Hvala, gospodine Arsiću.

Pre svega, vrlo često je tema medijska zastupljenost i stanje u medijima u Srbiji. Naravno, kada govorimo o tome, moramo pre svega da imamo u vidu RTS, dakle, javni servis šta god to značilo, koji se direktno finansira iz budžeta Srbije i to ogromnim parama, a ima nadzorni Odbor tj. upravni odbor koji čine neke nestranačke ličnosti, samozvani eksperti, ljudi koje apsolutno nije niko birao, iako bi najnormalnija situacija bila da ih izabere Narodna skupština, kada već država Srbija i finansira RTS.

Za tu RTS, a ja mislim da je to skandalozno, je vrlo često tema da li će neke izmišljene nepostojeće stranke bojkotovati sledeće parlamentarne izbore ili neće, pa ko se tu kako izjasnio, pa se neka veštačka tenzija po tom pitanju proizvodi u javnosti, a nije tema uopšte da je najveća opoziciona stranka u parlamentu Republike Srbije i druga po veličini u parlamentu Srbije prikupila više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje institucije javnih izvršitelja.

Dakle, skandalozno je da se RTS bavi potpuno nerelevantnim političkim akterima u Srbiji i određenim performansima koji nemaju apsolutno nikakav značaj, a nije vest da više od 100 hiljada građana Srbije želi da se institucija javnog izvršitelja ukine, da se nešto uradi po pitanju izvršenja dugovanja, na dugovanjima u Srbiji.

Samim tim, pre svega, mislim da se ne poštuju ti ljudi koji se za to zalažu i koji su potpisali tu peticiju. Da li je to normalno stanje u medijima? To bih uputio pitanje Vladi Republike Srbije, pošto imajući u vidu da se bave izveštajima raznih nevladinih organizacija koji pozivaju da se stanje u medijima popravi i nekim čak nevladinim organizacijama koje za isti sto vrlo često okupljaju predstavnike vlasti i prozapadne opozicije.

Evo, jedan konkretan primer, kako RTS ne poštuje građane Srbije. Pre dve nedelje, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo ovde gospodina Ivicu Dačića koji nam je pričao o tome, da je sada momenat kada sve više zemalja povlači priznanje Kosova, da nam to zaista ide u prilog našoj poziciji oko KiM, a onda smo videli da je u Beograd stigao izvestilac Bundestaga nemačkog parlamenta za Srbiju, Peter Bajer poslanik i javno rekao, po ko zna koji put, osnovni uslov za nastavak pregovora o pristupanju Srbije EU jeste priznanje Kosova, dakle Srbija treba da prizna Kosovo, a za uzvrat tzv. Republika Kosovo će da prizna Srbiju. To je pogodba koju nam nudi EU.

Imajući u vidu da je nastavak naših evrointegracija u velikoj koliziji sa aktivnostima srpske diplomatije, pre svega, govorim o ovih 15 zemlja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova, mislim da je krajnje vreme da se i Narodna skupština, a pogotovo vlast u Srbiji opredeli, da li je posvećena učlanjenju Srbije EU, pa joj priznanje Kosova ne smeta ili mi želimo da uradimo sve što možemo da sačuvamo Kosovo pod našom kontrolom, Kosovo u Srbiji, pa onda više nemamo šta da tražimo u EU. Hvala.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Kao što znate, SRS je upozoravala kakva se krađa, velika krađa, sprema u poslu i sklapanju ugovora oko izgradnje tzv. Moravskog koridora, tj. autoputa Preljina – Pojate.

Mi smo imali prilike da vidimo, takav jedan put, da je bilo procenjeno da vredi oko 550 miliona evra. Upozoravali smo na to da postoji interni dogovor, tj. dil između Zorane Mihajlović, koja je ministar u Vladi zadužen za građevinu, i Američke ambasade u Beogradu, da jedan takav posao dobija američka firma i od toga da je tender bio takav da samo može na njemu „Behtel“ da prođe, da se uopšte ni jedna druga ponuda nije pojavila. Mi vidimo sada, a slušali smo da to nije definitivno, i to smo više puta čuli u ovoj sali od predsednika SNS da nigde u zakonu, tj. lek specijalisu, koji je bio donet zbog tog autoputa, ne stoji „Behtel“. Mi smo na to upozoravali, nama su govorili da izmišljamo, a Zorana Mihajlović, kada se kritikuje ovakav način sklapanja poslova, kada se kritikuje ta očigledna krađa, dakle više od 300 miliona evra, kaže da ko to kritikuje taj je protiv autoputa. Dakle, mi nismo protiv autoputa, mi smo protiv lopovluka.

Smatramo, a i želeo bih da tim povodom uputim pitanje gospođi Ani Brnabić, da Zorana Mihajlović posle ovakve jedne afere ne sme da ostane više ministar u Vladi Srbije, da je to najveći skandal do sada, a imali smo prilike da se uverimo da je ona više puta radila na štetu države Srbije i građana Republike Srbije, od toga da je bila otvoreno protiv SPC do narušavanja naših prijateljskih odnosa sa najvećim saveznicima Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. To pitanje treba hitno da se reši i onaj ko je sklopio takav posao, u ime Vlade Republike Srbije, a čijom je krivicom ukradeno 300 miliona evra, treba da ide u zatvor.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS danas je Narodnoj skupštini predala više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje institucije Javnog izvršitelja, kao i novi predlog zakona o izvršenju. Građani Republike Srbije su najviše ogorčeni na javne izvršitelje, na njihovo delovanje. Oni su zavili Srbiju u crno, enormno su se obogatili na onim najsiromašnijim građanima Srbije, pre svega, ne prezaju ni od čega, ne prezaju ni od toga da izbacuju porodice, penzionere, samohrane roditelje iz svojih stanova, a sve u cilju ostvarenja ekstra profita.

Mi mislimo i ubeđen sam u to, a i ova peticija to pokazuje da veliki broj građana Srbije se zalaže za ukidanje jedne takve institucije. Mi smo predali predlog novog zakona koji izvršenje vraća u nadležnost sudova. Pre svega, nismo za to da neko ne plaća svoja dugovanja, a to ne znači, ukoliko neko nije u stanju da plati, da treba da bude, na kraju, opljačkan i da ostane bez krova nad glavom. Pre svega, da se izvršenje vrati u sudove, pod kontrolu države, a ne znamo pod čijom su kontrolom javni izvršitelji i da se garantuje svima minimum 12 kvadrata stambenog prostora po glavi porodice tj. po članu domaćinstva u koje ne sme da se dira tj. ne sme da se obavi izvršenje.

