Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti su se pojavile informacije da ovaj deo jugoistočne Evrope očekuje novi talas migracija sa Bliskog Istoka i još nekih zemalja. Dakle, već smo videli izveštaje o događanjima sa Grčko-Turske granice, pa u skladu sa tim bi bilo odgovorno i tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije šta je učinila povodom tog pitanja, šta je strategija Srbije za bavljenje migrantskim pitanjima?

Mi smo imali negativna iskustva baš iz razloga što nismo bili pripremljeni i 2015. godine kada je taj talas migranata bio u zenitu, ali sada kako čujemo, kako možemo da vidimo izveštaje i domaćih medija i stranih medija, očekuje se novi talas migracije. Veoma se malo govori o tom pitanju. Svedoci smo da stižu informacije do javnosti o velikom broju pre svega krivičnih dela koje migranti čine u mestima u Srbiji, ali i atmosfere straha koja se pojavila u Srbiji gde su prisutni migranti, ali pre svega zato što nema jasne politike i jasnog stava Vlade Republike Srbije. Ima, naravno, i mnogo netačnih informacija, ima i mnogo izmišljotina, ali nema konkretnog predloga šta uraditi po tom pitanju.

Mi smo već i 2015. i 2016. godine predlagali da se po tom pitanju Republike Srbija ugleda na Mađarsku i da pokuša da taj problem reši po mađarskom primeru. Mi nismo ni ksenofobi ni rasisti ni izolacionisti, mi samo treba da odgovorno postupimo i da tražimo kontrolu ulaska u zemlju, da ne bismo posle imali razne probleme. U mnogim lokalnim samoupravama i na severu Vojvodine i kroz celu Srbiju imali smo situacije i krivičnih dela i tenzija i mnogo incidenata i problema, a nema nikakve politike i nema nikakvih stavova od strane Vlade Srbije.

Dakle, mi kao progonjeni, kao izdani narod imali smo u istoriji situacije kada smo se suočavali sa mnogo progonjenih Srba iz Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije. Vlada Srbije do kraja nije uspela da pomogne tim ljudima ni za ovih 20 godina. Ne treba da postupimo nehumano, ali treba da postupimo odgovorno i treba da kontrolišemo priliv migracija u našu zemlju.

Nismo mogli da čujemo konkretne predloge od vlasti. Videli smo razne predloge koji su bili van pameti, u smislu poklanjanja nekih napuštenih kuća po selima, takvi predlozi su dolazili iz redova vlasti, tim migrantima koji dolaze iz Srednje Azije i sa Bliskog Istoka, ali konkretnog stava nema.

Smatramo da je pogotovo u poslednjih pet godina taj priliv intenziviran i da moramo po tom pitanju odgovorno da postupimo. Dakle, kakvi su bezbednosni rizici, šta se zaista dešava, otkloniti te izmišljotine i sumnje, ukoliko je tih incidenata bilo, a ukoliko je stvarno bilo incidenata i krivičnih dela, onda postupiti po tim delima, onako kako se postupa po učiniocima krivičnih dela.

Dakle, odgovornost i kontrola zaštite državnih granica, po ugledu na Mađarsku, po ugledu na Grčku, jer na njihovim primerima možemo da vidimo kako se država odgovorno postavila prema nekontrolisanom prilivu migracija u svoju zemlju. Tako nešto treba da uradi i Srbija, kako bi se zaštitila, kako bi situacija sa migrantskom krizom bila predvidiva i kako bi postupila najbolje po svoje građane.

Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija je prodala „Komercijalnu banku“. Država Srbija je prodala jedinu ozbiljnu preostalu banku u Srbiji koja je bila pod kontrolom države Srbije.

Iako smo čuli, ne samo od ekonomista, već i od guvernera NBS da to nije u najboljem interesu Srbije i da država može da upravlja tom bankom i da dobro posluje, država Srbija je nekako, na brzinu čini se, prodala „Komercijalnu banku“, i to, ni manje ni više, nego „Novoj Ljubljanskoj banci“.

Dakle, svesno se država Srbija odrekla jednog ozbiljnog dela monetarnog suvereniteta i nastavila i zadala ozbiljan udarac, uopšte, suverenitetu svojih građana.

Dakle, pod preporukama MMF-a, ovih što nam kažu da smo najbolji na svetu, da smo najbolji u regionu, da smo najbolji u istoriji, nejasno je da li neko u Vladi Republike Srbije misli da oni svi to rade u interesu građana Srbije ili iz svojih sopstvenih interesa.

Sa tim u vezi bih uputio pitanje Vladi Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i gospodinu Siniši Malom – gde je konkretan interes Srbije da proda „Komercijalnu banku“? Dakle, banku koja posluje sa profitom, banku u koju građani Srbije imaju poverenje baš zato što je državna i to za čini se neki mali novac, odnosno manji, koliko ta banka zaista vredi, i to „Novoj Ljubljanskoj banci“, banci koja je naslednik, odnosno sledbenik „Ljubljanske banke“ koja je već zadala mnogo problema građanima Srbije i bilo je mnogo problema sa starom deviznom štednjom, odnosno ta banka je opljačkala građane Srbije.

Umesto da se, što bi jedna slobodna, suverena i odgovorna država uradila, sa strane NBS, stavila blokada na jedan takav ugovor, odnosno transakciju, gde bi se „Nova Ljubljanska banka“ ocenila kao nelikvidna i kao sumnjiva i automatski odstranila iz te ponude, država Srbija je „Komercijalnu banku“ prodala i time zaokružila monopol stranih banaka na domaćem tržištu. Mi danas osim „Poštanske štedionice“ nemamo ni jednu ozbiljniju banku u Srbiji, a svakako „Poštanska štedionica“ nije mogla da se poredi ni sa brojem korisnika, ni sa kapitalom sa „Komercijalnom bankom“.

Zašto smo mi apsolutno dali strancima monopol na bankarsko tržište u Srbiji? Gde je tu naš konkretni interes? Šta će oni to nama dobro doneti? Da li shvatate da svaka država u Evropi, ozbiljna država ima veliki udeo na domaćem tržištu, od te Nemačke na koju se mi pozivamo, gde je više od 30%, do nekih manjih zemalja?

Ono što je dozvoljeno Jupiteru, to nije dozvoljeno i volu, pa tako ono što je u redu za neke zapadne države, to ne može da bude slučaj sa Srbijom, jer Srbija treba da bude u kolonijalnom ili polukolonijalnom položaju i ne sme da ima domaću banku, a kao i sve ono što se kritikuje od strane SNS, pljačkaške privatizacije i slično iz vremena posle 5. oktobra, tako se i nastavilo, čini se baš na primeru „Komercijalne banke“, da se sistematski uništavaju javna dobra, javna preduzeća kako bi se na kraju prodali ispod cene i na taj način se stekao utisak da država u stvari nije mogla to da kontroliše.

