Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovim izmenama i dopunama propisuje se u kom obimu topografija može biti predmet zaštite, kao rezultat intelektualnog rada stvaraoca, uslovljavanje prava na zaštitu, kao i legitimno pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju.

Informacione tehnologije su od strane države prepoznate kao strateški segment za razvoj društva i ekonomije. Topografija poluprovodničkih proizvoda ima primenu u informacionim tehnologijama. Zakonska rešenja će uticati na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, kao i dizajnom, izradom gotovih štampanih ploča, zatim, za sva fizička i pravna lica koja ostvaruju prava zaštite ovog vida prava industrijske svojine, u skladu sa zakonom.

Ovakvim rešenjima se usklađujemo sa pravnim propisima EU. Tako se stvara ujednačeniji pravni sistem na nivou više država. To predstavlja signal za strane investitore da slobodno ulažu u našu zemlju i da mogu da računaju na sigurnost kao i zaštitu svojih prava. Stimuliše se tržišna konkurencija. Pravna zaštita topografije doprinosi tržišnom razvoju. Primena topografije poluprovodničkih proizvoda nalazi svoje mesto od proizvodnje kućnih aparata do najsavremenije telekomunikacione opreme.

Republika Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju ovih proizvoda. Poluprovodnici čine osnov savremene elektronike. Predstavljaju tržište budućnosti. Strukture koje predstavljaju ključnu tehnologiju u današnjem modernom svetu jesu osnovne komponente električnih sistema. Svake godine se u tržište poluprovodničkih tehnologija pumpaju desetine milijardi dolara.

Danas se nalazimo u dobu linearnog rasta vrednosti ovog segmenta tržišta što je značajano. Taj rast garantuje nova radna mesta, nove tehnologije u industriji poluprovodničkih komponenti. Tako će grad Niš, iz kog dolazim, u saradnji sa kineskim gigantom „Huavej“, biti prvi pametni grad. Izgradnjom naučno-tehnološkog parka u Nišu, na površini 14.000 kvadrata, stvoriće se uslovi za dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i transfer znanja kao najvrednijeg proizvoda. Reč je o investiciji vrednoj 10 miliona evra. Zahvaljujući ovoj vladi i našem predsedniku Aleksandru Vučiću, Niš ponovo postaje centar regionalne industrije i grad naprednih tehnologija.

Intencija ove Vlade je da pored ulaganja u informacione tehnologije nastoji da naše stručnjake zadrži u zemlji, da privuče razne kompanije koje će ulagati u istraživanje i razvoj, da zaštiti intelektualni rad stvaraoca, da podstakne domaće istraživače u ovoj oblasti, kao i da uspostavi sistem proizvodnje koji će omogućiti nadmetanje na svim poljima ove industrije. Uvođenjem ovakve tehnologije u radu, ulaganjem u podizanje kvaliteta obrazovanja i školovanjem stručnjaka iz te oblasti, ova Vlada je posvećena najsavremenijem pristupu i razvoju zemlje. Sve ovo je važno za celokupni privredni razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, savremeni tehnološki razvoj napreduje velikom brzinom, savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama i pruža mogućnost da mladi uče u realnom radnom okruženju. Otuda i sve veći značaj dualnog obrazovanja i zbog mogućnosti da mladi stiču znanja na dva mesta: teoretska u obrazovanim institucijama, a praktična u kompanijama. Upravo je to nešto što daje kvalitet obrazovanja. Suština je da umrežimo znanje.

Ovaj model obrazovanja kreira stimulativnu sredinu za učenje, pospešuje nove inovativne mogućnosti. Stimulativna sredina za mnoge pojedince su kompanije gde oni mogu na licu mesta da prate i da se uključe u proces rada. Mladi ljudi postaju stimulativniji kada imaju mogućnosti i priliku da nešto nauče.

Takođe, u ovom aktivnom procesu imaju priliku da sagledavaju savremeno, tehničko-tehnološki razvoj. Na ovaj način podstiče se razvoj ideja, inovativnog duha, podstiče se motivacija mladih. Oni postaju odgovorniji, pouzdaniji.

Najveći benefit jeste kvalitet znanja. Dualni model nastave omogućava mladom čoveku da učeći na dva mesta zaista postane stručnjak koji je odmah zapošljiv. Reč je o učenju kroz rad. Ono predstavlja specifičan odnos između poslodavca i studenta. Studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad. Suština je da nauče posao. Imaće više praktičnog iskustva, povećaće svoju konkurentnost na tržištu rada, pa će samim tim biti u prednosti prilikom zapošljavanja.

Realizacijom dualnog modela osavremeniće se nastavni proces kroz saradnju sa privredom i ostvariće se dodir sa savremenim tehnološkim dostignućima. Prethodna vlast nije brinula o načinu obrazovanja kadrova, tako da je sam proces obrazovanja bio ne koordiniran sa privredom. Dakle, bez ikakve strategije, bez ikakve vizije školovane su generacije samo na teorijskom znanju, bez koordinacije sa tržištem rada i nemogućnosti njihovog zapošljavanja.

Zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću uvodimo bolji, kvalitetniji način obrazovanja, dualno obrazovanje.

Sve ovo će dovesti do usklađenijeg odnosa, više mogućnosti i povećanje kvaliteta tržišta rada. Benefit će imati svi učesnici u ovom procesu studenti, privreda, država. Prednost je obavezan ugovor između visokoškolske ustanove i poslodavca. Dobijanjem naknade od najmanje 50% od osnovne zarade zaposlenih mladi će imati dodatni motiv za učenje i rad, razvijajući bolju osposobljenost i stručnost što je veoma značajno, ide se u korak sa najrazvijenijim zemljama, jer je to njihova savremena praksa. Dualni model u visokom obrazovanju će učiniti obrazovanje boljim, kvalitetnijim primenjenijim. Sve ovo je ključ razvoja i napretka pojedinaca, ali i društva, države. To je politika SNS, našeg predsednika Aleksandra Vučića, kako bi još brže i spremnije išli lakše u budućnosti i kako bi podigli nivo na lestvici i bili još uspešniji, da stvaramo bolje uslove za mlade ljude i da im omogućimo bolju i uspešniju budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u međunarodnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma kojima se ukidaju vize smatra se značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima života, u želji da se unaprede međusobni bilateralni odnosi i u nameri da olakšaju putovanja svojim državljanima koji su nosioci običnog, diplomatskog ili službenog pasoša.

