatili, tu je Novi Sad uštedeo na 35 miliona evra tri miliona evra. Bilo je primera gde je dat najniži mogući kredit u Srbiji. Mislim da je to Užice zato što su se pojavile municipalne obveznice, a onda je banka dala mnogo niži kredit nego što je ikada iko dao u Srbiji. Što bi rekao naš narod, u tom grmu leži zec, pa dajte da ga isteramo i da počnemo da sređujemo stvari kada su u pitanju naše javne finansije.
Kada je reč o investicionim fondovima, ovde imamo relaksaciju adekvatnosti kapitala društva za upravljanje. To je razumno, jer je vrednost imovine kojom ta društva upravljaju postala značajno smanjena. Manje vremena se troši na izveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i ceo proces izveštavanja i revizije društva za upravljanje je učinjen jasnijim, da ne kažem taksativnijim, ali u svakom slučaju, primerenim zakonodavstvima EU. Proces za promenu ne uvodi nove troškove onima koji bi trebalo biti ključni stejk holderi na finansijskom tržištu.
Otvorene su mogućnosti za nove oblasti ulaganja investicionih fondova, a samim tim postoji i bolja diverzifikacija. U prilog boljem upravljanju ide i obaveza uspostavljanja sistema upravljanja rizicima, posebno kada je reč o OTC tržištima, a u skladu sa evropskim iskustvima. Uvode se i promene koje se tiču obaveze oglašavanja, kao i pravilnika i obaveze o tarifi.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, možemo da kažemo da ovde završavamo posao koji je otpočet donošenjem novog i verovatno poslednjeg Zakona o privatizaciji. Novi zakon o Agenciji za privatizaciju, u skladu sa onim što propisuje novi zakon o privatizaciji, daje Agenciji veća ovlašćenja i veću odgovornost u kompleksnom procesu privatizacije preostalih preduzeća koja se nalaze u portfelju Agencije.
Namera zakonodavca je da ako već nismo imali kvalitetnu privatizaciju, a mi socijalisti vrlo često kažemo da je to bila pljačkaška privatizacija koja je ostavila preko 500 hiljada ljudi bez posla, u godinama kada već to nije obavljeno kako treba ja se iskreno nadam da ćemo bar deo procesa koji privodimo kraju, biti na način koji će biti dobar za te firme koje se privatizuju, tako i za budućnost institucija privatnog vlasništva u Srbiji.
Evidentno je da nas čeka mnogo posla u traženju strateških partnera. Mnogo mudrosti u rešavanju statusa i konsekventnog problema kod većine firmi koje imamo, koje poslednjih 10 godina tapkaju u mestu ili po malo mislim da se vraćaju, idu unazad. Ali, pametno redefinisanje Agencije za privatizaciju je ključ u ovom procesu. Ako mi dozvolite ja ću sa nekoliko konkretnih komentara, što se tiče izmena i dopuna Zakona Agencije za privatizaciju, malo prokomentarisati neke članove i istaći zbog čega se generalno ukazala potreba za izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Po meni su to dva razloga, to je okončanje procesa privatizacije, restrukturiranja i donošenjem novog zakona o privatizaciji. Dakle, nema suštinskih izmena u obavljanju povremenih poslova koje je do sada imala Agencija i ono što svi ističemo i svi znamo u kakvim se problemima nalazi Agencija. Mislim da sve ovo zahteva jedno znanje i stručnost i posvećenost Agenciji za privatizaciju, ali jasne smernice bez previše mogućnosti za diskreciono odlučivanje kako je to nekad bilo i da se tumače diskrecioni propisi kako nekom odgovara i po željama pojedinaca, pa makar to bili i tajkuni i političari.
Dosadašnja i buduća nadležnost Agencije u poslovima promocije postupka, uz dužno poštovanje Agencije kao državne institucije bila je veoma tanka. Mi moramo da znamo da se danas stiče utisak da ni radnici, ni sindikati, pa čak ni potencijalni kupci nisu baš najbolje upoznati sa novim Zakonom o privatizaciji, procedurama koje slede pri tom postupku.
