Ja ću se osvrnuti na predlog zakona koji možda nije toliko od uticaja na svakodnevni život građana, ali ima veliki duhovni i simbolički značaj za svaki narod, a to je Predlog zakona o ratnim memorijalima.

Sama činjenica da ovu materiju regulišu čak tri različita zakona koja su usvajana još 60-tih i 70-tih godina prošlog veka navodi na zaključak da je promena ovih zakonskih rešenja bila neophodna čak i kada bi se zanemarilo faktičko stanje u ovoj oblasti. Ono je uz određene izuzetke i pomake prilično loše.

Usled zastarelosti propisa, preplitanja nadležnosti ili pravnih praznina, nedostataka novaca i erozije društvenih vrednosti, mi smo došli u situaciju da su mnoga vojnička groblja i spomenici, ne samo zapušteni, neodržavani i prepušteni zubu vremena i propadanja, već su izloženi neprimerenom skrnavljenju i uništavanju, što je apsolutno nedopustivo.

Stoga ovim predlogom zakona se na moderniji način uređuje ova oblast i postavljaju jasna pravila oko podele nadležnosti za zaštitu ratnih memorijala, a prema njegovom mestu.

Mogu li ja da zamolim da gospodin Rističević sedne na svoje mesto? Stvarno je neprimereno da svakom govorniku on ide i šeta po sali. Mogu li da vas zamolim predsedavajući?

Ja vas molim najlepše.

Odlično, dobro mi je poznato, nije problem.
Ministarstvo odbrane biće nadležno za održavanje memorijala koji se nalazi u sklopu kasarni i drugih vojnih objekata. Jedinice lokalne samouprave za memorijale koji se nalaze u sklopu redovnih grobalja, a u memorijalima u inostranstvu zajednički će se starati Ministarstvo nadležno za poslove odbrane i spoljnih poslova, a na osnovu potpisanih međunarodnih bilateralnih konvencija.
Takođe, predviđa se jasna procedura za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala i po prvi put se predviđa da će svoje mišljenje o tome dati novoformirani Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Posebno se ističe da se neće dozvoliti izgradnja ili postavljanje memorijala koji svojom sadržinom ne odgovaraju istorijskim činjenicama, ako se vređaju nacionalna i verska osećanja, ako simbolizuju gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta nezavisnosti slobode Srbije ili je posvećeno licu koje je bilo saradnik okupatora.
Posebno značajnim smatram član 24. predloženog zakona o kome se predviđa da se u Ministarstvu odbrane vode posebne evidencije o poginulim licima za vreme prošlih ratnih dejstava, sa osnovnim podacima o svakom od tih lica.
Ova odredba predstavlja suštinu društvenog priznanja za one koji su pali u zaštiti države i naroda, odnosno pravo na pamćenje i nezaborav. Ovde smo svedoci da su se skoro sve prethodne generacije ogrešile o pale borce, čija su imena brzo zaboravljena ili čak nisu ni utvrđivana ili je to rađeno parcijalno. To je čak slučaj sa poslednjim ratovima 90-tih, gde smo npr. došli u situaciju da do sada niko nije dao precizan podatak o broju poginulih boraca, građana Srbije na ratištima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj tokom ratnih dejstava od 1990. do 1995. godine.
Takođe, mislim da bi pažnju trebalo posvetiti i civilnim žrtvama rata, jer se u savremenim totalnim ratovima sve više brišu formalne granice između vojnika boraca i nenaoružanih građana i da se samim tim civilne žrtve neopravdano zapostavljaju, te da bi i njih trebalo popisati i prebrojati, napraviti registar, gospodine ministre.
U odnosu prema žrtvama rata i ratnim herojima, ogleda se odnos svakog društva prema svojim precima i istoriji, a onaj narod koji nije iz istorijskih dešavanja izvukao pouke, biće osuđen da ih proživi ponovo.
Na žalost, nama u Srbiji istorija se upravo zbog toga previše ponavljala i previše smo je proživljavali, zato mi u poslaničkoj grupi PUPS predlog ovoga zakona vidimo kao mogućnost da se zaštiti sećanje i pamćenje na prošle događaje, da se istovremeno stvori osnova za bolju budućnost i poimanje prošlosti, a time izgrade i temelji za neku bolju budućnost, pa ćemo zato u danu za glasanje dati podršku za usvajanje ovog kao i ostalih zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući. Ja imam dva pitanja za gospođu Jorgovanku Tabakoviću, za guvernera NBS, i želim da je pitam ko o bankama ima kontrolu, ko nadzire njihov rad, na koji način banke posluju? Da li je moguće da banke ne štite svoje komitente, da ne daju nikakva obaveštenja, da obmanjuju svoje građane, tako što im pošalju poruke da imaju sredstva na raspolaganju, a kada dođu građani, oni nemaju na raspolaganju i da oni posle toga neće ni da razgovaraju.

Ja najlepše molim da mi se pod hitno odgovori, ko kontroliše da li se realno na terenu vrši kontrola, ne samo o izveštajima, već ko kontroliše, ko ima nadležnost da me obavesti, dakle, gospođa Jorgovanka Tabaković?

Drugo pitanje, pitanje za izvršitelja. To je pitanje za gospođu Nelu Kuburović. Pošto je ona ministar pravde, mene interesuje da li ti sudski izvršitelji su država u državi i da li oni svu vlast smatraju da imaju na ovom svetu? Ne samo u ovoj zemlji.

Da li je moguće da sudski izvršitelji ne polažu depozit koji su dužni po zakonu, a ne primenjuju zakon, zakonske propise koji su obavezni da primenjuju, već rade po svom nahođenju, otimajući od građana i ne polažući nikome račune? Ja molim gospođu Nelu Kuburović kao ministarku za pravosuđe, ministarku pravde da izvrši sa nadležnim organima realni uvid na terenu, kao i gospođa narodni guverner NBS.

Da li je moguće da izvršitelji, bez sudskog depozita koji su dužni po zakonu da polažu, ne dostavljaju poveriocima ni potvrde sudske, koje su dužni da dostave za svakog izvršnog poverioca? Oni te potvrde jednostavno ne dostavljaju. Oni rade po svom nahođenju, blokiraju ljudima sav iznos, gde god imaju uvida, na koji način imaju uvid i to jeste zloupotreba podataka, jer im banke dostavljaju podatke o građanima koje poseduju.