Čelnici prethodne vlasti su naneli veliku štetu Srbiji, izmestili su odlučivanje o Kosovu iz UN, gde smo imali dve sile sa pravom veta, u Evropsku uniju. Podsećanja radi, obratili su se i Međunarodnom sudu pravde. Tako loše odluke smanjile su uticaj Srbije na rešavanje pitanja Kosova. To su rezultati njihove neodgovorne politike.

Danas imamo suprotan proces. Srbija je danas aktivna, ima prijatelje u svetu. Nije učinjen nijedan pogrešan potez na štetu Srbije. Takođe, povećan je uticaj Srbije na rešavanje pitanja Kosova.

Zbog sve većeg uticaja našeg predsednika, Aleksandra Vučića, i Vlade, u međunarodnoj politici, sve je veći broj država koje preispituju svoju odluku o priznanju Kosova.

Sve ovo je dobar pokazatelj politike koju ova Vlada, na čelu sa našim predsednikom, vodi u borbi za očuvanje državnih i nacionalnih interesa.

Do sada je 15 država povuklo svoju odluku o priznanju Kosova. Jedna od zemalja je i Surinam. Surinam se na sednici Generalne skupštine u Dubaiju negativno izjasnio prilikom pokušaja prijema Kosova u Interpol. Zahvaljujući tome, stvorena je klima za razvoj međudržavne saradnje u različitim oblastima sa mnogim od zemalja koje nisu priznale nezavisnost, ili su povukle svoju odluku o priznanju tzv. Kosova.

Cilj je što bolje pozicioniranje Srbije na međunarodnom planu, ostvarivanje delotvornih rezultata u međunarodnim organizacijama, gde podrška od vitalnog interesa za našu zemlju zauzima posebno mesto.

Suština je zajedno zalaganje za odbranu principa međunarodnog prava, kao i drugih otvorenih pitanja, podrška poštovanja principa zaštite, teritorijalnog integriteta, kao i podrška našoj politici.

Takođe, cilj Srbije je kreiranje povoljnog ambijenta za saradnju privrednika i privlačenja investicija iz različitih zemalja, povećanje obima trgovinske razmene i ekonomske saradnje.

Zahvaljujući saradnji i politici našeg predsednika, Aleksandra Vučića, Srbija je danas uvaženija, u broju investicija i privredne saradnje zauzima visoko mesto. Sve je više država koje veruju i investiraju u našu zemlju, i sve to zahvaljujući stabilnosti. Svaka zemlja je bitna, jer je to novi most Srbije sa svetom.

Politika ove Vlade je politika razvijanja dobrih međudržavnih odnosa. To je put za naše bolje pozicioniranje na međunarodnom planu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, ovim zakonom se uređuju uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova.

Donošenjem zakona obezbeđuje se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije. Pravo na kupovinu stana po povoljnim uslovima imaju pripadnici snaga bezbednosti, koji ispunjavaju uslove iz ovog zakona, odnosno koji nemaju rešenu stambenu potrebu ili na odgovarajući stan.

Srbija je uvek bila na strani slobode, istine i pobednika. Malo je naroda koji kao srpski znaju koliko je užasan i skup, ali još manje naroda koji kao srpski narod znaju koliko je užasno i skupo živeti u ropstvu. Sve ima svoju cenu, samo sloboda nema cenu. Što vam bude snažnija vojska, to će mir biti trajniji i stabilniji. Što budemo bili spremni za rat, to će nam rat biti dalji, a mir bliži.

Stanje u vojsci do 2012. godine bilo je katastrofalno. Država je bila pred bankrotom. Tadašnja vlast za vojsku nije mogla da obezbedi osnovna sredstva za odeću, obuću i hranu. Imali smo oko 30 hiljada vojnika, a sredstva za plate su bila pod znakom pitanja. Nije bilo nikakve izgradnje stanova za pripadnike službe. Naša vojna lica su se sa porodicama selila od grada do grada bez svojih stanova. Mnogi su dočekali penziju sa nerešenim stambenim pitanjem.

U to vreme rasprodavana je vojna oprema. Prodato je milion komada municije svih kalibara, topovi, pušaka, haubica i hiljade prenosnih PVO sistema. Tenkovi su pretopljeni u železari, a u državnom fondu, gde je trebalo da se slivaju ta sredstva, za takvu reformu vojske novca nije bilo. Tada su se u armiji vraćala korišćena sredstva, dok se nova sredstva nisu nabavljala.

Vojska je tradicija koja je u srpskom narodu, u srpskom duhu. Bilo je čast biti vojnik i braniti otadžbinu. Oni koji su pokušali da uruše i prekinu tu vojnu tradiciju koja se negovala i održala vekovima, bila je vlast do 2012. godine. Bio je to udar na državu i na narod.

Srbija je danas drugačija zemlja, zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, danas imamo odlične rezultate, posebno kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti i javnim finansijama, sa razvijenom ekonomijom koja je srž svakog društva. Uspeli smo da poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu.

Iz svega navedenog, danas imamo više mogućnosti. Danas je naša vojska ponovo dobro opremljena. Kupljeno je bolje naoružanje. Danas imamo 14 Migova 29, nove helikoptere, složena artiljerijska i raketna sredstva, sisteme. To je najnovija i najsavremenija tehnologija kojom možemo biti ponosni.

Oporavljena je i namenska vojna industrija, čiji izvoz iz godine u godinu beleži rast, tako da je povraćeno poverenje u našeg vojnika i našu vojsku.