Po nekima u javnosti se stvara zabluda kada se pošalje pismo o namerama zainteresovanog kupca i on se maltene smatra kao da je kvalifikovani kupac. Znači, dosta tih nejasnoća, mislim da će se u narednom periodu dosta toga razjasniti, da će javnost biti obaveštena, jer opet moram da napomenem da ovim izmenama zakona posao kontrole privatizacije ugovora ostaje u nadležnosti Agencije u budućem periodu i ovo je dobro s jedne strane da se racionalizuju troškovi. To jeste, opet kažem, za Agenciju veliki izazov da uredi svoj način funkcionisanja koji je bio kakav takav do sada, da ustroji svoje službenike koji rade poslove kontrole, da podvuče crtu i napravi presek onoga što je loše rađeno u proteklih 13, 14 godina.
Moramo da razmislimo ministre da ojačamo stručne strukture i kapacitete Agencije u pogledu kontrole i kako ih poboljšati i kako unaprediti terensku kontrolu, ujednačiti taj pristup terenske kontrole, jer se dešavalo da u prošlosti budu privilegovani i da nekome 20 puta date novu šansu, a da nekome odmah raskinete ugovor u startu. To ne sme u budućnosti da se dešava. Molim vas da na to obratimo pažnju.
S obzirom da Agencija određuje kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem uslova prodaje kao i obaveze kupca, investicije, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd, ovde se opet od Agencije očekuje posebno da u narednom periodu sve kapacitete uspori i da ovaj posao obavi u dobroj meri sa posebnom pažnjom. Vršenje ovih poslova je srž problema svih privatizacija od 2001. godine. Sve vreme su konsultantske kuće bile te koje su preuzele poslove Agencije i praktično je Agencija bila servis konsultantskim kućama, a ne konsultani servis Agencije.
Moraću da navedem samo jedan primer da je tokom svih ovih godina u Srbiji 46 konsultantskih kuća zaradilo 4,27 milijardi dinara. najberićetnija godina za konsultante je bila 2003. godina. Vrlo zanimljiv podatak. Tada su konsultantski eksperti dobili 18,6 miliona evra.
To su podaci koji nas u svakom slučaju muče. Plodna godina, što kaže moj kolega Miša Petronijević, plodna godina, a radnici na ulicama zbog neuspešnih privatizacija. Konsultanti puni para, a pare idu dalje, da ne pričamo kako to sve ide, to je na organima, to nikad ne zastareva.
Ono što bi hteo da napomenem, a da ne navodim neke primere iz bliske budućnosti, pošto se u medijima špekuliše da stoje jedni pa drugi iza toga, ne bih da povredim nekoga, samo ću navesti primer iz daleke prošlosti. Kod člana 5. posebno je bitno da Agencija ozbiljno shvati nadležnost kontrole usklađenosti programa za prodaju imovine sa propisima o privatizaciji.
Izuzetno je bitno da program privatizacije u svim parametrima prati propise i da Agencija tačno zna šta je predmet i paket prodaje. Da li je predmet prodaje roba u pripremi i koliko ona vredi i da li je predmet prodaja robe na zalihama i koliko ona vredi? Ako ne budemo vodili računa da nam ovi parametri ne budu uneti u program privatizacije, za svako konkretno preduzeće gde predmeti privatizacije budu prodaja imovine preduzeća, to znači da će neko kao u slučaju „Sartida“ i „Smedereva“ kupiti firmu po ceni višestruko manjoj od zaliha roba. Prodati zalihe, platiti cenu i na kraju profitirati.
Rekao sam da ne želim da navodim skoriji primer, kada je došlo do problema, mislim da je i danas nerazjašnjeno zašto i šta se desilo sa privatizacijom te firme za koju mislim da je u restrukturiranju, ispravite me ako grešim.
Dobro je da će Fond u organ upravljanja u akcionarskom društvu u kome ima najmanje 25%, na predlog ministarstva delegirati i predlagati ljude u organima upravljanja.
Ono što mene interesuje, da li će i kako će, pošto je praksa pokazala do sada, kome podnose izveštaj, pošto ih delegira ministarstvo? Do sada je bilo da mi delegiramo nekog u tom društvu, on jednostavno nema kome da podnosi izveštaj i mislim da bi to trebalo regulisati nekim aktom ministra ili ministarstva sa nekim dopunskim obrazloženjem.
