ALEKSANDAR (VOJISLAV) ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj rođen je 1993. godine.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

21. septembra 2017. godine potvrđen mu je prvi poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 358
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 10 meseci i 1 dan i 14 sata

Poštovani gospodine Šešelj, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 27 dana i 11 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 4 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već navikli da se u Srbiji izborni zakoni, odnosno zakoni koji utiču na izborni proces u Srbiji najčešće donose na jednu vrstu oktroisanog načina, gde nema konsenzusa političkih stranaka i obično se promene dešavaju kao grom iz vedra neba.

Dakle, godinu dana neki kvazi-dijalog između predstavnika vlasti i predstavnika prozapadne opozicije. Prvo, posredovanjem nevladinog sektora, odnosno organizacije Džordža Soroša, Fondacije za otvoreno društvo u Beogradu i još nekih nevladinih organizacija, pa posle toga, da stvar bude još gora, Narodna skupština Republike Srbije se ponizila na taj način što je prihvatila posredovanje bivših poslanika Evropskog parlamenta nekakvom dijalogu u Srbiji. Dakle, neki ljudi, koji nisu više u institucijama Evropske unije, koji su u penziji, postavili su se kao autoriteti da reše pitanje demokratije i poštenih izbora u Srbiji, a mi smo to sve prihvatili i odnosili se prema njima kako da nam oni donose, otprilike, vatru koju mi nemamo, kao da civilizacija stiže u Srbiju. Eto, takva situacija je bila u Narodnoj skupštini.

A videli smo posle toga primedbe oko medijskog prisustva, oko načina glasanja na lokalnim izborima i tako dalje, da su se stvari neke zaista i promenile, ali samo selektivno i samo tamo gde vladajućim strankama to odgovara, a dobar primer za to jesu lokalni izbori u Medveđi održani prošle godine.

Dakle na izbornoj listi nekakve srpske desnice, koja je preko noći osvanula kao neka nova patriotska desničarska stranka ili šta god, na njihovoj lokalnoj listi pojavili su se funkcioneri i članovi SNS.

Dakle, malo izgleda nekim ljudima jedna stranka, treba da imaju više, pa onda članovi iste stranke izlaze na lokalne izbore na različitim lokalnim listama i forsiraju se na uštrb nekih parlamentarnih, dugotrajnih i ozbiljnih stranaka u Srbiji.

Slična stvar je bila, na primer, na izborima u Kladovu, koji su održani pre dve godine. Dakle, demokratska atmosfera u kojoj tri vladajuće stranke osvoje 95% glasova. Gde to ima na svetu da 95% građana glasa za vlast? Da li to mesto postoji? Samo je postojalo 2018. godine u Kladovu.

Valjda je onda neko trebao da dođe u stanje svesti da to treba da se promeni, da treba malo da se povede računa o poštenim izborima, da treba vladajuće stranke da se odnose prema opoziciji onako kako bi voleli da se prema njima odnose kada oni jednom budu opozicija. Naprednjaci su trebali da imaju već jedno takvo iskustvo, budući da vlast DS nije bila tolerantna prema različitom mišljenju svojevremeno i, umesto da naprednjaci uče na njihovim greškama, oni su počeli da primenjuju sličan sistem rada i funkcionisanja kao i DS.

Dakle, nije se vodilo računa o pravim problemima. Predstavnici Narodne skupštine su mislili da će oni nekom udovoljiti iz Evropskog parlamenta ili institucije EU ukoliko budu prihvatili posredovanje u nekakvom dijalogu tih evropskih poslanika, odnosno bivših evropskih poslanika, ali videli smo i koji su njihovi kriterijumi. Njihovi kriterijumi su da su izbori pošteni ukoliko sve one stranke koje se zalažu za evropske integracije Srbije na njih izađu, a da najmanje ima veze koliko će građana Srbije na tim izborima da glasa.

Mi smo od te iste EU već jednom dobili da je čestitala Tomislavu Nikoliću pobedu na predsedničkim izborima u pet sati, a ostalo je još tri sata da se glasa na biračkim mestima. Izgleda da je Evropska komisija mnogo brže prebrojala rezultate izbora nego RIK u Srbiji.

