ALEKSANDAR (VOJISLAV) ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj rođen je 1993. godine.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

21. septembra 2017. godine potvrđen mu je prvi poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 306
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana i 18 sati

Poštovani gospodine Šešelj, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 18 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je već upozoravala na negativne posledice uključivanja Srbije u tzv. „mini Šengen“ ili Balkansku uniju. Mi smatramo da takva vrsta udruživanja i integracije nije u srpskom nacionalnom interesu, već je Srbija, da bi možda dobila neki poen od strane EU ili jednog dela međunarodne zajednice pristala na tako nešto.

Dakle, nismo imali nikakav plan o tome, nije bilo nikakvih najava, u Skupštini se o tome nije razgovaralo, već je kao grom iz vedra neba, krenulo to otkrovenje kako je naša najveća šansa za uspeh u uniji sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Mi smo upozoravali na nešto što možemo da vidimo od ove vesti koja je bila prisutna juče, dakle, da na taj način Srbija će implicitno priznati nezavisnost Kosova, budući da su to stavovi i nekih evropskih diplomata, ali i zvaničnih vlasti u Makedoniji i Albaniji.

Podsetiću vas i Albanija i Makedonija su priznale nezavisnost Kosova, a sada vidimo da sve u sklopu toga imamo i da ćemo imati direktnu avio-liniju između Beograda i Prištine.

Pa bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – kako su to identifikovali kao interes građana Srbije, a pre svega toga, najave da neće biti nastavka dijaloga o statusu Kosova, ili o KiM sa predstavnicima kosovskih Albanaca, dok oni ne ukinu takse od 100% na robu iz centralne Srbije ili BiH? Taj stav Republike Srbije je izgleda zaboravljen.

Nećemo da nastavimo dijalog dok oni ne ukinu takse, ali zato ćemo da ispunimo sve što oni od nas traže, između ostalog i uspostavljanje direktne avio-linije Bograd – Priština.

Mi smo već rekli da za srpski narod nije u najboljem interesu udruživanje u tzv. „mini Šengen“, već to, isključivo odgovara Albaniji. Ne može da bude naša šansa za neki veliki izvoz ili tržište za neke naše kompanije u Albaniji, niti to može da bude poželjna turistička destinacija za građane Srbije, ne zato što mi mislimo samo po sebi zbog Albanije, nego zato što su to generalno i stavovi građana Srbije, a i politika Albanije jeste da ne prihvata ništa iz Srbije.

Pojaviće nam se momenat kada će za istim stolom, kao i Makedonija, Albanija i Srbija da sedi republika Kosovo, tzv. koju će predstavljati Aljbin Kurti, a ne Marko Đurić ili neko iz Vlade Republike Srbije.

Dakle, mislimo da je to jedan spoljno politički promašaj koji mi treba da napustimo, da se u to dalje ne udubljujemo i da prekinemo sa praksom ispunjavanja svega što se od nas traži kad je u pitanju saradnja sa EU mi već znamo da od EU nema ništa, da je Balksanska unija ili „mali Šengen“ naša jedina perspektiva, perspektiva da budemo periferija EU. Da li mislimo da je to dobro po nas? Mi mislimo da nije i o tom pitanju treba što hitnije da se raspravlja.

Sa druge strane, već mesec dana je prošlo od kad je anticivilizacijski i anti-ustavni Zakon o slobodi veroispovesti usvojen u crnogorskom parlamentu u pola noći, uz hapšenje grupe, pre svega, srpskih poslanika opozicije u crnogorskom parlamentu, uz velike proteste i nasilja gde su čak fizički nasrtali na neke episkope SPC, velili broj građana Crne Gore i srpske nacionalnosti ali i drugih protestuje u Crnoj Gori zbog toga, ne samo zbog napada na srpski nacionalni identitet i pokušaja otimanja SPC, već i zbog kršenja prava svojine, zbog neprikosnovenosti svojine, zbog sekularnosti države odvajaju se države i crkve i svega ostalog što je sada aktuelno u Crnoj Gori, Vlada Republike Srbije treba da inicira hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i na svaki mogući način da zaštiti Srbe, srpski narod i SPC u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije nam često kultura tema, niti je preokupacija bilo koje vlasti od 2000. godine i propušteno je da se uoči jedna pojava koja je od 5. oktobra, a traje i dan danas, da su predstavnici takozvanih nevladinih organizacija u oblasti kulture postali glavni moralni autoriteti, pa tako i teme koje oni forsiraju.

