ALEKSANDAR (VOJISLAV) ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj rođen je 1993. godine.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

21. septembra 2017. godine potvrđen mu je prvi poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 346
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 10 dana i 17 sati

Poštovani gospodine Šešelj, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 5 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti su se pojavile informacije da ovaj deo jugoistočne Evrope očekuje novi talas migracija sa Bliskog Istoka i još nekih zemalja. Dakle, već smo videli izveštaje o događanjima sa Grčko-Turske granice, pa u skladu sa tim bi bilo odgovorno i tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije šta je učinila povodom tog pitanja, šta je strategija Srbije za bavljenje migrantskim pitanjima?

Mi smo imali negativna iskustva baš iz razloga što nismo bili pripremljeni i 2015. godine kada je taj talas migranata bio u zenitu, ali sada kako čujemo, kako možemo da vidimo izveštaje i domaćih medija i stranih medija, očekuje se novi talas migracije. Veoma se malo govori o tom pitanju. Svedoci smo da stižu informacije do javnosti o velikom broju pre svega krivičnih dela koje migranti čine u mestima u Srbiji, ali i atmosfere straha koja se pojavila u Srbiji gde su prisutni migranti, ali pre svega zato što nema jasne politike i jasnog stava Vlade Republike Srbije. Ima, naravno, i mnogo netačnih informacija, ima i mnogo izmišljotina, ali nema konkretnog predloga šta uraditi po tom pitanju.

Mi smo već i 2015. i 2016. godine predlagali da se po tom pitanju Republike Srbija ugleda na Mađarsku i da pokuša da taj problem reši po mađarskom primeru. Mi nismo ni ksenofobi ni rasisti ni izolacionisti, mi samo treba da odgovorno postupimo i da tražimo kontrolu ulaska u zemlju, da ne bismo posle imali razne probleme. U mnogim lokalnim samoupravama i na severu Vojvodine i kroz celu Srbiju imali smo situacije i krivičnih dela i tenzija i mnogo incidenata i problema, a nema nikakve politike i nema nikakvih stavova od strane Vlade Srbije.

Dakle, mi kao progonjeni, kao izdani narod imali smo u istoriji situacije kada smo se suočavali sa mnogo progonjenih Srba iz Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije. Vlada Srbije do kraja nije uspela da pomogne tim ljudima ni za ovih 20 godina. Ne treba da postupimo nehumano, ali treba da postupimo odgovorno i treba da kontrolišemo priliv migracija u našu zemlju.

Nismo mogli da čujemo konkretne predloge od vlasti. Videli smo razne predloge koji su bili van pameti, u smislu poklanjanja nekih napuštenih kuća po selima, takvi predlozi su dolazili iz redova vlasti, tim migrantima koji dolaze iz Srednje Azije i sa Bliskog Istoka, ali konkretnog stava nema.

Smatramo da je pogotovo u poslednjih pet godina taj priliv intenziviran i da moramo po tom pitanju odgovorno da postupimo. Dakle, kakvi su bezbednosni rizici, šta se zaista dešava, otkloniti te izmišljotine i sumnje, ukoliko je tih incidenata bilo, a ukoliko je stvarno bilo incidenata i krivičnih dela, onda postupiti po tim delima, onako kako se postupa po učiniocima krivičnih dela.

Dakle, odgovornost i kontrola zaštite državnih granica, po ugledu na Mađarsku, po ugledu na Grčku, jer na njihovim primerima možemo da vidimo kako se država odgovorno postavila prema nekontrolisanom prilivu migracija u svoju zemlju. Tako nešto treba da uradi i Srbija, kako bi se zaštitila, kako bi situacija sa migrantskom krizom bila predvidiva i kako bi postupila najbolje po svoje građane.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se već 20 godina, od kada ta fama i ta dogma o evropskim integracijama vlada Srbijom, zalaže za preispitivanje tih odluka. Kao što znate nikada se država Srbija nije opredelila za evropske integracije, već isključivo vladajuće garniture koje su bile posle 5. oktobra instalirane u Srbiji sa ciljem da preuzmu kontrolu, da preuzmu vlast i da imaju pod svojom šapom sve ključne institucije, i to traje već 20 godina.

Mi smo podržavali orjentaciju Srbije, zaključivanje sporazuma Srbije i sa zemljama koje ne pripadaju EU, pogotovo tih sporazuma koji su nesumnjivo u srpsku korist, iz jednog razloga zato što, sarađujući sa zemljama koje nisu u EU, mi ostvarujemo saradnju bez političkog uslovljavanja i bez političkih pritisaka da posle toga moramo da platimo neku cenu koja se ispostavi da bude mnogo veća od onoga što dobijamo, čak se išlo u pravcu odricanja od teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Dakle, sa tim nije gotovo, to i dalje traje u odnosima Srbije i EU.

Naravno, više puta i često u poslednje vreme je u javnosti prisutna i govori se o saradnji Srbije i Azerbejdžana. Svet se veoma promenio i EU, a i ostale zemlje, više nema unipolarnog sveta, a i EU i zapadne zemlje nisu one sile koje su bile tokom 90-tih godina ili EU iz vremena Sporazuma u Mastrihtu 1992. godine. To je sada sila na zalasku, kao što i Azerbejdžan i mnoge druge zemlje nisu više samo sovjetske provincije, već se pokazalo da su ekonomski veoma uspešne zemlje i da je saradnja Srbije sa Azerbejdžanom, konkretno, a i sa ostalima, veoma korisna za našu zemlju. To smo imali prilike da čujemo i od nekih predstavnika zvaničnog Beograda kada su bili u poseti Bakuu i sa tim treba da se nastavi, ne samo sa Azerbejdžanom, već i sa Belorusijom, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom. Sve te veze treba da se prodube.

