ALEKSANDAR (VOJISLAV) ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj rođen je 1993. godine.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

21. septembra 2017. godine potvrđen mu je prvi poslanički mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 84
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 19 dana i 6 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim poslanička pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i gospođi Brnabić, kao predsedniku Vlade.

Nedavno u Beogradu je boravio američki kongresmen Eliot Endžel, koji je inače poznat kao najveći lobista u američkom Kongresu za nezavisnost i promociju tzv. nezavisnog Kosova. Imajući u vidu da su ga gospođa Brnabić i gospodin Vučić u Beogradu predstavili kao našeg partnera i prijatelja našeg naroda i države, a imajući u vidu i da znamo da se stav gospodina Endžela nije promenio prema Srbiji i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, ja bih iz toga mogao samo da zaključim da postoji neko slaganje, tj. razumevanje oko stavova Vlade i dela američkog Kongresa koji aktivno radi na promociji nezavisnog Kosova. Nismo tako nešto čuli od predsednika Republike kada je bio u Narodnoj skupštini, kad je podnosio Izveštaj o Kosovu. Nismo tako čuli od gospođe Brnabić, ali smo čuli kada je posećivao našu zemlju američki kongresmen.

Mi možemo da razumemo kada neki antisrpski elementi na političkoj sceni Srbije, među novinarima, među profesorima univerziteta, među tzv. aktivistima nevladinih organizacija, rade na afirmaciji nezavisnog Kosova u Srbiji i uglavnom rade to za novac, kao i sve što su radili tokom svojih karijera, a da je bilo usmereno protiv Srbije i srpskog naroda, kao Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i raznorazni još iz tog miljea, ali ne znam da li sada treba da identifikujemo neke članove Vlade ili neke pripadnike vlasti u Srbiji sa njima svima povodom pitanja Kosova i Metohije.

Ako već znamo, po rečima predsednika Republike, da je KiM goruće pitanje za naš narod u ovom veku. Kako tako mi onda možemo da nađemo razumevanje sa nekima koji dolaze iz inostranstva, a rade sve što je usmereno protiv Republike Srbije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i promociji tzv. republike Kosovo, koja danas služi kao jedna baza američke vojske i NATO pakta u Evropi, na Balkanu.

Imajući u vidu i da je šef poslaničke grupe vladajuće strane u Skupštini Srbije juče na diskusiju poslanika SRS rekao - ukoliko vam se tako sviđa Kosovo što ne živite u Đakovici, pa ne možemo tako da se odnosimo valjda prema pitanju KiM. Valjda treba da postoji u Skupštini Srbije konsenzus oko pitanja KiM, a ne da se mi ismevamo sa tim što trenutno imamo veliki problem sa našim stanovništvom, tj. građanima Srbije i Srbima na KiM. Mi treba to da shvatimo vrlo ozbiljno i da radimo na tome da se srpska zajednica na KiM što duže očuva i da im pomognemo na svaki mogući način. Kako to sve radimo zbog imaginarnog učlanjenja Srbije u EU, a čuli smo od komesara za susedstvo Johanesa Hana da bez prihvatanja da je u Srebrenici izvršen genocid, a kao što znate za genocid ne mogu biti krivi ni pojedinci ni organizovane grupe, već isključivo države, nema učlanjenja u EU, mislim da bi u Skupštini Srbiji, na isti način kao što smo razmotrili Izveštaj o Kosovu i mnoge druge stvari, trebali da otvorimo debatu oko nastavka evropskih integracija Srbije i konačno da zauzmemo stav u vezi sa tim, ali sagledavajući realno i trezveno sve činjenice koje stoje pred nama.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već tri dana mi raspravljamo u Narodnoj skupštini o zakonima o trgovini bez ministra koji je zadužen za taj resor. Šta je to bilo toliko važno i šta je važnije od skupštinske rasprave, da li ima nešto preče da ministar ne bude u Narodnoj skupštini? Valjda ministar za taj resor treba da prati izmene i dopune i da objašnjava narodnim poslanicima.