Mi smo raspravljali i o budžetu u prethodnoj godini i videli smo da za finansiranje takozvanih nevladinih organizacija se izdvaja nešto više od 10 milijardi dinara. Naravno u tu cifru ulaze i finansiranje SPC i Crvenog Krsta i sve ostalo. Ali, značajna suma po većem broju osnova se odvaja i za one nevladine organizacije koje pod firmom zaštite ljudskih prava u stvari sprovode propagandu i zastupaju jednu antisrpsku politiku, a i antisrpsku ideologiju.

Videli smo koje su njihove glavne i dominantne teme. Dakle, Srbi su izvršili niz ratnih zločina na KiM, etničko čišćenje i onda je po tome potpuno normalno da je danas republika Kosovo je jedna nezavisna država, kojoj otprilike samo što Srbija ne treba da plati ratnu odštetu. Naravno, ti zli zločinački Srbi su sami krivi zbog svega toga, zato što su bili bombardovani. Bili su bombardovani malo koliko su trebali i to je sasvim srpska odgovornost.

Naravno, to što je Republika Srbija tj. srpski narod, Republika Srpska počinila genocid u Srebrenici je nešto što je eminentno srpskom biću, jer je ono u prirodi zločinačko i to je nešto što je moglo da se očekuje.

To su teme koje nam serviraju već punih 20 godina, predstavnici, takozvanih ljudsko-pravačkih nevladinih organizacija, „Fond za humanitarno pravo“, „Fond za otvoreno društvo“, „Jukom“, „Helsinški odbor“, „Građanske inicijative“, „Kuća ljudskih prava“ i svi ostali.

Oni su finansirani naravno i iz inostranstva i tu nije ništa čudno. Ali zabrinjava kada su oni takođe finansirani i od strane Vlade Republike Srbije, tj. od strane Republike Srbije. Na konkursima koje raspisuje Kancelarija za ljudska i manjinska prava odvojeno 300 miliona dinara koje samo ovakve nevladine organizacije mogu samo da se prijave. To je nešto što zabrinjava.

Dakle, to su njihove dominantne teme. Mi smo imali negde i zvaničnu državnu politiku koja je finansirala takve projekte na primer u kinematografiji, pa je finansiran od strane Vlade Republike Srbije jedan antisrpski film „Turneja“, ukoliko znate o čemu se radi, pa takođe i zbog političkih preferencija prethodna vlast je finansirala jedan antisrpski film „Parada“ Srđana Dragojevića, koji je bio u tom momentu poslanik vladajuće većine, ispred SPS i još mnoge druge stvari.

Nije se shvatala uloga kulture u našem društvu na najbolji mogući način, pogotovo ne osnaživanje i očuvanje nacionalne kulture. Mi smo došli u situaciju posle 20 godina od 5. oktobra neki u većoj, neki u manjoj meri, da su nama glavne kulturne distance i glavni moralni autoriteti „Peščanik“ i „Beton“ i sve ono što oni rade i objavljuju čime se bave je kultura, a kada se govori na primer o Matici srpskoj, Srpskoj književnoj zadruzi ili nekim drugim nacionalnim projektima kojih ima ne u velikom broju, ali ih ima, to je onda nešto što podseća na takozvanu veliku srpsku agresiju, na zločinačku prošlost i tako dalje.