Dakle, pozivam nadležne organe, odnosno NBS da ne dozvoli da do ovoga dođe i da država Srbija, odnosno Vlada ponovo razmisli o ovoj prodaji i da zadrži najveću banku, „Komercijalnu banku“ u svom vlasništvu.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo najave predsednika Republike da će posle sledećih izbora, ukoliko SNS bude opet stranka koja će formirati Vladu, imati parlamentarnu većinu u Skupštini Srbije, da će otprilike 90% ljudi koji sada zauzimaju ključna mesta, koji su ministri, državni sekretari, direktori javnih preduzeća, biti smenjeni, jer predsednik Republike nije zadovoljan njihovim radom. Takođe, govorilo se i o tome da će biti provetravanje što se tiče izborne liste SNS, da će se sad tu naći neki novi i naglašavam njegove reči – nekompromitovani ljudi, a onda isto tako poruka da će to isto važiti za lokal, da će biti smenjeni i predsednici opština, direktori javnih komunalnih preduzeća, članovi gradskih uprava itd.

Sada se nameće jedno logično pitanje – ukoliko od samog vrha vlasti dolazi poruka da će biti više od 50% tj. 70% promena, personalnih, u Vladi i na lokalnom nivou, što se tiče predsednika opština, da li je to priznanje i kontradiktorno sa onim što se svaki dan može čuti od Vlade Republike Srbije da u stvari tih rezultata nema? Ukoliko neka vlada dobro radi, ukoliko je neki predsednik opštine posvećen boljitku te opštine i radi u njenom interesu, zašto bi on bio smenjen ?

Dakle, ovo izgleda kao indirektno priznanje kako u stvari SNS nije ispunila ono čime se hvali, ono što je pompezno najavljivala, obećanja sa kojima je bila u kampanji prošli put i iz tog razloga smo sada krenuli, tj. oni su krenuli, u nova obećanja. Biće smenjeni lokalni funkcioneri, ministri itd.

Dakle, ne stoji ta priča zajedno sa porukama koje se mogu čuti iz Vlade Republike Srbije o nikad boljim uspesima u svim resorima, najboljim u istoriji i prvi put u istoriji itd.

Drugo, predsednik Republike je takođe rekao, pa bih želeo da postavim pitanje uvaženoj gospođi Gojković, kako je cilj onih izbornih promena tj. zakona koji su se promenili nedavno da se politički život vrati u parlament, parlament treba da bude centar političkog života, ključne odluke da se tu donose, pluralizam mišljenja itd.

Zanima me u tom svetlu - kako je onda moguće imajući u vidu ignorisanje poruka SRS već četiri godine, prvo što se tiče novog Poslovnika, prakse, rada Narodne skupštine, mi smo prvi bili za to da se to promeni, to je promenjeno tek kada su stigli diktati iz inostranstva da tako više ne može, ali me zanima ukoliko se politički život vraća u parlament, kako je onda moguće da mi i dalje na dnevnom redu Narodne skupštine nemamo Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju koji je predložila poslanička grupa SRS zajedno sa još više od 100.000 potpisa građana Srbije, dakle Predlog zakona kojim se ukidaju javni izvršitelji, izvršenje vraća u sudove?

Ukoliko je centar političkog života parlament, ukoliko politički život treba da se vodi u parlamentu, po rečima predsednika Republike, ja ne vidim ni jedan razlog da se ne nađe ovaj naš Predlog zakona u Narodnoj skupštini. Mi smo to podneli još u septembru. Apsolutno nema odgovora, a imali smo prilike da vidimo u Narodnoj skupštini i predloge koji su svesrdno podržani od strane vladajuće većine koje je podnela Gordana Čomić, pa i predloge zakona koje je podneo Nenad Čanak, a ovo koje je po našem mišljenju ključno pitanje, pitanje ukidanja jednom i za sva vremena javnih izvršitelja u Republici Srbiji, i dalje nije na dnevnom redu.

Dakle, pokažite malo na delima ono što često govorite da vidimo da li vi u stvari nešto ispunjavate od onoga što govorite ili vam sve to služi u marketinške svrhe.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ovih najava da će doći do provetravanja u redovima vladajuće stranke posle sledećih izbora, da će neki koji nisu radili kako treba ostati bez svojih pozicija, da će biti kažnjavani za nešto u proteklom periodu što nisu poštovali, obećanja koja nisu ispunili, da bi se sad to promenilo u odnosu na ustaljenu praksu i da bi se pokazalo da to nije samo jedan od marketinških trikova vladajuće stranke pred izbore da od svega toga na kraju nešto bude, ja upućujem pitanje i predsedniku Republike Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije – kada će biti smenjen ministar zdravlja Zlatibor Lončar?

Podsetiću vas, Zlatibor Lončar je jedna teško kompromitovana ličnost. U javnosti postoje spekulacije kako je u svojoj prošlosti bio povezan sa nekim kriminalnim strukturama, čak i za jednog lekara, da ima nadimak „doktor smrt“.

Sam Aleksandar Vučić je više puta rekao da ni on sam ne zna gde odlazi 25% sredstava koji su odvojeni za zdravstvo, da to nestaje u raznim koruptivnim aferama i kombinacijama.

Podsetiću vas samo na procenu da oko milion evra za Klinički centar u Nišu je bilo plaćeno više, da se ne zna gde je taj novac otišao, a ono što je najveći skandal i da sve ovo stavimo po strani, jeste što je nedavno Zlatibor Lončar pokušao da podeli srpski narod i kritikovao sve koji dolaze iz Crne Gore, kao da u Crnoj Gori

živi neki drugi narod.

Dakle, sam je dao sebi za pravo da ocenjuje kakav je to jezik kojim pričaju Srbi u Crnoj Gori, još rekao da to nije srpski i onako previše autokratski se poneo i naredio da ukoliko neko želi da radi u institucijama zdravstva Republike Srbije mora da nauči prvo srpski jezik, misleći pre svega na Srbe koji dolaze iz Crne Gore.

Ja upućujem pitanje, u ovom vremenu kada je očigledno da je srpski narod u Crnoj Gori ugrožen, kada se više od 200.000 ljudi okuplja širom Crne Gore, protestvujući ne samo zbog Srpske Pravoslavne Crkve, nego i zbog osećaja ugroženosti i netrpeljivosti koji postoji, a emituje ga režim Mila Đukanovića, koji želi da iz Crne Gore iskoreni sve srpsko, da li treba Vlada Republike Srbije i njeni predstavnici da izražavaju otpor prema Srbima u Crnoj Gori ili treba da urade sve što je u njihovoj moći da im se pomogne na svaki mogući način? Da li su Srbi samo oni koji žive u Srbiji ili su Srbi i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i širom zemalja bivše Jugoslavije? Šta to znači? To je u očiglednoj koliziji sa onim što predsednik Republike pokušava da radi sa tim sretenjskim okupljanjima svih Srba iz regiona itd.

Da li Zlatibor Lončar ima podršku za ono što govori i za sve te gluposti koje smo imali prilike da vidimo pre nekih sedam ili deset dana?