To nam govori kako se oni ponašaju i kako se postavljaju. Demokratski je kada si sa nama, kada se zalažeš za našu stvar, kada ispunjavaš bezpogovorno sve ono što ti mi naredimo, a sve što je protiv evropskih integracija Srbije, odnosno pogubne politike Srbije na putu u EU, to je nedemokratski, to je zastarelo, to je anahrono, to nas vraća u devedesete i ne znam ni ja šta, odnosno kakve floskule smo mogli da slušamo baš od tih Evropljana za ovih godinu i nešto dana.

Dakle, stanje u Srbiji, parlamentarizam u Srbiji i izborni proces u Srbiji treba da se promeni, treba da se promeni na bolje voljom građana Srbije, odnosno konsenzusom političkih stranaka koje predstavljaju u Narodnoj skupštini građane Republike Srbije, a ne da se podilazi diktatima iz inostranstva zato što njima nisu interesi građana Srbije na prvom mestu, nego im je na prvom mestu ispunjavanje njihovih zahteva.

(Miladin Ševarlić: Poslovnik.)

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Hvala vam gospođo Gojković.

Što se tiče poboljšanja naših izbornih uslova i sveopšteg demokratskog progresa i tih izbora u Kladovu, ja koliko se sećam tamo je bilo nekih trzavica u odnosima između dve koalicione stranke sa republičkog nivoa gde je jedna od tih stranaka istaknutom članu te druge stranke, na kućnu adresu poslala neki tamburaški orkestar da ga obiđe, a tu je bilo i nekih sekira i nekih rekvizita, ne znam da li je to sad sve po evropskim standardima. To će možda potvrditi gospodin Ružić, verovatno nešto zna više o tome. To su verovatno samo nevolje u raju među koalicionim partnerima. Pitanje je kakvi bi bili odnosi između tih stranaka da oni ne čine vlast na republičkom nivou.

Ali, od gospodina Martinovića smo malopre čuli tumačenje da vladajuća koalicija prepoznaje interes opozicije. Umesto da se opozicija sasluša, ona parlamentarna, ona koja bi bila relevantna, sama vlast šta je interes opozicije. Ovi zakoni se danas donose, a to može i predsednica parlamenta da potvrdi, isključivo na zahtev jedne marginalne političke pojave, grupe „Jedan od pet miliona“, ne znam kako se zaista zovu te osobe koje su bile na tom sastanku, ali bila je i gospođa Gojković prisutna, ovo je njihov komentar bio sa tog sastanka i danas se ovde pretače u zakon.

Što se tiče toga da se ne ispunjavaju uslovi iz inostranstva. Ni to nije istina. Mi smo videli od najbanalnijih stvari zašto se zahvaljujete Kinezima i Rusima, to nije u skladu sa dobrim odnosima između Srbije i EU, odmah dan posle takve izjave Žozefa Borela, u Beogradu su osvanuli bilbordi – hvala Evropo, a pre toga je bilo – brate Si. Dakle, to je stav o diktatima iz inostranstva. Tako je bilo i sa sankcijama, tako je bilo i sa svim što dolazi iz EU.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pa, trebali bi možda da vidimo šta je intencija pravnog propisa da se skupi deset hiljada potpisa, odnosno zakonskog uslova deset hiljada potpisa za izlazak na izbore. To je da bi se iz političkog života odstranili oni koji su neozbiljni, oni koji su ekstremni, oni koji nemaju nikakvu podršku i da ne bi pravili farsu od političkog života u Srbiji i zato je propisano da samo onaj koji može da prikupi deset hiljada potpisa može da se kandiduje na izborima.

Mi smo imali situaciju više puta širom Srbije da te marginalne pojave, predaju lokalne liste i osvoje manje glasova nego što su imali potpisa za predaju lokalnih lista.

Drugo, jedna stvar je razgovarati u zgradi Narodne skupštine pod tutorstvom iz EU, kao što je to bio slučaj u Srbiji, a potpuno druga stvar je kada Narodna skupština, odnosno predsednica Narodne skupštine inicira te razgovore u okviru ustavnog položaja Skupštine Srbije i nezavisnosti koje Ustav garantuje. A ne da slušamo islužene evroposlanike koji ovde drže predavanje i preporuke šta koja stranka treba da radi. To nije dijalog, to je ispunjenje naređenja. I to je to.