Imajući u vidu da govorim o međunarodnim sporazumima danas, možda bi trebali da napravimo osvrt o poziciji Srbije u međunarodnim odnosima i o spoljnoj politici Srbije o kojoj se ne govori dovoljno i nije toliko često tema dnevnog reda u Narodnoj skupštini. Mi smo prošle godine imali samo jednom prilike da ovde raspravljamo o spoljnoj politici kada je bio ministar Dačić i ni jednom više.

Dakle, danas smo čuli vest da je osamnaesta država povukla priznanje nezavisnosti Kosova, Sijera Leone, jedna od zemalja koja je među prvima priznala tu nezavisnost, i to je posao spoljne politike Srbije koji se obavlja na izuzetan način i treba iskazati svaku pohvalu za uspeh, a 18 zemalja članova UN koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova je svakako uspeh srpske diplomatije, ali je prilično pozicija Srbije kontradiktorna i konfuzna.

Imali smo prilike da vidimo i da je bila nemilosrdna, teška borba, odsudna bitka da tzv. republika Kosovo u nekoliko navrata ne postane član UNESKO i ne postane član Interpola. Iako je većina zemalja glasala u tim organizacijama za prijem Kosova, nije bilo dovoljne kvalifikovane većine, odnosno dve trećine zemalja koje bi za to glasale i republika Kosovo u nekoliko navrata nije uspela da se u te organizacije učlani, i to je takođe pozitivno.

Imali smo prilike da vidimo predstavnike režima koji su ovde otprilike predstavljali sebe kao istorijske pobednike zbog tih uspeha, a kontradiktornost leži u tome što ukoliko kroz briselski dijalog, odnosno proces pregovora između Prištine i Beograda, odnosno Kosova i Srbije, bude potpisan pravno obavezujući sporazum između Republike Srbije i tzv. Kosova, Kosovu otvori vrata članstva u UN i sve ove zemlje koje su povukle priznanja smatraće se, takođe, da su tu nezavisnost priznali po sistemu kolektivnog priznanja, a i o članstvu Kosova u UNESKO i Interpolu neće se više ni glasati zato što su ta tela u okrilju UN i svaka država članica UN je ujedno i član UNESKO i Interpola. Dakle, onda bi imali problem i sa srpskom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji, manastirima i crkvama koji bi vremenom postali kosovarski, a videli smo da je i bivši ministar diplomatije tzv. vlade Kosova Bedžet Pacoli u više navrata rekao kako manastire na Kosovu nisu gradili samo Srbi, već i Albanci, a od toga je samo jedan korak ka tome da su manastire na Kosovu gradili Albanci.

Takođe, ukoliko Kosovo postane član Interpola, već imamo najave da postoji mogućnost podizanja više od 10 hiljada optužnica protiv oficira Vojske i policije koji su se borili 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji, a koje bi bile međunarodne u okviru Interpola.

Mi bismo sa pravno obavezujućim sporazumom dobili to, odnosno suočili bi se sa tim opasnostima. Šta će nam onda značiti hvalospevi za povlačenje priznanja, za sprečavanje članstva u UNESKO i Interpolu, ako Kosovo na kraju tog procesa postane član UN? Sav taj posao i sav taj trud biće uzaludan. Pošto su ta dva procesa neraskidivo povezana, članstvo Srbije, odnosno potencijalno članstvo Srbije u EU i priznanje nezavisnosti Kosova, dakle, put Srbije u EU je uslovljen priznanjem nezavisnosti Kosova i to se više i ne krije, a normalizacija odnosa koja u pravnoj terminologiji ne postoji je samo u stvari druga reč za otvoreno priznanje nezavisnosti.

Država Srbija bi prvo trebala da preispita svoju ulogu u tom briselskom procesu i šta su to benefiti za Srbiju, koji su to opipljivi benefiti za Srbiju koji su proistekli iz pregovora u Briselu.

Mi smo se povukli sa severa Kosova, učvrstili smo kosovske institucije na severu Kosova, a nismo dobili ni tu zajednicu srpskih opština i još smo na sve to dobili režim taksi od 100% na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. To su posledice briselskih pregovaranja.

Suspendovali smo Ustav Srbije. Ustavni sud se proglasio nenadležnim, a onda smo čuli pozivanje, ne samo od Albanaca sa Kosova, već i od funkcionera Vlade Republike Srbije na poštovanje ustava Kosova, kada je trebalo da dođe do formiranja vlade u Prištini, učešća Srpske liste u toj vladi. To je danas konfuzija po pitanju Kosova od strane vlasti u Srbiji i naš položaj koji je izuzetno težak, jer smo ga mi sami takvim napravili.

Dakle, za sedam godina nismo dobili ništa, a dali smo gotovo sve, odnosno dali smo sve osim priznanja. Postavlja se logično pitanje – zašto bi Srbija dalje srljala u tom procesu? Zašto to sve i učešće, i položaj, i politiku po tom pitanju ne bi preispitala?

Takođe, simptomatično je za sve vlasti u Srbiji od 2000. godine da se na Rezoluciju 1244, stranke koje posle dođu na vlast, pozivaju samo u toku političke kampanje, u toku predizborne kampanje i u toku opozicionog delovanja, a vrlo brzo to zaborave kada formiraju Vladu. Tako je bilo i sa demokratama, a tako je sada i sa naprednjacima.