Ne bih vas više opterećivao sa ovim detaljima. Moram da privodim kraju. Ono što možda je isto bitno da napomenem kada je ovo u pitanju, dobro je što će se formirati ove komisije iz jedne i druge oblasti da kontrolišu investicije, socijalni program i kontinuitet poslovanja. Moram da napomenem na samom kraju, pošto mi ističe vreme, socijalisti vide da je evropski put i prilagođavanje Srbije na tom putu nešto što je neminovno i nešto što je dobro za Srbiju. Takođe nemamo zabluda da u tom procesu moramo suštinski da se menjamo, a da je poželjno da promene budu rezultat konsenzusa društva i njegovog najvećeg dela.
Za godinu dana i posla koji je pred nama, neki koji nisu uspeli da završe za celu deceniju, i nisam ovo rekao da bi se žalili, možda nećemo biti za nekoliko klasa bolji, kako su se hvalili, ali ćemo pre realizacije učiniti da ovi procesu budu efikasniji, transparentniji i u interesu svih građana Srbije. Podržavamo ove izmene i dopune kao poslanička grupa, jer su naša trajna opredeljenja da želimo sistem koji funkcioniše, evropski put i tržište koje vodi ka efikasnosti i koji je osnovni resurs za našu socijalnu politiku i ideju socijalne pravde. Hvala na pažnji.

Koliko još imam vremena?

Ništa onda, hvala. Mislio sam da imam više.

Uvažena predsednice, pokušao sam u razgovoru sa vama i nametnula se ova tema… Pozivam se na član 27. Kao predsednik Skupštine …

Član 27. samo da objasnim o čemu se radi. Tražim da nam se obezbede normalni uslovi rada. U potpunosti tek sada razumem bivšu koleginicu Jorgovanku Tabaković, koja se vrlo često žalila da joj ovde stalno duva kao da smo na Himalajima. Neću da me građani Srbije pogrešno shvate, ali pola kolega je ovde i prehlađeno i boli ih uvo i svi imamo probleme. Znači, neka neko preduzme neke mere, ovo nije humano, ako ste ikako u mogućnosti. Ako niste, u redu je. Mi ćemo izdržati, stoički, koliko smo u mogućnosti da radimo u ovakvim uslovima. Ovo nije humano. Govorim u ime mnogih kolega, koji nemaju hrabrosti da kažu. Molim vas, kao predsednika Skupštine, da preduzmete nešto. Stvarno nema smisla.

Hvala, potpredsedniče.
Uvaženi ministre, zamolio bih vas da još malo razmislimo kada je u pitanju ovaj amandman. Ja se sada nisam toliko udubio da li on može kompletno da zameni ovaj koji je predložen izmenama i dopunama zakona. Apsolutno se slažem i sa kolegom Marijanom Rističevićem, jer upravo da ne bi sada kritikovao i rad pošte i onih savesnih radnika u pošti, tj. poštara, dešava se čak i kada je preporučena pošiljka da neko umesto vas potpiše, tj. da poštar potpiše i da vam stavi u sanduče, a da vi izgubite onaj rok koji je predviđen, koji imate za određene procesne radnje kada je u pitanju datum dostave.
Tako da, ovde je totalno nejasno kada se kaže što se tiče obične pošiljke. Verujem da će poreska uprava odrediti način dostavljanja akata iz stava 1. do stava 10. ovog člana, ali se postavlja pitanje – ako se dostavlja običnom pošiljkom koja može stvarno iz određenih razloga, kako vidimo u svim zgradama da su sandučići razbijeni, da pošte stoje onako, da poreski obveznik uopšte ne zna da je primio neko rešenje o porezu, niti može da iskoristi svoje pravo žalbe i da pokrene prigovor i da se žali upravnom sudu, da pokrene upravni postupak. Znači, mi moramo o tome da razmislimo da ne bi došli u situaciju da neko primi rešenje za neki porez koji je možda i loše obračunat, a onda nema pravo da dokaže i da ostvari svoje pravo žalbe, da dokaže da to nije toliki porez, ako se smatra da se datum dostave tretira onog dana kada poreska uprava uruči pošti.