Dakle, to je protiv srpskih nacionalnih interesa. Vlada Republike Srbije treba da bude posvećena očuvanju Srba, ma gde oni živeli, kao što smo imali prilike više puta da čujemo, a da se odlučno pokaže da se takvi stavovi, da li su nepromišljeni ili su samo glupi, ne podržavaju, i da konačno počne neko da snosi odgovornost za ono što radi i govori.

Dakle, da se smeni Zlatibor Lončar i da se prekine sa takvom praksom, a Vlada Republike Srbije da uradi sve što je u njenoj moći na svaki mogući način da pomogne srpski narod u Crnoj Gori, pa i da promeni tu retoriku koju smo videli da koriste pojedini ministri.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku protekle nedelje hteli ste oči da nam iskopate kada smo govorili o kriminalu gospođe Zorane Mihajlović.

Juče smo videli da je posle ovog direktora koji je primao mito i sam rekao da je to uzimao u ime Zorane Mihajlović, sada je uhapšen i državni sekretar. Podsetiću vas, u sistemu naše državne uprave, državni sekretar je pandan zameniku ministra.

Sada mi nije jasno, posle osam godina ministrovanja, posle osam godina vlasti u dva ministarstva, posle svih afera i skandala, posle vređanja prijateljskih država, posle javnog vređanja Srpske pravoslavne crkve, posle svih kriminalnih afera, od toga je najveća ova sa „Behtelovim“ Moravskim koridorom, kada ćemo konačno više da vidimo da je uhapšena i Zorana Mihajlović? Jer, da slušamo kako su svi oko nje korumpirani, kako svi primaju mito, svi su u kriminalu, a gospođa Mihajlović, koja je starešina Ministarstva građevine, infrastrukture i saobraćaja, o tome ništa ne zna. Da li je to moguće? Da li je to normalno i da li ima neko da veruje u to?

Dakle, jasno je da se sve radi bez tendera u Ministarstvu građevine, da je puno kriminalnih afera u koje je upletena Zorana Mihajlović. Nemojte da slušamo samo priče kako je to moglo da se desi bez njenog znanja, jer ništa ne može da se desi u Ministarstvu građevine, infrastrukture, bez potpisa ministra, odnosno bez potpisa Zorane Mihajlović.

Tako da, umesto da hapsite te kolaterale, te njene saradnike, njene službenike, hajde da se uhapsi Zorana Mihajlović. Ima li neko odgovorniji? I, naravno, da istražimo sve šta se tamo dešavalo, osam godina, to je veliki period.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da je prošlo više od mesec dana od usvajanja necivilizacijskog, neustavnog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, koji je tamo rasplamsao tenzije, da više od 200.000 ljudi širom Crne Gore mirnim protestom iskazuje nezadovoljstvo povodom aktuelne situacije, a Republika Srbija već više od mesec dana povodom toga ne radi ništa, gleda sa strane. Naši zvaničnici i zvanični Beograd apsolutno nije uradio ništa.

Srpska radikalna stranka ukazuje, apeluje, poziva da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova traži hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN, na kojem bi se raspravljalo o pitanju, o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.

Dakle, videli smo da se od srpske nacije pravi crnogorska nacija, od srpskog jezika, crnogorski jezik, ali ova kap koja je prelila čašu jeste kada treba da se od Srpske pravoslavne crkve napravi Crnogorska pravoslavna crkva.

Režim Mila Đukanovića, jedan kriminalni, mafijaški, izdajnički režim koji pokazuje netrpeljivost prema Srbima. Poslednji slučaj je hapšenje 70-godišnje žene, majke, jednog od istaknutih srpskih lidera u Crnoj Gori, Milana Kneževića. To vam pokazuje da je režim Mila Đukanovića izgubio kompas. Oni više ne znaju šta rade, a svi Srbi u Crnoj Gori su ugroženi. Oni hoće da provedu tiho etičko čišćenje kako bi Srbi zvanično nestali iz Crne Gore.

Vlada Republike Srbije mora da preduzme sve mere a prva od njih jeste alarmiranje međunarodne javnosti i rasprava u Savetu bezbednosti UN o pitanju statusa srpskog naroda u Crnoj Gori.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je već upozoravala na negativne posledice uključivanja Srbije u tzv. „mini Šengen“ ili Balkansku uniju. Mi smatramo da takva vrsta udruživanja i integracije nije u srpskom nacionalnom interesu, već je Srbija, da bi možda dobila neki poen od strane EU ili jednog dela međunarodne zajednice pristala na tako nešto.

Dakle, nismo imali nikakav plan o tome, nije bilo nikakvih najava, u Skupštini se o tome nije razgovaralo, već je kao grom iz vedra neba, krenulo to otkrovenje kako je naša najveća šansa za uspeh u uniji sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Mi smo upozoravali na nešto što možemo da vidimo od ove vesti koja je bila prisutna juče, dakle, da na taj način Srbija će implicitno priznati nezavisnost Kosova, budući da su to stavovi i nekih evropskih diplomata, ali i zvaničnih vlasti u Makedoniji i Albaniji.

Podsetiću vas i Albanija i Makedonija su priznale nezavisnost Kosova, a sada vidimo da sve u sklopu toga imamo i da ćemo imati direktnu avio-liniju između Beograda i Prištine.

Pa bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – kako su to identifikovali kao interes građana Srbije, a pre svega toga, najave da neće biti nastavka dijaloga o statusu Kosova, ili o KiM sa predstavnicima kosovskih Albanaca, dok oni ne ukinu takse od 100% na robu iz centralne Srbije ili BiH? Taj stav Republike Srbije je izgleda zaboravljen.

Nećemo da nastavimo dijalog dok oni ne ukinu takse, ali zato ćemo da ispunimo sve što oni od nas traže, između ostalog i uspostavljanje direktne avio-linije Bograd – Priština.

Mi smo već rekli da za srpski narod nije u najboljem interesu udruživanje u tzv. „mini Šengen“, već to, isključivo odgovara Albaniji. Ne može da bude naša šansa za neki veliki izvoz ili tržište za neke naše kompanije u Albaniji, niti to može da bude poželjna turistička destinacija za građane Srbije, ne zato što mi mislimo samo po sebi zbog Albanije, nego zato što su to generalno i stavovi građana Srbije, a i politika Albanije jeste da ne prihvata ništa iz Srbije.

Pojaviće nam se momenat kada će za istim stolom, kao i Makedonija, Albanija i Srbija da sedi republika Kosovo, tzv. koju će predstavljati Aljbin Kurti, a ne Marko Đurić ili neko iz Vlade Republike Srbije.

Dakle, mislimo da je to jedan spoljno politički promašaj koji mi treba da napustimo, da se u to dalje ne udubljujemo i da prekinemo sa praksom ispunjavanja svega što se od nas traži kad je u pitanju saradnja sa EU mi već znamo da od EU nema ništa, da je Balksanska unija ili „mali Šengen“ naša jedina perspektiva, perspektiva da budemo periferija EU. Da li mislimo da je to dobro po nas? Mi mislimo da nije i o tom pitanju treba što hitnije da se raspravlja.