Mi smo čuli kako da je u Nemačkoj ili Francuskoj se desilo ovo ispred Narodne skupštine da bi ljudi bili pohapšeni i tako dalje, došlo bi do privođenja i ostalih stvari. Pa, ja ne znam kako mi ikada možemo da uđemo u EU ako mi tolerišemo fašizam na stepenicima Narodne skupštine. Zašto se mi ne ponašamo kao ti napredni moderni Nemci, oni hapse, procesuirajum, ne dozvoljavaju takvo ponašanje, ne dozvoljavaju napade na narodne poslanike. A šta se ovde dešava? Ništa, televizijski emisije zbog prebijanja Marijana Rističevića.

Dakle, vi šaljete na taj način poruku da se to toleriše u Srbiji takvo ponašanje, da to nije nešto neprimereno. Ne možete da kažete da bi oni jedva čekali da izigravaju žrtvu. Nije tačno, građani Srbije bi pozdravili sprovođenje zakona i ne dozvoljavanje narušavanja ugleda Narodne skupštine i napada na narodne poslanike. Niste možda mogli ove sa imunitetom da hapsite i ne treba da im skidate imunitet, ali mogli ste sve njih okolo koji su bili i koji nemaju imunitet, pa bi te njihove pristalice videli da su ih iskoristili Boško Obradović i ostali i ne bi im se više pridruživali u takvim nekim besmislenim akcijama i napadima na ostale narodne poslanike.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti su se pojavile informacije da ovaj deo jugoistočne Evrope očekuje novi talas migracija sa Bliskog Istoka i još nekih zemalja. Dakle, već smo videli izveštaje o događanjima sa Grčko-Turske granice, pa u skladu sa tim bi bilo odgovorno i tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije šta je učinila povodom tog pitanja, šta je strategija Srbije za bavljenje migrantskim pitanjima?

Mi smo imali negativna iskustva baš iz razloga što nismo bili pripremljeni i 2015. godine kada je taj talas migranata bio u zenitu, ali sada kako čujemo, kako možemo da vidimo izveštaje i domaćih medija i stranih medija, očekuje se novi talas migracije. Veoma se malo govori o tom pitanju. Svedoci smo da stižu informacije do javnosti o velikom broju pre svega krivičnih dela koje migranti čine u mestima u Srbiji, ali i atmosfere straha koja se pojavila u Srbiji gde su prisutni migranti, ali pre svega zato što nema jasne politike i jasnog stava Vlade Republike Srbije. Ima, naravno, i mnogo netačnih informacija, ima i mnogo izmišljotina, ali nema konkretnog predloga šta uraditi po tom pitanju.

Mi smo već i 2015. i 2016. godine predlagali da se po tom pitanju Republike Srbija ugleda na Mađarsku i da pokuša da taj problem reši po mađarskom primeru. Mi nismo ni ksenofobi ni rasisti ni izolacionisti, mi samo treba da odgovorno postupimo i da tražimo kontrolu ulaska u zemlju, da ne bismo posle imali razne probleme. U mnogim lokalnim samoupravama i na severu Vojvodine i kroz celu Srbiju imali smo situacije i krivičnih dela i tenzija i mnogo incidenata i problema, a nema nikakve politike i nema nikakvih stavova od strane Vlade Srbije.

Dakle, mi kao progonjeni, kao izdani narod imali smo u istoriji situacije kada smo se suočavali sa mnogo progonjenih Srba iz Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije. Vlada Srbije do kraja nije uspela da pomogne tim ljudima ni za ovih 20 godina. Ne treba da postupimo nehumano, ali treba da postupimo odgovorno i treba da kontrolišemo priliv migracija u našu zemlju.

Nismo mogli da čujemo konkretne predloge od vlasti. Videli smo razne predloge koji su bili van pameti, u smislu poklanjanja nekih napuštenih kuća po selima, takvi predlozi su dolazili iz redova vlasti, tim migrantima koji dolaze iz Srednje Azije i sa Bliskog Istoka, ali konkretnog stava nema.