Čak su nam se pojavili neki termini u kulturi koji samo se time i bave, potpuno izmišljeni baš zbog delovanja nevladinih organizacija. Čak negde i na nekim fakultetima imamo takve predmete kao što su „Tranziciona pravda“, da se tu rezimira srpska zločinačka uloga o raspadu Jugoslavije i da se opravda isporučivanje Srba u Haški tribunal, ali i delovanje Haškog tribunala, kultura sećanja koja ima za cilj promovisanje navodnog genocida u Srebrenici itd. To je danas prisutno na fakultetima.

Juče smo razgovarali o izdavačkoj delatnosti na polju udžbenika. Imali smo priliku da vidimo mnogo skandala na tom polju. Poslednji od njih je bio kada je u jednom od tih udžbenika, u pitanju je Istorija za sedmi razred osnovne škole, „Danak u krvi“, otimanje dece iz porobljenih naroda i porobljenih porodica kako bi posle služili kao vojnici u Osmanskoj carstvu bio u stvari predstavljen kao prilika za napredovanje u hijerarhiji turske imperije.

Pre toga imali smo i mnogo skandala sa nekim izmišljenim mapama, istorijskim falsifikatima koji su prikazivali nekakvu hrvatsku državu u vreme kada ona nije ni postojala.

Zašto Vlada Republike Srbije ne spreči takve stvari? To može vrlo lako da uradi. Imamo Zavod za izdavanje udžbenika, imamo „Službeni glasnik“, a i dalje su najpopularniji i najzastupljeniji udžbenici pre svega iz Istorije od izdavača u vlasništvu „Školske knjige“ iz Zagreba, finansijera HDZ, to su izdavačke kuće „Klet“, „Logos“, „Bigz“ i neki drugi i posle možemo takve stvari za zateknemo.

Čini se da Vlada Republike Srbije ne ulaže nikakve napore, čak ni da pročita neko te udžbenike pre nego što se oni pojave u školama, a nastavnici su slobodni da sami određuju ko će kakve udžbenike da koristi. Mi smatramo da udžbenici iz Istorije i Srpskog jezika ne smeju da budu stvar tržišta. To mora da bude nešto što je pod kontrolom države, da se onda više takve stvari ne bi dešavale. To bi jedna odgovorna vlast uradila, a ne zbog nekih profita da posle zateknemo tako nešto i reagujemo tek kada problem nastane, tek kada se takav skandal desi. Nismo videli da se po tom pitanju nešto pozitivno promenilo.

Čuli smo više puta pitanje UNESK-a, zaštite naših kulturnih dobara, pre svega naše kulturne baštine na KiM. Vlada Republike Srbije se veoma angažovala da tzv. republika Kosovo ne postane član UNESK-a i ostvarila je izvesne uspehe na tom putu. U dva navrata Kosovo nije postolo član UNESK-a.

Sa druge strane, to je rešavanje problema samo na kratak rok, budući da ukoliko nastavimo putem evropskih integracija, za Srbiju će biti potrebno potpisivanje pravno obavezujućih sporazuma sa tzv. republikom Kosovo, koje između ostalog ima za cilj da spreči blokiranje jedni drugih u članstvo u međunarodnim organizacijama. Tu se misli i članstvo u UN kao zaokruživanje državnosti Kosova, a kada Kosovo i ukoliko postane član UN, više neće biti važno i neće biti glasanja u UNESKU, zato što će Kosovo pa automatizmu postati član UNESK-a. Tako da je ova Vlada negde kontradiktorna sama sebi, što se tiče te politike.

Mi takođe imamo jednu opasnu situaciju danas koja može da služi kao napomena šta može da se desi na Kosovu. To se dešava danas u Crnoj Gori. Dakle, jedna antisrpska vlast u Crnoj Gori, konverticka, čija se politika sastoji isključivo od antisrpske i antiruske histerije donela je Zakon o slobodi veroispovesti koji ima za cilj da konfiskuje imovinu SPC, uključujući i sakralne objekte nekim besmislenim normama, koja negira neprikosnovenost privatne svojine, odvojenost države od crkve, sve što je kodifikovano u Ustavu Crne Gore, a od Vlade Republike Srbije nismo čuli reakcije ili reakcije koje smo čuli su bile izuzetno mlake, a onda naravno uz ograđivanje kako je to mešanje u unutrašnje stvari druge države.