Ja cenim i poštujem što je gospodin Đorđević tu predan i prisutan svaki dan, mogao bih samo da zaključim da je verovatno to tako zato što se sprema da preuzme taj resor u sledećem mandatu. To bi možda bio dobar potez. Ali, sada imajući u vidu da je gospodin Đorđević tu svaki put kada ostali ministri neće da dođu u Skupštinu, već je prozvan kao ministar opšte prakse, ovo o čemu mi danas razgovaramo i to opšte neprisustvo ministra Ljajića pokazuje i odnos vlasti prema Narodnoj skupštini i pokazuje da mi sa ovim zakonima samo ispunjavamo formu, a ništa ne radimo vezano za suštinu naših problema, što bi Englezi rekli – ne pričamo o slonu u prostoriji.

Izvor svih naših problema vezanih za trgovinu jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sve dok se taj sporazum ne stavi van snage, mi ćemo i dalje stvarati sve nepovoljniju i nepovoljniju situaciju za našu privredu. To je činjenica. A sada da li ćemo uvesti ovaj metod ili onaj tamo ili nešto drugo ili ćemo promeniti nešto u terminologiji, apsolutno je nevažno.

Dakle, trebalo bi da raspravljamo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i trebalo bi da ono što govori većina predstavnika vladajuće većine u Narodnoj skupštini, a to je da se nešto epohalno desilo 2012. godine, to je konačno svanulo jutro za Srbiju, i šta se već tu desilo, trebalo bi onda da vidimo i na delu da se to pokaže, a ne da bude kao što je sada situacija već sedam godina, da mi faktički imamo kontinuitet sa vladama DS i bivšeg DOS-a, jer sve dok bude izgovor – znate, nismo to mi uradili nego neko drugi, nismo to mi izmislili nego neko drugi, a ništa se ne radi da se problem reši, evo, sada imate većinu, hajde promenite, ako ste protiv toga. Mi ćemo i dalje biti u ovom našem bespuću, nadajući se valjda da će nam to imaginarno učlanjene u Evropsku uniju samo po sebi nešto više doneti.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, mi već nekoliko dana raspravljamo o promenama Zakona o trgovini i sve što je u sklopu tih oblasti. Došli smo do toga da smo počeli ovde da raspravljamo o nekim najbanalnijim stvarima, a da tome pridajemo veliki značaj, kao da je to sutra presudno za naš napredak i uspeh u toj oblasti. Na primer, vreme obavezne rasprodaje, tačan godišnji period, tj. period u godini kada trgovci treba da imaju rasprodaju. Tek što je to samo po sebi banalno, a drugo što onda pokušavamo da se ugledamo na neki zapdnjački model ponašanja nekog potrošačkog društva, pa mislimo sada ukoliko steknemo njihove navike potrošačke da će to nama da pomogne ovde u našem daljem radu na implementaciji novih zakona, to jest zakonskih rešenja koja dolaze iz EU, pa ćemo sada u vreme katoličkog Božića, kada tradicionalno su rasprodaje u zapadnim zemljama, da mi isto tako organizujemo ovde, da potpuno prilagodimo naše ponašanje, pa će to posle da se odrazi na naš napredak na putu evropskih integracija, da li neko zaista može da poveruje da će nam usvajanje tako nekog pomodarstva pomoći zaista, pogotovo da je neophodno da se to uradi u Srbiji? Ja mislim da nije. Ja mislim da je to skrivanje od pravih problema koje mi imamo.

Slušali smo ovih dana predstavnike vladajuće većine gde govore svi o tome kako je DS, DOS, 5. oktobar, žuto preduzeće ili kako već, kako je ojadilo i opljačkalo Srbiju za svojih 12 godina vlasti u Srbiji, 16 godina vlasti u pokrajini i vidimo da od prilike svaki poslanik iz vladajuće većine prilično dobro vlada tom materijom. Zna tačno gde i šta i kako je ko ukrao, a nema nikakvih presuda, nema ljudi koji su pod istragom, nema ničega, a onda u sklopu ove Vlade imamo jednog od lidera DOS-a koji se upravo bavi ovim resorom, bivši lider DOS-a Rasim Ljajić, jedan od 17 ili 18, koliko ih je bilo.