Ja najlepše molim da me obaveste o ovome i koliko može narodni poslanik kao tribun, a koji je položio zakletvu, da li može da daje sugestije i primedbe ovakvim organima? Hvala najlepše.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gosti, narodni poslanici kao i uvaženi građani, Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, treba da stvori osnovu za rešavanje jednog značajnog problema koji postoji već decenijama i koji gotovo da nikada nije dolazio u žižu javnosti.

Reč je o stambenom problemu naših građana koji su zaposleni u Vojsci, policiji i ostalim srodnim službama, a čiji je odgovorni posao skopčan sa velikim izlaganjem rizicima, pa i neposrednim opasnostima po život.

Priroda rada ovih službi je takva da su zaposleni veoma vezani za potrebe službe koja od njih zahteva bespogovorno izvršavanje postavljenih zadataka bez obzira na vreme i mesto. Samim tim pred ova lica postavlja se daleko više ličnih problema koji se tiču porodičnog života, a među njima je svakako jedno od važnijih, stambeno pitanje. Česta preseljenja i različita mesta službovanja onemogućavaju ova lica da se s kuće u pravom smislu te reči, već je većina njih osuđena na najčešće veoma duge statuse podstanarskog života. To dalje negativno utiče ne samo na stepen ličnog zadovoljstva i motivisanosti za rad već i na živote ostalih članova porodice tih zaposlenih i njihove dece.

Dodatni još bolniji problem predstavljaju tragične sudbine onih pripadnika naših oružanih snaga koje su u momentu izbijanja ratova na prostorima eks Jugoslavije našli na službi u secionističkim republikama pa su odatle gde je dobar deo našli se na službi i odatle su morali, veći deo da se iseli, ili po narodi povlači, tako da su morali da spasavaju gole živote sebi i svojoj porodici dolazeći u Srbiju, često bez igde ičega i dobijajući tzv. nužni smeštaj koji za pojedine od njih traje već tri decenije, najčešće u skromnom, neuslovnom prostoru.

Predsednik, gospodin Vučić, je prepoznao sve zajedno sa Vladom značaj ovog problema i po prvi put posle dugo vremena predložili konkretna rešenja u cilju njegovog postepenog eliminisanja. Zakonom se predviđa da će stanovi veličine od 32 do 92 metara kvadratna graditi se prema tipskim projektima za pripadnike Vojske, policije, BIA i sudskih straža, a da će sredstva za njihovu izgradnju kao i za komunalnu infrastrukturno opremanje obezbediti i finansirati Republika Srbija. Lokalna samouprava će imati dužnost da obezbedi planska i urbanistička dokumenta i rešenje o građevinskoj dozvoli.

Članom 10. Predloga zakona predviđeno je da cena izgradnje ne može biti viša od 500 evra po metru kvadratnom, bez poreza na dodatu vrednost, a da bi se postigla takva cena u članu 14. navedeno je da se prvenstveno koriste proizvodi svojih domaćih proizvođača u učešću najmanje od 80%. Resorno ministarstvo će na osnovu svojih podzakonskih akata odrediti ko ima pravo na kupovinu ovih stanova, a zatim sa Republikom Srbijom kao investitorom sklapati ugovor o kupovini stana. Potencijalni kupac će zaključenjem ugovora na sebe preuzeti obavezu da najmanje još deset godina ostane u radnom odnosu, organu u kome radi, odnosno da deset godina neće moći da ga otuđi, a da ako prekorači ovo ograničenje onda će biti dužan da isplati razliku između ugovorene cene i tržišne cene na tom mestu.

Mislim da nije potrebno naglašavati pozitivne efekte ovako postavljenog sistema stanogradnje. S jedne strane, izgradnjom stanova postići će se ekonomski efekti, počev od davanja značajnih poslova građevinarskoj industriji, preko naplate poreza do povećanja bankarskih aktivnosti i davanja kredita.

Još su važniji oni efekti koji se ne mogu lako kvantifikovati, odnosno koji se mere srećom i zadovoljstvom pojedinaca koji je rešio jedan od svojih glavnih životnih problema i egzistencije. Takav čovek će biti spremniji da ima više potomstva iza sebe i da na teškim i odgovornim dužnostima daje svoj maksimum od čega celo društvo može da ima samo koristi.

U tom smislu, lično bih apelovala da Vlada u nekoj perspektivi, koliko nam to finansijske mogućnosti dopuštaju, ovakve programe proširi i na sve mlade bračne parove, jer mi smo jednu ovakvu inicijativu već imali 2000. godine, ali je ona usled dejstva različitih okolnosti, nažalost, nije realizovana.

Mislim da bi trebalo osmisliti programe i naći načina da se po svaku cenu pomogne i mladim bračnim parovima na selu da se lakše okuće, jer je na našim selima starost i dotrajalost stambenog fonda veoma velika, a to, pored svih ostalih negativnih činilaca, dodatno utiče da mladi napuštaju seoska područja.

U svakom slučaju, uverena u prednost ovakvog zakonskog rešenja, moja poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera će podržati ovaj zakon, kao i sve ostale iz seta zakona koje budete predložili. Hvala.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.

S poštovanjem, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i poštovani građani Srbije, obzirom da pripadam PUPS-u logično je da nama PUPS-u, kao organizaciji, koja u prvom planu ima zaštitu, interes i poboljšanje položaja najstarijih osoba, jedan od fokusa interesovanja je rad zdravstvenog sistema i njegovo stalno unapređenje, jer najviše korisnika dolazi upravo iz reda naših najstarijih sugrađana.

Lekovi, medicinska sredstva spadaju možda u najosetljiviji deo sistema zdravstvene zaštite i prirodno je što se ta oblast tretira sa posebnom pažnjom, što se nastoji da do najsitnijeg detalja tretiraju svi segmenti u ovoj oblasti.

Imajući u vidu da je svako od nas makar jednom u životu bio prinuđen da uzme neki od lekova ili da poseti lekara, da je tržište lekova i medicinskih sredstava veliko i da u njemu uvek vlada velika konkurencija, često nelojalna, postaje nam jasno da pozitivno pravni propisi moraju da stalno prate praksu i da se usklađuju sa svetskim trendovima u ovoj oblasti.