Nikad nije bilo inicijative od strane Vlade u Beogradu za poštovanje Rezolucije 1244, odnosno pokretanja tog pitanja u Savetu bezbednosti UN. Odgovorno bi bilo da država Srbija ne bude saglasna sa pregovaračem, odnosno posrednikom koji je faktički na jednoj strani, kao što je to EU, jer je EU kao takva priznala nezavisnost Kosova, tako što ima studiju o izvodljivosti za Kosovo, tako nešto ne postoji ni za regione, ni za pokrajine, ni za gradove, ni za opštine. Studije o izvodljivosti se isključivo prave za države. Evropska unija je na Kosovo i Metohiju poslala misiju Euleksa koja ima cilj da instalira institucije nezavisnog Kosova.

Kako to može da bude objektivan posrednik u pregovorima između Beograda i Prištine? Odgovorna Vlada bi tražila da se ti pregovori vrate u Savet bezbednosti UN gde bismo mi imali balans u smislu zemalja koje su priznale nezavisnost i oni koji to nisu od stalnih članova, jer Narodna Republika Kina i Ruska Federacija koji su istorijski i čvrsti saveznici Srbije neće dozvoliti priznanje nezavisnosti Kosova i članstvo u UN, a situacija može da se promeni samo ako se Srbija prva toga odrekne, odnosno Srbija prva to potvrdi.

Već znamo da evropska perspektiva za Srbiju ne postoji. To nam se više i ne krije, to govore i poslanici Evropskog parlamenta, to govore najviši zvaničnici Evropske komisije, to je rekao Emanuel Makron, više puta naglasio da se EU neće više širiti. Evropska unija više nema ni komesara u okviru svoje komisije za proširenje, već ima komesara za susedske odnose.

Ono što se sada servira Srbiji, posle 20 godina neuspešnih pregovora gde je Srbija morala da ispuni saradnju sa Haškim tribunalom do maksimuma, na taj način se istorijski ponizi zato što je isporučivala političke čelnike i vojne oficire stranom sudu, političkom sudu koji je imao za cilj da svu krivicu za raspad bivše Jugoslavije svali na srpski narod. U okviru toga i bivšeg predsednika Republike, što je nešto neviđeno i istorijska sramota. Od te EU dobila je za tih 20 godina i nezavisno Kosovo, odnosno proglašavanje okupirane teritorije nezavisnom, a sada posle 20 godina vrata su zvanično zatvorena i traži se priznanje Kosova.

Alternativa koja se nudi Srbiji koja je i ovde dočekana veoma lepo u Beogradu jeste takođe „mali Šengen“ ili Balkanska unija, dakle, unija između Severne Makedonije, Albanije i Srbije. Mi smatramo da to nije alternativa za Srbiju i da to nije dobar način da Srbija postigne bilo kakav benefit u međunarodnim odnosima.

Ne vidimo konkretne interese Srbije u Balkanskoj uniji, ne vidimo da će naši turisti da pohrle u Albaniju, ne vidimo da će naši proizvodi, odnosno naše kompanije biti popularne u Albaniji i da će tamo biti zastupljeni zato što oni nas ne žele tamo. Dakle, to je trenutno situacija, a ovde čujemo u Beogradu poruke od strane režima kako je to način da ceo ovaj region uđe u Balkansku uniju tj. EU, Makedonija, Albanija i Srbija.

Da li je to nešto u šta neko normalan može da poveruje, da će nam unija sa Albanijom i Makedonijom pomoći za članstvo EU? Ne, nama je došla direktna poruka da mi treba da predstavljamo periferiju EU, kao takvi da budemo resurs i obezbeđujemo jeftinu radnu snagu, da budemo poligon za eksperimentisanje, jer ono što se nama priča i što nam se nudi nije ono što je zastupljeno u EU i u smislu izgleda institucija i ekonomske politike i sl. i u budućnosti takođe parking za migrante, odnosno opet nešto nalik vojnoj krajini što su Srbi Prečani predstavljali u 17. i 18. i 19. veku. To je suština i to je uloga koja je namenjena za Republiku Srbiju.

Sada je vreme da Republika Srbija od toga odustane, da više ne ide ka zatvorenim vratima i da se opredeli za sve intenzivniju saradnju sa zemljama BRIKS-a koje su na našu sreću naši tradicionalni prijatelji i partneri, a predstavljaju najbogatiji i najperspektivnij deo sveta, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, koji predstavljaju budućnost svetske ekonomije ka članstvu Srbije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, gde bi naši proizvodi mogli da budu konkurentni, gde bismo mi sarađivali bez političkog uslovljanja i članstva Srbije u Odboru dogovora o kolektivnoj bezbednosti, Vojnom savezu na čijem je čelu Ruska Federacija.

Mi kroz članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i u ODKB možemo da postignemo ekonomski prosperitet i da razvijamo našu ekonomiju bez pritisaka i bez ikakvog pljačkanja, energetsku sigurnost i da postignemo takav režim saradnje sa Rusijom, gde bismo plaćali naftu i gas po cenama koje plaćaju u Belorusiji, što bi značilo za trećinu manje od cene koja je sada na snazi i bezbednost zemlje kada bi u dogovoru sa Ruskom Federacijom postigli nešto nalik na Povelju NATO pakta i član 5. koji kaže da svaka zemlja koja napadne bilo koju članicu NATO-a smatra se da je napala ceo savez, ukoliko mi možemo, a to je moguće, dostići takav sporazum sa Rusijom, gde bi se smatralo da ko napadne Rusiju, napao je ceo ODKB, mi ćemo na dugi rok osigurati bezbednost zemlje.

Takođe, SRS od decembra meseca govori o ugroženosti srpskog naroda u Crnoj Gori. Mi se time nažalost ne bavimo, odnosno Beograd se time ne bavi, mlake su reakcije koje dolaze od strane režima. Trebalo bi zahtevati sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj bi se pitanje o ugroženosti Srba u Crnoj Gori postavilo, gde bi shvatili ozbiljnost situacije i režim Mila Đukanovića u Podgorici, ali i svih drugih i kako bi se reagovalo protiv ustavnog i necivilizacijskog Zakona o slobodi veroispovesti.