To je nešto što može da nam se desi slično na Kosovu, ukoliko dođe do takvog jednog sporazuma. Tako da očuvanje naše kulturne baštine i nacionalnog identiteta je u koliziji sa spoljnom politikom Republike Srbije, što je deklarativno članstvo Srbije u EU.

Mi smo videli kod finansiranja tih nevladinih organizacija neke njihove performanse u Beogradu. Mi smo videli da oni promovišu vrlo često, skupove na tu temu prave o tzv. genocidu u Srebrenici, o nekoj velikosrpskoj agresiji na Vukovar, a videli smo i onda nekoliko godina za redom, to je omogućila naprednjačka većina i Vlada Republike Srbije u kojoj većinu ima SNS, pre njih se to nije desilo, da se u sred centra Beograda održava festival „Mirdita“, promocija kosovske kulture svake godine, a onda da sramota bude još veća, neki istaknuti predstavnici režima, bivši ministar kulture i gradski odbornici danas u Skupštini grada Beograda su tamo bili prisutni, Tasovac i nakarada, oni su to tamo išli da podrže, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem i još nekima, ne znam sada tačno da nabrojim, a to su ovi sa ovog spiska od 88 istaknutih ličnosti.

Dakle, promocija kosovske kulture u centru Beograda, a to je na indirektan način finansirano od strane Vlade Republike Srbije, upravo kroz finansiranje tih nevladinih organizacija koje postaje i novac troše za te namene. Da li je to normalno i da li je to staranje o očuvanju našeg nacionalnog identiteta, svake godine?

Naravno, finansiranje i očuvanje Matice srpske i Srpske književne zadruge je nekoliko puta manje nego što je finansiranje nevladinih organizacija, ovih ljudsko pravaških. Dakle, ukoliko se mi staramo o očuvanju našeg nacionalnog identiteta valjda to treba da bude prioritet broj jedan.

Imali smo priliku da vidimo i histeriju kada je jedan istaknuti pisac svetskog ranga, Petar Hanke dobio Nobelovu nagradu za književnost. Mogli smo da vidimo histeriju baš tih predstavnika nevladinog sektora, kako je to nagrada za genocid, za zločin, za podršku zločinu, samo zato što je Hanke jedan srpski prijatelj koji je podržavao srpski narod u najtežim vremenima i u vreme bombardovanja i srpski narod preko Drine. Mi smo videli histeriju i nekontrolisane i neartikulisane napade zbog svega toga, kao da smo mi dodelili Nobelovu nagradu, a izašli smo sa inicijativom da Vlada Republike Srbije objavi sabrana dela Petra Hankea kao znak zahvalnosti za podršku koju je on našem narodu pružio. Nismo dobili odgovor na to.

Dakle, da li je to zbog straha, jer to nisu nevažni činiocu u našem društvu danas, nevladine organizacije i ukoliko se one kojim slučajem okrenu protiv neke vladajuće stranke, ta vladajuća stranka može da dovede u pitanje svoj opstanak na vlasti.

Videli smo da te iste nevladine organizacije, sve stranke prozapadne opozicije i vladajuće stranke okupljaju za isti sto kada treba da ih nauče, da im objasne kako treba da izgledaju izbori u Srbiji, kako treba da se glasa, šta su izborni uslovi. Automatski prozapadne opozicione stranke i vladajuće stranke zaborave sve razlike i dođu na taj sastanak kada Soroš sazove i nije lako onda sa pozicije vladajuće stranke zameriti se njima.

