MILAN LJUBIĆ

Nestranačka licnost

Poslednji put ažurirano: 20.02.2019, 10:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.

Kako bi omogućili studentima koji su upisali studije do 10. septembra 2005. godine da završe započete studije, javila se potreba za izmenom u delu Zakona o visokom obrazovanju. Predlogom zakona utvrđuju se novi rokovi za završetak studija i to do kraja školske 2020/2021. godine. Tako će biti omogućeno da studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama, na magistarskim studijama, kao i prijavljeni za doktorsku disertaciju završe po starom nastavnom planu i programu.

Razlozi zbog kojih su se studenti našli u ovakvoj situaciji su mnogobrojni. Život u teškim uslovima, izbeglice, invalidi, raseljena lica, ljudi koji uče uz rad, loš materijalni status. Nije bilo lako da neko ko radi da bi izdržavao svoju porodicu istovremeno i uči.

Isto je i sa onima koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta, a porodice podeljene ili u rasejanju, da uče i svoje ispite daju na vreme. Nije bilo lako ni onima sa bolesnim članovima porodice. Isto je i sa invalidnim licima koji sigurno teže i duže moraju da uče da bi došli do uspeha, a često je uzrok i loš materijalni status. Želje, mogućnosti i stvarnost su nešto što istovremeno nije moglo da se uklopi. To su razlozi zbog kojih su ovi mladi ljudi ostali sa po nekoliko ispita do kraja studija.

Sve je to dovodilo do zastoja i produžetka studija, a želja svakog mladog čoveka je da uči, da se usavršava, da zaokruži i kompletira svoje znanje i jednog dana bude stručnjak u svojoj oblasti, tako da su morali da traže od ministarstva produženje rokova za davanje ispita, tj. za završetka studija. Na ovaj način pruža im se šansa kako bi imali budućnost i realizovali započeto studiranje u koje su uložili trud, zalaganje i vreme.

Sutra će ovi ljudi biti od koristi Srbiji, upravo zbog sve većeg priliva investicija, sve veće potrebe tržišta, ulaganja inostranih kompanija koje traže naše stručnjake. Važno je da imamo što veći broj visokoobrazovanih ljudi. Srbija je zemlja sa najvećim prilivom investicija u regionu. Godine 2018. u Srbiju je uloženo 3,2 milijarde evra. Sve je više kompanija koje zbog dobre infrastrukture i dobrih kvalitetnih uslova dolaze u našu zemlju i traže naše stručne kadrove, jer su imali iskustva sa našim stručnjacima, i sa njima su veoma zadovoljni.

Zato nam je svaki student važan u obrazovnom prostoru i značajan. Država i treba da ima što više stručnjaka i da podstiče obrazovanje, što ova Vlada i čini. Srbija treba da razvija još više sve svoje potencijale i da se takmiči u znanju i uspehu sa drugim zemljama. Srbija razvija sve svoje potencijale. Mi smo zemlja vrednih i pametnih ljudi. Ljudi su naš najveći i najbogatiji resurs, neverovatan i nepresušan potencijal kroz koji se ogleda znanje i moć, ekonomski razvitak.

To se mora naglasiti, o tome se mora posebno voditi računa. Ova Vlada je to prepoznala, zato nam je svaki čovek bitan, do svakog studenta koji će sutra imati prilike da radi i da nešto učini za svoju zemlju, da da neki svoj doprinos. Samo na taj način Srbija ide sigurno u budućnost, u nove izazove, sa više školovanih ljudi koji mogu spremnije i sigurnije da se uhvate u koštac sa izazovima i otvore nove perspektive Srbiji.

U danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovim izmenama i dopunama propisuje se u kom obimu topografija može biti predmet zaštite, kao rezultat intelektualnog rada stvaraoca, uslovljavanje prava na zaštitu, kao i legitimno pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju.

Informacione tehnologije su od strane države prepoznate kao strateški segment za razvoj društva i ekonomije. Topografija poluprovodničkih proizvoda ima primenu u informacionim tehnologijama. Zakonska rešenja će uticati na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, kao i dizajnom, izradom gotovih štampanih ploča, zatim, za sva fizička i pravna lica koja ostvaruju prava zaštite ovog vida prava industrijske svojine, u skladu sa zakonom.

Ovakvim rešenjima se usklađujemo sa pravnim propisima EU. Tako se stvara ujednačeniji pravni sistem na nivou više država. To predstavlja signal za strane investitore da slobodno ulažu u našu zemlju i da mogu da računaju na sigurnost kao i zaštitu svojih prava. Stimuliše se tržišna konkurencija. Pravna zaštita topografije doprinosi tržišnom razvoju. Primena topografije poluprovodničkih proizvoda nalazi svoje mesto od proizvodnje kućnih aparata do najsavremenije telekomunikacione opreme.

Republika Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju ovih proizvoda. Poluprovodnici čine osnov savremene elektronike. Predstavljaju tržište budućnosti. Strukture koje predstavljaju ključnu tehnologiju u današnjem modernom svetu jesu osnovne komponente električnih sistema. Svake godine se u tržište poluprovodničkih tehnologija pumpaju desetine milijardi dolara.

Danas se nalazimo u dobu linearnog rasta vrednosti ovog segmenta tržišta što je značajano. Taj rast garantuje nova radna mesta, nove tehnologije u industriji poluprovodničkih komponenti. Tako će grad Niš, iz kog dolazim, u saradnji sa kineskim gigantom „Huavej“, biti prvi pametni grad. Izgradnjom naučno-tehnološkog parka u Nišu, na površini 14.000 kvadrata, stvoriće se uslovi za dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i transfer znanja kao najvrednijeg proizvoda. Reč je o investiciji vrednoj 10 miliona evra. Zahvaljujući ovoj vladi i našem predsedniku Aleksandru Vučiću, Niš ponovo postaje centar regionalne industrije i grad naprednih tehnologija.