Podsetiću vas, danas je u Podgorici otvoren kriminalan mafijaški režim koji hapsi narodne poslanike, koji sudi za izmišljene događaje istaknutim srpskim liderima, čak i jednom od vođa Srba u Crnoj Gori, Milanu Kneževiću su maltretirali i hapsili porodicu. Pokušavaju da uzmu sve srpsko u Crnoj Gori, od jezika, pisma, do crkve i situacija je veoma ozbiljna. Nikakvih reakcija iz Beograda nije bilo.

Odgovorna država bi postupila tako što bi uvela mere reciprociteta, što je poznato sredstvo u međunarodnim odnosima u diplomatiji i npr. ukoliko je nekim istaknutim javnim ličnostima, a njih je sve više, ljudima koji su rođeni u Crnoj Gori, a imaju srpsko državljanstvo, čak poslednji slučaj je bio sa ovim muzičkim sastavom "Beogradski sindikat", kada im je zabranjen ulazak u Crnu Goru, ajmo malo mere reciprociteta, pa da Republika Srbija zabrani predsedništvu i glavnom odboru DPS, partija Mila Đukanovića, ulazak u Srbiju, pa da vidimo da li će onda shvatiti ozbiljnost situacije, kada više vrh crnogorske države ne može da pristupi svojim stanovima, nekretninama i svom biznisu po Beogradu i Srbiji i da mi krenemo u kontrainicijativu u cilju zaštite Srba koji tamo žive, koji su veoma ugroženi i koji su pred razgradnjom srpskog nacionalnog korpusa i sa tim se suočavaju od strane režima Mila Đukanovića. Dakle, pristup spoljnoj politici od strane Srbije i politici prema susednim zemljama je neozbiljan, neodgovoran i treba što pre da se promeni.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, više od šest meseci glavna tema u Srbiji jesu izborni uslovi, izborni proces, poboljšavanje izbornih uslova, kako ćemo mi sada da postanemo demokratičniji, kako ćemo sada da usvojimo preporuke od nekih inostranih predstavnika ovde.

U tom periodu desilo se, mogu slobodno da kažem i istorijsko pomirenje između predstavnika vlasti i predstavnika prozapadne opozicije, ujedinio ih je zajednički mentor, ujedinila ih je zajednička ideologija,tako da su te stranke negde od leta 2019. godine, počele da održavaju stalne sastanke, konsultacije, takozvani dijalog, pod pokroviteljstvom nevladinih organizacija koje su pod kontrolom Džordža Soroša. To je počelo prvo na Fakultetu političkih nauka, gde smo videli da u roku od 24 sata brzo se zaboravljaju i lopovi, i izdajnici, i Đilasove krađe, i Vučićeve krađe i sve ostalo to spada u drugi plan, sve ono što su jedni od drugima međusobno pričali kada sastanak sazove Milan Antonijević, Sonja Liht i ostali predstavnici Fonda za otvoreno društvo, odnosno nevladine organizacije koja globalno deluje pod pokroviteljstvom Džordža Soroša.

Da to sve nije dovoljno pokazalo je da treba da se desi još jedno poniženje za Narodnu skupštinu, a to je kada su bivši poslanici evropskog parlamenta određeni da dođu ovde i drže lekcije, budu određeni od strane EU za nastavnike za narodne poslanike u Srbiji.

Tako su Eduard Kukan i Knut Flekenštajn došli u Srbiju da pregledaju mladeži zube, da nas malo nauče izbornim pravilima, da nas nauče kako se glasa, kako se izbori sprovode, kako se broje glasovi, kako se emituje propagandni sadržaj na televizijskim stanicama i mnogo toga drugog, ko će sve to popamtiti. Za tih šest meseci mi smo napredovali kao nikada u našoj istoriji, dostigli smo nivo koji je bio nezamisliv za demokratiju u jednoj evropskoj zemlji.

Sama gospođa Gojković, kao predsednik Narodne skupštine, je bila podređena tim poslanicima, odnosno bivšim poslanicima evropskog parlamenta. U međuvremenu stigla je i zvanična delegacija evropskog parlamenta da potvrde ono što su dogovorili njihovi prethodnici, da daju instrukcije i vlasti i prozapadnoj opoziciji u Srbiji kako treba da se ponašaju, ko treba na izbore da izađe, ko ne treba, ko će da izađe u sledećem izbornom turnusu itd.

Podsetiću vas da je SRS od 2016. godine stalno naglašavala kako treba Poslovnik o radu Narodne skupštine da se promeni, kako je to Poslovnik koji favorizuje vlast, a koji diskriminiše, na neki način opoziciju, kako bi to trebalo, ukoliko je nekome zaista stalo do situacije, odnosno atmosfere u u Narodnoj skupštini, treba da bude interes svih poslanika, a pre svega vlasti da se tako nešto promeni.

Pa smo onda imali sedamdeset i nešto tačaka dnevnog reda zajedno sa budžetom, odnosno Zakonom o budžetu na dnevnom redu pre godinu i po dana. Imali smo hiljade amandmana koje su podneli poslanici vlasti, a za njih posle toga nisu glasali. Šta sve mi ovde nismo imali.

Mi smo upozoravali kako je to loše za parlamentarizam, za parlamentarni život u Srbiji, za demokratiju u Srbiji. Ne, nama se odgovaralo - vi kada pobedite na izborima onda vi sprovodite tu vašu demokratiju i taj parlamentarizam, pustite vi nas, za nas je glasalo toliko i toliko ljudi.