Zahvaljujući suficitu imamo i poboljšanje stanja vojske u društvu. Ovim rešenjima su izdvojena sredstva za gradnju stanova. U prvoj fazi država će izgraditi 8.022 stana u Srbiji, gde će prvih 2.400 biti u Nišu. Izgradnjom ovih stanova svima će dobro doći koji imaju nameru da sebi obezbede krov nad glavom. Suština je u omogućavanju rešavanja stambenog pitanja za pripadnike službi pod povoljnijim uslovima. Pripadnici snaga bezbednosti su ti koji čuvaju bezbednost zemlje, daju sigurnost narodu.

Politika SNS je politika izgradnje i dugoročnog razvoja zemlje i društva. To su vrednosti za koje se zalažemo.

Na kraju bih hteo da kažem da najoštrije osuđujem uvrede upućene porodici predsednika Aleksandra Vučića. To da se preti deci predsednika, kao i bilo kojoj drugoj deci, je nedopustivo. Od onih koje nemaju sopstvenu politiku, koju vode besomučnu kampanju mesecima unazad i koji su ostavili iza sebe Srbiju u teškom stanju, ovakvi izlivi i mržnje i agresije do sada nisu zabeleženi, a govore o njihovoj nesposobnosti i politici koju su građani odbacili.

Građani Srbije dobro razumeju stvari. Građani Srbije žele politiku investicija, jačanje privrede i jake Srbije, a ne politiku pretnji i vraćanja u prošlost. Zato pozivam državne organe da u skladu sa tim reaguju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, institucija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja treba da bude nezavisna institucija, odnosno da vodi računa o svim građanima podjednako. Dakle, da se ne svrstava ni na jednu stranu.

Međutim, svojim ponašanjem Rodoljub Šabić urušavao je rad kompletne kancelarije. Zato se postavlja pitanje - da li je poverenikov posao da se svrstava na stranu pojedinih lidera opozicije? Da li je njegova delatnost da svaki put napadne svoju državu i vodi kampanju protiv nje? Da napada predsednika Aleksandra Vučića, ministre i narodne poslanike?

Šta reći o njegovom prepucavanju na društvenim mrežama, gde nije želeo da razgovara sa neistomišljenicima, često ih blokirajući? Bavio se sitnim politikanstvom, ali i plasiranjem neistina, sa jasnim namerama, koje su trebale da posluže kao odskočna daska za politiku, kao što je to bio slučaj sa Sašom Jankovićem, koji je radio na isti način.

Dalje imamo neiznošenje pravog činjeničnog stanja gde je, kako se sećamo, prvo, on bio napadnut, a kasnije je sigurnosnim kamerama utvrđeno drugačije činjenično stanje, tako da je kasnije i sam priznao da nije bilo reči o napadu. Plasiranje priča i izvrtanje činjenica dovoljno govori. Uz sve to, odgovore na šta je trošio novac koji mu je bio na raspolaganju, nismo dobili. Nema ni dokaza o konkursu za prijem u radni odnos velikog broja ljudi kod njega u službi. Zloupotreba funkcija i direktan sukob interesa predstavlja kada je izjavio da izvesni političari žele da on istakne kandidaturu za gradonačelnika.

Iz svega navedenog, neophodno je da u budućnosti na čelo ovakve važne institucije, treba da bude neko ko je apolitičan. Iz tog razloga je neophodan moralni kredibilitet i visok standard ponašanja, znači odgovornost, ozbiljnost, ali i neko ko će da radi u javnom interesu, a ne privatno i u cilju svoje lične promocije, jer ga na to obavezuje tako visoka funkcija.

Važno je da poštuje ono što mu je povereno. Novi predloženi kandidat ima iskustvo, jer je deset godina bio na funkciji predsednika Suda u Beogradu, za razliku od prethodnog Poverenika, koji je obavljao više funkcija i bavio se politikom. Milan Marinović je tokom čitave svoje karijere ukazivao nepristrasnost, stručnost i dostojnost. Mislim da građani na tu funkciju žele da vide jedan korektniji, objektivniji i profesionalniji pristup, jer je to u njihovom najboljem interesu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, izvršni postupak je sudski postupak. Njegov osnovni predmet je prinudno namirenje potraživanja izvršnog poverioca pred sudom. Javni izvršitelj je lice koje vrši javna ovlašćenja poverena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Tokom prethodnih godina uočene su određene nejasnoće zbog čega se javila potreba za izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Jedna od najvažnijih novina je da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja duga iz komunalnih i srodnih usluga, ako je to potraživanje manje od 5.000 evra, tako da je limitiran iznos potraživanja na osnovu koga neće moći da se sprovodi izvršenje prodajom nepokretnosti.

Sledeća novina je da se povećava prag zarada, plata i penzija, odnosno iznosi koji su zaštićeni od izvršenja, da se ne bi ugrozile osnovne potrebe za život dužnika.

Kada je reč o plati, izvršenje može da se sprovede do njihove polovine, odnosno do njihove četvrtine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade. Kada je reč o penziji, izvršenje se može sprovesti do njene trećine, odnosno četvrtine ako penzija ne prelazi iznos prosečne penzije, odnosno desetine kada je reč o minimalnoj penziji.

Jedna od novina je dobrovoljno namirenje novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka. Na predlog poverioca javni izvršitelj poziva dužnika da dobrovoljno namiri potraživanje. To znači da po dogovoru između izvršioca i dužnika dužnik isplati svoje dugovanje bez pokretanja izvršnog postupka. Samim tim se smanjuje broj izvršnih postupaka, a da dužnik prođe sa manjim troškom.

Novina je još i uvođenje elektronskog javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti. Na taj način se smanjuje mogućnost zloupotrebe. Zato je izmenjen tok javnog nadmetanja uvođenjem licitacionog koraka, nuđenjem više cene od početne. Tako će se omogućiti ravnopravno učestvovanje i konkurencija svih zainteresovanih strana, transparentnost i pošten postupak javnog nadmetanja, kao i povećanje cene po kojoj će predmet izvršenja biti prodavan.