Znači, 5. oktobar nam je kriv za sve, DOS je kriv za sve, ali Rasim Ljajić je dobar ministar.

Ne razumeju svi u Srbiji sistem podele vlasti, ali poražavajuće je kad ga ne razumeju ministri. Funkcija Narodne skupštine jeste da kontroliše rad Vlade. Skupština je najviši organ u Srbiji.

Dakle, ministri su dužni da budu uvek u Skupštini kada su na dnevnom redu zakoni koji pripadaju tom resoru i gde se to ministarstvo pojavljuje kao predlagač i da predstave šta se do sad uradilo i šta je plan da se uradi u svakom od tih resora. A, mi se ponašamo kao da je sasvim normalno to što je Rasim Ljajić rekao da ima pametnija posla, nego da bude u Skupštini kada su na redu njegovi zakoni, tj. zakoni iz oblasti trgovine.

Dakle, Rasim Ljajić ima pametnija posla, nego da bude na poslu. Eto, samo toliko je dovoljno da se shvati kakav je stepen demokratije u našem političkom životu. Onda ministar razmišlja kako je Skupština samo jedna formalnost, gde će da protekne dva dana rasprave ili tri dana rasprave, neki će se amandmani pročitati, ukoliko ima nekih amandmana koji ne dovode u pitanje suštinske izmene, jezičkih grešaka promena L u O, itd, to će onda da se usvoji, a sve ostalo nema veze, proći će vreme, pa ćemo da usvojimo zakon. To je pogrešno postavljanje stvari u našem političkom životu.

Mi ne možemo da se nadamo bilo kakvom napretku, pogotovo da mi sebe upoređujemo sa evropskim zemljama dok mi takvu situaciju imamo u Skupštini. Normalno bi bilo da ministar Đorđević obrazlaže zakone koji su u resoru socijalnih pitanja, a da nam ministar trgovine ovde objašnjava zbog čega se predlaže da se ovo sad izmeni. Ali, ne.

Ono što je glavni problem Srbije na ovom polju, jeste famozni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ako mi smo to dočekali, tj. tadašnja Vlada kao nešto izvanredno za Srbiju koje će nam otvoriti vrata modernom svetu, približiti nas Evropi, evo prošlo je 10 godina, nismo nigde odmakli, ali zato smo ugrozili u potpunosti naše tržište. Ugrozili smo naše male privrednike, trgovce i preduzetnike, domaće, a mislimo da ćemo njihov položaj da popravimo nekim trivijalnim zakonskim rešenjima, prepisivanjem nekih akata koja dolaze iz EU, prepisivanjem i prevođenjem sa engleskog jezika i da je to samo po sebi dovoljno da se taj problem reši. Pa, nije. Ko tako razmišlja, on se grdno vara.

Pričamo ovde o zaštiti nelojalne konkurencije. Nećemo mi, pozivajući se na zaštitu od nelojalne konkurencije, u ovim nekim stvarima rešiti naše glavne probleme. Mi se pozivamo, kako to za tržišnu utakmicu, pošto imamo tržišnu utakmicu, nije dobro da je neko informisan drugačije, tj. manje nego ostalih možda učesnika, a onda imamo situaciju da Ministarstvo saobraćaja se hvali u napred da će se potpisati ugovor sa famoznim „Behtelom“, bez ikakvog tendera, kao da se ponašamo da ni jedna druga firma ne postoji za izgradnju puteva u Srbiji. Protivnici takvog postupka, te metodologije, se proglašavaju neprijateljima izgradnje i kao da su ti ljudi protiv auto-puta. To je ovo što je nenormalno u svemu ovome.