U međuvremenu stigao je izveštaj Evropske komisije o Srbiji gde je naglašeno stanje u Narodnoj skupštini i onda su se svi poslanici vlasti utrkivali ko će to više da pohvali, ko će više da se potrudi da to primeni i ko će da bude servilniji prema diktatima iz inostranstva, što je na neki način vrlo ponižavajuće za Republiku Srbiju, za Narodnu skupštinu koja je najviša politička institucija u Srbiji.

Tako smo imali i favorizovanje od strane vlasti određenih narodnih poslanika, pa smo videli da Poslovnik nije isti za sve, pa smo videli da kada npr. SRS i 22 poslanika koja čine njenu poslaničku grupu u Skupštini Srbije, zajedno sa više od 100.000 građana Srbije podnese neki predlog zakona sa 100.000 potpisa građana Srbije, kao što je Predlog zakona koji je podnela SRS o izvršnom postupku i obezbeđenju kojim je predviđeno da se u Srbiji ukinu javni izvršitelji, to ne može da dođe na dnevni red već više od šest meseci u Narodnoj skupštini, iako smo mi poštovali Poslovnik, predali taj predlog zakona 15 dana pre redovnog zasedanja i redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine prošle godine, ali to izgleda nije važno.

Videli smo da Nenad Čanak i nekoliko poslanika te poslaničke grupe, njih nema više od šest, sedam, oni predlože neki predlog zakona koji dovodi u pitanje, odnosno razgovara se o statusu Vojvodine i pitanjima vezanim za AP Vojvodinu, to ekspresno dolazi po hitnom postupku na dnevni red, jer je to onda sa tačke gledišta vladajuće većine u Skupštini Srbije odgovaralo da se neko busa u patriotske grudi i da se suprotstavlja Nenadu Čanku u Skupštini Srbije.

Gordana Čomić, to je član stranke koja je pokrala Srbiju, „žuto preduzeće“, pljačkaške privatizacije, zbog njih se otcepila Crna Gora, zbog njih je Kosovo proglasila nezavisnost. Oni su otpustili 300.000, 400.000, 500.000 radnika, uništili su Srbiju, zavili su Srbiju u crno. Samo im je cilj da se vrate na vlast i da pljačkaju.

Otprilike, tako se ophode, odnosno ophodili su se predstavnici vlasti prema Gordani Čomić i njenim kolegama iz DS. Ona podnese Predlog za izmenu zakona o lokalnim izborima i o izbornom procesu, odnosno zastupljenosti na listama manje zastupljenog pola i promeni tih kvota. Odjednom je ona jedan od najviših političkih autoriteta u Srbiji, odjednom je ona majka demokratije, odjednom je ona uvažena gospođa Čomić, nema više „žutog preduzeća“, nema više Đilasa, nema više pljačke, nema više koliko je ko miliona ukrao, već je ona otprilike najvažnija osoba u Skupštini. Da li je to diskriminišuće od strane vlasti, odnosno vladajuće većine u Skupštini Srbije.

Dakle, u redu je da se ne poštuju 22 poslanika SRS, da se o njihovim predlozima ne razgovara, da se uvredi na brutalan način više od 100 hiljada građana Srbije, koje je jasno izrazilo svoj stav o ukidanju javnih izvršitelja, a mi tu peticiju podneli, ali Gordana Čomić je prioritet svih prioriteta da se o njenim predlozima razgovara.

Tako i danas, dame i gospodo narodni poslanici, vi sve više i više srljate i danas je na delu nemoguća jedna situacija koja je zaista nenormalna, a to je da će na predlog nepostojeće stranke, na predlog stranke koja se nije kandidovala na izborima, koja je nastala tako što su određeni ljudi koji su izabrani sa liste Saša Radulović – Dosta je bilo, ukrali mandate, formirali neku stranku i sada su oni neka stranka, oni se sad za nešto zalažu, oni nešto predlažu, njihovo mišljenje je takvo i takvo, nikakvog legitimiteta nemaju, jer za njih niko nije glasao.

Sada treba takvoj nekoj organizaciji koja je nastala tako što su ljudi jednim nečasnim postupkom, dakle krađom mandata, to je krađa kao bilo koja druga i sada treba tim ljudima dozvoliti da oni predlažu članove RIK.

Da li je to po evropskom standardu? Dakle, ukradu se mandati, formira se neka druga stranka, to je u interesu vlasti u Srbiji i sada oni mogu da predlažu i članove RIK. To je nenormalno, za tu stranku nikad niko nije glasao, za tu stranku ni 90% građana Srbije nikad nije ni čulo, iako se veoma mnogo forsira od strane medija koji podržavaju Vladu Srbiji.

Dakle, ta stranka ne postoji. Vi na taj način legitimizujete krađu mandata, nečasne stvari i nemoral ukoliko im sada dajete, pošto ste im podelili mesta u odborima, podelili ste im i mesta u delegacijama Narodne skupštine, sada na vrh svega toga treba da bude i član RIK koga predlaže stranka kradenih mandata.

Mi smo mnogo govorili o izbornim uslovima i izbornom procesu u Srbiji i kada se cenzus smanjivao za republičke izbore i za lokalne izbore i pre toga kada su donošeni neki zakoni u Narodnoj skupštini koji se tiču izbornih kampanja i učešća na izborima, to je bila glavna tema, a niko se nije setio da razgovara, odnosno da predloži nešto što je najveći problem u našem parlamentarnom i političkom životu, a to je da kada neki narodni poslanik koji je po proporcijalnom sistemu izabran sa liste jedne političke stranke, kada odluči da tu stranku napusti i pređe u drugu stranku sa sobom u miraz toj drugoj stranci podnese i svoj poslanički mandat.