Stoga se, iako je prethodni zakon usvojen pre sedam godina, nametnula potreba da se u procesu usklađivanja za zakonodavstvom EU donese novo zakonsko rešenje. Prateći ta rešenja i u našem zakonodavstvu sada se vrši razdvajanje, tako što će se posebno tretirati oblast lekova, a posebno oblast medicinskih sredstava u vezi kojih donosimo ovaj zakon. NJime je definisano da u medicinska sredstva spadaju instrumenti, aparati, implanti, reagensi koji se koriste u svrhe utvrđivanja dijagnoza, zamena delova tela ili čišćenje medicinskih sredstava.

To su, dakle, neke stvari koje su sastavni i nezaobilazni deo savremene medicine, a opet nisu lekovi. Kao takvi oni su podvrgnuti određenim mehanizmima kontrole pre puštanja u promet i upotrebu, i upravo u toj oblasti ovaj zakon donosi značajne novine, jer se njime u određenoj meri skraćuju rokovi u kojima Agencija za lekove, medicinskih sredstva mora da donose odluku u vezi odobravanja tih sredstava za upotrebu.

To je svakako jedna korisna novina, jer će ona doprineti da se ispitivanje tih sredstava i administrativni poslovi, u vezi njihovih puštanja u promet, vrše na efikasniji način, za kraće vreme, a da se istovremeno ne izgubi na pouzdanosti tih ispitivanja.

Jedan od motiva za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa regulativama EU. Mislim da ne treba da objašnjavam od kolike je važnosti kako za našu farmaceutskoj industriji, tako i za državu uopšte. Mi smo svojevremeno imali veoma jaka preduzeća u ovoj oblasti koja su ostvarivala značajne prihode, ali su ona vremenom iz ovih ili onih okolnosti ili ugašena ili ne posluju sa onim kapacitetima sa kojima bi mogla.

Ovaj zakon će omogućiti da medicinska sredstva budu po svojoj specifikaciji usklađena sa standardima koji važe na teritoriji EU, a to će značiti da će tim proizvođačima biti daleko lakše da svoje proizvode plasiraju na tržišta od čega se može imati samo višestruka korist.

Sa druge strane, Predlogom zakona predviđa se rigoroznija kontrola medicinskih sredstava koja se uvoze, jer kontrole pokazuju da najveći broj medicinskih sredstava, koji nisu prošli testiranje, dolazi izvan zemalja EU, što će značiti i povećanje stepena kvaliteta tržišta ovim proizvodima.

Deo današnjeg paketa zakona čini potvrđivanje ugovora kojim će Evropska investiciona banka odobriti novi zajam od 50 miliona evra za rekonstrukciju i dogradnju kliničkih centara u četiri naša najveća regionalna centra Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Ovaj zajam je samo deo šireg projekta modernizacije, proširenja bolničkih kapaciteta koji je počeo da se realizuje pre više od jedne decenije. Još tada je bilo predviđeno da će ovaj iznos biti na raspolaganju u ovim poslednjim godinama rada, na ovim projektima koji bi trebalo da se konačno i u potpunosti završe do 2021. godine, što bi konačno trebalo da da pravog efekta na podizanje nivoa zdravstvene zaštite na celoj teritoriji naše države.

Iz navedenih razloga treba podržati predloge sva tri zakonska rešenja, koja su danas na dnevnom redu. Istovremeno smatram da ako još uvek nismo spremni za potpuno usklađivanje sa evropskim regulativama, onda makar iz razloga pravne tehnike treba doneti novi Zakon o lekovima kako bi ova veoma važna oblast bila potpuno kodifikovana.

Takođe, ukratko ću iskoristiti priliku da zamolim ministra za zdravstvo, gospodina Lončara, i da apelujem, naravno, na sve zaposlene u Ministarstvu, koje će on naravno preduzeti da se to sprovede, za rukovanje sa lekovima medicinskim sredstvima, jer se kod nas neretko i dan danas može videti da se razni medikamenti, supstance, masovno prodaju na pijačnim tezgama, što je meni, verujem i mnogim građanima, potpuno nepojmljivo, a očito da je u takvim slučajevima neko u sistemu proizvodnje i distribucije zakazao.

Drugi važan problem u vezi sa lekovima medicinskim sredstvima, kojima je istekao rok trajanja, mislim da veliki broj građana uopšte nije informisan o mogućnosti da se takve stvari bezbedno odlažu, a da u najvećem broju apoteka i zdravstvenih ustanova nisu postavljene kutije sa obaveštenjima ili označena druga mesta, gde bi građani mogli da donesu takve stvari na dalji tretman. Umesto što ih jednostavno bacaju u komunalni otpad ili u kanalizacione sisteme, čime se čini velika šteta po životnu sredinu.

Ako se ne varam, ovo je zakonska obaveza tih ustanova, pa bih apelovala na gospodina ministra, Lončara, da preko svog tima, naravno, celog ministarstva, da službe u okviru ministarstva o ovome povedu računa, jer odlaganje medicinskih sredstava i lekova je jako veliki problem. Ne znam kako to čine zdravstvene ustanove, ali u svakom slučaju to se mora rešavati.

Zahvaljujem vam se, PUPS će naravno glasati za sve zakone koje ste vi predložili. Naravno, zato što su u potpunosti u redu i zato što nama kao građanima će činiti veliku dobrobit. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Drage kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dačiću, vi vrlo dobro znate da nije vreme ni mesto da se prozivamo sada po partijama i da stavljamo anateme na ovu ili onu partiju, posebno s jednim velikim pijetetom prema dr Jovanu Krkobabiću, koji je umro.

Vi vrlo dobro znate, mi smo to raspravili na javnoj raspravi sa predstavnicima Fiskalnog saveta. Da nije bilo povećanja, velika je razlika između usklađivanja i povećanja… To pod jedan.

Pod dva, povećavane su i plate. To je povećavano, a penzije su usklađivane i vrlo dobro znate da su penzioneri bili najugroženija socijalna populacija u ovoj državi, za razliku od danas, bez obzira na smanjenje onih većih penzija, jer je predsednik Vlade uzeo u obzir sve one male i ugrožene, a to je preko milion. Zaista nije korektno, ni politički, ni moralno ponaosob. Molim vas da se više dr Jovan Krkobabić ne spominje i Partija ujedinjenih penzionera.

Vrlo dobro znate da naš sadašnji predsednik Milan Krkobabić vrlo čestito i pošteno radi svoj posao i da zastupamo interes u datom trenutku, koliko možemo. Vrlo dobro znate kakav je odnos snaga svuda, u svakom trenutku u svim izborima. Najlepše vas molim.