Dakle, ukoliko mi, srpski radikali, ukazujemo na nepravilnosti, ukazujemo na stvari koje direktno narušavaju našu privredu, ne možemo mi biti neprijatelji privrede ili, u ovom slučaju, auto-puta.

Znate, političke kampanje su veoma interesantne, pogotovo kada se poredi ono što predstavnici jedne stranke pričaju u kampanji i šta posle toga rade.

Ako imamo situaciju da je domaći privrednik na svaki mogući način diskriminisan od strane države, a podstiču se sa strane strani investitori, kakvu mi situaciju možemo da očekujemo tu na dugi rok?

Strani investitor, tj. privrednik iz inostranstva koji dolazi da ulaže u Srbiju, ne donosi on nama vatru, ne donosi on nama točak, nešto novo što mi već ne znamo, on dolazi ovde zbog toga što država Srbija daje nekad i više od 10.000 evra po radnom mestu, daje sve moguće dozvole i dokumentaciju po ubrzanoj proceduri i besplatno i na sve to još zemljište poklanja, da bi posle, a nikakvu mi nemamo sigurnost, plus plate su mnogo niže nego one kojima se hvali ministar finansija i predsednik Republike, i kako mi možemo imati sigurnost da kad taj period subvencija istekne, tj. istekne ta dobit koju investitor uzme bez i da je počeo da radi u Srbiji, da će on tu ostati? Sećate se šta nam se desilo sa Smederevskom „Železarom“?

Sličnu smo situaciju imali pre nekoliko godina kada je „Esmark“ hteo da uđe u tu „Železaru“. Mi smo prvi upozoravali kakav je tu kriminal na pomolu. Pre izbora 2016. godine. Ali ne, preporuke EU su mnogo važnije i direktive Evropske komisije, nego zaista ono što mislimo da treba da se popravi u našoj privredi.

Znate, Aleksandar Vučić je pobedio na predsedničkim izborima. Za njega je glasalo više od 50% građana Srbije. Pobedio je u prvom krugu i to je rezultat za poštovanje. Očigledno narod u Srbiji ima u njega poverenja, ali ne može da bude kontraargument u bilo kojoj raspravi - Mi imamo 50%, kada vi budete imali 50% vi radite nešto drugo, niste automatski u pravu pokazuje to što mi imamo 50%. Ne. Kada se osvoji 50%, tj. kada se osvoji većina u Narodnoj skupštini, ne znači da može da radi svako ko šta hoće i da je automatski za sve u pravu i da je on pametniji od nekih drugih, znači da je to prilika da se dođe na vlast u Srbiji, ali mora da se sprovodi zakon.

Ne možemo mi za nešto što bi bilo protivno interesu naših građana ili protivno zakonu da tražimo u tome opravdanje, ali dobro, nema veze, osvojili smo 50% pa sada imamo legitimitet za sve naše odluke. To je pogrešno postavljeno.

Zato bih voleo da se malo više o tome povede računa, jer ništa nas ovo neće približiti EU, a pogotovo neće da pospeši našu trgovinu i položaj naših privrednika u Srbiji.

Treba se fokusirati na glavni problem. Glavni problem je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je otvorio vrata stranoj robi u Srbiji bez carina i načinio naše privrednike nekonkurentnim na domaćem tržištu. Na dugi rok, prevelika zavisnost od stranih investitora će nas dovesti u situaciju da se oni za sve pitanju u Srbiji i da taj lobi bude glavni. Nije to vreme tako daleko od danas.

Kada se od toga budemo oslobodili, onda možemo da pričamo o napretku. Sa tim sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, pored toga što očigledno nanosi veliku štetu sprskoj privredi idu i politički uslovi i ucene iz Brisela.

Nikome nije stalo u EU do razvoja Srbije. Ako postoji njihov interes, to je iskorišćavanje našeg tržišta za njihovu robu, a to u kakvom će položaju naši privrednici biti posle toga, to je zanemarljivo i nikoga to ne zanima u Briselu. Ali, treba da zanima nekog u Beogradu.