Još jedna stvar kada već govorimo o arhivu, zašto Vlada Republike Srbije nije ništa preduzela povodom još jedne naše inicijative SRS, a to je osnivanje instituta za proučavanje haških presuda? Dakle, svedoci smo da Haški tribunal stvara nama novu istoriju. Osnovna uloga Haškog tribunala jeste da svu krivicu za krvavi raspad i građanski rat u Jugoslaviji prebaci na srpski narod. To govori i statistika tih presuda i procesi koji su tamo vođeni. Zašto bi mi to prihvatili, političko delovanje jednog ad hok tribunala koji nije ni osnovan u skladu sa pravom i pravdom, zašto mi ne bismo sami istražili sadržaj tih presuda i uopšte delovanje Haškog tribunala? To treba da bude jedan od naših osnovnih ciljeva kako bismo pokazali šta oni o nama misle i kakvo je njihovo delovanje?

To može nekome da se ne svidi, da ugrozi tzv. put evropskih integracija, ali pošto svakako to nije nešto što je izvesno, neće nikom ni smetati niti ćemo mi biti zbog toga nešto sputani.

Ima nešto što svaka ozbiljna država radi, a to je ulaganje u kulturnu politiku. Američki profesor, stručnjak za međunarodne odnose, Džozef Naj je odavno već govorio o terminu „meka moć“. Svaka ozbiljna država treba da ima ozbiljnu kulturnu strategiju, baš zbog tog uticaja da stavlja u fokus najvažnije nacionalne teme, istorijske stvari, a ne da čeka šta će da uradi neko ko je antisrpski nastrojen i posle da to lažno ovde predstavljamo i usvajamo kao kulturu.

„Beton“ i „Peščanik“ nisu kultura, „Egzit“ nije kultura. Zašto bi mi to prihvatili zdravo za gotovo, a ne radili ništa po tom pitanju. Sa druge strane, budući da je to u vašem resoru, kakvo je reagovanje Vlade Republike Srbije na to što RTS vrlo često kada predstavlja mapu Srbije, ne samo u vremenskoj prognozi, već i u informativnom programu, to radi bez teritorije KiM? Kako oni to smeju da rade? Radio televizija Srbije nije privatna televizija, nije televizija iz Luksemburga, nije televizija bilo koja od ovih koja podržava Vlada ili bilo koja druga, to je televizija koja se finansira iz budžeta direktno. Niko ne zna kako ta televizija funkcioniše, a za njih je Srbija bez Kosova sasvim jedna normalna stvar i to se njima toleriše? Kako je to moguće?

Tako da, ukoliko na dugi rok mi želimo da se brinemo o našoj kulturi, našoj kulturnoj baštini i očuvamo naš nacionalni identitet, koji je na svakoj strani ugrožen i od strane susednih država i od strane nevladinih organizacija i međunarodnog faktora, mi treba ovim pitanjima da pristupimo ozbiljnije, ne da to bude sporedna tema koja nikom ne odgovara, ne da slušamo one samozvane stručnjake, eksperte za ova pitanja koji u svemu vide veliko srpsku, genocidnu, agresivnu politiku i ostalo, već treba sami o tome da se staramo i da prekinemo više sa finansiranjem nečega što nije u nacionalnom interesu srpskog naroda.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Naravno da je dobra vest ukoliko dođe zaista do objavljivanja sabranih dela Petera Handkea. To, naravno pokazuje da mi nismo zaboravili na svoje prijatelje koji su nas podržavali u onim trenucima kada je nama bilo najteže.

Osnovna stvar kako bi rešili taj dvodecenijski problem, jeste upravo odvajanje od ovih koji nam ne misle ništa dobro, od stranih agentura koji su ovde veoma prisutni i koji su stavili resor kulture pod svoju šapu već 20 godina. To su predstavnici nevladinih organizacija.