(Neđo Jovanović, s mesta: Poslovnik.)

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, gospođo Udovički sa svojim saradnicima, drage kolege i poštovani građani, Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, o kome danas raspravljamo, predstavlja jedan u nizu zakona kojima se nastoji da se uredi i osavremeni jedna od oblasti javnog sektora i lokalne uprave u pogledu organizacionih i radno-pravnih odnosa.
Sada važeći propisi koji regulišu status zaposlenih u pokrajinskim, gradskim i opštinskim organima izvorno su doneti pre četvrt veka, odnosno još 1991. godine, i sama ova činjenica je dovoljna da se shvati koliko su ti propisi zastareli i da je bilo neophodno da se pristupi njihovoj reformi. Predlogom ovog zakona se ova materija sada uređuje na sličan način, kao i kod državnih službenika. Novi zakon najpre znatno bolje definiše prava i obaveze zaposlenih, koji su u sada važećem tekstu zakona samo načelno i šturo definisani u svega dva člana na samom početku zakona, uređujući ih na način koji je gotovo istovetan kao i kod Zakona o državnim službenicima.
Jedna od ključnih novina koju zakon donosi je u članu 48, gde se jasno definiše koja se mesta u sistemu lokalne uprave smatraju položajima, pa je navedeno da su to u pokrajini radna mesta podsekretara, u pokrajinskom sekretarijatu pomoćnika sekretara, pomoćnika direktora posebnih organizacija i službi, a u opštinama mesta načelnika opštinske ili gradske uprave. Ovo je dobar korak kojim se širi broj mesta u sistemu gde se uvodi profesionalizacija državne uprave.
U odnosu na rešenja koja se odnose na podelu službeničkih zvanja u državnim organima, učinjene su određene promene, tako da će postojati svega tri savetnička zvanja, Zakon o državnim službenicima predviđa četiri, i tri saradnička i referentska, Zakon o državnim službenicima predviđa po dva.
Smatram da su ova rešenja korak napred u međusobnom usaglašavanju sistema karijernog napredovanja i sticanja zvanja, ali moram da napomenem i da vas zamolim, gospođo Udovički, da se možda moglo razmisliti i o tome da se ova sistematizacija zvanja međusobno uskladi sa Zakonom o državnim službenicima, tako da onda bude jednaka za sve organe državne i lokalne samouprave.
U novom Predlogu zakona prepoznato je pravo i mogućnost zaposlenih u pokrajinskim i lokalnim organima za sklapanje posebnog kolektivnog ugovora, tako bi se u ulozi pregovaračke strane našlo ono udruženje koje uspe da okupi zaposlene u više od jedne trećine jedinica lokalne samouprave koje zapošljavaju najmanje 20% zaposlenih, pa će tako i ove kategorije zaposlenih dobiti bolju mogućnost za zaštitu svojih radnih prava.
Za razliku od dosadašnjeg rešenja, u ovom zakonu se predviđa da službenik na položaju po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u periodu od najviše tri meseca, do sada je bilo predviđeno šest meseci, što smatramo dobrim i izvanrednim rešenjem, jer će se time takođe postići izvesne finansijske uštede u lokalnim budžetima.
Poštovane dame i gospodo, mi u Poslaničkoj grupi PUPS smatramo da je ovaj Predlog zakona izuzetno dobar, da je trebalo izuzetno dosta vremena da bi se on uredio na ovaj način, koji zaista stvara velike mogućnosti da se uklopimo i u način rada EU, što znači da se mi već pripremamo na ovaj način, da bi mogli da imamo zaista izuzetne zakone koje ne bi morali da korigujemo u budućnosti i koji će biti na korist države i zaposlenih. U Danu za glasanje, daćemo, naravno, podršku ovom zakonskom predlogu, a glasaćemo i za ceo set zakona iz ovog dnevnog reda. Hvala vam najlepše.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, iako je trenutno važeća verzija Zakona o javnim preduzećima usvojena pre relativno kratkog vremena, 2014. godine, predloženi novi Zakon o javnim preduzećima donosi bitne novine kojima se nastoji da se poboljšaju neki segmenti kako u unutrašnjoj organizaciji javnih preduzeća, tako i kod njihovog poslovanja.
Važnost javnih preduzeća proizilazi iz njihovog apsolutnog, odnosno gotovo apsolutnog monopolskog položaja na tržištu, ali takav položaj istovremeno zahteva i najodgovornije moguće poslovanje takvih preduzeća, počev od onih najvećih javnih preduzeća republičkog ranga, pa da onih koja u najmanjim opštinama često posluju samo u jednom mestu.
Školski primer dobrog javnog preduzeća koje uspešno posluje može da posluži JP Pošte Srbije. To je zasluga stručnog i organizovanog kadra na čelu sa gospodinom Milanom Krkobabićem. Ovo javno preduzeće treba da bude primer za mnoga druga javna preduzeća koja ne samo da ne posluju pozitivno, već su u velikim gubicima. Činjenica je da su Pošte Srbije do sada u budžet Srbije uplatila ozbiljna sredstva, a da će ove godine uplatiti iznos od 3,2 milijarde dinara. U njemu su već u praksi primenjeni svi principi uspešnog organizovanja, procesni pristup upravljanja, omogućava, pre svega, bolje razumevanje potreba i očekivanja korisnika, ali i ispunjenje njihovih zahteva. Pošte Srbije su organizovale poslovni proces kao nervni sistem svakog preduzeća, povezane su sve aktivnosti zaposlenih međusobno, a te aktivnosti opet sa aktivnostima korisnika usluga i dobavljačima. Što su bolje ti poslovni procesi organizovani, to je preduzeće efikasnije.
Ovo javno preduzeće je prepoznalo svoje poslovne procese, razumelo ih, definisalo, analiziralo, a zatim ih učinilo optimalnim i kao takve implementiralo. Taj kvalitet poslovanja primećen je od strane kupca, a ljuski resursi su osnovna vrednost ovog javnog preduzeća.
Poslanicima je zabranjeno da prilaze ministrima, ali nema veze.
Predlog novog Zakona o javnim preduzećima najvećim svojim delom nastoji da još više pojača princip odgovornosti u javnim preduzećima. Ključne novine u ovom zakonu odnose se na unutrašnju organizaciju javnih preduzeća. Najpre, novim zakonom se predviđa ukidanje dosadašnjih alternativno postavljenih mogućnosti da javno preduzeće ima jednodomno ili dvodomno upravljanje, tako što će se uvesti isključivo jednodomno upravljanje.