Apelujemo na vladajuću većinu, tj. na SNS, koja je bila protiv ove institucije kada je DS ovu instituciju uvodila u Srbiju, a sada je podržava, da se što pre otvori rasprava po tom pitanju, ta institucija ukine, izvršenje vrati u sudove, da svako onaj ko je opljačkao građane Srbije odgovara i da više stanemo jednom zauvek na kraj takvom bahatom radu i takvom lopovluku. Hvala.

Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici već 20 godina traje borba protiv separatizma u Srbiji, dakle pre svega protiv separatizma na KiM i vidimo da deklarativno ova vlast preduzima mere u cilju očuvanja KiM u sastavu Srbije. Ali, na tom pitanju postoji nešto veoma važno što prolazi bez ikakvih reakcija od strane nadležnih organa to da predsednik stranke Demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin vrlo često podstiče separatizam, naziva Republiku Srbiju fašističkom, priča o nekakvom genocidu nad Bošnjačkim narodom koji je počinjen još pre hiljadu godina na teritoriji današnje Raške oblasti, a za sve to ima podršku od strane vladajuće stranke. Dakle, vrlo često govori kako je čak i Stefan Nemanja izvršio genocid, kako su Srbi genocidan narod, kako je došlo do velikosrpske agresije o kojoj niko ne govori na teritoriji današnje Raške oblasti.

Pa bi u skladu sa tim voleo da nam ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović da nekakvo objašnjenje, zašto je ovo dozvoljeno u Srbiji?

Kada neko kaže da je Sandžak republika, da je Sandžak u sastavu Srbije zbog velikosrpske agresije, okupacije gde je pri tom u svemu tome izvršen genocid, on čini krivično delo napada na ustavni poredak, tj. veleizdaja. Zašto sve to prolazi bez reakcije i zašto je Sulejmanu Ugljaninu to sve dozvoljeno?

Vidimo da taj čovek i ta partija imaju nedvosmislenu podršku SNS. Ne samo u Bošnjačkom nacionalnom veću gde postoji tj. savetu, gde postoji koalicija izmeđ stranke Demokratske akcije i režimske stranke Rasima Ljajića koja je satelit SNS, izašla je sa njima na listi za parlamentarne izbore. Osim toga u nizu opština po Srbiji, a pre svega u Raškoj oblasti, koalicija između stranke Demokratske akcije Sulejmana Ugljanina i SNS u opština Prijepolje, Tutin i Priboj.

Nedavno je u ovoj raspravi, u načelnoj raspravi, ove nedelje, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS je u polemici sa poslanicima SRS govorio kako kada se koalicije naprave onda se podrazumeva da se prihvataju neke zajedničke vrednosti tih stranaka koje prave koaliciju.

Da li je onda SNS prihvatila te vrednosti za koje se zalaže Sulejman Ugljanin, koji proglašava Srbe fašistima, genocidima i otvoreno se poziva na separatizam u raškoj oblasti? Da li su to vrednosti oko kojih se SNS dogovorila sa Sulejmanom Ugljaninom kada su pravili te koalicije?

Voleo bih, imajući u vidu da je Nebojša Stefanović ministar unutrašnjih poslova, da nam kaže nešto o tome, zašto to sve prolazi nekažnjeno? Da li se i na taj način pruža podrška tom separatizmu, a imajući u vidu da je separatizam u Srbiji nama najveći problem, tj. problem očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije već 20 godina, imajući u vidu pitanje Kosova i Metohije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, od 5. oktobra i državnog udara, tj. mafijaškog puča koji se tada desio u Srbiji, u Srbiji već 19 godina operiše veoma veliki broj tzv. nevladinih organizacija, tj. organizacija koje su vrlo često, iako se zovu nevladine, finansirane iz budžeta Republike Srbije, ali primarni izvor finansiranja su vlade zapadnoevropskih država. Onda vidimo da su te nevladine organizacije postali glavni autoriteti po svim ključnim političkim, ekonomskim i socijalnim pitanjima, da je često njihovo mišljenje, njihovi stavovi, da su oni važniji nego što su to stavovi npr. političkih stranaka u Srbiji, narodnih poslanika ili nekih drugih udruženja i organizacija iz Srbije.

Oni kao glavni cilj imaju održanje kursa države Srbije, spoljno-političke orijentacije prema EU, evropskih integracija, a vrlo često govore javno da je njihov cilj u stvari uspostavljanje evroatlantskih integracija.

Nedavno, ako pogledamo primere iz nekih drugih zemalja, vidimo da su i oni uočili te probleme, kao što je npr. Mađarska, ili Ruska Federacija. I Mađarska je zabranila jednu od takvih organizacija koja je vrlo moćna u celom svetu, „Otvoreno društvo Džordža Soroša“, kao i Ruska Federacija. Jednostavno, zemlje donose suverene odluke da ne žele da im neki moćnici iz inostranstva kroje sudbinu, da odlučuju o unutrašnjim pitanjima i da im govore šta treba da rade sa svojom zemljom i sa svojim narodom.

Mi smo nedavno videli jedan takav primer u Srbiji. Dakle, videli smo da je Džordž Soroš i njegova organizacija u stanju da okupi i vlast i najveći deo prozapadne opozicije za isti sto. Za manje od 24 sata, Soroš je u Srbiji u stanju da organizuje takav jedan sastanak. U medijima se to predstavlja kao jedan sastanak na kojem se sa punim legitimitetom odlučuje kako će izgledati naš izborni sistem, izborno zakonodavstvo, ko sme da se kandiduje, ko ne sme, ko učestvuje, ko ne učestvuje, i sve ostalo. To ne samo što je ponižavanje Narodne skupštine, već je i ponižavanje Srbije.

Dakle, uputio bih gospođi Ani Brnabić pitanje - kada će Srbija, po ugledu na Mađarsku, po ugledu na Rusku Federaciju, da demonstrira svoj suverenitet, da pokaže da nije zemlja ograničenog suvereniteta i da već jasno stavi do znanja svima, svim nevladinim organizacijama, uključujući i organizaciju Džordža Soroša, da oni ne mogu da se pitaju ništa u Srbiji, da oni nisu nikakvi autoriteti i da mi valjda sami imamo dovoljno pameti da odlučujemo o našim najvažnijim pitanjima?