Da li vi mislite da je normalno da Vlada Republike Srbije finansira na bilo koji način nevladine organizacije koje su pri tome svemu još obilnije finansirane iz inostranstva za antisrpsko delovanje, jer posle taj novac koji dobiju od Vlade, oni potroše na Mirditu ili na genocid u Srebrenici. To je nenormalno.

Hajde da mi pustimo da se oni finansiraju kako oni znaju sami, a da novac koji dobijaju od strane Vlade se preusmeri na Maticu srpsku, Srpsku književnu zadrugu i ostale kulturne institucije. To bi bilo negde patriotski i odgovorno. To, što se oni plaćaju, jeste na neki način plaćanje njihovog ćutanja i toga da se oni ne okrenu pred onima koji su ih postavili u Srbiju, fondacija Džordža, Soroša i ostalih, protiv Vlade Republike Srbije i onda ugrozili vladajuću stranku na vlasti. To je jedini razlog koji ja mogu da vidim da se oni iz budžeta plaćaju i ništa drugo.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je već upozoravala na negativne posledice uključivanja Srbije u tzv. „mini Šengen“ ili Balkansku uniju. Mi smatramo da takva vrsta udruživanja i integracije nije u srpskom nacionalnom interesu, već je Srbija, da bi možda dobila neki poen od strane EU ili jednog dela međunarodne zajednice pristala na tako nešto.

Dakle, nismo imali nikakav plan o tome, nije bilo nikakvih najava, u Skupštini se o tome nije razgovaralo, već je kao grom iz vedra neba, krenulo to otkrovenje kako je naša najveća šansa za uspeh u uniji sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Mi smo upozoravali na nešto što možemo da vidimo od ove vesti koja je bila prisutna juče, dakle, da na taj način Srbija će implicitno priznati nezavisnost Kosova, budući da su to stavovi i nekih evropskih diplomata, ali i zvaničnih vlasti u Makedoniji i Albaniji.

Podsetiću vas i Albanija i Makedonija su priznale nezavisnost Kosova, a sada vidimo da sve u sklopu toga imamo i da ćemo imati direktnu avio-liniju između Beograda i Prištine.

Pa bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – kako su to identifikovali kao interes građana Srbije, a pre svega toga, najave da neće biti nastavka dijaloga o statusu Kosova, ili o KiM sa predstavnicima kosovskih Albanaca, dok oni ne ukinu takse od 100% na robu iz centralne Srbije ili BiH? Taj stav Republike Srbije je izgleda zaboravljen.

Nećemo da nastavimo dijalog dok oni ne ukinu takse, ali zato ćemo da ispunimo sve što oni od nas traže, između ostalog i uspostavljanje direktne avio-linije Bograd – Priština.

Mi smo već rekli da za srpski narod nije u najboljem interesu udruživanje u tzv. „mini Šengen“, već to, isključivo odgovara Albaniji. Ne može da bude naša šansa za neki veliki izvoz ili tržište za neke naše kompanije u Albaniji, niti to može da bude poželjna turistička destinacija za građane Srbije, ne zato što mi mislimo samo po sebi zbog Albanije, nego zato što su to generalno i stavovi građana Srbije, a i politika Albanije jeste da ne prihvata ništa iz Srbije.

Pojaviće nam se momenat kada će za istim stolom, kao i Makedonija, Albanija i Srbija da sedi republika Kosovo, tzv. koju će predstavljati Aljbin Kurti, a ne Marko Đurić ili neko iz Vlade Republike Srbije.

Dakle, mislimo da je to jedan spoljno politički promašaj koji mi treba da napustimo, da se u to dalje ne udubljujemo i da prekinemo sa praksom ispunjavanja svega što se od nas traži kad je u pitanju saradnja sa EU mi već znamo da od EU nema ništa, da je Balksanska unija ili „mali Šengen“ naša jedina perspektiva, perspektiva da budemo periferija EU. Da li mislimo da je to dobro po nas? Mi mislimo da nije i o tom pitanju treba što hitnije da se raspravlja.