Mislim da je ovo dobro rešenje, jer se njima najpre pojednostavljuje unutrašnja organizacija javnih preduzeća, a smanjenjem broja upravljačkih funkcija i položaja istovremeno će se, na jednoj strani, ubrzati donošenje ključnih odluka za rad javnih preduzeća, dok će na drugoj strani jasnije moći da se razgraniče prava i obaveze organa upravljanja, kao i odgovornost za donošenje odluka. Njihove posledice i poslovanje o javnim preduzećima će se, nakon ovih izmena biti, znatno teže prebacivati krivica za eventualno loše poteze u poslovanju sa jednog organa na drugi.
Odredbe koje se odnose na uređenje organa upravljanja su inovirane, posebno one koje se odnose na kvalifikacije, koje će budući kandidati za članove nadzornog odbora ili direktora morati da ispune. Tako u članu 14, pored sada postojećih uslova za člana nadzornog odbora, pridodati onaj koji će od kandidata zahtevati da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, a sličnu odredbu sadrži i član 25. koji se odnosi na uslove za potencijalnog direktora.
Sam postupak za izbor, imenovanje direktora znatno detaljnije je uređen, jer su preciznije uređene odredbe koje se odnose na proveru znanja i sposobnosti kandidata, njihovo ocenjivanje, čime bi trebalo da se stvori objektivan mehanizam za selekciju najboljih kandidata i otklone svi potencijali izvori nezadovoljstva koji bi mogli da opstruiraju postupak.
Iz ovakvih izmenjenih pravila selekcije logično da se nadovezuje i odredba u članu 41. Predloga zakona po kojoj se za direktora imenuje prvoplasirani kandidat sa rang liste, čime se ukida ranije diskreciono pravo ministarstva da bira direktora između tri najbolja kandidata po mišljenju komisije.
Sa druge strane, i postupak za razrešenje direktora je preciznije uređen, a naročito dobrim smatramo one odredbe koje se u novom Predlogu zakona odnose na okolnosti zbog kojih bi se razrešio direktor, jer su one proširene i na javno preduzeće koje nenamenski troši sredstva, dobija negativan izveštaj od revizora ili ne dostavlja izveštaj o radu.
Pored ovih, novina u zakonu predstavlja i znatno opširnije definisanje međusobnog odnosa između javnog preduzeća i njegovog osnivača. Značajan deo Predloga zakona tretira program poslovanja javnog preduzeća, njegovo praćenje od strane osnivača, kao i jasnija obaveza u pogledu isplate zarada, odnosno uplate dela dobiti u budžet Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave koja je osnivač.
Takođe, u članu 14. predviđa se da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće koje bi obavljalo istu delatnost od opšteg interesa, čime se sprečavaju mogućnosti da se vrše zloupotrebljavanja kroz bespotrebno osnivanje više preduzeća koja bi se bavila istim poslovima i bespotrebnog gomilanje zaposlenih što je kod nas slučaju u nekim jedinicama lokalne samouprave.
Imajući u vidu ova rešenja, Predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja još jedan korak napred u poboljšanju njihovog rada, od čega svi mi možemo imati koristi, pa će partija Ujedinjenih penzionera podržati ovaj set zakona. Hvala vam, mada niste saslušali.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovani građani, drage kolege poslanici, poslanička grupa PUPS u svom programu ima kao ciljnu grupu osobe sa invaliditetom, a i sve druge ugrožene grupe. To je naša ciljna grupa o kojima mi vrlo pažljivo vodimo računa, brinemo i radimo, bez obzira što je to vama smešno, gospodine zameniče ministra. Mi to radimo već duži niz godina i vrlo smo upoznati sa tim problemima i sve ove ciljne grupe su sa nama u vrlo lepoj saradnji.
Ja ću samo u ime poslaničke grupe PUPS da naglasim da je naš predsednik gospodin Milan Krkobabić, mislim, u jednom pionirskom radu, vrlo predano, zajedno sa njim smo pomagali da se za ove ciljne grupe zaista uradi sve što je bilo moguće u datom trenutku i u datim okolnostima.
Razlozi zbog kojih se predlažu izmene i dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, a odnose se na sprečavanje diskriminacije i omogućavanje ravnopravnosti, odnosno ostvarivanje jednakih prava osoba sa invaliditetom koji zbog prirode svoje invalidnosti, telesnih ili senzornih oštećenja nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Osobe sa invaliditetom nisu nepismene, niti imaju problem sa razumevanjem sadržaja različitih pismena, nego su samo iz razloga svoje trajne fizičke invalidnosti u nemogućnosti da se svojeručno potpišu u situacijama kada se potpis zahteva kod ostvarivanja nekog prava, obavljanja pravnog posla ili pružanja neke usluge.
Imajući u vidu da mogućnost upotrebe pečata sa ugraviranim potpisom, faksimilom, u našem sistemu nije uređena, same osobe sa invaliditetom koje su se susretale sa ovakvim problemima su pokretale postupke za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
Na osnovu takvih zahteva postupano je pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, koji je u svom mišljenju datom povodom slučaja onemogućavanja korišćenja faksimila pred opštinskom upravom, ukazao na odredbe Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, ratifikovane 2009. godine, Ustava Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Na osnovu člana 4. tačka 1b, Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom država se obavezala da preduzme sve odgovarajuće mere uključujući zakonodavstvo u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osoba sa invaliditetom.
Član 5. Konvencije predviđa obavezu države da osobama sa invaliditetom pruži efikasnu zaštitu od diskriminacije, član 9. propisuje dužnost identifikovanja i otklanjanje različitih barijera, pristupačnosti fizičkog okruženja, prevoza, informacija i komunikacija, usluga namenjenih javnosti.
Član 12. tačka 5) Konvencije, između ostalog, predviđa pravo osoba sa invaliditetom, da nesmetano upravljanje imovinom i obavljanje pravnih poslova uključujući finansijske poslove.
Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona, Srbija će dosledno harmonizovati svoje propise sa odredbama Konvencije.