Podsetiću vas, u SAD i Ruskoj Federaciji svako onaj ko je finansiran iz inostranstva, od tih tzv. nevladinih organizacija, u javnosti, u medijima mora da se legitimiše kao agent stranog interesa, zato što ti ljudi rade za novac zapadnih vlada, i vrlo često nemaju svoje mišljenje, nego je upravo to mišljenje tih vlada koje ih finansiraju.

Pozivam Vladu Republike Srbije da pokaže, valjda, da se ne slaže sa takvim načinom rada i da mi konačno pokažemo da nismo jedan običan protektorat, nego da smo jedna suverena zemlja.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Hteo bih da, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, uputim poslaničko pitanje gospođi Ani Brnabić.

Svedoci smo da u proteklom periodu u Srbiji traje kampanja određenih nevladinih organizacija, određenih političkih stranaka i medija kako bi se što više promovisala ideja, to jest afirmisao nekakav genocid u Srebrenici.

Dakle, nevladin sektor, koji je obilno finansiran iz budžeta Republike Srbije, ima samo jedan zadatak u Srbiji, a to je da okrivi Republiku Srbiju i srpski narod za takozvani, to jest izmišljeni genocid u Srebrenici.

Prvo što bi trebala Vlada Republike Srbije da uradi jeste da zauzme mnogo čvršći stav i da pokuša da se obračuna sa tim pokušajima. Dakle, srpski narod nije genocidan, u Srebrenici se nije desio genocid, niko u Srbiji ne negira zločine, ali u situaciji kada Republika Srbija finansira sve te organizacije da bi one posle širili priču o nekakvom genocidu.

Ako Vlada Republike Srbije, to jest potpun je konsenzus u društvu, uglavnom, i u vlasti i u opoziciji, da genocida u Srebrenici nije bilo, da se mi borimo protiv toga da se Srbima pripiše da genocidnost, a sada se još pojavila ideja nedavno da je Srebrenica najveći zločin posle Drugog svetskog rata na svetu. Dakle, do te mere te izmišljotine idu. Šta će uraditi Vlada Srbije po tom pitanju?

Kao što znate, SRS je predložila izmene krivičnog zakonika, gde bi ko god poziva na to da se u Srebrenici desio genocid, da je Republika Srbija izvršila genocid i da su Srbi genocidan narod, bio krivično kažnjavan kaznama zatvora, da Republika Srbija, da država pokaže odlučnost u borbi proti nametanja žiga genocidnosti našem narodu.

Svi ti mediji koji u tome učestvuju su isto tako finansirani iz inostranstva, a posredno su finansirani kroz te nevladine organizacije koje se u njihovom medijskom prostoru oglašavaju. Neki od tih medija su finansirani od strane Vlade takozvanog Kosova i objavljuju njihove oglase u izdanjima koji izlaze u Srbiji.

Koliko god mi mogli da zamerimo nešto nekim privatnim medijima, tu je bilo reči prošle nedelje u Narodnoj skupštini, svakako ko finansira, to jest putevi novca govore nam i kakva će biti uređivačka politika svakog medija, ali ono što je ovde sada problematično u Srbiji jeste RTS.

Dakle, RTS ima Upravni odbor samozvanih eksperata koji su tamo izabrani samo zato što su lepi i pametni, ne zato što ih je bilo ko tamo delegirao, kao što bi to valjda trebalo Narodna skupština da radi i čini mi se 80 miliona evra iz budžeta, pored pretplate, svake godine ima RTS da bi RTS ne samo jednom, dakle, nije prvi put, redovno u svojim informativnim i drugim programima objavljuje kartu Srbije bez Kosova. Dakle, karta Srbije bez teritorije AP Kosovo i Metohija. To radi RTS.

Dakle, to nije šiptarska televizija, ne hrvatska televizija, ne Federalna televizija u BiH, već RTS. Šta će se učini po tom pitanju? Kada ćemo konačno otvoriti pitanje RTS i to kako treba da izgleda nacionalna državna televizija i kako treba da bude uređena, a ne da dopuštamo da nacionalna televizija objavljuje i pokušava valjda da nam stavi do znanja kako je to normalno, mapu Srbije bez Kosova. Hvala.

Hvala gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, još pre tri godine smo imali prvi put najavu od vice premijera Republike Srbije i ministra inostranih poslova gospodina Dačića, da će Srbija da dodeli pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu diplomatski status za, naravno, kao zasluga kao jedan simbolični gest za to njihovo učestvovanje u spasavanju građana Srbije od masovnih požara i poplava koje smo imali proteklih godina u Srbiji. Videli smo da je to odjednom postalo parekselans političko pitanje i da se na najavi ministra stalo.

Postavljam pitanje gospođi Ani Brnabić – kada će Vlada Republike Srbije da dodeli diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra, kao što su pripadnici vlasti tj. ministri u Vladi najavljivali već nekoliko puta? Podsetiću vas da se vladajuća većina i SNS veoma često hvali u javnosti kako su odnosi između Republike Srbije i Ruske Federacije na istorijskom nivou, kako se predsednik Republike sastao 15 puta sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, a onda vidimo da postoji neki problem u dodeljivanju diplomatskog statuta pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra.

Gospođa Brnabić bi treba da objasni javnosti u čemu se sastoji taj problem, šta je to što je toliko problematično u svemu tome, a podsetiću vas i na to da je Ruska Federacija najvažniji, najiskreniji prijatelj Srbije, zemlja koja brani interese Republike Srbije u Savetu bezbednosti UN, koja se bori protiv prijema tzv. republike Kosovo u UN. Uvek su nam bili saveznici na svim poljima. Potpisano je mnogo ugovora između Srbije i Rusije, pre svega koji se tiču železničke infrastrukture. Najveći doprinos budžetu Republike Srbije tj. ima najuspešnija, možda, privatizacija u poslednjih 20 godina, privatizacija Naftne industrije Srbije čiji su vlasnici iz Rusije, tj. „Gasprom Njeft“.