Ja shvatam bliskost koju ima vladajuća većina i najveća stranka koja tu većinu čini prema krađi mandata, budući da je to u fundamentu, odnosno temelju njenog postojanja, i da je tako u stvari nastala, ali to je nešto što je jedan od velikih problema, ako ne i najveći, i o kojem bi trebalo prvo da se razgovara, za onoga kome je na umu poboljšavanje izbornih uslova i demokratije u Srbiji. To je osnovni problem, što se to promoviše, što se to afirmiše na ovaj način.

Šta god ja mislio o Saši Raduloviću, a ne mislim o njemu ništa dobro, neki broj ljudi u Srbiji je za njega glasao, odnosno za stranku koju on predvodi. Možda su ti ljudi bili u zabludi, možda neće više nikada glasati, možda su se prevarili, ali to ne daje za pravo nekima da kradu mandate i da se pretvaraju da su u stvari oni uvaženi narodni poslanici pa sad oni sa nekim legitimitetom nastupaju, nešto predlažu i za nešto se zalažu. To je ludilo. To je šizofrenija.

Imali smo mi mnogo problema. Imali smo situaciju da direktnim mešanjem američke ambasade u Beogradu i obilaskom nekih izbornih štabova od strane američkog ambasadora 2016. godine, a zaključno sa tim i Republičke izborne komisije, veoma jakim uticajem američke ambasade neke liste prebace cenzus, iako nisu imale dovoljno glasova za prelazak cenzusa 2016. godine. To su liste DSS - Dveri i lista Čeda-Boris-Čanak, odnosno koalicija Liberalno-demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i te Tadićeve stranke koja ne znam ni kako se zove. To je po direktnim mešanjem američke ambasade.

U lancu ishrane na političkoj sceni u Srbiji, na prvom mestu su građani Srbije i njihova izborna volja, i iznad njih po jačini je Srpska napredna stranka, a onaj ko je u hijerarhiji najviši, to je američka ambasada u Beogradu. To smo mi mogli da vidimo ovih prethodnih četiri godine. To je tako.

Dakle, nema iskrenog zalaganja za poboljšanje izbornih uslova, nema iskrenog zalaganja za demokratičnost u Srbiji i u parlamentu Srbije, sve dok se ispunjavaju samo diktati iz inostranstva i sve dok mi imamo ozakonjeni nemoral i krađu mandata u Skupštini.

Sad treba ta stranka nekad da izađe na izbore, koja ne postoji i poslanička grupa se sastoji od ljudi za koje niko u Srbiji ne zna, niko nikada za njih nije glasao, koji su se međusobno prvi put sreli i upoznali kada se održavala konstitutivna sednica ovog Jedanaestog saziva Narodne skupštine. A najbolje su poznati kao prateći vokali Saši Raduloviću kada on ima performans kada svira gitaru. To su ti ljudi koje vi danas legitimizujete, još jednom i to na ovaj način.

Pokazujete na neki način i ideološku bliskost sa svima njima. Vi ste pohrlili da ispunjavate što je pre moguće te diktate iz inostranstva, pa menjate članove REM-a, predlažete neke druge na kvoti Narodne skupštine. Bilo je predloženo na Odboru za kulturu četiri kandidata. Vladajuća većina, dakle, Srpska napredna stranka, je glasala da u uži izbor prvo uđu kandidati koje je predložila Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića i drugi kandidat kojeg je predložila, tzv. Stranka moderne Srbije, stranka ukradenih mandata, koja nije nikad učestvovala na izborima. A onda, sa obe ruke su poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije glasali za Juditu Popović, koja je nekada bila narodni poslanik, a to je žena, setimo se, koja se zalaže za nezavisnost Kosova, koja se zalaže za NATO integracije, koja otvoreno govori da su Srbi sami krivi za bombardovanje, koja govori o krivici srpskog naroda za navodni genocid u Srebrenici.

Posebno je zanimljivo i za poslanike Socijalističke partije Srbije, koja takođe čini vladajuću većinu, što su takođe i oni glasali za njen izbor, a ta osoba je kada je ubijen Slobodan Milošević u Hagu slavila i seirila po Kalemegdanu puštajući balone.

Međutim, situacija se menja, Evropska unija, Evropski parlament i američka ambasada je najvažnija, njihov diktat mora da se ispunjava i onda se traže partneri po ideološkoj bliskosti. Po prvi put u istoriji popunjavanjem mesta u REM-u desila se koalicija na republičkom nivou između Srpske napredne stranke i Liberalno-demokratske partije. Do sad je to bilo poznato na lokalnom nivou, LDP je doveo SNS na vlast na Vračaru, kada je sa njima napravio koaliciju, u beogradskoj opštini Vračar, ali, evo, sada i član REM-a pripada LDP-u zahvaljujući naprednjačkim glasovima u Skupštini Srbije.

Dakle, to je trenutno naša tužna situacija na političkoj sceni. Na toj sceni su oni koji predstavljaju vlast u Srbiji samo puki izvršioci diktata iz inostranstva, kao i sa REM-om, kao i sa RIK-om, kao i sa zakonodavnom procedurom, odnosno predlozima zakona koji treba da dođu na dnevni red.

Možemo da razgovaramo u Skupštini o onome što je u interesu Evropske unije i Evropskog parlamenta, a kada 100 hiljada građana Republike Srbije nešto potpiše, a u ovom konkretnom slučaju predlog SRS o novom zakonu kojim se ukidaju javni izvršitelji, to ne može nikad da se pojavi u Narodnoj skupštini. Jer, što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu. To je ono za šta se vi zalažete i to je ono kakva je vaša politika - najbliža stavovima Liberalno-demokratske partije, najbliža krađi mandata.