Srpska napredna stranka je došla na vlast prekidajući 12 godina dugu vladavinu DOS-a, 5. oktobra, DS, kako već se to naziva, nije ni važno. I mi znamo kakav je kriminal pratio tu vlast za tih 12 godina i 24 sporne privatizacije i ogromna pljačka Srbije, i trgovina sa našim teritorijalnim integritetom itd. Ono zbog čega su oni pobedili na izborima je zato što su obećavali prekid takve prakse i preispitivanje svega što je do tada uradila DS. A, mi imamo situaciju da u sve više polja, u sve više sfera društva, mi možemo da vidimo da umesto diskontinuiteta postoji upravo kontinuitet sa politikom DS. Tu bi trebalo da se obrati pažnja.

Umesto da se preispitaju sve te odluke, pa i SSP, mi se sada ponašamo kao da nam je to kamen oko vrata. Pa, jeste kamen oko vrata, ali hajde da taj problem rešimo.

Obećanja nikada neće biti ispunjena koja dolaze od strane EU. Pogledajte primer Makedonije. Makedoniji su jasno obećali početak pregovora, učlanjenje u EU, ubrzane NATO integracije, pomoć u vidu bespovratnih novčanih sredstava, kredita i dotacija raznih itd, ako potpiše sporazum sa Grčkom. Nešto više od mesec dana je prošlo i EU je na to svoje obećanje zaboravila i dalje nisu otvorili pregovore.

Imajte u vidu da slična situacija može da se desi u Srbiji, a da ovo o čemu danas pričamo i ostale stvari koje nas vezuju i koje se pozivaju na EU, pregovaračke okvire, direktive i sve ostalo, nas nigde neće dovesti, niti će nas uopšte približiti članstvu u EU. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim poslanička pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i gospođi Brnabić, kao predsedniku Vlade.

Nedavno u Beogradu je boravio američki kongresmen Eliot Endžel, koji je inače poznat kao najveći lobista u američkom Kongresu za nezavisnost i promociju tzv. nezavisnog Kosova. Imajući u vidu da su ga gospođa Brnabić i gospodin Vučić u Beogradu predstavili kao našeg partnera i prijatelja našeg naroda i države, a imajući u vidu i da znamo da se stav gospodina Endžela nije promenio prema Srbiji i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, ja bih iz toga mogao samo da zaključim da postoji neko slaganje, tj. razumevanje oko stavova Vlade i dela američkog Kongresa koji aktivno radi na promociji nezavisnog Kosova. Nismo tako nešto čuli od predsednika Republike kada je bio u Narodnoj skupštini, kad je podnosio Izveštaj o Kosovu. Nismo tako čuli od gospođe Brnabić, ali smo čuli kada je posećivao našu zemlju američki kongresmen.

Mi možemo da razumemo kada neki antisrpski elementi na političkoj sceni Srbije, među novinarima, među profesorima univerziteta, među tzv. aktivistima nevladinih organizacija, rade na afirmaciji nezavisnog Kosova u Srbiji i uglavnom rade to za novac, kao i sve što su radili tokom svojih karijera, a da je bilo usmereno protiv Srbije i srpskog naroda, kao Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i raznorazni još iz tog miljea, ali ne znam da li sada treba da identifikujemo neke članove Vlade ili neke pripadnike vlasti u Srbiji sa njima svima povodom pitanja Kosova i Metohije.

Ako već znamo, po rečima predsednika Republike, da je KiM goruće pitanje za naš narod u ovom veku. Kako tako mi onda možemo da nađemo razumevanje sa nekima koji dolaze iz inostranstva, a rade sve što je usmereno protiv Republike Srbije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i promociji tzv. republike Kosovo, koja danas služi kao jedna baza američke vojske i NATO pakta u Evropi, na Balkanu.