Sa druge strane, već mesec dana je prošlo od kad je anticivilizacijski i anti-ustavni Zakon o slobodi veroispovesti usvojen u crnogorskom parlamentu u pola noći, uz hapšenje grupe, pre svega, srpskih poslanika opozicije u crnogorskom parlamentu, uz velike proteste i nasilja gde su čak fizički nasrtali na neke episkope SPC, velili broj građana Crne Gore i srpske nacionalnosti ali i drugih protestuje u Crnoj Gori zbog toga, ne samo zbog napada na srpski nacionalni identitet i pokušaja otimanja SPC, već i zbog kršenja prava svojine, zbog neprikosnovenosti svojine, zbog sekularnosti države odvajaju se države i crkve i svega ostalog što je sada aktuelno u Crnoj Gori, Vlada Republike Srbije treba da inicira hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i na svaki mogući način da zaštiti Srbe, srpski narod i SPC u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas na član 1. Ustava Republike Srbije koji kaže – Republika Srbija je država srpskog naroda. To je prva stvar u Ustavu Republike Srbije i u skladu sa time hteo bih da pitam predsednika Republike i da uputim pitanje Vladi Republike Srbije – šta su uradili i šta je reakcija Srbije povodom skandaloznog pokušaja otimanja imovine SPC u Crnoj Gori, koja je trenutno u toku? To nije prvi put da se u Crnoj Gori udara na srpski nacionalni identitet.

Podsetiću vas, jedan od najvećih srpskih izdajnika u istoriji Milo Đukanović je sebi napravio naciju, sebi je napravio jezik i sada pokušava sebi da napravi crkvu i to sve na uštrb srpskog naroda.

Posebno zabrinjava izjava predsednika Republike o nekakvoj autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi u ovim danima kada traje to otimanje.

Podsetiću vas da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, Crna Gora je ušla u Severnoatlantski pakt, Crna Gora se ponaša prema Srbima kao prema građanima drugog reda, a i patrijarh Irinej je rekao kako je položaj srpskog naroda danas isti kao što je bio tokom Nezavisne države Hrvatske. Trenutno je takav položaj srpske zajednice u Crnoj Gori i, pored svega toga, još uvek ima, pored svih pritisaka, više od 30% ljudi koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi.

Crna Gora, nažalost, Srbiji nije prijateljska država. Crna Gora radi sve na razgradnji srpskog nacionalnog korpusa i uništavanju i zatiranju srpskog identiteta.

2/1 AL/LŽ 10.25 – 10.35

Oko Srpske pravoslavne crkve, koja je starija od države Crne Gore, srpski narod se okupljao i tokom turskog ropstva, i Srpska pravoslavna crkva je bila homogenizujući faktor koji nam je pomogao da preživimo sve te vekove turskog ropstva i jedan je od elemenata našeg nacionalnog identiteta i zato Vlada Republike Srbije i vlast u Srbiji treba da učine sve kako bi se srpska zajednica u Crnoj Gori zaštitila, a mi nažalost vidimo poteze koji idu u drugom smeru.

U vreme kada se Srpski narod okuplja na Saboru da protestuje u okviru Mitropolije crnogorsko-primorske Aleksandar Vučić je sa Milom Đukanovićem u Tirani. To nije poruka koja je potrebna Srbima u Crnoj Gori, njima treba podrška. Srbi u Crnoj Gori su danas progonjeni, progonjeni su i poslanici crnogorskog parlamenta, ljudima se danas zabranjuje ulazak u Crnu Goru, čak i onima koji su tamo rođeni, javnim ličnostima i intelektualcima iz Srbije, a to sve prolazi bez reakcija.

Srbija treba da zaštiti svoj narod koji živi u Crnoj Gori i to treba da bude prioritet svake vlade u Srbiji, ne samo u Crnoj Gori, nego sve Srbe gde god oni živeli. Na to nas obavezuje Ustav Republike Srbije, najviši akt koji mora da se poštuje, i u skladu sa tim očekujemo da se promeni odnos zvaničnog Beograda prema situaciji u Crnoj Gori.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Upućujem pitanje gospođi Ani Brnabić, gospođi Neli Kuburović, i gospođi Maji Gojković. Dakle, da li ste vi obavešteni da je SRS Skupštini Srbije predala više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja i potpuno novi Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju? To je bilo još 16. septembra. Dakle, prošlo je tri meseca, nema nikakve reakcije. Vi na taj način pokazujete da ne poštujete građane Srbije i njihovu volju jasno izraženu, nego da štitite na svaki mogući način javne izvršitelje.

Dakle, mi smo čuli u prethodnim danima kako ima glasova i u vladajućoj većini koji se ne slažu sa delovanjem javnih izvršitelja, ali kada dođe ovako jedan predlog onda su svi na to nemi.

Od 2011. godine do 2019. godine mi imamo javne izvršitelje i to je pokazalo svojevrsni poraz države Srbije. Znali smo mi da imamo neefikasno pravosuđe, ali ne sme cena efikasnosti tj. efikasnije pravosuđa da bude suspendovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, što možemo svakodnevno da vidimo u delovanju javnih izvršitelja.

Samo u 2017. godini više od 3.700 nekretnina je zaplenjeno od onih najzaduženijih i to su najviše stambene jedinice do 50 kvadrata. Mi smo čuli da su milijardu dinara na ime PDV samo za prvih šest meseci u 2019. godini uplatili javni izvršitelji u budžet, što će nam reći da je njihov obrt bio pet milijardi dinara samo za šest meseci.

Postavlja se pitanje - kada bi to sve bilo u redu, kada ne bi bilo problema u njihovom delovanju, kada oni ne bi išli na to samo da opljačkaju one koji kasne sa dve rate u banci, zašto se država Srbija odrekla tog novca u korist privatnih lica? Javni izvršitelji, njih 217 su obični privatnici koji su uzurpirali ovlašćenja suda, imaju punu podršku MUP-a i apsolutno su se pokazali u svom delovanju za ovih osam godina kao ljudi bez ikakvih moralnih skrupula, čast izuzecima.

Dakle, imali smo razne primere i naplaćivanje dugova i tarifa izvršiteljskih iz invalidskih kolica, isterivanje starih i nemoćnih invalida i samohranih roditelja iz stanova uz pratnju i prisustvo policije. To je danas jedan od velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju, a vi to ne primećujete, čak ignorišete 100 hiljada potpisa koje je SRS prikupila za manje od dva meseca.

Pitanje javnih izvršitelja pokazuje jedan jasan kontinuitet između vlasti DS i SNS, budući da je DS to uvela u Srbiju, naprednjaci su bili protiv toga kada su bili u opoziciji, a kada su došli na vlast podržali su i 2015. godine i ranije ove godine javne izvršitelje i danas im pružaju zaštitu, pa shodno tome onda treba i da se tako izjasne, da preuzmu odgovornost za sve ono što javni izvršitelji u Srbiji rade.