Sa druge strane, već mesec dana je prošlo od kad je anticivilizacijski i anti-ustavni Zakon o slobodi veroispovesti usvojen u crnogorskom parlamentu u pola noći, uz hapšenje grupe, pre svega, srpskih poslanika opozicije u crnogorskom parlamentu, uz velike proteste i nasilja gde su čak fizički nasrtali na neke episkope SPC, velili broj građana Crne Gore i srpske nacionalnosti ali i drugih protestuje u Crnoj Gori zbog toga, ne samo zbog napada na srpski nacionalni identitet i pokušaja otimanja SPC, već i zbog kršenja prava svojine, zbog neprikosnovenosti svojine, zbog sekularnosti države odvajaju se države i crkve i svega ostalog što je sada aktuelno u Crnoj Gori, Vlada Republike Srbije treba da inicira hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i na svaki mogući način da zaštiti Srbe, srpski narod i SPC u Crnoj Gori.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas na član 1. Ustava Republike Srbije koji kaže – Republika Srbija je država srpskog naroda. To je prva stvar u Ustavu Republike Srbije i u skladu sa time hteo bih da pitam predsednika Republike i da uputim pitanje Vladi Republike Srbije – šta su uradili i šta je reakcija Srbije povodom skandaloznog pokušaja otimanja imovine SPC u Crnoj Gori, koja je trenutno u toku? To nije prvi put da se u Crnoj Gori udara na srpski nacionalni identitet.

Podsetiću vas, jedan od najvećih srpskih izdajnika u istoriji Milo Đukanović je sebi napravio naciju, sebi je napravio jezik i sada pokušava sebi da napravi crkvu i to sve na uštrb srpskog naroda.

Posebno zabrinjava izjava predsednika Republike o nekakvoj autokefalnoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi u ovim danima kada traje to otimanje.

Podsetiću vas da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, Crna Gora je ušla u Severnoatlantski pakt, Crna Gora se ponaša prema Srbima kao prema građanima drugog reda, a i patrijarh Irinej je rekao kako je položaj srpskog naroda danas isti kao što je bio tokom Nezavisne države Hrvatske. Trenutno je takav položaj srpske zajednice u Crnoj Gori i, pored svega toga, još uvek ima, pored svih pritisaka, više od 30% ljudi koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi.

Crna Gora, nažalost, Srbiji nije prijateljska država. Crna Gora radi sve na razgradnji srpskog nacionalnog korpusa i uništavanju i zatiranju srpskog identiteta.

2/1 AL/LŽ 10.25 – 10.35

Oko Srpske pravoslavne crkve, koja je starija od države Crne Gore, srpski narod se okupljao i tokom turskog ropstva, i Srpska pravoslavna crkva je bila homogenizujući faktor koji nam je pomogao da preživimo sve te vekove turskog ropstva i jedan je od elemenata našeg nacionalnog identiteta i zato Vlada Republike Srbije i vlast u Srbiji treba da učine sve kako bi se srpska zajednica u Crnoj Gori zaštitila, a mi nažalost vidimo poteze koji idu u drugom smeru.

U vreme kada se Srpski narod okuplja na Saboru da protestuje u okviru Mitropolije crnogorsko-primorske Aleksandar Vučić je sa Milom Đukanovićem u Tirani. To nije poruka koja je potrebna Srbima u Crnoj Gori, njima treba podrška. Srbi u Crnoj Gori su danas progonjeni, progonjeni su i poslanici crnogorskog parlamenta, ljudima se danas zabranjuje ulazak u Crnu Goru, čak i onima koji su tamo rođeni, javnim ličnostima i intelektualcima iz Srbije, a to sve prolazi bez reakcija.