Imajući u vidu i da je šef poslaničke grupe vladajuće strane u Skupštini Srbije juče na diskusiju poslanika SRS rekao - ukoliko vam se tako sviđa Kosovo što ne živite u Đakovici, pa ne možemo tako da se odnosimo valjda prema pitanju KiM. Valjda treba da postoji u Skupštini Srbije konsenzus oko pitanja KiM, a ne da se mi ismevamo sa tim što trenutno imamo veliki problem sa našim stanovništvom, tj. građanima Srbije i Srbima na KiM. Mi treba to da shvatimo vrlo ozbiljno i da radimo na tome da se srpska zajednica na KiM što duže očuva i da im pomognemo na svaki mogući način. Kako to sve radimo zbog imaginarnog učlanjenja Srbije u EU, a čuli smo od komesara za susedstvo Johanesa Hana da bez prihvatanja da je u Srebrenici izvršen genocid, a kao što znate za genocid ne mogu biti krivi ni pojedinci ni organizovane grupe, već isključivo države, nema učlanjenja u EU, mislim da bi u Skupštini Srbiji, na isti način kao što smo razmotrili Izveštaj o Kosovu i mnoge druge stvari, trebali da otvorimo debatu oko nastavka evropskih integracija Srbije i konačno da zauzmemo stav u vezi sa tim, ali sagledavajući realno i trezveno sve činjenice koje stoje pred nama.

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre izvesnog vremena Sulejman Ugljanin, inače političar iz Novog Pazara koji je poznat po svojim anti-srpskim i anti-državnim izjavama i stavovima, rekao je kako je jedan od srpskih vladara iz srednjeg veka i osnivač dinastije Nemanjića, veliki župan Stefan Nemanja, ratni zločinac i da je kao takav isti kao i Ratko Mladić. Da li je moguće da ovakve izjave prolaze bez ikakvih reakcija od strane nadležnih organa?

Na sve to, vladajuća većina, Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri, podržavaju Sulejmana Ugljanina kao vlast u bosanskom nacionalnom veću. Da li znači to da se Vlada Republike Srbije slaže sa tim stavovima?

Podsetiću vas da, nakon održavanja izbora za Bošnjački nacionalni savet, Sulejman Ugljanin je izjavio kako je država Srbija jedna fašistička država. Kako onda u jednoj takvoj fašističkoj državi, u sklopu njenih institucija, može da bude jedan Sulejman Ugljanin.

Isto tako, ova vlast podiže spomenik Stefanu Nemanji na mestu stare železničke stanice, tj. ispred stare železničke stanice. Jel onda mi podižemo spomenik ratnom zločincu u sred Beograda? Od toga jasno moraju nadležni državni organi da se ograde i da preduzmu sve mere protiv delovanja Sulejmana Ugljanina i njegove stranke.

Predsednik Republike juče kaže da to što Sulejman Ugljanin, koji govori za Srbiju da je fašistička, koji otvoreno poziva na secesiju Sandžaka i vređa srpsku istoriju i srpski nacionalni identitet izjavama kao što su ove, da to nema nikakve veze što ga pojedini koalicioni partneri SNS podržavaju, jer koja je razlika između njega i predsednika opštine Stari Grad koji čupa ograde i znakove po Trgu Republike?

Dame i gospodo, ukoliko ima osnova za neko krivično delo ili neki prekršaj, pa podnesite prijave ili krivične ili prekršajne protiv Marka Bastaća, pa neka odgovara za to što radi na Trgu Republike, ukoliko za to osnov postoji. Ne može biti isto čupanje znakova i negiranje teritorijalnog integriteta Srbije, pogotovo imajući u vidu da je predsednik Republike juče više od dva sata govorio o zaštiti teritorijalnog integriteta. Jel postoje neki prioriteti kada se te stvari uzmu u obzir?