Zakonodavac ovim propisima želi da spreči anomalije u prodaji nepokretnosti. Ovim novinama i dopunama zakona, pored efikasnije naplate dugove, brine se i o finansijskom statusu građana, a sve u cilju jačanja socijalne komponente i ekonomskih slabih slojeva stanovništva kada je reč o zaštiti dužnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Zakonom o trgovini sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Uvedena je klasifikacija oblika i načina trgovine, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija u pravcu efikasnijeg sistema kontrole. Do 2012. godine trgovina u Republici Srbiji razvijala se bez osmišljene i konzistentne trgovinske politike. Maloprodajni sektor je pokretač rasta konkurentnosti i zapošljavanja. On predstavlja stub ekonomije. Maloprodajne usluge su ključne za modernu ekonomiju.

Naš cilj je izgradnja moderne tržišne privrede, a time i moderne trgovine. Trgovina sve više postaje ključni motor razvoja tržišne privrede. Adekvatna informatička baza je osnova za razvoj poslova i kreiranja trgovinske politike. Na taj način resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije će voditi aktivnu politiku planiranja i sprovoditi konkretne mere u procesu izgradnje strukture tržišta i trgovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, trgovina je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti. Razvoj tržišta i trgovine ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore. Modernizacija i napredak trgovine mogu pomoći razvoju industrije i poljoprivrede.

U cilju izvršenja nadležnosti neophodni su precizni podaci o trgovini i trgovinskoj mreži. Iako se jedan deo podataka može obezbediti, neki važni podaci se ne prikupljaju, a značajni su sa aspekta vođenja trgovinske politike. Zato su potrebni podaci o trgovinskoj mreži Republike Srbije do nivoa prodajnog objekta u dubini. Oni su neophodni za potrebu upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje. Pribavljeni podaci se daju na zahtev državnih organa radi oblikovanja ekonomske politike, i to popunjavanjem obrazaca koji se šalju elektronskim putem.

Treba dati podsticaj razvoju malih trgovinskih preduzeća i preduzetnika. Unapređenje pravnog okvira je važno radi pravne sigurnosti. Suština zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države. Cilj je efikasnija tržišna privreda. Zakon o trgovini urediće celokupan promet, nabavku i prodaju i na taj način smanjiti nivo sive ekonomije.

Jedan od oblika trgovine je i elektronska trgovina. Internet je savremeno sredstvo komunikacije. Međutim, veliki deo sive ekonomije obavlja se preko interneta. Novinu u ovom delu zakona predstavlja uvođenje ovlašćenja inspektora da obavi prikrivenu kupovinu. U transparentnim uslovima poslovanja omogući ćemo dolazak novih međunarodnih trgovinskih lanaca. Za dolazak novih firmi je neophodno omogućiti lak pristup, fer i jednake uslove poslovanja. Ovim zakonom će naše područje predstavljati pogodno tlo za razvoj novih oblika poslovanja.

Ako želimo da jačamo preduzetničku kulturu, elektronska trgovina se čini kao jedan od lakših načina za ulazak u preduzetništvo. Na ovaj način, preko ličnog sajta prodavnice ili elektronske platforme, pružaju se usluge povezivanja krajnjih kupaca sa proizvođačem ili dobavljačem. Takva vrsta trgovca ne mora da ima fizičku prodavnicu, niti magacin, niti da roba bude u sopstvenom posedu ni jednog jedinog trenutku. Ovo je moderan zakon koji je u skladu sa trendovima u svetu, gde sve postaje digitalno.

Novim zakonom o trgovini tačno se definiše period sezonskih sniženja od maksimalno dva puta godišnje. Zimska i letnja sniženja u trajanju od 60 dana, tako će se izbeći da se u isto vreme ista roba u jednim radnjama prodaje po nižim cenama, a u drugim po redovnim cenama.

Kada je u pitanju rasprodaja, mora se istaći redovna i snižena cena, ali i da se fizički roba izdvoji koja ne na rasprodaji, umanjujućom posebnom praksom će se smatrati roba koja je imala jednu cenu samo nekoliko dana, pa je onda navodno snižena. Kupci će osetiti efekte, jer će na sniženjima moći da kupe šta im treba.

Propisi kojima se uređuje tržište treba da budu takvi da omogućavaju lak pristup tržištu i fer jednake uslove poslovanja. Vlada Republike Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je puno radila na otvaranju novih radnih mesta i razvoju trgovine, ekonomije i privrede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi Zaštitniče građana sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas razmatramo izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu. Ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih potreba, tako da njihovo poštovanje i zaštita utiče na svakodnevni život građana, a posebno pripadnika ranjivih grupa.

Ovo se posebno odnosi na žene, žrtve nasilja u porodici, decu i mlade, osobe sa invaliditetom, izbeglice. U cilju dobijanja slike o položaju osetljivih kategorija važno je sprovođenje istraživanja, to nam daje mogućnost da znamo gde treba stimulativno da delujemo. Zaštitnik građana je 2018. godine sačinio poseban izveštaj o stanju prava deteta u Republici Srbiji koji predstavlja može se reći, skener stanja ljudskih prava.

Izveštaj ukazuje na potrebu unapređenje zaštite dece od nasilja, kao i potrebu za unapređenjem normativnog okvira u različitim oblastima. Gotovo četvrtina od ukupnog broja primljenih pritužbi u oblasti prava nad detetom odnosi se na nasilje nad decom. Raširenost nasilja prema deci zahteva posebnu pažnju i napore. Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo deteta. Ciljevi strategije su da sva deca u Srbiji odrastaju u bezbednom i podsticajnom okruženju.

Ustavom Republike Srbije deca su zaštićena od fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja. Porodični zakon predviđa mere zaštite dece. Dok Krivični zakonik sagledava dete u kontekstu krivične odgovornosti. I te mere se svakodnevno preduzimaju. Socijalna isključenost i marginalizovanost zastupljene kod siromašne dece, dece sa smetnjama i romske dece. Srbija je donela Strategiju za smanjenje siromaštva, koji je nacionalni dokument koji sadrži glavne strateške smernice za društveni razvoj. Usmerene su na privredni razvoj i rast, otvaranje novih radnih mesta i efikasniju socijalnu zaštitu.