Ono što je najvažnije od sveta i zbog čega mi imamo moralnu obavezu da učinimo takav jedan gest jeste što je pre tri godine direktno Ruska Federacija sprečila da UN kroz Savet bezbednosti na predlog Velike Britanije donesu rezoluciju u kojoj se Srbija i Srbi proglašavaju genocidnim. Još mnogo nekakvih izmišljotina o masovnim silovanjima dece po BiH, tako da zaista mislim da javnost mora da bude obaveštena šta je sa ovim pitanjem.

Podsetiću vas i na to da je SRS prikupila više od 30.000 potpisa na teritoriji Pokrajine Vojvodine za osnivanje jednog takvog centra na teritoriji Vojvodine, a da naprednjačka većina u pokrajinskoj Skupštini nikada nije stavila taj predlog na dnevni red. Podsetiću vas i na to da NATO pripadnici NATO misije u Srbiji, osim što imaju kancelariju Ministarstvu odbrane, imaju diplomatski status, nesmetani prolaz kroz Republiku Srbiju, oslobođeni su bilo kakvih taksi, poreza, putarina i svega ostalog, a to su pripadnici organizacije je zverski bombardovala Srbiju 78 dana.

Takođe imam jedno pitanje za gospođu Gojković, predsednika Narodne skupštine, da li je ona informisana pošto smo videli da se informiše iz medija, da li je ona informisana da je Snežana Čongradin novinarka „Danas“ objavila kako je Srbija izvršila genocid u Srebrenici, a da su „Žene u crnom“ elita u Srbiji?

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim poslanička pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i gospođi Brnabić, kao predsedniku Vlade.

Nedavno u Beogradu je boravio američki kongresmen Eliot Endžel, koji je inače poznat kao najveći lobista u američkom Kongresu za nezavisnost i promociju tzv. nezavisnog Kosova. Imajući u vidu da su ga gospođa Brnabić i gospodin Vučić u Beogradu predstavili kao našeg partnera i prijatelja našeg naroda i države, a imajući u vidu i da znamo da se stav gospodina Endžela nije promenio prema Srbiji i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, ja bih iz toga mogao samo da zaključim da postoji neko slaganje, tj. razumevanje oko stavova Vlade i dela američkog Kongresa koji aktivno radi na promociji nezavisnog Kosova. Nismo tako nešto čuli od predsednika Republike kada je bio u Narodnoj skupštini, kad je podnosio Izveštaj o Kosovu. Nismo tako čuli od gospođe Brnabić, ali smo čuli kada je posećivao našu zemlju američki kongresmen.

Mi možemo da razumemo kada neki antisrpski elementi na političkoj sceni Srbije, među novinarima, među profesorima univerziteta, među tzv. aktivistima nevladinih organizacija, rade na afirmaciji nezavisnog Kosova u Srbiji i uglavnom rade to za novac, kao i sve što su radili tokom svojih karijera, a da je bilo usmereno protiv Srbije i srpskog naroda, kao Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i raznorazni još iz tog miljea, ali ne znam da li sada treba da identifikujemo neke članove Vlade ili neke pripadnike vlasti u Srbiji sa njima svima povodom pitanja Kosova i Metohije.

Ako već znamo, po rečima predsednika Republike, da je KiM goruće pitanje za naš narod u ovom veku. Kako tako mi onda možemo da nađemo razumevanje sa nekima koji dolaze iz inostranstva, a rade sve što je usmereno protiv Republike Srbije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i promociji tzv. republike Kosovo, koja danas služi kao jedna baza američke vojske i NATO pakta u Evropi, na Balkanu.

Imajući u vidu i da je šef poslaničke grupe vladajuće strane u Skupštini Srbije juče na diskusiju poslanika SRS rekao - ukoliko vam se tako sviđa Kosovo što ne živite u Đakovici, pa ne možemo tako da se odnosimo valjda prema pitanju KiM. Valjda treba da postoji u Skupštini Srbije konsenzus oko pitanja KiM, a ne da se mi ismevamo sa tim što trenutno imamo veliki problem sa našim stanovništvom, tj. građanima Srbije i Srbima na KiM. Mi treba to da shvatimo vrlo ozbiljno i da radimo na tome da se srpska zajednica na KiM što duže očuva i da im pomognemo na svaki mogući način. Kako to sve radimo zbog imaginarnog učlanjenja Srbije u EU, a čuli smo od komesara za susedstvo Johanesa Hana da bez prihvatanja da je u Srebrenici izvršen genocid, a kao što znate za genocid ne mogu biti krivi ni pojedinci ni organizovane grupe, već isključivo države, nema učlanjenja u EU, mislim da bi u Skupštini Srbiji, na isti način kao što smo razmotrili Izveštaj o Kosovu i mnoge druge stvari, trebali da otvorimo debatu oko nastavka evropskih integracija Srbije i konačno da zauzmemo stav u vezi sa tim, ali sagledavajući realno i trezveno sve činjenice koje stoje pred nama.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre izvesnog vremena Sulejman Ugljanin, inače političar iz Novog Pazara koji je poznat po svojim anti-srpskim i anti-državnim izjavama i stavovima, rekao je kako je jedan od srpskih vladara iz srednjeg veka i osnivač dinastije Nemanjića, veliki župan Stefan Nemanja, ratni zločinac i da je kao takav isti kao i Ratko Mladić. Da li je moguće da ovakve izjave prolaze bez ikakvih reakcija od strane nadležnih organa?

Na sve to, vladajuća većina, Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri, podržavaju Sulejmana Ugljanina kao vlast u bosanskom nacionalnom veću. Da li znači to da se Vlada Republike Srbije slaže sa tim stavovima?

Podsetiću vas da, nakon održavanja izbora za Bošnjački nacionalni savet, Sulejman Ugljanin je izjavio kako je država Srbija jedna fašistička država. Kako onda u jednoj takvoj fašističkoj državi, u sklopu njenih institucija, može da bude jedan Sulejman Ugljanin.

Isto tako, ova vlast podiže spomenik Stefanu Nemanji na mestu stare železničke stanice, tj. ispred stare železničke stanice. Jel onda mi podižemo spomenik ratnom zločincu u sred Beograda? Od toga jasno moraju nadležni državni organi da se ograde i da preduzmu sve mere protiv delovanja Sulejmana Ugljanina i njegove stranke.

Predsednik Republike juče kaže da to što Sulejman Ugljanin, koji govori za Srbiju da je fašistička, koji otvoreno poziva na secesiju Sandžaka i vređa srpsku istoriju i srpski nacionalni identitet izjavama kao što su ove, da to nema nikakve veze što ga pojedini koalicioni partneri SNS podržavaju, jer koja je razlika između njega i predsednika opštine Stari Grad koji čupa ograde i znakove po Trgu Republike?