Umesto da smo mi reformisali naše pravosuđe tako da sudski izvršitelji mogu da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaposlimo više u sudove, da im se plata veže za učinak, pa da država Srbija bude garant da niko neće biti opljačkan, mi smo to sve dali privatnicima i sada mislimo koliko imamo manje predmeta po sudovima da je stanje automatski bolje. Nije.

Dakle, teror nad građanima Srbije se vrši u radu tih javnih izvršitelja. O tome mora da se razgovara. Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje i reformisanje pravosuđa i pitanje izvršenja. Mi ne mislimo da treba neko da ne plaća dugove. Svako treba da plati ono što je dužan, ali niko ne sme da bude opljačkan. To država Srbija treba da garantuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem poslaničko pitanje Ani Brnabić i ministru obrazovanja Mladenu Šarčeviću.

Mi obično o temi udžbenika govorimo samo kada je početak školske godine, inače se Ministarstvo uopšte tom temom ne bavi, ali onda smo u međuvremenu mogli da vidimo skandal za skandalom što se tiče ove teme. Dakle, oni koji se maksimalno favorizuju što se tiče proizvođača u Srbiji jesu „Bigz“, „Klet“ i „Logos“, svi u vlasništvu hrvatskog izdavača „Školske knjige“. Posle toga imamo udžbenike iz istorije, pre svega, koji ne samo da su istorijski netačni, nego su u velikoj meri za naš narod, našu istoriju i našu kulturu uvredljivi.

Tako, posle onih događaja da su Srbi, u stvari, kada su došli svojevremeno na Balkan tu zatekli Albance i preoteli im zemlju, gde smo videli neke srednjevekovne izmišljene države kada su Srbi došli na Balkan, predstavljaju hrvatsku nepostojeću istoriju kao istoriju zasnovanu na faktima, a poslednje od svega toga imali smo zaista jedan veliki skandal. Dakle, danak u krvi, otimanje Srba, tj. srpske dece od strane turske vojske kako bi od njih posle pravili vojnike je predstavljen kao nešto što se smatralo tada pozitivnim. Dakle, danak u krvi je pozitivna stvar u udžbenicima istorije za osnovnu školu. Kako je moguće da niko ne reaguje?

Kaže se u „Bigzovom“ udžbeniku za šesti razred: „Danak u krvi je omogućavao dečacima da napreduju na društvenoj lestvici, a oni su zauzvrat bili potpuno odani sultanu. Tako su mnogi od njih postali članovi važne i uticajne elite Osmanskog carstva.“ To je danak u krvi u udžbenicima za osnovnu školu. Gde je reakcija Ministarstva? Kako je moguće da je ovo dopušteno u našim školama? Da li neko iz Ministarstva obrazovanja, pre nego što se ti udžbenici uopšte pojave u školama, pročita te udžbenike? Da li je moguće da niko ovo nije pročitao pre nego što se to pojavilo u školama? Da li je moguće, ukoliko ste pročitali, da se vi sa tim slažete?

Pa, valjda, ako je jedan Mehmed Paša Sokolović, jel to značilo da su svi oni automatski bili veliki veziri koji su otimani iz sprskih porodica, preobraćeni u drugu veru i postajali turski vojnici i Turci, na kraju krajeva, u 16, 17. i 18. veku? Da li se Ministarstvo sa ovim slaže? To je kao da sad sutra možemo možda da zateknemo da je Jasenovac imao neke pozitivne stvari. To je bilo, izvinite, moglo je tamo da se radi. To je na tom nivou. Dakle, obavezna reakcija Ministarstva obrazovanja da se ovo što pre zabrani.

Još jedna stvar, mi ovde forsiramo hrvatske izdavače i posle imamo ovakve skandale. Šta je sa Zavodom za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva? Šta je sa Službenim glasnikom? Kako je moguće da su privilegovani hrvatski izdavači i posle možemo da zateknemo ovo od njih? To su inače otvoreni finansijeri HDZ-a u Hrvatskoj. Dakle, izdavačku kuću „Bigz“ kupila je „Školska knjiga“ čiji je vlasnik hrvatski tajkun Ante Žužul, finansijer HDZ-a. „Logos“ i „Klet“ su u vlasništvu Ante Žužula, Danijela Žderića i Roka Kvaternika. To su vlasnici ovih izdavačkih kuća iz kojih u našim školama imaju udžbenike.

Dakle, zabraniti bilo kome, osim Zavoda za izdavanje udžbenika, da se bavi ovim udžbenicima, jer zaista imamo jako loše iskustvo, pogotovo što moramo da forsiramo državnog izdavača, a ne da na uštrb državnog izdavača forsiramo hrvatske izdavače. To je zaista nenormalno. Što pre reakcija i gospođe Brnabić i gospodina Šarčevića, a pogotovo da se odgovori na inicijativu Srpske radikalne stranke da se što pre štampaju sabrana dela nobelovca Petera Hankea, jednog velikog srpskog prijatelja. Još uvek nismo dobili odgovor na to pitanje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, više od godinu dana su privremeni organi u Prištini uveli režim taksi na robu koja dolazi iz centralne Srbije i BiH. Mi smo to ovde doživljavali kao veliki udarac na opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, što svakako i jeste, ali onda smo imali raznorazne planove kako će država na to reaguje, pa je gospođa Brnabić izjavila kako će čekati da istekne rok od 90 dana kako bi se ona žalila CEFTA, da CEFTA odluči kakva je priroda tih taksa, da li to sme da se radi, a prošlo je godinu dana.

Dakle, šta je trenutno naša pozicija? Šta smo mi uradili za ovih godinu dana da taj problem rešimo, da pomognemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji? Mogli smo da vidimo da su posledice tih taksi i nestašica lekova i nestašica hrane, ali i svih drugih proizvoda na Kosovu i Metohiji i da je time pogođen jedino srpski narod i srpska zajednica koja tamo živi.

Imali smo prilike da čujemo i jedan veliki zaokret u našoj spoljnoj politici. Mi smo sada orjentisani ka formiranju i učlanjenju Srbije u mali Šengen. Dakle, ne više u EU, nego u mali Šengeg, uniju Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Da li smo mi o tome ozbiljno razgovarali, da li smo mi to ozbiljno razmotrili ili vladajuća većina u Skupštini, SNS, SPS i ostale stranke koje podržavaju Vladu i imaju samo zadatak da opravdaju ono što je ideja predsednika Vučića, bez ulaženja u to pitanje? Dakle, Aleksandar Vučić nešto najavi, a onda svi to podržavaju, kao da je to najbolja i najgenijalnija ideja na svetu.