U tom cilju Vlada Republike Srbije radi na nastavku sprovođenja reformi, borbi protiv korupcije i države zasnovane na vladavini prava. Cilj je da svakom detetu damo podjednaku šansu i možemo da budemo zadovoljni onim što je do sada postignuto. Deci u Srbiji smo omogućili dostupnije i kvalitetnije zdravstvo i obrazovanje. Za decu sa smetnjama u razvoju udvostručena su izdvajanja. Novina je da će Srbija uskoro dobiti prvu nezavisnu instituciju za zaštitu prava deteta i tako zaokružiti koncept dečijih prava.

Novim izmenama i dopunama obezbediće se mere podrške za roditelje teško bolesne dece i dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kojima je neophodna stalna nega i pomoć, kao i pravo na naknadu zarada zbog posebne nege deteta. Vlada je pripremila Predlog zakona o postupku utvrđivanja činjenica o statusu dece za koje se sumnja da su nestali iz porodilišta u Srbiji, koji je u proceduri. Savet Evrope je dao pozitivnu ocenu za Nacrt zakona, a većina preporuka Saveta Evrope je usvojena i nacrt je usklađen sa tim preporukama.

Tokom izveštajnog perioda u Republici Srbiji je nastavljena tendencija unapređenja zaštite dece. Kao društvo i na ovaj način pokazujemo koliko smo posvećeni u zaštiti najranjivijih kategorija, a to su svakako deca i mladi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici DVT i VSS, poštovani narodni poslanici, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koji se prvi put biraju.

U vreme bivše vlasti imali smo tzv. reformu pravosuđa. Ona je sprovedena u toku 2009. godine. Izazvala je teške posledice, a završena krajnje spornim reizborom sudija i tužilaca. Trebalo je godinu dana da prođe da bi oni razumeli šta su napravili. Odluka Ustavnog suda nije bila uzeta u obzir, kao ni mišljenje ljudi iz pravosuđa.

Toliko o primeni Ustava i zakona i funkcionisanja pravosuđa za vreme vladavine DS. Sve je to uticalo na stvaranje lošeg imidža države u tom periodu. Suštinski o nekim reformama ili nekim evropskim standardima nije bilo ni govora.

Proces reizbora sudija i tužilaca bio je sproveden na netransparentan način. Objektivni kriterijumi za reizbor razrađeni sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope nisu bili primenjeni. Sudije i tužiocu nisu imali mogućnost da se izjasne za vreme postupka, niti su im dostavljena adekvatna obrazloženja odluka.

Zatim, ukupan broj sudija i tužilaca nije bio izračunat na pouzdan način, i bio je menjan nekoliko puta posle objavljenog reizbora. Zbog svega navedenog više od 1000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla. Arogancija, neznanje i bahatost su obeležile taj period.

Sve to jasno govori na koji način su odluke donošene, koji su kriterijumi primenjivani. Suština je da je postupak sproveden netransparentno i neustavno. Procesni zakoni nisu bili adekvatno izmenjeni. Dakle, sa puno nedostataka.

U praksi smo imali nestručne sudije. Korist od ovakvog urušavanja pravosuđa su imali oni koji su ispumpavali novac i koji su nas doveli do ivice bankrotstva. Sve je to državu koštalo, a cenu su platili građani iz svojih džepova.

Danas je stanje u srpskom pravosuđu bolje nego 2012. godine. Ministarstvo pravde je od 2012. godine uložilo velike napore da se stanje u srpskom pravosuđu popravi.

Za zadnjih nekoliko godina ostvareni su značajni rezultati u pogledu stručnosti, nosilaca pravosudnih funkcija. Radilo se na unapređenju kapaciteta, transparentnosti, kao i mehanizama disciplinske odgovornosti. Rezultati u pogledu efikasnosti su ostvareni kroz smanjenje broja nerešenih predmeta.

Sve ovo u cilju dostizanja evropskog standarda. Vidljivi su pomaci sudija, tužilaca i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tužilaštvo je imalo dobre rezultate u radu. Borba protiv korupcije je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Pokrenut je postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa u cilju jačanja sudske nezavisnosti i samostalnosti tužilačkog sistema. Usvojen je Zakon o lobiranju i Zakon o sprečavanju korupcije.

U martu 2018. godine, otpočela je primena novog Zakona u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune Krivičnog zakonika, uvedeno je sedam novih koruptivnih krivičnih dela u pravni sistem Srbije, formirana su četiri nova anti-koruptivna regionalna centra pri višim javnim tužilaštvima i višim sudovima. Srbija se više ne nalazi na listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Pozdravljen je napredak i ukazano je da je Srbija ojačala mehanizmu u tom domenu.

Vlada Republike Srbije se zalaže da učini sve neophodne napore kako bi se borila protiv svakog oblika kriminala. Nacionalna strategija ima za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa, kao i sveobuhvatne mere na unapređenju nepristrasnosti i stručnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

Na ovaj način imaćemo brže i efikasnije pravosuđe i odgovornije sudije. U postupku izbora važno je naglasiti da su predviđeni kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije koji se prvi put biraju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o komunalnoj miliciji jeste potreba da se komunalna milicija obrazuje u opštinama, ona se formira kao unutrašnja organizaciona jedinica u sastavu opštine, odnosno gradske uprave. U dosadašnjem funkcionisanju opština uočene su značajne teškoće u održavanju komunalnog reda i efikasnog održavanja zakona koje su u nadležnosti opština. Ovakvo organizovanje službi i njeno funkcionisanje doprineće otkrivanju prekršaja u komunalnom redu kao i boljem preventivnom delovanju.