Dame i gospodo, ukoliko ima osnova za neko krivično delo ili neki prekršaj, pa podnesite prijave ili krivične ili prekršajne protiv Marka Bastaća, pa neka odgovara za to što radi na Trgu Republike, ukoliko za to osnov postoji. Ne može biti isto čupanje znakova i negiranje teritorijalnog integriteta Srbije, pogotovo imajući u vidu da je predsednik Republike juče više od dva sata govorio o zaštiti teritorijalnog integriteta. Jel postoje neki prioriteti kada se te stvari uzmu u obzir?

Isto tako, upućujem pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kakva je reakcija države Srbije na to što je pre više od tri nedelje osuđen jedan broj Srba u Crnoj Gori za izmišljeno delo – pokušaj državnog udara, kao i na kampanju koju vode strukture pod upravom Mila Đukanovića, koja je usmerena na to da se što je više moguće zatre srpski identitet u Crnoj Gori, da tamo treba neko da bude uplašen da kaže da je Srbin, da je vernik SPC, preti se oduzimanjem imovine SPC, ne sme niko ko se izjašnjava kao Srbin da se zaposli bilo gde u javnom sektoru, a Republika Srbija, njeni zvanični organi na to ćute? Da li će nešto preduzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije da se srpska nacionalna manjina u Crnoj Gori zaštiti ili ćemo pustiti da ih odnese vetar i da im dođe glave jedan izdajnik, kakav je Milo Đukanović?

Dame i gospodo narodni poslanici, pojavila se informacija u proteklim nedeljama, kako je Vlada Srbija angažovala jednu istaknutu kompaniju koja se bavi lobiranjem u SAD, kako bi ta kompanija uticala da se stav Stejt Dipartmenta i američke administracije, vezano za pitanje Kosova i Metohija promeni.

U skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, tražim od ministra spoljnih poslova, informacije, da li je tačno da Vlada Republike Srbije smatra da angažovanjem lobi firme može da se promeni stav SAD po tako važnom pitanju, kao što je pitanje KiM.

Da li neko misli da može da se plati, da se promeni stav vezan za priznanje i čak sponzorisanje Kosova od strane SAD?

Predsednik Republike Srbije je jednom prilikom rekao kako lobi grupe koje će biti angažovane služe da bi se Srbija spremila za arbitražu sa tzv. republikom KiM, po pitanju taksi koje su na snazi već više od šest meseci. Apelujem na Vladu Republike Srbije i na predsednika Republike da se ne ide na arbitražu, jer arbitraža iza koje bi stajala tzv. Međunarodna zajednica, što je eufimizam za najmoćnije zapadne zemlje, ne može da pomogne Srbiji da se reši ovo pitanje u sprskom interesu. Setite se šta se desilo sa današnjim distriktom Brčkom u Republici Srpskoj, dakle arbitražom je pocepana Republika Srpska na Brčko, isto tako kada su vlasti mislile da će se rešiti teritorijalni spor u smislu utvrđivanja granice u Republici Srpskoj.

Ako Srbija zahteva arbitražu, to nije u skladu sa najavljenom i deklarativnom borbom za očuvanje KiM u sastavu Srbije.

Jasno je da šest meseci nakon uvođenja taksi od 100% na robu iz centralne Srbije i stava SAD i ostalih zapadnih sila, prema tome koje imaju mehanizme da to promene, jasno je da se od nas očekuje da se sa tim pomirimo.

Nadalje, očekivaće se da priznamo punu nezavisnost KiM i omogućimo članstvo u UN.

Protekle nedelje, održan je besmrtni puk na Dan pobede u Nišu, koji je predvodio komandant prištinskog korpusa, general Vladimir Lazarević. Povodom toga, Kajl Skot, inače kolonijalni upravnik Srbije je na jedan nediplomatski skandalozan način komentarisao to i nazvao generala Lazarevića ratnim zločincem.

Osramotio je državu Srbiju i upućujem pitanje Vladi Republike Srbije kakve je mere preduzela, diplomatski, naravno, da se stavi do znanje američkom ambasadoru da ne može tako da se ponaša prema zemlji domaćinu, da mora da sledi diplomatski protokol i da nije njegovo da komentariše naše događaje, bili oni zvanični ili nezvanični.

Podsetiću vas da je Kajl Skot u jednoj školi u Apatinu pokazao đacima mapu na kojoj teritorija KiM je odvojena od Srbije. Kakva je reakcija nadležnih organa, da li mi možemo da tolerišemo takvo ponašanje američkog ambasadora i da li je moguće da je on glavni čovek danas u Srbiji i da je nadležan i predsedniku Republike i Vladi?

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2011. godine Republika Srbija pokušava da reši pitanje Kosova i Metohije kroz dijalog pod pokroviteljstvom EU. Vlast do 2012. godine je premestila dijalog sa nivoa UN i Saveta bezbednosti na nivo EU i sa tim u vezi je instalirana na Kosovu Misija Euleksa koja ima za cilj da izgradi kosovske institucije.

Mi u javnosti možemo da saznamo samo spekulacije o pregovaračkim pozicijama Srbije, uopšte o planu i predlogu za neki tzv. kompromis između Srba i kosovskih Albanaca, te upućujem poslanička pitanja gospođi Ani Brnabić, predsednici Vlade Republike Srbije i Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike - koje su pregovaračke pozicije Srbije, šta je naš stav i da li da bi saznali šta mi želimo na Kosovu i Metohiji, kako to ima običaj da kaže Aleksandar Vučić, moramo da odemo na jedan panel koji se organizuje u Beogradu, gde je glavna tema, dakle, dosadašnji domet i proces normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini na kojem je glavni učesnik savetnik predsednika republike Kosovo Hašima Tačija, Bljerim Šalja? Da li mi u Beogradu i pogotovo Narodna skupština treba da ide da sluša šta kaže Bljerim Šalja šta će da bude na Kosovu i Metohiji ili valjda se i mi nešto pitamo? S druge strane, gde su reakcije vlasti u Beogradu zbog ovog događaja?