Osim toga što ćemo na taj način već krajem ovog meseca mi, ukoliko budemo zajedno za istim stolom sa predstavnicima terorističke vlasti u Prištini i na taj način priznati Kosovo, tj. republiku Kosovo kao nezavisnu državu, mi radimo nešto protiv onoga što je zvanična politika ove Vlade, a to je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

Mi vidimo da i nakon donošenja briselskih sporazuma, kada smo mi podneli Ustavnom sudu te sporazume i kada je Ustavni sud rekao da su ti sporazumi politički, iako su proizveli pravne posledice koje se vide u ukidanju svih srpskih institucija na severu Kosova, mi vidimo gospodina Marka Đurića, šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju da je njemu značajno poštovanje ustava Kosova, a to smo videli kada je Aljbin Kurti, sadašnji lider tih kosovskih Albanaca rekao da njemu ne treba srpska lista u vladi. Srpska lista, to su predstavnici Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji. Dakle, Marko Đurić kaže da ukoliko Srpska lista ne bude u Vladi Kosova to neće biti po ustavu republike Kosova.

Da li je moguće da jedan funkcioner vladajuće stranke, funkcioner Vlade se više stara o poštovanju ustava republike Kosovo, nego Ustava Republike Srbije? Onda smo videli i da taj zli Kurti nije toliko zao u stvari, jer Marko Đurić održava redovne sastanke sa njihovim predstavnicima u Tirani. Pa, šta se dešava? Da li je taj Kurti stvarno takav kakvim ga možemo videti iz izjava Marka Đurića, iz pisanja štampe koja podražava Vladu Republike Srbije ili je to ovaj Kurti sa kojim Marko Đurić može da razgovara o ko zna čemu i to smo imali prilike da vidimo?

Dakle, jasna orjentacija što se tiče kosovske politike ove Vlade treba da bude očuvanje Kosova u sastavu Srbije, u granicama Srbije, a poslednji akti, dakle poslednje stvari koje vrše funkcioneri ove Vlade nisu u tom pravcu i što se tiče malog Šengena i što se tiče tih taksi i što se tiče tih ostalih izjava.

Molim vas da razgovaramo konačno o tome, da vidimo šta su prioriteti Srbije, a ne da jedan dan izjavljuju jedno, a drugi dan drugo i više niko ne zna šta je stav Vlade ni vladajuće stranke ni bilo kog od funkcionera vlasti u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da vidimo predsednika Francuske i njegovu izjavu o budućnosti EU. Dakle, evropska perspektiva za zapadni Balkan više ne postoji. Sad se tim zemljama koje nisu postale članovi EU nudi nešto što se zove "mali Šengen".

Dakle, sav onaj naš san od 19 godina kako ćemo mi postati članovi EU i zbog toga smo na tom putu uradili mnogo na štetu naše zemlje, od saradnje sa Haškim tribunalom, preko svega vezano za KiM i neke naše unutrašnje stvari, mi smo videli konačno da je to pitanje zatvoreno.

Sada je pravo vreme, po našem mišljenju, da Skupština Srbije i Vlada Srbije razmišljaju o spoljno-političkim alternativama.

Kao što znate, SRS već 30 godina u Srbiji se zalaže za što čvršću i bližu integraciju Srbije sa Ruskom Federacijom. Mi želimo da vidimo Republiku Srbiju kao članicu Evroazijske ekonomske unije, kao članicu ODKB i da ostvarimo što je moguće bližu saradnju sa svim zemljama BRIKS-a. Mislimo da je to za nas mnogo bolje rešenje nego "mali Šengen", nego evropsko predvorje i mislimo da je Srbiji potrebno što čvršće vezivanje za Rusiju.

Podsetiću vas, Ruska Federacija brani teritorijalni integritet Srbije u Savetu bezbednosti UN. Da nema Ruske Federacije, Kosovo bi se tamo našlo već odavno kao nezavisna država.

Podsetiću vas, 2015. godine Međunarodna zajednica, što je eufemizam za neke od najmoćnijih zapadnih zemalja, je htela da kroz Savet bezbednosti donese jednu rezoluciju kojom se Srbi proglašavaju genocidnim i kojom se Srbima pripisuju neki izmišljeni zločini, a ruski veto je to sprečio. I mi mislimo da je već veoma jasno ko su nama iskreni prijatelji i istinski saveznici. I povodom toga želim da uputim Vladi Republike Srbije i predsedniku Skupštine pitanje - kada ćemo o tome razgovarati?

Pre svega, mi bismo trebali tj. trebalo bi da znamo da to onda za Srbiju znači energetska bezbednost, pre svega, ekonomska sigurnost i, naravno, bezbednost od bilo čega što bi moglo da se nazove agresijom. To je ono što bi mi dobili vezivanjem za Rusku Federaciju.

Ono što je, takođe, potrebno, a mislimo da je licemerno da Ruska Federacija koja trenutno najviše brani teritorijalni integritet Srbije, ne samo u Savetu bezbednosti UN, nego i u svim ovim organizacijama gde Kosovo nije moglo da postane, kao republika Kosovo, član, kao što su Interpol, UNESKO i svi ostali, mislimo da Srbija treba što pre da prizna teritorijalni integritet Ruske Federacije.

Dakle, ukoliko su oni naši zaštitnici, ukoliko se oni staraju o Kosovu i Metohiji, kako bi Kosovo i Metohija ostalo u sastavu Srbije, Skupština Srbije i Vlada Republike Srbije što pre treba da donesu odluku o priznavanju teritorijalnog integriteta Ruske Federacije sa Republikom Krim i gradom Sevastopoljem u njenom sastavu. Oni štite naš teritorijalni integritet, oni su naši istinski saveznici i najmanje što mi možemo za njih da uradimo jeste da mi, takođe, priznamo njihov teritorijalni integritet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje gospođi Ani Brnabić i gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike.

Dakle, već mesec dana, možda i više, imamo u našoj javnosti nerazjašnjenu aferu oko prodaje, dakle, „Namenska industrija Krušik“ je prodavala po povlašćenim cenama privatnoj firmi naoružanje. Dakle, tu još nemamo ni jedan odgovor, ni na jedno od tih pitanja.

Kako je moguće da jedna privatna firma može da to kupi od „Krušika“ po povlašćenim cenama, pre nekoga ko je pod kontrolom države, kao što je to SDPR i šta je povod za to, a i razlog svemu tome?

Dakle, nismo dobili odgovor, već više od mesec dana, ta tema jeste prisutna u javnosti, a očigledno je da se iz Vlade Republike Srbije još uvek tom temom niko ozbiljno ne bavi.

Dakle, pre nego što možemo čitamo sve ove navode gde je završavalo srpsko oružje, mi moramo da znamo sve o tom slučaju, da se to istraži i to treba da bude inicijativa Vlade da se to istraži, bez obzira o kojoj tačno privatnoj firmi se radi, ali činjenica je da je privatnik imao u odnosu na državno preduzeće povlašćen status. To je ono što je nedopustivo u svemu tome.