Svrha komunalne milicije jeste obezbeđivanje i izvršavanje komunalne delatnosti, kao što su zaštita životne sredine, ljudi i dobar, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, zaštite i red u korišćenju zemljišta.

Novim Predlogom zakona se dozvoljava mogućnost postupanja bez službene uniforme ali samo po pisanom nalogu načelnika. Radom u civilu se otvara mogućnost efikasne primene komunalne milicije naročito u oblastima bespravnog zauzeća javnih površina, nelegalne prodaje, nelegalnog taksi prevoza kao i buke u ugostiteljskim objektima. U tim oblastima održavanja komunalnog reda neophodno je delovanje bez uniformi i oznaka a u suprotnom počinioci imaju vremena napuste mesto prekršaja, pa je komunalna milicija onemogućena da počinioce prekršaja sankcioniše i uspostavi komunalni red.

Poslovi komunalne milicije su i održavanje reda iz oblasti javne čistoće, prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada, parkiranja, održavanja komunalnih objekata, pijaca, parkova, zelenih i drugih javnih površina. Uvedena su i nova ovlašćenja, prošireno je ovlašćenje za pregled lica i predmeta na zaustavljanju i pregled vozila.

U skladu sa ovim komunalna milicija je ovlašćena da zaustavi vozilo u kršenju propisa, da izvrši njegovo pregled, kao i pregled lica i predmeta u vozilu. Ovo ovlašćenje će imati primenu kod neovlašćenog odvoženja ili istovara zemlje, šuta, otpada i drugog materija čime se stvaraju deponije na javnim površinama. U održavanju komunalnog reda uočen je poseban problem stvaranja divljih deponija. Iskustva pojedinih opština sa terena govore o smanjivanju broja divljih deponija. Na primer 2017. godine njihov broj se od 40 smanjio na 31, a sada ih je 21.

Trend je da će se usvajanjem i primenom ovog zakona samo u narednih par godina, konkretno, naredne dve do tri godine 90% deponija će biti uklonjeno, a 10% će se ponovo javljati, zato što se svest građana o tome još nije probudila. Tako da je ovakva zakonska rešenja uticati da se ovo menja i da imamo bolje rezultate, da budimo svest ljudi o tome.

Zatim, problemi građana su i razne vrste zakrčenje trotoara u gradskoj zoni koji onemogućavaju pešacima nesmetano kretanje, kao i nepropisno parkiranje koje ukazuje na komunalni nemar, na štete koje pojedinci nanose gradskoj imovini, zauzimanje javne površine, razne vrste zagađenja životne sredine, noćnu galamu, držanje životinja u gradskoj zoni. Zato je komunalna milicija u službi građana. Ona im stoji na raspolaganju 24 časa dnevno i trudi se da povećava broj ispostava kako bi njeni pripadnici mogli brže da reaguju.

Ne smemo nastaviti da se nesavesno ponašamo prema životnoj sredini, prema našem okruženju, prema urbanim celinama gde živimo i radimo. Zato je potrebno da građani prepoznaju komunalnu miliciju, kao jednu društveno odgovornu i uspešnu organizaciju koja želi da deluje sa realizacijom velikih projekata i akcija. Suština je da se brže i efikasnije rešavaju komunalni problemi u gradu koji su u nadležnosti komunalne milicije. Time ćemo omogućiti građanima da lakše i bolje obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje javnom tužilaštvu, vezano za čl. 305. i 321. Krivičnog zakonika - da li postoje elementi za krivičnu odgovornost zbog blokade zgrade predsednika Republike i sprečavanja slobode kretanja, kao i pokušaja da se spreči ulazak predsednika države Aleksandra Vučića i poslanika pri ulasku u parlament, kao i zbog medijskih izmišljotina, podmetanja i pretnji najgorih vrsta koja su sve učestalija?

Pitam da li je u nekom prethodnom periodu bivših vlasti nekom predsedniku države Srbije bilo onemogućeno ili pokušano da se spreči ulazak u Narodnu skupštinu, kao što je to slučaj sa sadašnjim predsednikom?

Šta možemo da očekujemo do onih koji danas u svakoj prilici koriste nasilje kao sredstvo za obračunavanje sa svojim političkim neistomišljenicima, od onih koji ne prezaju od bilo čega zarad svojih političkih ciljeva?

Nakon čupanja znakova u centru Beograda, pravljenja nereda i haosa po gradu, nasilnih pokušaja ulazaka u institucije, poput Skupštine Grada Beograda, Narodne skupštine, upadanja u zgradu RTS i pretnji novinarima, vidimo da ovo bio još jedan u nizu novih dobro osmišljenih postupaka opozicije u sprečavanju predsednika države i narodnih poslanika da mogu slobodno da uđu u parlament i obavljaju svoj posao. U čijoj režiji i po čijem receptu?

Ovde pitam da li je Tužilaštvo reagovalo kod očigledne primene nasilničkih metoda?

Postavlja se pitanje - šta još sve mogu građani Srbije da očekuju od onih koji nemaju nikakvih skrupula, koji ne prezaju ni od čega, pred onima koji misle da mogu da rade šta im padne na pamet? Da li je to ono jedino što oni imaju da ponude narodu? Do dana današnjeg nismo ni čuli ni videli šta je to njihov plan i program, šta oni to nude Srbiji. Nije ih zanimali da se uhvate u koštac sa problemima, oni su bili ti koji su ostavili probleme zemlji.

Postavljam pitanje - da li je u vreme njihove vlasti njih neko sprečavao i branio slobodno da dođu u Skupštinu, za ono za šta nas je sve ovde birao narod i za šta smo svi ovde odgovorni narodu? Možda oni nisu odgovorni narodu, možda oni tako zamišljaju budućnost zemlje. Da li su takvi postupci i da li je tako nešto negde nekoj zemlji donelo boljitak i prosperitet?