Srbija treba da zaštiti svoj narod koji živi u Crnoj Gori i to treba da bude prioritet svake vlade u Srbiji, ne samo u Crnoj Gori, nego sve Srbe gde god oni živeli. Na to nas obavezuje Ustav Republike Srbije, najviši akt koji mora da se poštuje, i u skladu sa tim očekujemo da se promeni odnos zvaničnog Beograda prema situaciji u Crnoj Gori.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Upućujem pitanje gospođi Ani Brnabić, gospođi Neli Kuburović, i gospođi Maji Gojković. Dakle, da li ste vi obavešteni da je SRS Skupštini Srbije predala više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja i potpuno novi Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju? To je bilo još 16. septembra. Dakle, prošlo je tri meseca, nema nikakve reakcije. Vi na taj način pokazujete da ne poštujete građane Srbije i njihovu volju jasno izraženu, nego da štitite na svaki mogući način javne izvršitelje.

Dakle, mi smo čuli u prethodnim danima kako ima glasova i u vladajućoj većini koji se ne slažu sa delovanjem javnih izvršitelja, ali kada dođe ovako jedan predlog onda su svi na to nemi.

Od 2011. godine do 2019. godine mi imamo javne izvršitelje i to je pokazalo svojevrsni poraz države Srbije. Znali smo mi da imamo neefikasno pravosuđe, ali ne sme cena efikasnosti tj. efikasnije pravosuđa da bude suspendovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, što možemo svakodnevno da vidimo u delovanju javnih izvršitelja.

Samo u 2017. godini više od 3.700 nekretnina je zaplenjeno od onih najzaduženijih i to su najviše stambene jedinice do 50 kvadrata. Mi smo čuli da su milijardu dinara na ime PDV samo za prvih šest meseci u 2019. godini uplatili javni izvršitelji u budžet, što će nam reći da je njihov obrt bio pet milijardi dinara samo za šest meseci.

Postavlja se pitanje - kada bi to sve bilo u redu, kada ne bi bilo problema u njihovom delovanju, kada oni ne bi išli na to samo da opljačkaju one koji kasne sa dve rate u banci, zašto se država Srbija odrekla tog novca u korist privatnih lica? Javni izvršitelji, njih 217 su obični privatnici koji su uzurpirali ovlašćenja suda, imaju punu podršku MUP-a i apsolutno su se pokazali u svom delovanju za ovih osam godina kao ljudi bez ikakvih moralnih skrupula, čast izuzecima.

Dakle, imali smo razne primere i naplaćivanje dugova i tarifa izvršiteljskih iz invalidskih kolica, isterivanje starih i nemoćnih invalida i samohranih roditelja iz stanova uz pratnju i prisustvo policije. To je danas jedan od velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju, a vi to ne primećujete, čak ignorišete 100 hiljada potpisa koje je SRS prikupila za manje od dva meseca.

Pitanje javnih izvršitelja pokazuje jedan jasan kontinuitet između vlasti DS i SNS, budući da je DS to uvela u Srbiju, naprednjaci su bili protiv toga kada su bili u opoziciji, a kada su došli na vlast podržali su i 2015. godine i ranije ove godine javne izvršitelje i danas im pružaju zaštitu, pa shodno tome onda treba i da se tako izjasne, da preuzmu odgovornost za sve ono što javni izvršitelji u Srbiji rade.

Umesto da smo mi reformisali naše pravosuđe tako da sudski izvršitelji mogu da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaposlimo više u sudove, da im se plata veže za učinak, pa da država Srbija bude garant da niko neće biti opljačkan, mi smo to sve dali privatnicima i sada mislimo koliko imamo manje predmeta po sudovima da je stanje automatski bolje. Nije.

Dakle, teror nad građanima Srbije se vrši u radu tih javnih izvršitelja. O tome mora da se razgovara. Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje i reformisanje pravosuđa i pitanje izvršenja. Mi ne mislimo da treba neko da ne plaća dugove. Svako treba da plati ono što je dužan, ali niko ne sme da bude opljačkan. To država Srbija treba da garantuje.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Gradska Opština Zemun Opština mesečno 82000.00 RSD 17.06.2016 -