Imajući u vidu sve ove navedene argumente i razloge, Partija ujedinjenih penzionera će bezrezervno podržati ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona i naravno, kao član Radne grupe, ću se kao i do sada godinama, jer sam vrlo uključena bila jedno pet godina na opštini Voždovac koja je vrlo lepo to uskladila, jer lokalne samouprave imaju i obavezu, ali ne čine to da primenjuju ovu konvenciju, da primenjuju sredstva koja su im opredeljena za ovu populaciju.
Prema tome, Partija ujedinjenih penzionera će svoju ciljnu grupu i dalje podržavati, pažljivo će pratiti i pomagati u njihovoj, baš da se oni reanimiraju, da se mogu uključiti, kao i sav ostali civilni svet. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre sa svojim saradnicima, koleginice, kolege i dragi građani, na samom početku, želim da dam generalno ocenu da novi Predlog zakona o sportu koji se pred nama nalazi predstavlja jedno vrlo dobro rešenje kojim se nastoji da se ova materija tretira na jedan celovit, konzistentan način, sa željom da se regulišu položaji, prava i obaveze različitih subjekata u sistemu sporta, počev od pojedinaca, preko sportskih klubova i saveza do organa lokalnih samouprava, pokrajina i države. Mislim da se u tome u velikoj meri uspelo, imajući u vidu tu složenost i raznovrsnost aktera u oblasti sporta, kao i sve dinamičnijem razvoju sporskih odnosa.
Takođe je dobro što su predložena rešenja usklađena sa međunarodnom pravnom praksom, čime se vrši još jedan korak ka harmonizaciji našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom EU.
Najpre, valja istaći promene koje su date na samom početku zakona. U članu 3. od kojih mislim da je najvažnija ona kojom se precizno definišu kriterijumi koji klubovi, takmičenja se smatraju profesionalnim, a koji amaterskim. Takođe je predviđeno da se pod amaterskim takmičenjem predviđa ono takmičenje u kome može nastupiti do 20% profesionalnih sportista, da u profesionalnom takmičenju mora biti najmanje 75% profesionalnih sportista i da u profesionalnom klubu mora biti najmanje 50% registrovanih sportista, seniora, profesionalaca.
Ovakve odredbe su veoma važne kako bi se napravilo precizno razgraničenje ovih takmičenja i klubova, jer zakon za njih predviđa prilične razlike u pravilima rada.
U vezi sa ovim, smatram da je dobro što se u delu Predloga zakona koji tretira prava i obaveze pojedinačnih sportista sada poklanja veća pažnja maloletnicima koji žele da se profesionalno bave sportom, pa će se od sada za sklapanje takvih ugovora tražiti pismena saglasnost oba roditelja, što smatram veoma značajnim, jer smo svedoci da se starosne granice profesionalnih sportista sve više snižavaju, da su ugovori u najpopularnijim sportovima sve viši, što se zajedno stvara jedno okruženje u kome se ti mladi ljudi neretko ne snalaze najbolje i koji nije u njihovom interesu, te je stoga neophodno da se ovakvi slučajevi dodatno zakonski urede.
U vezi sa ovim, važna je i odredba u članu 12. kojim se predviđa da svi ugovori moraju biti u pismenoj formi sa overenim potpisima, kao i član 18. gde su sada znatno oštrije definisani ugovori o transferu i o stupanju igrača koji su u dosadašnjem zakonu bili samo načelno pomenuti.
U članu 94. sada su precizno definisani menadžerski poslovi posredovanja prelaska sportista iz jednog u drugo sportsko društvo. Predviđa se da će se tim poslovima moći baviti samo lice i organizacije koje ispunjavaju uslove koje propiše nacionalni granski sportski savez i ako imaju dozvolu za obavljanje te delatnosti.
Takođe, definisani su i bitni elementi ugovora o posredovanju, kao i da se on može zaključivati na period od najduže dve godine. Predlog zakona takođe donosi novine u oblasti sportskog organizovanja. U članu 33. postavljena su strožija ograničenja koja lica ne mogu biti članovi uprave sportske organizacije, osnivači, vlasnici akcija i zaposleni u drugoj sportskoj organizaciji koja se takmiči u istom rangu takmičenja, osuđivani za krivična dela, vlasnici i članovi sportskih kladionica, sportski menadžeri, kao ni lica koja ne mogu biti članovi uprave privrednih društava i udruženja u skladu sa zakonom koji propisuje sukob interesa u obavljanju javnih dužnosti, što svakako treba pozdraviti.
U članu 71. sada su znatno oštrije definisane odredbe o sportskom privrednom društvu koje osniva sportsko udruženje za sticanje profita i predviđeno je da sportsko udruženje može da se transformiše u privredno društvo u formi društva sa ograničenom odgovornošću i prenosom prava osnivača na jedinicu lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište.
U članu 72. predviđa se mogućnost da se sportsko udruženje neposredno može baviti privrednim delatnostima ako je to predviđeno statutom i ako je ta delatnost manjeg obima. Mislim da su ove odredbe dobre, jer prate svetske trendove.
Danas u savremenom vrhunskom sportu se svakodnevno okreću enormne sume novca. Sport je postao unosna i profitabilna privredna grana, ali takav položaj podrazumeva i prihvatanje određenih pravila unutrašnje organizacije, što kod nas trenutno nije slučaj.
S tim u vezi, prelazne odredbe zakona predviđaju da će se privatizacija u sportu urediti posebnim zakonom, a nakon privatizacije, svi profesionalni klubovi će morati da budu organizovani kao privredna sportska društva.
Još jedan važan segment ovog zakona posvećen je školskom i dečijem sportu. Ne treba naglašavati da je bavljenje fizičkim aktivnostima i sportom u ovom periodu od velikog značaja za pravilan razvoj i psihofizičko formiranje ličnosti.
Mislim da su u ovom delu zakona najvažnije odredbe člana 118. gde se predviđa da po pravilu najmanje 15% troškova svakog saveza i kluba mora biti utrošeno na aktivnosti, povezano sa sportom dece i odredbe u članu 40. stav 7. koji propisuje da iznos članarine za maloletnike ne može biti više od jedne desetine prosečne zarade, jer sport ne sme biti privilegija samo bogatih.
Na kraju, mišljenja sam da će ove, kao i druge novine u Predlogu zakona, doprineti sveukupnom razvoju sporta i sportskih aktivnosti i posle svih ovih javnih rasprava koje ste vi obavljali, s puno pažnje i profesionalno, što mi je jako drago, želim da vas pozdravim, da vam poželim svaku sreću i da vam kažem da će PUPS glasati za ove zakonske propise. Hvala.