Svaki put kad Srbija iskorači, napravimo neki važan korak, dobar rezultat u nekoj sferi, bilo u državnom, nacionalnom smislu, ekonomskom ili međunarodnom planu, kao po nekom nepisanom pravilu kod njih se javlja potreba da umanje značaj svega toga, od istih onih koji su vukli i gurali Srbiju u stanje beznađa i nestabilnosti do 2012. godine. Kao da nekom ne odgovara sve to, kao da neko ima potrebu da nas vrati u vreme kada je Srbija bila slaba, nestabilna, nemoćna. I što smo bliži, što se više približavamo evropskim zemljama, ta potreba je jača i izraženija. Zbog toga ne treba da na nas budu ljuti i besni, već na sebe, što ih građani neće za sve što nisu uradili kada su bili u prilici da urade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, za Srbiju je važno da dobije nove saobraćajnice, auto-puteve i pruge. Jasno je kakav to značaj ima i kakav nivo usluga u skladu sa tim to može da pruži. Srbija danas privlači sve veći broj investicija. Srbija je danas zemlja novih auto-puteva, železničkih pruga i koridora od regionalnog i međunarodnog značaja.

Kada imate veoma dobru infrastrukturu, a u blizini poželjno putničke i železničke koridore, onda ste lako kandidat za otvaranje novih fabrika i drugih direktnih investicija. Tada investitori dolaze i gledaju da se priključe na te koridore, a država ima ogromnu korist.

Zašto su koridori značajni? Pre svega su značajni su što će doprineti razvoju tog dela Srbije kroz koji oni prolaze. Moravski koridor je od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju. Izgradnjom Moravskog koridora imaćemo direktnu vezu između Koridora 10 i 11. Ovaj autoput ima višestruko značajnu ulogu jer povezuje centralne delove Srbije pravcem istok-zapad sa Koridorom 10. Imaćemo bolju povezanost jugozapadnih sa jugoistočnim delovima zemlje i dalje sa Bugarskom i Grčkom.

Putni pravac od Pojata do Preljine povezuje teritoriju na području od sedam opština i gradova u dolini Zapadne Morave. Trasa će se kod Čačka spojiti sa Koridorom 11. Radi se o modernoj saobraćajnici i put će spojiti Niški autoput sa saobraćajnicom Beograd–Južni Jadran. To je bitan infrastrukturni projekat od regionalnog značaja u privrednom i razvojnom smislu. Omogućiće bolje povezivanje Republike Srbije sa međunarodnim saobraćajnim koridorima. Na taj način imaćemo povećanje drumskog transporta i međunarodnog saobraćaja.

Moravski koridor je potreban Srbiji jer u tom delu zemlje imamo veliku koncentraciju malih i srednjih preduzeća. Na ovaj način ćemo ljudima olakšati poslovanje i saobraćaj između Pojata na istoku, odnosno Čačka na zapadu. Povezaće područja na kojima živi pola miliona ljudi i posluje preko 20 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i gde je formirano 10 poslovnih i jedna slobodna zona. Zato je autoput od neprocenjivog značaja za centralnu Srbiju.

Suština je da će se ostvariti vremenske uštede, niže cene transporta robe i usluga, povećanje dostupnosti turističkim destinacijama, opštinskim centrima i privrednim zonama. Lokalno stanovništvo će od toga imati veliku korist i bolji kvalitet života. Još jedna stvar koja će se rešiti jeste postavljanje telekomunikacijske infrastrukture duž autoputa i time će se stvoriti uslovi za najkvalitetnije telekomunikacijske servise u mestima koje autoput povezuje.

Sve ono što je za vreme prethodne vlasti bilo nezamislivo izgraditi, uprkos brojnim obećanjima, danas se to gradi zahvaljujući ovoj Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću. Srbija postaje lider u regionu po broju kilometara autoputa. Samo u prethodnih nekoliko godina izgrađeno je 300 kilometara autoputeva. Razvoj infrastrukture određuje način na koji se krećemo i komuniciramo sa okruženjem, ali i siguran put u budućnost. Ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu važno je za naš razvojni rast. Sve ovo će za rezultat imati veći prihod u budžetu Republike Srbije, ali i jačanje lokalnog potencijala opština i regiona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, nauka i istraživanje su glavni nosioci razvojnih politika. Oni doprinose ekonomskom rastu i stvaranju novih radnih mesta. Znanje kao najvažniji resurs sve više dobija na značaju. Postojanje stabilnog istraživačkog sistema je pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju kvaliteta života u modernom društvu.

Nauka i inovacije su ključni faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Samo ulaganje u istraživanje i razvoj radi novih naučnih saznanja, inovacija i tehnologija obezbeđuje boljitak jednom društvu. Sve ovo utiče na društveno-ekonomski razvoj zemlje. Dakle, preduslov razvoja inovativnog društva predstavlja istraživanje i razvoj i to predstavlja najrentabilniju investiciju. Istraživački, razvojni i inovativni potencijal neke zemlje zavisi od broja istraživača, kvaliteta i rezultata istraživanja, istraživačke infrastrukture, kao i ulaganja.

Ovim predlogom zakona postižemo veće strateško ulaganje u naučno-tehnološki razvoj, što za cilj ima povećanje ulaganja u istraživanje, razvoj i inovacije. Srbija ima značajan potencijal i visoko je pozicionirana prema broju citata po naučnom radu. Izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata predstavljaju meru njihovog kvaliteta. Uz povećana ulaganja u nauku možemo očekivati bolju i veću produkciju u budućem periodu, što nam je i cilj i što će donošenje ovog zakona omogućiti.

Za vreme bivše vlasti Srbija je bila slaba, tehnološki zaostala i zavisna država, u kojoj nije bilo mesta ozbiljnom napretku, razvitku, inovacionim i savremenim tehnologijama. Konkurentnost je opala, a srozavanje i zaostajanje u naučno-tehnološkom smislu je bilo izraženo. Sve su radili bez ikakve jasne ideje pa su parametri privrede bili očajni. Ostavili su Srbiju u haosu, vraćenu decenijama unazad, bez ikakve perspektive, iako su imali mogućnosti i šansu pred sobom.