Osim Savetnika predsednika Kosova, tu su još i Ilir Deda, potpredsednik stranke Alternativa iz Prištine, Fakrim Musliju i Beljuj Behaj, doktor političkih nauka iz Prištine.

Da li mi sad vodimo dijalog ovde u Beogradu? Naravno, sa sprske strane tu su Sonja Biserko i Čedomir Jovanović. Gde su informacije o napretku ovog dijaloga?

S druge strane, gospođa Ana Brnabić je rekla još u novembru kako, ako Kosovo ne ukine taksu od 100% na srpsku robu, biće izbačeno u roku od 90 dana iz CEFTA sporazuma. Evo, prošlo je malo više od 90 dana, nekih 120, šta se dešava sa CEFTA sporazumom?

Šta smo mi uradili da zaštitimo srpski narod na Kosovu i Metohiji koji je na ivici humanitarne krize zbog ovih taksi ili isto da idemo da pitamo šta misli Bljerim Šalja?

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo i prošle nedelje jedan nemio događaj kada je antisrpski sud u Hagu osudio bivšeg predsednika Republike Srpske na doživotnu robiju po izmišljenoj optužnici. Gde su reakcije iz Beograda? Da li se mi slažemo sa tim? Da li mi prihvatamo da je Radovan Karadžić kriv za tzv. genocid?

Znate, ja sam imao nadu da će se to promeniti kada sam gledao Anu Brnabić koja je u intervju za Dojče vele rekla kako u Srebrenici nije bilo genocida i nije bilo genocida. Svako ko zna i poznaje Konvenciju o genocidu, ko zna bilo šta iz međunarodnog prava i ko zna da čita i piše može da vidi da u Srebrenici nikakvog genocida nije bilo.

Dakle, gde je reakcija predsednika Republike, gde je reakcija srpskih zvaničnika na to? Da li smo se mi sa tim pomirili? Da li mi prihvatamo da smo mi genocidni narod? Neće nas to ništa više približiti EU. I ako budemo ćutali i ako budemo prihvatali, to će samo pokazati kako je naša kičma slaba, da mogu da sa nama rade šta god hoće, šta god im padne na pamet, a mi bez ikakvog pogovora sve ispunjavamo.

Apelujem na vlast u Beogradu da se takvo ponašanje promeni i da politika počne da se vodi na načelima suverenosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, nedavno je Evropski parlament usvojio rezoluciju i amandman koje je jedan parlamentarac iz Slovenije predložio, a to je da Srbija pre ulaska u EU treba da se izjasni o genocidu u Srebrenici, tj. da prizna da se u Srebrenici desio genocid. Ova činjenica treba da nam bude dovoljna da momentalno prekinemo pregovore sa EU o učlanjenju, jer jednostavno, srpski narod ne sme da dozvoli da EU smatra Srbiju genocidnom.

Dakle, trebalo bi što pre predsednik, premijer i Vlada Republike Srbije da se jasno izjasne o tome, a da ne traži utehu Vlada i vladajuća garnitura o tome što je izveštaj Evropskog parlamenta neobavezujući, pa i sve što su nam evropski poslanici i birokrate izbrisali i rekli ikad o Kosovu, kako bez priznanja nezavisnosti Kosova nema učlanjenja u EU, isto je to tako neobavezujuće, pa i svi znamo, pa i vrapci na grani u Srbiji znaju da je to jedini, osnovni i najvažniji uslov Srbije za učlanjenje u EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ministru i potpredsedniku Vlade Nebojši Stefanoviću – kada će se izjasniti o potpredsedniku Vlade Rasimu LJajiću? Da li je moguće da nije dovoljno ni to što su poslanici SRS utvrdili da se bavi trgovinom narkotika, da se bavi kriminalom i švercom u Novom Pazaru, pa čak i da je razgovarao o potencijalnoj likvidaciji predsednika SRS i u britanskoj ambasadi? Kada će Vlada Republike Srbije više da oduzme imunitet Rasimu LJajiću? Kada će o tome da se razgovara? Zašto je Rasim LJajić toliko važan za vladajuću koaliciju?

Dakle, nemojte da čekate da se on smiluje sam i posle 18 godina neprekidnog boravka na vlasti sam podnese ostavku ili kad mu jednom dosadi da se ne bavi politikom. Hajde da se bavimo njegovim aferama dok je on na vlasti. I, na sve to, još gura prst u oko srpskom narodu i zvaničnim institucijama Republike Srbije kada pravi koaliciju u Bošnjačkom nacionalnom veću, tj. Savetu bošnjačke nacionalne manjine sa Sulejmanom Ugljaninom, koji otvoreno govori kako je Srbija fašistička tvorevina i kako će se on protiv nje boriti.

Dakle, ministar u Vladi Srbije, potpredsednik Vlade, izabran na listi SNS, je izabrao Esada DŽudžu za predsednika Saveta nacionalne manjine Bošnjaka i napravio koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom, a taj Esad DŽudžo, osim što govori kako su muslimani morali na svoja prezimena da dodaju ić i ević zbog, jel, srpske okupacije i nikad se tako nisu prezivali, osim tih nebuloza, nedavno je objavio kartu Srbije bez Kosova i Metohije, AP Vojvodine i Sandžaka i predstavio Srbiju rasparčanu u 2025. godini, a ove naše dve pokrajine i Rašku oblast ili Sandžak kao nezavisne države. Pa, to je skandal.

Vladajuća stranka, Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade, predsednik Republike moraju što pre ne samo da osude ovo, nego da reaguju da se to ne dešava u zvaničnim institucijama Republike Srbije.

Znate, kako mi možemo da se borimo protiv šiptarskih separatista i da gledamo da štitimo naše interese na Kosovu i Metohiji, kad u Srbiji u zvaničnim institucijama Republike Srbije imamo iste takve separatiste, ako ne i gore?

Dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnih nekoliko dana imali smo neviđenu agresiju na srpski narod koji živi na KiM. Dakle, albanski separatisti sa KiM su blokirali celokupnu privredu, može se reći, na severu Kosova kada su uveli carine na robu iz Srbije, i to je dovelo srpski narod u opasnost, srpski narod ostaje na severu Kosova i na svom KiM bez lekova, hrane i namirnica za osnovne životne potrebe.

Šta će Vlada Republike Srbije da preduzme ovim povodom? Da li je moguće da Ana Brnabić, kao premijer Vlade, izjavljuje kako će se obratiti nekom tamo telu koje je zaduženo za poštovanje CEFTA sporazuma i da će to trajati 90 dana itd?