Smatramo da je pogotovo u poslednjih pet godina taj priliv intenziviran i da moramo po tom pitanju odgovorno da postupimo. Dakle, kakvi su bezbednosni rizici, šta se zaista dešava, otkloniti te izmišljotine i sumnje, ukoliko je tih incidenata bilo, a ukoliko je stvarno bilo incidenata i krivičnih dela, onda postupiti po tim delima, onako kako se postupa po učiniocima krivičnih dela.

Dakle, odgovornost i kontrola zaštite državnih granica, po ugledu na Mađarsku, po ugledu na Grčku, jer na njihovim primerima možemo da vidimo kako se država odgovorno postavila prema nekontrolisanom prilivu migracija u svoju zemlju. Tako nešto treba da uradi i Srbija, kako bi se zaštitila, kako bi situacija sa migrantskom krizom bila predvidiva i kako bi postupila najbolje po svoje građane.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija je prodala „Komercijalnu banku“. Država Srbija je prodala jedinu ozbiljnu preostalu banku u Srbiji koja je bila pod kontrolom države Srbije.

Iako smo čuli, ne samo od ekonomista, već i od guvernera NBS da to nije u najboljem interesu Srbije i da država može da upravlja tom bankom i da dobro posluje, država Srbija je nekako, na brzinu čini se, prodala „Komercijalnu banku“, i to, ni manje ni više, nego „Novoj Ljubljanskoj banci“.

Dakle, svesno se država Srbija odrekla jednog ozbiljnog dela monetarnog suvereniteta i nastavila i zadala ozbiljan udarac, uopšte, suverenitetu svojih građana.

Dakle, pod preporukama MMF-a, ovih što nam kažu da smo najbolji na svetu, da smo najbolji u regionu, da smo najbolji u istoriji, nejasno je da li neko u Vladi Republike Srbije misli da oni svi to rade u interesu građana Srbije ili iz svojih sopstvenih interesa.

Sa tim u vezi bih uputio pitanje Vladi Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i gospodinu Siniši Malom – gde je konkretan interes Srbije da proda „Komercijalnu banku“? Dakle, banku koja posluje sa profitom, banku u koju građani Srbije imaju poverenje baš zato što je državna i to za čini se neki mali novac, odnosno manji, koliko ta banka zaista vredi, i to „Novoj Ljubljanskoj banci“, banci koja je naslednik, odnosno sledbenik „Ljubljanske banke“ koja je već zadala mnogo problema građanima Srbije i bilo je mnogo problema sa starom deviznom štednjom, odnosno ta banka je opljačkala građane Srbije.

Umesto da se, što bi jedna slobodna, suverena i odgovorna država uradila, sa strane NBS, stavila blokada na jedan takav ugovor, odnosno transakciju, gde bi se „Nova Ljubljanska banka“ ocenila kao nelikvidna i kao sumnjiva i automatski odstranila iz te ponude, država Srbija je „Komercijalnu banku“ prodala i time zaokružila monopol stranih banaka na domaćem tržištu. Mi danas osim „Poštanske štedionice“ nemamo ni jednu ozbiljniju banku u Srbiji, a svakako „Poštanska štedionica“ nije mogla da se poredi ni sa brojem korisnika, ni sa kapitalom sa „Komercijalnom bankom“.

Zašto smo mi apsolutno dali strancima monopol na bankarsko tržište u Srbiji? Gde je tu naš konkretni interes? Šta će oni to nama dobro doneti? Da li shvatate da svaka država u Evropi, ozbiljna država ima veliki udeo na domaćem tržištu, od te Nemačke na koju se mi pozivamo, gde je više od 30%, do nekih manjih zemalja?

Ono što je dozvoljeno Jupiteru, to nije dozvoljeno i volu, pa tako ono što je u redu za neke zapadne države, to ne može da bude slučaj sa Srbijom, jer Srbija treba da bude u kolonijalnom ili polukolonijalnom položaju i ne sme da ima domaću banku, a kao i sve ono što se kritikuje od strane SNS, pljačkaške privatizacije i slično iz vremena posle 5. oktobra, tako se i nastavilo, čini se baš na primeru „Komercijalne banke“, da se sistematski uništavaju javna dobra, javna preduzeća kako bi se na kraju prodali ispod cene i na taj način se stekao utisak da država u stvari nije mogla to da kontroliše.