Tako da, ja vas molim da naredni amandman i naše koleginice Suzane Spasojević, koji je možda u neku ruku nepotpun, zato što on govori o tome da treba da postoji dokaz o uručenju, ali kada je u pitanju obična pošiljka ne postoji dokaz, to svi znamo, ali kod preporučene pošiljke naravno da postoji dokaz, ali se dešava ovo kao što sam već rekao, da može bilo ko da potpiše i da se to tretira kao datum dostave i da od tada teku određene procesne radnje, tj. rok za izjavljivanje žalbe.
Molim vas da još jednom proverimo to, da ne dođemo u situaciju da… Naravno, mi govorimo sada kada su u pitanju građani Srbije, nas sada konkretno interesuju fizička lica, građani Srbije, da oni nemaju problem. Naravno da će preduzeća imati problema sa ovim, jer se postavlja pitanje ko je i na koji način uručio pošiljku i da li će imati mogućnost da ulože žalbu na neka rešenja? Ustavno je pravo nekoga da se žali na neko rešenje, da li je to rešenje po ovom osnovu ili po onom osnovu, da li je rešenje za porez ili je rešenje koje predviđa određene sankcije za poreskog obveznika za pravno lice.
Tako da, molim vas da se možda konsultujete sa saradnicima, da ne napravimo možda problem. Mi samo, eto, sugerišemo na mogućnost da može doći do problema, a vi ste ipak ti koji odlučujete i na kraju donosite konačnu odluku. Zahvaljujem se. Toliko od mene.

Hvala predsednice.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ovom vremenu koje je preostalo poslaničkoj grupi samo da potvrdim ono što je i koleginica Suzana Spasojević kao ovlašćena ispred poslaničke grupe već rekla, ali ja ću malo više pričati o tome, nije sporno, mi podržavamo izmene i dopune Zakona i kao što su već rekle moje kolege i koleginice, ali da bi se ovaj zakon i ove izmene i dopune zakona primenjivale, mi moramo da imamo kredibilnu, da tako kažem, neautonomnu u svakom slučaju, ali kredibilna institucija to je poreska uprava.
Nažalost, ona je, više sam puta to na Odboru za finansije govorio, desetkovana, to svi znamo da ona nema kadrovske kapacitete, da je, po meni, sistemski urušavana. U nekom periodu smo imali direktora koji nije ni znao ni gde mu je kancelarija i nije ni znao zašto je tu sedeo, drugi su tu upravljali poreskom upravom.
Ono na šta bih upozorio najviše, da ona ne sme u budućem periodu da koristi, kao što je koristila u nekim ranijim periodima, kao instrument političkih obračuna sa pojedinim firmama kojima se neke ne sviđaju ili eventualno da, pošto smo skoro imali raspravu i u izveštajima Komisije za javne nabavke i doneli smo novi Zakon o javnim nabavkama, da neko ko ima političkog uticaja se obračunava sa nekim ko je, po nekom svom nahođenju, po zakonu i po konkursu prošao na tom tenderu, da se onda na način preko poreske uprave obračunava tako što se šalju poreski inspektori u kontrolu te firme i ona se na neki način eliminiše zato što nije htela da posluša nekoga ko mu je signalizirao da tako treba.
Mnogo je primera, imam malo vremena gde bih mogao da pričam šta se dešava u praksi. Ono što mogu samo da kažem da je ovo jedan korak ka uvođenju reda u javnim finansijama i idemo ka tome da se isprave sve nelogičnosti koje su bile u praksi u dosadašnjim poreskim politikama.