Zar nije hitno da se pomogne našim sunarodnicima na KiM? Da li ima trenutno neko važnije pitanje? Zaista smo u proteklih 20 godina sigurno, a možda i više, suočeni sa albanskim separatizmom i terorizmom na KiM. Dakle, Vlada bi trebala hitno da reaguje, da pruži svaku vrstu pomoći našim sunarodnicima na KiM. Ovo treba da nam pokaže posledice briselskog dijaloga između Beograda i Prištine tj. između Srbije i samozvanog Kosova.

Imali smo prilike da vidimo albanske specijalne snage u severnoj Kosovskoj Mitrovici, iako nas je ministar spoljnih poslova, a tada predsednik Vlade, uveravao kako je postigao usmeni sporazum sa kosovskim Albancima, da albanske snage i albanska policija ne može na sever Kosova i tom prilikom je rekao kako usmeni sporazum isto ima važnost kao i pismeni sporazum, pa čak takvu važnost ima i sporazum na salveti. Gde je onda bio ministar spoljnih poslova sa svojom salvetom kada su albanski specijalci upadali u srpske stanove i maltretirali građane srpske nacionalnosti koji žive u severnoj Kosovskoj Mitrovici. To treba da bude pouka za Vladu Republike Srbije i treba da hitno razmisli o nastavku svoje politike prema KiM i o nastavku svoje spoljne politike.

Svakako najveći nacionalni problem Srbije danas je Kosovo i možda može da se gleda u istoriju zašto je sve to tako, možda je mogla neka vlast u Srbiji ili SRJ drugačije da postupi, ne bi došlo do separatizma, ali moram da kažem da i danas imamo naznake separatizma na teritoriji Republike Srbije.

Znate, novi predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta, Saveta bošnjačke nacionalne manjine je na društvenim mrežama objavio jednu mapu država bivše Jugoslavije na kojoj je odvojio osim Kosova i Vojvodinu i Sandžak od Srbije. Samo bih da upozorim gospođu Nelu Kuburović – da li zna šta je to krivično delo – napad na ustavni poredak, tj. veleizdaja? Da li je moguće u zvaničnim institucijama jedan čovek, koji se zove Esad DŽudža, može ovo da objavi u javnost? Što je najgore od svega, zvanična vlast u Srbiji je u koaliciji sa ovim čovekom. Izabrala je svojim glasovima preko svojih koalicionih partnera i nekih satelitskih stranaka tog čoveka da bude predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća. Mogu samo da protumačim da se vlast u Srbiji slaže sa ovim. Znate, ko god podržava ovog čoveka, ko god podržava politiku koju ovaj čovek propagira je najgori šljam i ološ, a takvi su i Sulejman Ugljanin i Rasim LJajić.

Pre godinu dana smo imali poslednji put u Narodnoj skupštini sednicu o tome, o privredi Republike Srbije, kada smo poslednji put razgovarali o načinu subvencionisanja stranih firmi koje u Srbiji dobijaju veoma povoljne uslove, zemljište besplatno, sve moguće dozvole besplatno i plus više od 10 hiljada evra po radnom mestu. To je jedna pogubna ekonomska politika nametnuta od strane MMF, koji je pravi gospodar srpske ekonomije već 18 godina.

S tim u vezi, Vlada Republike Srbije, premijer Vlade i Ministarstvo privrede bi što pre trebalo da napravi analizu i da izađe sa tim u javnost koliko stranih firmi koje su dobile ovde uslove u smislu subvencija, gde su neke bile veće od 10 hiljada evra, je ostalo da radi u Srbiji nakon utrošenog novca od subvencija i koliko su se pojedine firme zadržale?

Imali smo situaciju da se Železara Smederevo vrati Republici Srbiji za jedan dolar, a hvalili smo se tim investicijama svojevremeno, i ima još takvih primera. I, umesto da gledamo na televiziji samo otvaranje fabrika, postavljanje kamena temeljca za neke buduće fabrike, dajte da znamo pravu istinu koliko je štete privreda Republike Srbije pretrpela zbog ovako pogubnog ekonomskog modela subvencionisanja?

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je jedan narodni poslanik nemačkog parlamenta bio u Beogradu i preneo poruku Angele Merkel, poruku EU i poruku Nemačke, vrlo jasno i precizno – Republika Srbija ne može da uđe u EU dok ne prizna de jure, nezavisnost tzv. „kosova“. To je svima jasno, osim ministrima u Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike. To je nešto što ti ljudi pričaju već godinama unazad. Imali smo Andreasa Šokenkofa, koji je bio u ovoj ulozi do pre pet godina, isto tako sa istim zahtevima dolazi u Beograd i tu se ništa nije promenilo.

Nemojte više da lažemo sami sebe kada govorimo o napretku na putu ka EU, kada govorimo o otvaranju poglavlja, nema ništa od toga, to je sve šarena laža, samo je važno za Nemačku, za EU, da Republika Srbija što pre prizna nezavisnost Kosova.

Vlada Republike Srbije treba da izađe u javnost sa svojim stavom da kaže da li je spremna da stavi potpis na sveobuhvatni sporazum koji bi omogućio tzv. „kosovu“ mesto u UN, ili to nije stav i politika Vlade Republike Srbije. Dajte više jednom da rešimo sa tim pitanjem. Dokle da se vrtimo u krug misleći da je važno to što imamo neke pohvale iz EU, otvaranje poglavlja? To nema nikakvog značaja.

Nedavno je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, bio u Moskvi. Nakon sastanka sa ruskim predsednikom, rekao je da je dobio sve što je tražio za Srbiju od Rusije. Nikada nećemo saznati, verovatno, šta je to, ali me zanima šta će da uradi sa jednim pitanjem koje je već aktuelno u poslednjih pet godina, a to je davanje diplomatskog statusa pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu?

Da li je moguće da mi nešto tražimo od Rusije, da tražimo zaštitu u Savetu bezbednosti, da tražimo podršku, da tražimo investicije, a nismo u stanju da obezbedimo ljudima koji su nas spašavali, spašavali naše građane 2014. godine tokom poplava i tokom požara, da im dodelimo diplomatski status i tako pokažemo poštovanje prema Ruskoj federaciji?