Isto tako, upućujem pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kakva je reakcija države Srbije na to što je pre više od tri nedelje osuđen jedan broj Srba u Crnoj Gori za izmišljeno delo – pokušaj državnog udara, kao i na kampanju koju vode strukture pod upravom Mila Đukanovića, koja je usmerena na to da se što je više moguće zatre srpski identitet u Crnoj Gori, da tamo treba neko da bude uplašen da kaže da je Srbin, da je vernik SPC, preti se oduzimanjem imovine SPC, ne sme niko ko se izjašnjava kao Srbin da se zaposli bilo gde u javnom sektoru, a Republika Srbija, njeni zvanični organi na to ćute? Da li će nešto preduzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije da se srpska nacionalna manjina u Crnoj Gori zaštiti ili ćemo pustiti da ih odnese vetar i da im dođe glave jedan izdajnik, kakav je Milo Đukanović?

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pojavila se informacija u proteklim nedeljama, kako je Vlada Srbija angažovala jednu istaknutu kompaniju koja se bavi lobiranjem u SAD, kako bi ta kompanija uticala da se stav Stejt Dipartmenta i američke administracije, vezano za pitanje Kosova i Metohija promeni.

U skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, tražim od ministra spoljnih poslova, informacije, da li je tačno da Vlada Republike Srbije smatra da angažovanjem lobi firme može da se promeni stav SAD po tako važnom pitanju, kao što je pitanje KiM.

Da li neko misli da može da se plati, da se promeni stav vezan za priznanje i čak sponzorisanje Kosova od strane SAD?

Predsednik Republike Srbije je jednom prilikom rekao kako lobi grupe koje će biti angažovane služe da bi se Srbija spremila za arbitražu sa tzv. republikom KiM, po pitanju taksi koje su na snazi već više od šest meseci. Apelujem na Vladu Republike Srbije i na predsednika Republike da se ne ide na arbitražu, jer arbitraža iza koje bi stajala tzv. Međunarodna zajednica, što je eufimizam za najmoćnije zapadne zemlje, ne može da pomogne Srbiji da se reši ovo pitanje u sprskom interesu. Setite se šta se desilo sa današnjim distriktom Brčkom u Republici Srpskoj, dakle arbitražom je pocepana Republika Srpska na Brčko, isto tako kada su vlasti mislile da će se rešiti teritorijalni spor u smislu utvrđivanja granice u Republici Srpskoj.

Ako Srbija zahteva arbitražu, to nije u skladu sa najavljenom i deklarativnom borbom za očuvanje KiM u sastavu Srbije.

Jasno je da šest meseci nakon uvođenja taksi od 100% na robu iz centralne Srbije i stava SAD i ostalih zapadnih sila, prema tome koje imaju mehanizme da to promene, jasno je da se od nas očekuje da se sa tim pomirimo.

Nadalje, očekivaće se da priznamo punu nezavisnost KiM i omogućimo članstvo u UN.

Protekle nedelje, održan je besmrtni puk na Dan pobede u Nišu, koji je predvodio komandant prištinskog korpusa, general Vladimir Lazarević. Povodom toga, Kajl Skot, inače kolonijalni upravnik Srbije je na jedan nediplomatski skandalozan način komentarisao to i nazvao generala Lazarevića ratnim zločincem.

Osramotio je državu Srbiju i upućujem pitanje Vladi Republike Srbije kakve je mere preduzela, diplomatski, naravno, da se stavi do znanje američkom ambasadoru da ne može tako da se ponaša prema zemlji domaćinu, da mora da sledi diplomatski protokol i da nije njegovo da komentariše naše događaje, bili oni zvanični ili nezvanični.

Podsetiću vas da je Kajl Skot u jednoj školi u Apatinu pokazao đacima mapu na kojoj teritorija KiM je odvojena od Srbije. Kakva je reakcija nadležnih organa, da li mi možemo da tolerišemo takvo ponašanje američkog ambasadora i da li je moguće da je on glavni čovek danas u Srbiji i da je nadležan i predsedniku Republike i Vladi?

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Gradska Opština Zemun Opština mesečno 82000.00 RSD 17.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:22