Jedina razlika između vlasti u Srbiji i prozapadne opozicije u Srbiji jeste nadmetanje ko će brže, uspešnije, praktičnije da ispunjava diktate koji dolaze iz Brisela i Vašingtona. To smo videli u poslednjih 20 godina, prvo demokrate do 2012. godine, a onda naprednjaci od 2012. na ovamo.

Nema iskrenosti i nema zabrinutosti za demokratiju u Srbiji, ima samo servilnosti prema stranim ambasadama, ima samo postupanja po pritiscima i diktatima iz inostranstva.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti su se pojavile informacije da ovaj deo jugoistočne Evrope očekuje novi talas migracija sa Bliskog Istoka i još nekih zemalja. Dakle, već smo videli izveštaje o događanjima sa Grčko-Turske granice, pa u skladu sa tim bi bilo odgovorno i tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije šta je učinila povodom tog pitanja, šta je strategija Srbije za bavljenje migrantskim pitanjima?

Mi smo imali negativna iskustva baš iz razloga što nismo bili pripremljeni i 2015. godine kada je taj talas migranata bio u zenitu, ali sada kako čujemo, kako možemo da vidimo izveštaje i domaćih medija i stranih medija, očekuje se novi talas migracije. Veoma se malo govori o tom pitanju. Svedoci smo da stižu informacije do javnosti o velikom broju pre svega krivičnih dela koje migranti čine u mestima u Srbiji, ali i atmosfere straha koja se pojavila u Srbiji gde su prisutni migranti, ali pre svega zato što nema jasne politike i jasnog stava Vlade Republike Srbije. Ima, naravno, i mnogo netačnih informacija, ima i mnogo izmišljotina, ali nema konkretnog predloga šta uraditi po tom pitanju.

Mi smo već i 2015. i 2016. godine predlagali da se po tom pitanju Republike Srbija ugleda na Mađarsku i da pokuša da taj problem reši po mađarskom primeru. Mi nismo ni ksenofobi ni rasisti ni izolacionisti, mi samo treba da odgovorno postupimo i da tražimo kontrolu ulaska u zemlju, da ne bismo posle imali razne probleme. U mnogim lokalnim samoupravama i na severu Vojvodine i kroz celu Srbiju imali smo situacije i krivičnih dela i tenzija i mnogo incidenata i problema, a nema nikakve politike i nema nikakvih stavova od strane Vlade Srbije.

Dakle, mi kao progonjeni, kao izdani narod imali smo u istoriji situacije kada smo se suočavali sa mnogo progonjenih Srba iz Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije. Vlada Srbije do kraja nije uspela da pomogne tim ljudima ni za ovih 20 godina. Ne treba da postupimo nehumano, ali treba da postupimo odgovorno i treba da kontrolišemo priliv migracija u našu zemlju.

Nismo mogli da čujemo konkretne predloge od vlasti. Videli smo razne predloge koji su bili van pameti, u smislu poklanjanja nekih napuštenih kuća po selima, takvi predlozi su dolazili iz redova vlasti, tim migrantima koji dolaze iz Srednje Azije i sa Bliskog Istoka, ali konkretnog stava nema.

Smatramo da je pogotovo u poslednjih pet godina taj priliv intenziviran i da moramo po tom pitanju odgovorno da postupimo. Dakle, kakvi su bezbednosni rizici, šta se zaista dešava, otkloniti te izmišljotine i sumnje, ukoliko je tih incidenata bilo, a ukoliko je stvarno bilo incidenata i krivičnih dela, onda postupiti po tim delima, onako kako se postupa po učiniocima krivičnih dela.

Dakle, odgovornost i kontrola zaštite državnih granica, po ugledu na Mađarsku, po ugledu na Grčku, jer na njihovim primerima možemo da vidimo kako se država odgovorno postavila prema nekontrolisanom prilivu migracija u svoju zemlju. Tako nešto treba da uradi i Srbija, kako bi se zaštitila, kako bi situacija sa migrantskom krizom bila predvidiva i kako bi postupila najbolje po svoje građane.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija je prodala „Komercijalnu banku“. Država Srbija je prodala jedinu ozbiljnu preostalu banku u Srbiji koja je bila pod kontrolom države Srbije.

Iako smo čuli, ne samo od ekonomista, već i od guvernera NBS da to nije u najboljem interesu Srbije i da država može da upravlja tom bankom i da dobro posluje, država Srbija je nekako, na brzinu čini se, prodala „Komercijalnu banku“, i to, ni manje ni više, nego „Novoj Ljubljanskoj banci“.

Dakle, svesno se država Srbija odrekla jednog ozbiljnog dela monetarnog suvereniteta i nastavila i zadala ozbiljan udarac, uopšte, suverenitetu svojih građana.

Dakle, pod preporukama MMF-a, ovih što nam kažu da smo najbolji na svetu, da smo najbolji u regionu, da smo najbolji u istoriji, nejasno je da li neko u Vladi Republike Srbije misli da oni svi to rade u interesu građana Srbije ili iz svojih sopstvenih interesa.

Sa tim u vezi bih uputio pitanje Vladi Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i gospodinu Siniši Malom – gde je konkretan interes Srbije da proda „Komercijalnu banku“? Dakle, banku koja posluje sa profitom, banku u koju građani Srbije imaju poverenje baš zato što je državna i to za čini se neki mali novac, odnosno manji, koliko ta banka zaista vredi, i to „Novoj Ljubljanskoj banci“, banci koja je naslednik, odnosno sledbenik „Ljubljanske banke“ koja je već zadala mnogo problema građanima Srbije i bilo je mnogo problema sa starom deviznom štednjom, odnosno ta banka je opljačkala građane Srbije.