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo pre nekoliko dana jedan veliki skandal u Beogradu, kada je generalni sekretar Severno-atlantskog pakta na jednom beogradskom fakultetu, na Filološkom fakultetu, držao jedno predavanje i srpskim studentima objasnio, na pitanje o agresiji, bombardovanju NATO pakta na SRJ 1999. godine, Generalni sekretar NATO pakta Jens Stotenberg, nam je objasnio kako je bombardovanje SRJ bilo za naše dobro, kako je demokratija morala da se uvede u Srbiju pod bombama i kako je to bilo nužno da bi se srušio sa vlasti Slobodan Milošević, iako je Slobodan Milošević ostao na vlasti godinu i po dana nakon bombardovanja.

Naravno, ovo je neviđeni skandal i zbog toga me zanima šta će da preduzme ministar prosvete Mladen Šarčević, kakve će mere da preduzme prema dekanu Filološkog fakulteta, prof. LJiljani Marković, koja je inače bila kadar SNS i kandidat za odbornika na izborima za Skupštinu Grada Beograda?

Kako je moguće da jedna takva osoba to priredi u sred Beograda srpskim studentima? Da li je to istina na koju mi pristajemo? Da li je moguće da smo spremni i na tolika poniženja da ne smemo da odgovorimo ni u Beogradu na jednu takvu provokaciju? Očekujem da se dekan Filološkog fakulteta pod hitno smeni. Inače, ona je imala jednu izjavu u jeku beogradske kampanje kada je rekla da SNS na svojoj listi prikuplja samo stručnjake i da je to zbog budućnosti Srbije.

Da li ćemo zbog budućnosti Srbije morati da se pomirimo s tim da smo sami krivi što je 2.500 civila ubijeno, što imamo više od 100 milijardi dolara materijalne štete od tog zločinačkog bombardovanja ili, ako to nije tako, hajde da vidimo da se ova gospođa smeni.

Imali smo takođe izjavu i Evropskog komesara za susedstvo, Johanesa Hana, koji je rekao kako ne treba da se nadamo, pošto rešavanje pitanja Kosova nije jedini uslov za ulazak Srbije u EU. Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić nedavno, u intervju za Rojters, rekao kako želi da postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom, ali da nam trebaju onda garancije da će Srbija da postane član EU do 2025. godine. Sada je jasno da to neće biti tako, da je priznanje Kosova od strane Srbije samo jedno u nizu poniženja koje se traži od nas i da, svakako, ne postoji perspektiva Srbije u EU.

S tim u vezi, bi trebalo da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasni šta i kako dalje, da li će konačno da odustane od puta evrointegracija, od srljanja u Briselskom procesu u pregovorima sa tzv. Prištinom, ili mi nastavljamo, iako znamo šta nam se sprema?

Još nešto, nijedna postkomunistička država nije postala članica EU da prvo nije postala članica NATO pakta. Da li je Srbija spremna da se učlani u NATO pakt kako bi dobila perspektivu u EU? To treba da nam se objasni, a to bi bilo najveće poniženje do sada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo jedan turbulentan politički period na prethodnoj sednici Narodne skupštine, gde smo raspravljali o migratornim pticama, o slepim miševima u Evropi, regulativi za slepe miševe, a za to vreme u nekim drugim parlamentima se pričalo o Srbiji.

Specijalni izvestilac EU, tj. Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvid Mekalister, je nedavno predao izveštaj Evropskom parlamentu o napretku Srbije ka putu evropskih integracija i usledili su amandmani na taj izveštaj.

Najviše poslanika u Evropskom parlamentu podnelo je istovetan amandman, a to je da se ne isključuje korekcija granica i razmena teritorija kao ishod dijaloga koji vode u Briselu Beograd i Priština. Dakle, ne samo korekcija granica, nego i razmena teritorija između te dve, kako se tamo navodi, suverene države.

U vezi sa tim bih da uputim poslaničko pitanje predsedniku Republike, koji u ime Srbije vodi te pregovore, na osnovu koje pravne norme, na osnovu kojeg pravnog akta je predsednik vlastan da odlučuje o promeni teritorije, tj. o ustupanju delova teritorije?

Dakle, predsednik Republike se zakleo u Narodnoj skupštini da će očuvati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, uključujući i KiM, kao autonomnu pokrajinu u njenom sastavu.

Na osnovu čega je ova tema uopšte dospela u javnost? Mi smo imali prilike da vidimo, u protekloj nedelji, kako je politika koju je predsednik Republike vodio o KiM poražena. Da li je to što je poraženo onda prethodilo sada ovoj novoj politici koja uključuje i razmenu teritorija i da li je moguće da se Narodna skupština, narodni poslanici prave mrtvi i pričaju o migratornim pticama dok se priča o ustupanju državne teritorije kvazi terorističkoj državi Kosovo.

Isto tako, Dom lordova britanskog parlamenta je nedavno doneo Izveštaj pod naslovom „Ujedinjeno kraljevstvo i zapadni Balkan“, gde se na više od 100 stranica bavi balkanskim državama, a u delu koji se tiče Srbije se kaže da će se izvršiti napori, ohrabriti institucije u Beogradu da se omekša stav prema NATO paktu i produbi saradnja NATO pakta i Republike Srbije u budućnosti.

Da li to znači da Republika Srbija treba da postane član NATO pakta i da li se to dešava na mala vrata, da li se sledi ovaj model koji je bio u Crnoj Gori gde se samo skupštinska većina izjasnila, iako je većina građana protiv učlanjenja Crne Gore u NATO?

Juče smo imali jedan skandal u Vladi Srbije. Kajl Skot, američki ambasador, inače guverner Srbije, je rekao vrlo jasno da ne treba da se priča o tzv. Kosovu, nego da se vrlo jasno kaže kako je Kosovo suverena država i da mi treba da počnemo da se prema Kosovu tako ophodimo.

Da li je moguće da je takva izjava u Vladi Republike Srbije, sedištu izvršne vlasti, prošla bez ikakvih reakcija? Ja mogu da razumem da SAD nisu kao ostale države, da su na nekom većem rangu, ne može se možda očekivati da se protera ambasador, iako bi to bilo poželjno i to bi jedna suverena država uradila. Da li je moguće da ne možemo da pošaljemo jednu protesnu notu, a mogli smo da pošaljemo protesne note za mnoge manje stvari i da se posle time hvalimo kako štitimo naše interese?