Ima nekih osam taksativno navedenih nekih primedbi, ali ono što mi najviše smeta, i koleginica je to rekla kao ovlašćena, da nema institut odgovornosti za poresku upravu i poreskog inspektora. Kako tražimo od poreskog obveznika da ima odgovornost, tako moramo da tražimo i od poreske uprave da ima odgovornost za neku načinjenu, pričinjenu štetu nad poreskim obveznikom. Znači, nije u redu da se dešava da poreski inspektor podnese, ne znam, to smo i razgovarali na Odboru za finansije, 100 krivičnih prijava, a od toga mu se prihvate devet ili kada se sva ona rešenja pobijaju na upravnim sudovima i ne poštuju se odluke upravnog suda, nego se meritorno na drugom stepenu ponovo donose rešenja, a sve u cilju…
Ja vam kažem, ministre, mi moramo da vidimo i ovo malo privrede što nam je ostalo da ne poletimo da naplatimo i ono malo što je nama potrebno kao državnom aparatu, a da ugušimo i to malo privrede što nam radi. Samo je u tom pravcu ova naša diskusija, da tu budemo obazrivi.
Trebamo maksimalno da sankcionišemo one koji ne plaćaju poreze, ali mi moramo da vodimo računa o tome da, jednostavno, ne ugušimo i ovo malo, jer oni koji rade i koji posluju, oni i greše i onda mi idemo i njih kontrolišemo.
Ono što meni smeta kad poreski inspektor ode u neku firmu da je kontroliše, on mora da bude efikasan. Ne može da tamo sedi po nekoliko meseci. Ja razumem ako postoji potreba za tim, ali moramo da pustimo i one što rade da mogu normalno da funkcionišu, jer oni koji „muljaju“, što bi rekli srpski, da me narod razume, mi ne možemo ni da dođemo do njih. Oni su u sivoj zoni, tako da ne mogu ni da budu predmet kontrole.
Ono što je najviše bitno, ne poštuju se rokovi za donošenje poreskih akata i kada poreski obveznik signalizira poreskoj upravi da ima rok predviđen za donošenje poreskog akta, oni to objašnjavaju da je to nebitno i da oni rade na tom rešenju. Znači, vraćamo se opet na poresku upravu koja je desetkovana, u kojima su plate potpuno neshvatljive za nas, vrlo male. Mi smo kao da smo vuku servirali pečenu kokošku kada poreski inspektor ode u neku jaku firmu da je kontroliše. Neću da pričam šta se dešava.
Puno poštovanja onima koji su ostali u poreskoj upravi i treba im odati posebno priznanje, ali su mnogi otišli u konsultantske firme i u druge firme da budu poreski savetnici za mnogo veće pare. Mi moramo da ojačamo poresku upravu kako bi upravo uspeli da …

Ja vam se zahvaljujem u ime poslaničke grupe SPS.

Hvala. Ne bih baš rekao da ste vi zbunjive prirode, ali verovatno nesporazum nastaje zato što sam ovlašćeni ispred poslaničke grupe, a i na listi sam govornika.
Pošto nisam na samom početku uzeo učešće kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, uzeću na samom kraju iako svi možda željno iščekujemo da privedemo kraju i ovu raspravu. Ono što bih samo hteo u ime poslaničke grupe SPS istaknem da će poslanička grupa SPS glasati za ovaj izveštaj i zaključke odbora.
Još jednom ponavljam, kao i juče što smo napomenuli da sve institucije koje su oličenje ove države imaju našu punu podršku. Znači, one moraju da budu kredibilne, moraju da budu nezavisne, moramo iako nam se to nekada ne sviđa, moramo da poslušamo neke savete. Jeste to možda bolno, ali jednostavno to u perspektivi može samo da vodi do boljeg standarda i boljeg života svih građana u našoj zemlji. O Centralnom registru, o finansijskom tržištu, ne bih da polemišemo sada. Izveštaj i jedne i druge institucije je vrlo korektan. Finansijsko tržište nažalost je u situaciji u kojoj se nalazi i tako je kako je.
Očekujem da ćemo u narednom periodu učiniti sve da ga razdrmamo, probudimo, da ono profunkcioniše, jer je evidentno da je ono sada na vrlo niskom nivou, a naravno da mi moramo sve da uradimo, da ga pokrenemo, a za to su osnovni uslovi da se privatizuju neka od većih javnih preduzeća, a ovih dana imamo te najave i nadam se da, kada se to bude pokrenulo, da će se finansijsko tržište probuditi.
Još jednom, neću da vas zadržavam, SPS će nakon ove rasprave glasati za izveštaje i zaključke odbora.
Toliko od nas i zahvaljujem se na pažnji.