Hvala poštovana predsednice, konačno sam došla na red.
Ovo je zaista neozbiljno da se ovde otvara jedna politička tribina koja nema apsolutno ni jedne dodirne tačke sa dnevnim redom. Ako pričamo o opštim stvarima, ovde neko nekoga zastupa bez punomoćja. Mi smo ovde napravili jednu sudnicu, tužilaštvo, ne znam šta je i hvala vam u svakom slučaju.
Želim ispred poslaničke grupe PUPS da izjavim iskreno saučešće porodici, nadam se i svim ostali poslanici koji su ovde, porodici nedavno tragično preminulog policajca koji je ostavio svetlu uspomenu na nas ovde u Skupštini i da konačno pređemo na dnevni red.
Gospodine ministre, ja pre svega želim da se zahvalim za vaš izuzetan trud i rad koji ste vi inače svojim životnim stavom potvrdili dugi niz godina i kao dobar parlamentarac odnosite se profesionalno prema svom poslu. Sve ove zakonske okvire i ovaj set zakona o policiji podržaćemo, naravno, u celini. Hvala vam što ste omogućili kao dobar parlamentarac da možemo svi da se uključimo i da dajemo svoje sugestije i predloge koje ste vi na jedan zaista korektan način i usvajali.
U delu zakona koji se odnosi na organizaciju i nadležnost policije izvršene su određene izmene koje se tiču direkcije policije, čije su nadležnosti sada proširene tako da je ovaj organ, pored svojih ranijih nadležnosti, članom 24. sada dodatno ovlašćen da donosi strateške procene javne bezbednosti, da donosi strateški plan policije i učestvuje u izradi kadrovskog plana, da se bavi poslovima međunarodne operativne saradnje i da radi na rešavanju statusnih pitanja građana u izdavanju javnih isprava iz svog delokruga.
Članom 75, koji se odnosi na uslove za proveru identiteta lica, pored slučaja koji su taksativno nabrojani u do sada važećem članu 42. Zakona o policiji, dodat je još jedan slučaj kada se vrši provera identiteta lica, a to je kada ono neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koji se bezbdonosno štiti. Takođe, dodat je novi stav kojim policijski službenik može uskratiti obaveštenje o proveri identiteta ako se time služi za obaveštavanje o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.
U članu 76. dodato je da se provera identiteta može učiniti bez znanja lica ako postoje osnovne sumnje da je to lice učinilac krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
U članu 77. stav 1. u odnosu na postojeći tekst dodato je da se utvrđivanje identiteta vrši ako se na drugi način ne može proveriti identitet lica ili na osnovu posebnog zahteva nadležnog organa. Takođe, dodat je novi stav 3. kojim se određuje dalje postupanje kada se utvrdi identitet, odnosno kome se ti podaci šalju.
U članu 79, koji se odnosi na pozivanje, u odnosu na sadašnje rešenje predviđa se da ako se radi o osumnjičenom, on se u pozivu mora obavestiti i da ima pravo na branioca. U članovima 93. i 94. znatno detaljnije je utvrđeno postupanje u slučajevima privremenog oduzimanja predmeta.
Predlogom ovog zakona se po prvi put preciziraju pitanja vezana za postupak bezbednosne provere, koja su u dosadašnjem zakonu bila samo pomenute, a regulisala su se pretežno podzakonskim aktima. U članu 102. predviđeno je prema kome se vrši bezbednosna provera, a u članovima 141. do 144. sam način vršenja bezbednosnih provera koje su predviđene u tri nivoa, u zavisnosti od obima podataka.
U delu koji se odnosi na sredstva prinude i njihovu upotrebu, član 105, i pored svih ranije postojećih sredstava, sada su pridodati i raspršivači sa nadražujućim dejstvom i elektromagnetna sredstva.
U članu 108. predviđena je mogućnost da u kontroli upotrebe sredstava prinude učestvuje tročlana komisija, a ne samo jedan ovlašćeni policijski službenik.
U članu 137, gde se govori o uslovima za zasnivanje radnog odnosa u policiji, precizirano je da kandidat mora imati prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije najmanje pet godina neprekidno pre dana podnošenja prijave. U članu 138. izmenjeni su uslovi koji predstavljaju smetnje za zasnivanje radnog odnosa, pa je predviđeno da se ne mogu primati kandidati koji su bili osuđivani na kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Sadašnja zabrana se odnosi na one koji su bili kažnjivani na duže od tri meseca, a dodato je da se ne mogu zaposliti ni oni koji su bili prekršajno kažnjavani za prekršaj iz oblasti nasilja ili ako se utvrdi da postoje bezbedonosne smetnje.
U članu 166. predviđaju se izmene o načinu sistematizacije položaja zaposlenih, i to da se umesto dosadašnjih zvanja - policajac, inspektor, policijski savetnik, uvodi manji broj vojničkih činova, od mlađeg vodnika do generala policije, što će naravno inovirati i jako poboljšati rad u policiji, da bi svako mogao da stekne uslove i znanja koja su potrebna u ovom sektoru i Ministarstvu.
Predlog zakona o javnom okupljanju. Ovde bih rekla par reči u odnosu na ranije važeći zakon. U članu 3. definisano je da se pod okupljanjem smatra okupljanje više od 20 lica radi promocije sopstvenih stavova. U članu 7. definisano je da se javna okupljanja po pravilu održavaju između šest i 24 časa, ali je u prethodnom zakonu bilo više preciznijih odredbi kojima su se precizirali skupovi na javnim saobraćajnicama.
Vi ste inače jako lepo objasnili na javnim raspravama i danas ste lepo objasnili ovo okupljanje više od 20 lica radi promocija sopstvenih stavova. Znači, neće biti organizator, okupiće se ljudi koji žele da iznesu svoje stavove i to je sasvim u redu. Vi ste to savršeno i u duhu 21. veka i uradili, što mi je jako drago, što ste uskladili sve sa evropskim standardima koji su neophodni da bi mogli civilizacijski, naravno, dalje da napredujemo.
U članu 12. rok za prijavu okupljanja je znatno pomeren sa ranijih 48 sati pre početka na pet dana pre vremena određenog za početak okupljanja. U članovima 15. i 16. promenjena je pravna zaštita prava na okupljanje u slučajevima odbijanja izdavanja odobrenja. Po ranijem zakonu o odbijanju su hitno odlučivali najpre mesno nadležni viši sud, a postojalo je pravo žalbe vrhovnom sudu, a u oba slučaja bili su propisani kratki rokovi sudovima za donošenje odluka. Sada se predviđa da se žalbeno rešenje podnosi direktno ministru unutrašnjih poslova, a da se protiv njegovog rešenja može voditi upravni spor.
Poštovani gospodine ministre, vi ste dali jedan veliki doprinos i prepoznali ste, to je meni drago, jer je to vaš životni stav, što se tiče nasilništva u porodici. Meni je jako drago da ste vi to prepoznali i da ste dali podršku. Međutim, vi tu morate da imate i podršku Ministarstva pravde. Ja se iskreno nadam da ćete vi naći jedan dogovor gde bi se napravio zaista jedan zakonski okvir sa Zakonom o policiji, da biste imali veću podršku, veće nadležnosti što se tiče svih ostalih pravnih okvira koje može policija da primenjuje što se toga tiče.
Nasilništvo u porodici je već jedan veliki problem koji ste vi, naravno, prepoznali i vidim da ste uklopili koliko ste mogli kao resorno ministarstvo u Zakon o policiji. Međutim, Ministarstvo pravde, već u Krivičnom zakonu postoji donošenje mera po hitnom postupku i udaljavanje iz porodične kuće ili porodičnog stana gde živi taj nasilnik, ali nasilje se vrši u više vrsta. Nije samo pitanje fizičkog nasilja, pitanje je i mentalnog i ostalih nasilja koja se vrše u porodici nad decom i nad majkama te dece. Tako da, pravosuđe takođe mora i tužilaštvo da ima više razumevanja, to je sve vezano za Ministarstvo pravde.
Tužilaštvo odbacuje mnoge stvari, i mnoge stvari ne rešava koje policija dostavlja. Mi nemamo, jednostavno primenu onog postojećeg Krivičnog zakona koji imamo, jer i Krivični zakon koji već postoji, predviđeno je i društveno koristan rad, i za sve ostale stvari koje se uklapaju u ovo nasilništvo. Nasilništvo je i to što mnogi roditelji, samohrane majke, ne plaćaju za decu izdržavanje i sve ostalo, to ćemo još u okviru zakona koji će, ja se iskreno nadam set zakona iz Ministarstva pravde, koji će gospodin Selaković pripremiti.
Ja vam se ministre zahvaljujem na vašem trudu i radu, koji je opšte poznat u ovom gradu i u ovoj državi, i nadam se da ćete uspeti da nastavite i dalje da regulišete ceo taj rad policije, da bi mogli građani da zaista imaju jedan red i mir. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri sa svojim saradnicima i kolege poslanici, posebno želim da pozdravim gospodina Verbića i smatram da je u ove izmene i dopune zakona uložio svoj lični stav i profesionalizam kao predlagač zakona.