Trebalo bi gospođa Brnabić kao predsednik Vlade da izađe i da se konkretno bavi tom temom, da kaže sve o tome, a ne da se ta tema sklanja iz javnosti.

Sa druge strane, postoji još jedna tema koja je bila prisutna proteklih nekoliko dana. Dakle, videli smo u nekim novinama i ostalim medijima pod naslovima koalicija protiv Srbije i tome slično, udruživanje i sastanke budućeg premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija i predsednika stranke Demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina, dakle, podnaslov „koalicija protiv Srbije“.

Dakle, mogli smo da vidimo opet ponovljene stvari o Srbiji i srpskom narodu na koje smo već navikli od Sulejmana Ugljanina, da je Srbija fašistička, da su Srbi izvršili genocid nad Bošnjacima, još pre 1.000 godina, da su Srbi najveći agresori i krvnici i da su krivi za sve što nam se dešava na prostoru Balkana i Srbije i Raške oblasti, odnosno Sandžaka.

Onda smo videli, dakle, udruživanje sa tim kandidatom za premijera tzv. Kosova. Sada mene naziva, kakva je reakcija Vlade Republike Srbije na sve to, dokle treba da se tolerišu takve izjave Sulejmana Ugljanina? Naravno, u skladu sa tim, ukoliko je to „koalicija protiv Srbije“, kakav karakter imaju koalicije SNS i stranke Demokratske akcije, dakle, u nekim opštinama u Srbiji kao što su opština Prijepolje, opština Priboj i opština Tutin.

Videli smo da koalicioni partneri SNS, stranka Rasima Ljajića, koalicioni partner svih vlada već 19 godina podržava Sulejmana Ugljanina i njegovu listu u bošnjačkom nacionalnom veću.

Ako se Sulejman Ugljanin udružuje protiv Srbije, kako se onda zove udruživanje Sulejmana Ugljanina sa SNS i njenim satelitima? Kakav je odgovor na njegove izjave, na njegove tvrdnje, a podsetiću da to nije prvi put, da to možemo da slušamo od 2014. godine, tj. od kada Sulejman Ugljanin više nije ministar u naprednjačkoj vladi u Srbiji.

Mi mislimo da je to nedopustivo i da treba jasno Srbija da se opredeli po tim pitanjima. Naravno, u skladu sa zakonom da se reaguje, budući da to predstavlja poziv na otcepljenje određenog dela Srbije, kao što je to KiM ili Sandžak ili Raška oblast. To predstavlja kršenje Ustava, napad na ustavni poredak, odnosno krivično delo veleizdaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tendencija u Srbiji još od mafijaškog puča 2000. godine jeste veoma aktivno delovanje nevladinih organizacija. Dakle, to su strane agenture koje su 90-ih godina otvoreno radile protiv naše zemlje, koje su podržavale bombardovanje, koje su podržavale mafijaški prevrat, obilno finansirane iz inostranstva, to nije nikakva tajna.

Postoje u svim dostupnim dokumentima podaci o tome na koji način su se te organizacije finansirale. I, već 19 godina posle toga, obilno se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. To je dosta povećano u poslednje vreme, negde više od 10 milijardi dinara na godišnjem nivou se izdvaja za finansiranje nevladinih organizacija. Naravno, ima tu i nekih drugih nepolitičkih organizacija, udruženja veterana i drugih. Ali, primarno su ovi koji se i dalje finansiraju iz inostranstva, kao što su Fond za otvoreno društvo, kao što su Helsinški odbor, kao što su Fond za humanitarno pravo, organizacije koje otvoreno rade protiv našeg naroda, protiv naše države i za to su finansirane iz budžeta Srbije.

Šta će da uradi Vlada Republike Srbije po tom pitanju, pogotovo imajući u vidu da kada pogledamo neke medije koji otvoreno podržavaju Vladu, vidimo da su u stvari i ti predstavnici nevladinih organizacija među našim najvećim neprijateljima? Pa, kako su oni neprijatelji ako ih država Srbija finansira iz budžeta?

Vlada Republike Srbije bi trebalo da napravi regulativu po tom pitanju i da se ugleda na dva potpuno drugačija sistema, dve drugačije zemlje koje su međusobno spoljno-politički suprotstavljene, SAD i Ruska Federacija. U obe zemlje predstavnici nevladinih organizacija koji se finansiraju iz inostranstva se označavaju i u svojim medijskim nastupima i bilo gde drugo kao agenti stranog interesa, zato što oni to i jesu. Dakle, njihov zadatak ovde jeste da predstavljaju interese onih zemalja koje ih plaćaju.

Šta će Republika Srbija da uradi po tom pitanju? Dokle više i da li je normalno da Republika Srbija iz budžeta plaća više od deset milijardi dinara godišnje rad tih organizacija? Podsetiću vas, to su i „Žene u crnom“. To su nevladine organizacije čije su glavne teme nezavisno Kosovo, velikosrpska agresija na Hrvatsku, srpski genocid, tj. genocid koji su počinili Srbi u Srebrenici, da su Srbi u stvari sami zaslužili bombardovanje, da su Srbi primitivni i glupi i sve ostalo. To su teme koje država Srbija plaća. Čak smo imali i jednu apsurdnu situaciju da gradski odbornici, bivši ministar, pripadnici SNS, otvoreno podržavaju održavanje festivala „Mirdita“, promocija kosovske kulture u centru Beograda. To država Srbija plaća.

Dakle, ne samo skandalozno, nego i antidržavno. Vlada Republike Srbije bi trebalo da se na neki način od toga zaštiti, a ne da to finansira.

Videli smo još jednu situaciju prekjuče u Narodnoj skupštini, da kada te nevladine organizacije, konkretno, jednu koju kontroliše Džordž Soroš, prave ovde susrete između političkih stranaka opozicije i vlasti. Tada prozapadne političke stranke i vladajuće stranke potpuno zaborave sve svoje razlike, potpuno zaborave šta su jedni drugima rekli i za manje od 24 sata Soroš ih sve sazove na sastanak, pa čak i potpredsednik Skupštine prekida i pravi pauzu 15 minuta ranije nego što je to predviđeno, zato što je jedan od pozvanih bio i ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade.

Dakle, nevladina organizacija saziva naše ministre kao da su oni zaposleni u toj nevladinoj organizaciji, kao da su oni tu neki radnici, a ne da su ministri i da predstavljaju Vladu Srbije, pa ko god to bio.

Zaista, jedno rešenje koje treba da bude na dobit, na opštu korist i na dobit naše države jeste da konačno kažemo šta je šta, da kažemo šta je strana agentura, šta su njihovi ovde zadaci, a ne da pod okriljem neke istine, po njihovim rečima, ili objektivnosti, mi ovde imamo strani interes koji je predstavljen kao nevladina organizacija.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ovog otklona koji pokušava da se napravi u Srbiji između bivše vlasti DS i vlasti SNS, koja je evo već sedam godina u Srbiji, najviše se nekako stavlja akcenat na period pljačkaških privatizacija, kada je Srbija opustošena, kada su naša velika preduzeća prodavana budzašto i ispod svake vrednosti. Videli smo da je i Savet za borbu protiv korupcije obeležio 24 sporne privatizacije. Pa smo imali slučajeve da se „Železara“ vraća, nakon što je sve što je moglo da se istopi tamo, istopljeno za jedan dolar.