Dakle, pozivam nadležne organe, odnosno NBS da ne dozvoli da do ovoga dođe i da država Srbija, odnosno Vlada ponovo razmisli o ovoj prodaji i da zadrži najveću banku, „Komercijalnu banku“ u svom vlasništvu.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo najave predsednika Republike da će posle sledećih izbora, ukoliko SNS bude opet stranka koja će formirati Vladu, imati parlamentarnu većinu u Skupštini Srbije, da će otprilike 90% ljudi koji sada zauzimaju ključna mesta, koji su ministri, državni sekretari, direktori javnih preduzeća, biti smenjeni, jer predsednik Republike nije zadovoljan njihovim radom. Takođe, govorilo se i o tome da će biti provetravanje što se tiče izborne liste SNS, da će se sad tu naći neki novi i naglašavam njegove reči – nekompromitovani ljudi, a onda isto tako poruka da će to isto važiti za lokal, da će biti smenjeni i predsednici opština, direktori javnih komunalnih preduzeća, članovi gradskih uprava itd.

Sada se nameće jedno logično pitanje – ukoliko od samog vrha vlasti dolazi poruka da će biti više od 50% tj. 70% promena, personalnih, u Vladi i na lokalnom nivou, što se tiče predsednika opština, da li je to priznanje i kontradiktorno sa onim što se svaki dan može čuti od Vlade Republike Srbije da u stvari tih rezultata nema? Ukoliko neka vlada dobro radi, ukoliko je neki predsednik opštine posvećen boljitku te opštine i radi u njenom interesu, zašto bi on bio smenjen ?

Dakle, ovo izgleda kao indirektno priznanje kako u stvari SNS nije ispunila ono čime se hvali, ono što je pompezno najavljivala, obećanja sa kojima je bila u kampanji prošli put i iz tog razloga smo sada krenuli, tj. oni su krenuli, u nova obećanja. Biće smenjeni lokalni funkcioneri, ministri itd.

Dakle, ne stoji ta priča zajedno sa porukama koje se mogu čuti iz Vlade Republike Srbije o nikad boljim uspesima u svim resorima, najboljim u istoriji i prvi put u istoriji itd.

Drugo, predsednik Republike je takođe rekao, pa bih želeo da postavim pitanje uvaženoj gospođi Gojković, kako je cilj onih izbornih promena tj. zakona koji su se promenili nedavno da se politički život vrati u parlament, parlament treba da bude centar političkog života, ključne odluke da se tu donose, pluralizam mišljenja itd.

Zanima me u tom svetlu - kako je onda moguće imajući u vidu ignorisanje poruka SRS već četiri godine, prvo što se tiče novog Poslovnika, prakse, rada Narodne skupštine, mi smo prvi bili za to da se to promeni, to je promenjeno tek kada su stigli diktati iz inostranstva da tako više ne može, ali me zanima ukoliko se politički život vraća u parlament, kako je onda moguće da mi i dalje na dnevnom redu Narodne skupštine nemamo Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju koji je predložila poslanička grupa SRS zajedno sa još više od 100.000 potpisa građana Srbije, dakle Predlog zakona kojim se ukidaju javni izvršitelji, izvršenje vraća u sudove?

Ukoliko je centar političkog života parlament, ukoliko politički život treba da se vodi u parlamentu, po rečima predsednika Republike, ja ne vidim ni jedan razlog da se ne nađe ovaj naš Predlog zakona u Narodnoj skupštini. Mi smo to podneli još u septembru. Apsolutno nema odgovora, a imali smo prilike da vidimo u Narodnoj skupštini i predloge koji su svesrdno podržani od strane vladajuće većine koje je podnela Gordana Čomić, pa i predloge zakona koje je podneo Nenad Čanak, a ovo koje je po našem mišljenju ključno pitanje, pitanje ukidanja jednom i za sva vremena javnih izvršitelja u Republici Srbiji, i dalje nije na dnevnom redu.

Dakle, pokažite malo na delima ono što često govorite da vidimo da li vi u stvari nešto ispunjavate od onoga što govorite ili vam sve to služi u marketinške svrhe.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Gradska Opština Zemun Opština mesečno 82000.00 RSD 17.06.2016 -