Ovaj set zakona će PUPS naravno podržati pa ću istaći sledeće. U članu 9. postojećeg zakona menja se odredba u stavu 3. kojom se predviđa na koje vreme se donosi strategija naučnog i tehnološkog razvoja. Umesto dosadašnje formulacije da se ona donosi za period od najmanje pet godina, izmenom se predlaže da se ona donosi za period od najmanje pet, a najviše deset godina.

U članu 10. predviđaju se promene vezane za programe raznovrsnih naučnih istraživanja za koje će se izmenama zakona predvideti različite dužine trajanja, njihovo izvođenje i finansiranje. Do sada su ti programi donosivani isključivo na period od pet godina.

U članu 13. predviđa se smanjivanje broja članova Nacionalnog saveta sa 17 na 14. U odnosu na sada važeća rešenja ukida se pravo predlaganja jednog člana od strane naučnih radnika iz dijaspore, a broj članova koji se biraju predlog Privredne komore Srbije smanjen je sa 5 na tri. Dodata je odredba po kojoj predlagači moraju dati najmanje trostruko veći broj predloga od broja koji se bira. Kao razlog za razrešenje dodato je neredovno prisustvovanje sednicama, što smatramo sasvim opravdano i sasvim realno.

U članu 14. dodate su nove nadležnosti Nacionalnog saveta i to da priprema i dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarenim rezultatima o ukupnoj realizaciji strategije, podnosi inicijative za njenu izmenu, da predlaže listu kandidata za matične naučne odbore i da daje prethodno mišljenje na akte o izboru vrednovanja i finansiranja programa istraživanja. To dovodi do bolje primene svih ovih predloženih izmena i dopuna zakona.

U članu 27. predviđa se nova nadležnost Ministarstva prosvete i nauke da obrazuju komisiju za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa. Komisiju će imenovati ministar na predlog matičnih i naučnih odbora.

U poglavlju koje tretira rad instituta od nacionalnog značaja predviđaju se precizniji i zahtevniji uslovi pod kojima će postojeći instituti steći takav status, kao i u postavci za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja.

U dodatnom članu 56a, preciziraju se koja ovlašćenja i dužnosti ima direktor instituta. U članu 62. dodavanjem novih nekoliko stavova, vrši se detaljno preciziranje koje svi podaci, na koji način se vode u registru u naučnoistraživačkim organizacijama.

U članu 70. izvršene su promene koje se tiču statusa istraživača, pripravnika i istraživača saradnika. Za istraživače pripravnike će se kao uslov tražiti završene master studije. Do sada je zahtev bio da lice samo bude upisano na njih, a biće moguć samo jedan izbor u to zvanje na period od tri godine, bez prava na reizbor. Za istraživače saradnike zahtevaće se da imaju prijavljenu doktorsku tezu i da imaju bar jedan objavljeni naučni rad, a takođe će biti moguć samo jedan izbor u periodu od četiri godine. U članu 88, opširnije preciziran postupak oduzimanja naučnog ili istraživačkog zvanja.

Posebno želim da istaknem, dodavanje člana 88a i 88b, kojima se predviđa formiranje odbora za etiku u nauci, koji bi se bavio praćenjem sprovođenja kodeksa ponašanja u naučnoistraživačkom radu. Smatram lično da je etika na čelu čestitosti, koju vi lično gospodine ministre, imate u svom profesionalnom radu.

Ja vam želim svaku sreću da uspete u finansijskom pogledu, da imate podršku od Vlade i od ostalih resornih ministarstava kojima treba pomoć i vašem Ministarstvu. Hvala vam.