Dakle, pokušava se da se napravi diskontinuitet između te dve stranke na vlasti, a onda smo nedavno imali priliku da vidimo, i nije prvi primer, da je IMR iz Rakovice prodat za milijardu i 100 miliona dinara. Procenjena vrednost 2,9 milijardi.

Sad, voleo bih da čujem objašnjenje od gospođe Ane Brnabić kako se to razlikuje od prodaje šećerana za dinar, kako se to razlikuje od privatizacije „Železare Smederevo“ i od svega ostalog što smo imali prilike da vidimo za vreme vlasti DS? Pa, to je sve isto, čak možda i ta šećerana i danas radi kao šećerana. A, šta će biti sa zemljištem, sa imovinom IMR iz Rakovice? Dakle, nekada industrijski gigant koji je zapošljavao sedam hiljada ljudi, više od 77 hiljada kvadratnih metara u centralnom delu Rakovice, neće više biti fabrika, sutra će da bude šoping centar, sutra će da bude neki Lidl, kao što je Lidl na prostoru bivšeg IMT-a na Tošinom bunaru, kao što umesto „Zmaja“ sada imamo šoping centar u delu opštine Zemun koja se i danas naziva Zmaj. Dakle, imaćemo neke parkinge, imaćemo šoping centre i to je to.

Prodaje se centralno zemljište u jednoj od najvećih opština da bi se pravili sutra šoping molovi i stanovi.

Da li je to zlatno doba u kojem mi živimo? Da li to pokazuje naša prosečna plata, suficit u budžetu i sve ostale stvari, da mi sada nemamo šta da radimo sa našom industrijom, nemamo uopšte potrebe da ulažemo u to da se ljudi zapošljavaju, sad nam fale šoping centri? Onda je vlast u Srbiji u stanju da proda nešto za 1,8 milijardi dinara ispod procenjene cene. Kako se to razlikuje od režima DS?

S druge strane, imamo jedan auto-put koji je nedavno izgrađen i pušten u saobraćaj, „Miloš Veliki“, koji je gradila jedan velika kineska kompanija. Videli smo da je to ponos Srbije, 10 sati uživo prenos otvaranja tog puta, spektakl. Naravno, svaka čast, i treba da postoji taj auto-put, olakšava mnogo građanima Šumadije i centralne Srbije i njihov život. A, onda vidimo „Moravski koridor“, da ti Kinezi uopšte nisu tako dobri, da to nije tako kvalitetna firma, i umesto njihovih 500 miliona evra, Vlada Srbije će da angažuje američki „Behtel“ za 800 miliona evra.

Kako je kineska firma dobra za „Miloš Veliki“, a nije za Moravski koridor, auto-put Preljina-Pojate? Ne, nego je to ono što smo već imali priliku da vidimo, a to je da između vlasti DS i SNS apsolutno nema nikakve razlike, jer i dalje se dešavaju te stvari i ta pljačka, u ovom slučaju 300 miliona evra.

Da li će neko za to da odgovara? Da li će već jednom da se to stanje promeni? I da li će jedan takav ministar, kao što je Zorana Mihajlović, koji očigledne dilove ima sa američkom ambasadom, da više bude smenjena, a onda da vidimo i da istražimo šta se to još desilo u tom ministarstvu, o čemu bi se trebalo voditi računa, i gde je sve zakon prekršen i gde su sve pare pokradene?

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od početka ovog saziva Narodne skupštine, SRS je ukazivala na anomalije Poslovnika koji je donet još u vreme prethodne vlasti. Taj Poslovnik favorizuje vladajuću partiju i vlast u Skupštini Srbije, a za interese demokratije i za kvalitet parlamentarnog života uvek je bolje da opozicija ima više prostora u Skupštini.

To se nije promenilo, iako je, naravno, SNS to smetalo u vreme dok je ona bila opoziciona stranka. Mi smo na to ukazivali, govorili šta treba najhitnije da se promeni, a uvek smo ukazivali i na dešavanja koja nam se uvek nekako u izbornom procesu dogode, koja narušavaju, isto tako, demokratiju u Srbiji, a vladajuća većina i vlast u Srbiji su na to uvek ostajali nemi. Onda, kada je stigao diktat iz inostranstva, onda su se odjednom svi setili kako i Poslovnik treba da se promeni i treba da se uopšte rad u Skupštini popravi, ali onda i izborni uslovi.

Dakle, sprema se jedno poniženje da u Narodnoj skupštini Republike Srbije organizuju predstavnici, bivši poslanici Evropskog parlamenta nekakve konsultacije i daju instrukcije kako treba da izgleda proces izbora u Srbiji i skupštinski život.

Dakle, mi sami ne znamo, mi ne znamo kako funkcioniše demokratija, kako treba da radi Skupština, naučiće nas bivši poslanici Evropskog parlamenta, još se kao pozitivna stvar navodi činjenica da su oni popravili stanje i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, kada su oni imali problema sa svojim parlamentima.

Dakle, ponižava se naš parlamentarizam, ponižava se jedna institucija, zakonodavna vlast u Srbiji, tim što dolaze ljudi bez ikakvog legitimiteta i važnosti da ovde budu glavni organizatori i sprovode oni izbore u Srbiji.

Apelujem da se taj poziv povuče, da se otkaže taj sastanak, da se prekine sa ponižavanjem Skupštine.

Ono što je evidentno, a to mi ovde možemo da primetimo od 5. oktobra na ovamo, jeste to da za EU i za predstavnike evropske birokratije, a i nekih parlamenata, kao što je npr. Bundestag, dakle, parlamentarci iz Bundestaga isto dolaze ovde, pa nam kroje politiku i govore šta mi treba da radimo po pitanju Kosova i nastavku naših evropskih integracija. Za EU je demokratija kada postoji u Skupštini Srbije da su svi za EU, da su svi za potpisivanje pravno-obavezujućih sporazuma sa Kosovom, a u perspektivi i evroatlanske integracije, zašto da ne, a nije demokratija i nije dobro stanje kada postoje one stranke koje se protive procesu evrointegracija i članstvu Srbije u EU.

Zbog toga, pre svega, treba da se to otkaže, a odgovornost je na vladajućoj većini da usvoji novi Poslovnik, a i ukoliko postoje problemi u organizovanju izbora i izbornom procesu, treba to parlamentarne stranke da reše bez ikakvog stranog mešanja. A, ako pristanemo na to, onda ćemo pokazati da u Srbiji nema ni demokratije, da smo mi zemlja trećeg sveta i da mi sami ne znamo ni šta su to parlamentarni izbori, ni šta je to Narodna skupština.