Želimo privredu zasnovanu na znanju, da razvijamo nauku, istraživanje i da to koristimo. Sve države uspešne u nauci imaju fondove za nauku. Zato je formiran Fond za nauku koji će raspisivati javne pozive za finansiranje najkompetetivnijih projekata. Cilj definisanja uslova je postizanje izvrsnosti, da se uključe najbolji mladi istraživači, da budu deo naučne zajednice i postižu najbolje rezultate. Obezbeđen je fond za istraživače koji žele da se iz inostranstva vrate u Srbiju. Želimo da pokažemo da i za naše naučnike koji su završili u inostranstvu ima mesta u našoj naučnoj zajednici.

Država ulaže u izgradnju naučno-tehnoloških parkova. Država ulaže u najsavremeniju opremu za inovativna istraživanja. U nekadašnjem gradu elektronike u Nišu gradi se naučno-tehnološki park. Vrednost investicije je preko 10 miliona evra. Stvaraju se uslovi za dalji tehnološki razvoj, odnosno informaciono-komunikacionih tehnologija. Sve ovo je od velikog značaja za grad Niš i celog regiona jugoistočne Srbije. Cilj je da obezbedimo sigurnu budućnost srpske nauke i povećamo kapacitet naše naučne zajednice, da nauka i naši ljudi budu veza sa svetom, kao što su bili Nikola Tesla, Mihajlo Pupin.

Ovo je nov pristup nauci, apel našeg predsednika Aleksandra Vučića mladim stručnjacima koji godinama rade u dijaspori i stekli su zavidna znanja iz oblasti nauke, da se vrate i rade u korist svoje zemlje, kao i poruka naučnim radnicima u zemlji da ih zadržimo, uz mogućnost mnogo boljih uslova za rad i usavršavanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani članovi Komisije, poštovani narodni poslanici, konkurencija je kao proces poslovne borbe između kompanija igra centralnu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta i razvoja. Cilj je obezbeđivanje koristi potrošača.

Nivo ekonomskog razvitka zavisi od nivoa zaštite konkurencije. Tržište je prostor u kome se slobodno kreću kapital, roba i ljudi i tu dolazi do razvijanja različitih poslovnih odnosa i aktivnosti. Zato je od značaja regulisati tržište kao slobodno.

Ukoliko bi konkurencija bila narušena, proizvodi i usluge bili bi skuplji i nepristupačniji. Poslovne aktivnosti bile be nezakonite, a posledice bi imali privreda i potrošači. Suština je na mehanizmima koji će sprečiti monopolističko delovanje.

Konkurencija je vezana za slobodno tržište i utiče na povećanje produktivnosti, kvalitet proizvoda, smanjenje cena, bolju ponudu na tržištu. Ona pospešuje inovativnost, doprinosi bržem ekonomskom rastu i utiče na bolji privredni ambijent. S toga je neophodnost njenog očuvanja važna za razvoj privrede.

Komisija za zaštitu konkurencije efikasno sprovodi politiku zaštite konkurencije kao i primenu propisa u cilju dobrobiti celog društva. Ona radi na postizanju pune pravne sigurnosti učesnika na tržištu. Koristi sve raspoložive pravne i ekonomske instrumente u cilju obezbeđivanja zaštite.

Zadatak Komisije je da obezbedi ravnopravne uslove za sve učesnike, više kompetilnosti, kao i bolje poslovanje za sve. Srbija prati dinamiku razvoja zaštite konkurencije u EU, usklađuje svoje standarde sa standardima EU. To se odnosi na restriktivne sporazume i zabrane zloupotreba dominantnog položaja. Komisija radi na nalaženju povreda konkurencije u svim onim sektorima koji direktno utiču na životni standard. Dakle, u korist potrošača i na opštu dobrobit društva.

Sve ono što se pokazalo efikasnim u pravnim okvirima mnogih zemalja, pravila koja unapređuju ovu oblast Srbija je implementirala. To je dovelo do povećanja kvaliteta tržišnih sloboda, kao i mogućnosti ulaska novih igrača na tržište. Cilj je obezbeđivanje zaštite konkurencije i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Suština je konkurentnost privrede, dalji ekonomski rast i privlačenje stranih investicija. Ovo će omogućiti povećanje privrednog rasta i bolji životni standard.

Mi smo imali priliku da vidimo kako je izgledala Srbija kada se konkurencija nije podsticala zbog interesa pojedinaca, kartela. Do 2012. godine imali smo pojedince koji su nanosili štetu privredi i to monopolskim položajem koji im je bio omogućen od strane bivše vlasti. Koristili su dominantan položaj i trgovinu uticajem. Efekti su bili pljačkanje i uništavanje preduzeća i privrede.

Situacija danas je drugačija. Primeri telekomunikacionih kompanija jesu stvaranje dobrog okvira vizije i politike omogućavanja bolje konkurencije, efikasnijih operatera i snižavanje cena usluga za sve potrošače u Srbiji. Srbija je danas bogatija za preko 180 fabrika. Samo u Nišu, iz grada iz kog dolazim, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je otvorio šest novih fabrika. Vrednost tih investicija je preko 80 miliona evra. To su investicije koje su udahnule nov život u privredu i koje su podigle stvari na jedan veći regionalni nivo. Stvoreni su uslovi za otvaranje preko 7.500 novih radnih mesta. Nikada se više nije ulagalo i gradilo u Nišu.

Ekonomska stabilnost je ključna stvar. Rast svih ekonomskih parametara jeste vizija i cilj za koju je najzaslužniji Aleksandar Vučić. Samo u 2018. godini zabeleženo je 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija. Napredak na Duing listi dovoljno govori o lakoći poslovanja koji se beleži iz godine u godinu u našoj zemlji.

Rezultati ove Vlade su rast BDP, podizanje nivoa zaposlenosti, razvijanje preduzeća, jednaki uslovi za poslovanje, konkurentnost. To je ono što pokazuje da smo napravili dobar ambijent i da smo napravili model za privlačenje investicija. Zahvaljujem.