Umesto da se, što bi jedna slobodna, suverena i odgovorna država uradila, sa strane NBS, stavila blokada na jedan takav ugovor, odnosno transakciju, gde bi se „Nova Ljubljanska banka“ ocenila kao nelikvidna i kao sumnjiva i automatski odstranila iz te ponude, država Srbija je „Komercijalnu banku“ prodala i time zaokružila monopol stranih banaka na domaćem tržištu. Mi danas osim „Poštanske štedionice“ nemamo ni jednu ozbiljniju banku u Srbiji, a svakako „Poštanska štedionica“ nije mogla da se poredi ni sa brojem korisnika, ni sa kapitalom sa „Komercijalnom bankom“.

Zašto smo mi apsolutno dali strancima monopol na bankarsko tržište u Srbiji? Gde je tu naš konkretni interes? Šta će oni to nama dobro doneti? Da li shvatate da svaka država u Evropi, ozbiljna država ima veliki udeo na domaćem tržištu, od te Nemačke na koju se mi pozivamo, gde je više od 30%, do nekih manjih zemalja?

Ono što je dozvoljeno Jupiteru, to nije dozvoljeno i volu, pa tako ono što je u redu za neke zapadne države, to ne može da bude slučaj sa Srbijom, jer Srbija treba da bude u kolonijalnom ili polukolonijalnom položaju i ne sme da ima domaću banku, a kao i sve ono što se kritikuje od strane SNS, pljačkaške privatizacije i slično iz vremena posle 5. oktobra, tako se i nastavilo, čini se baš na primeru „Komercijalne banke“, da se sistematski uništavaju javna dobra, javna preduzeća kako bi se na kraju prodali ispod cene i na taj način se stekao utisak da država u stvari nije mogla to da kontroliše.

Dakle, pozivam nadležne organe, odnosno NBS da ne dozvoli da do ovoga dođe i da država Srbija, odnosno Vlada ponovo razmisli o ovoj prodaji i da zadrži najveću banku, „Komercijalnu banku“ u svom vlasništvu.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo najave predsednika Republike da će posle sledećih izbora, ukoliko SNS bude opet stranka koja će formirati Vladu, imati parlamentarnu većinu u Skupštini Srbije, da će otprilike 90% ljudi koji sada zauzimaju ključna mesta, koji su ministri, državni sekretari, direktori javnih preduzeća, biti smenjeni, jer predsednik Republike nije zadovoljan njihovim radom. Takođe, govorilo se i o tome da će biti provetravanje što se tiče izborne liste SNS, da će se sad tu naći neki novi i naglašavam njegove reči – nekompromitovani ljudi, a onda isto tako poruka da će to isto važiti za lokal, da će biti smenjeni i predsednici opština, direktori javnih komunalnih preduzeća, članovi gradskih uprava itd.

Sada se nameće jedno logično pitanje – ukoliko od samog vrha vlasti dolazi poruka da će biti više od 50% tj. 70% promena, personalnih, u Vladi i na lokalnom nivou, što se tiče predsednika opština, da li je to priznanje i kontradiktorno sa onim što se svaki dan može čuti od Vlade Republike Srbije da u stvari tih rezultata nema? Ukoliko neka vlada dobro radi, ukoliko je neki predsednik opštine posvećen boljitku te opštine i radi u njenom interesu, zašto bi on bio smenjen ?

Dakle, ovo izgleda kao indirektno priznanje kako u stvari SNS nije ispunila ono čime se hvali, ono što je pompezno najavljivala, obećanja sa kojima je bila u kampanji prošli put i iz tog razloga smo sada krenuli, tj. oni su krenuli, u nova obećanja. Biće smenjeni lokalni funkcioneri, ministri itd.

Dakle, ne stoji ta priča zajedno sa porukama koje se mogu čuti iz Vlade Republike Srbije o nikad boljim uspesima u svim resorima, najboljim u istoriji i prvi put u istoriji itd.

Drugo, predsednik Republike je takođe rekao, pa bih želeo da postavim pitanje uvaženoj gospođi Gojković, kako je cilj onih izbornih promena tj. zakona koji su se promenili nedavno da se politički život vrati u parlament, parlament treba da bude centar političkog života, ključne odluke da se tu donose, pluralizam mišljenja itd.

Zanima me u tom svetlu - kako je onda moguće imajući u vidu ignorisanje poruka SRS već četiri godine, prvo što se tiče novog Poslovnika, prakse, rada Narodne skupštine, mi smo prvi bili za to da se to promeni, to je promenjeno tek kada su stigli diktati iz inostranstva da tako više ne može, ali me zanima ukoliko se politički život vraća u parlament, kako je onda moguće da mi i dalje na dnevnom redu Narodne skupštine nemamo Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju koji je predložila poslanička grupa SRS zajedno sa još više od 100.000 potpisa građana Srbije, dakle Predlog zakona kojim se ukidaju javni izvršitelji, izvršenje vraća u sudove?

Ukoliko je centar političkog života parlament, ukoliko politički život treba da se vodi u parlamentu, po rečima predsednika Republike, ja ne vidim ni jedan razlog da se ne nađe ovaj naš Predlog zakona u Narodnoj skupštini. Mi smo to podneli još u septembru. Apsolutno nema odgovora, a imali smo prilike da vidimo u Narodnoj skupštini i predloge koji su svesrdno podržani od strane vladajuće većine koje je podnela Gordana Čomić, pa i predloge zakona koje je podneo Nenad Čanak, a ovo koje je po našem mišljenju ključno pitanje, pitanje ukidanja jednom i za sva vremena javnih izvršitelja u Republici Srbiji, i dalje nije na dnevnom redu.

Dakle, pokažite malo na delima ono što često govorite da vidimo da li vi u stvari nešto ispunjavate od onoga što govorite ili vam sve to služi u marketinške svrhe.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Gradska Opština Zemun Opština mesečno 82000.00 RSD 17.06.2016 -