Intencija ove Vlade je da pored ulaganja u informacione tehnologije nastoji da naše stručnjake zadrži u zemlji, da privuče razne kompanije koje će ulagati u istraživanje i razvoj, da zaštiti intelektualni rad stvaraoca, da podstakne domaće istraživače u ovoj oblasti, kao i da uspostavi sistem proizvodnje koji će omogućiti nadmetanje na svim poljima ove industrije. Uvođenjem ovakve tehnologije u radu, ulaganjem u podizanje kvaliteta obrazovanja i školovanjem stručnjaka iz te oblasti, ova Vlada je posvećena najsavremenijem pristupu i razvoju zemlje. Sve ovo je važno za celokupni privredni razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, savremeni tehnološki razvoj napreduje velikom brzinom, savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama i pruža mogućnost da mladi uče u realnom radnom okruženju. Otuda i sve veći značaj dualnog obrazovanja i zbog mogućnosti da mladi stiču znanja na dva mesta: teoretska u obrazovanim institucijama, a praktična u kompanijama. Upravo je to nešto što daje kvalitet obrazovanja. Suština je da umrežimo znanje.

Ovaj model obrazovanja kreira stimulativnu sredinu za učenje, pospešuje nove inovativne mogućnosti. Stimulativna sredina za mnoge pojedince su kompanije gde oni mogu na licu mesta da prate i da se uključe u proces rada. Mladi ljudi postaju stimulativniji kada imaju mogućnosti i priliku da nešto nauče.

Takođe, u ovom aktivnom procesu imaju priliku da sagledavaju savremeno, tehničko-tehnološki razvoj. Na ovaj način podstiče se razvoj ideja, inovativnog duha, podstiče se motivacija mladih. Oni postaju odgovorniji, pouzdaniji.

Najveći benefit jeste kvalitet znanja. Dualni model nastave omogućava mladom čoveku da učeći na dva mesta zaista postane stručnjak koji je odmah zapošljiv. Reč je o učenju kroz rad. Ono predstavlja specifičan odnos između poslodavca i studenta. Studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad. Suština je da nauče posao. Imaće više praktičnog iskustva, povećaće svoju konkurentnost na tržištu rada, pa će samim tim biti u prednosti prilikom zapošljavanja.

Realizacijom dualnog modela osavremeniće se nastavni proces kroz saradnju sa privredom i ostvariće se dodir sa savremenim tehnološkim dostignućima. Prethodna vlast nije brinula o načinu obrazovanja kadrova, tako da je sam proces obrazovanja bio ne koordiniran sa privredom. Dakle, bez ikakve strategije, bez ikakve vizije školovane su generacije samo na teorijskom znanju, bez koordinacije sa tržištem rada i nemogućnosti njihovog zapošljavanja.

Zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću uvodimo bolji, kvalitetniji način obrazovanja, dualno obrazovanje.

Sve ovo će dovesti do usklađenijeg odnosa, više mogućnosti i povećanje kvaliteta tržišta rada. Benefit će imati svi učesnici u ovom procesu studenti, privreda, država. Prednost je obavezan ugovor između visokoškolske ustanove i poslodavca. Dobijanjem naknade od najmanje 50% od osnovne zarade zaposlenih mladi će imati dodatni motiv za učenje i rad, razvijajući bolju osposobljenost i stručnost što je veoma značajno, ide se u korak sa najrazvijenijim zemljama, jer je to njihova savremena praksa. Dualni model u visokom obrazovanju će učiniti obrazovanje boljim, kvalitetnijim primenjenijim. Sve ovo je ključ razvoja i napretka pojedinaca, ali i društva, države. To je politika SNS, našeg predsednika Aleksandra Vučića, kako bi još brže i spremnije išli lakše u budućnosti i kako bi podigli nivo na lestvici i bili još uspešniji, da stvaramo bolje uslove za mlade ljude i da im omogućimo bolju i uspešniju budućnost. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje javnom tužilaštvu, vezano za čl. 305. i 321. Krivičnog zakonika - da li postoje elementi za krivičnu odgovornost zbog blokade zgrade predsednika Republike i sprečavanja slobode kretanja, kao i pokušaja da se spreči ulazak predsednika države Aleksandra Vučića i poslanika pri ulasku u parlament, kao i zbog medijskih izmišljotina, podmetanja i pretnji najgorih vrsta koja su sve učestalija?

Pitam da li je u nekom prethodnom periodu bivših vlasti nekom predsedniku države Srbije bilo onemogućeno ili pokušano da se spreči ulazak u Narodnu skupštinu, kao što je to slučaj sa sadašnjim predsednikom?

Šta možemo da očekujemo do onih koji danas u svakoj prilici koriste nasilje kao sredstvo za obračunavanje sa svojim političkim neistomišljenicima, od onih koji ne prezaju od bilo čega zarad svojih političkih ciljeva?

Nakon čupanja znakova u centru Beograda, pravljenja nereda i haosa po gradu, nasilnih pokušaja ulazaka u institucije, poput Skupštine Grada Beograda, Narodne skupštine, upadanja u zgradu RTS i pretnji novinarima, vidimo da ovo bio još jedan u nizu novih dobro osmišljenih postupaka opozicije u sprečavanju predsednika države i narodnih poslanika da mogu slobodno da uđu u parlament i obavljaju svoj posao. U čijoj režiji i po čijem receptu?

Ovde pitam da li je Tužilaštvo reagovalo kod očigledne primene nasilničkih metoda?

Postavlja se pitanje - šta još sve mogu građani Srbije da očekuju od onih koji nemaju nikakvih skrupula, koji ne prezaju ni od čega, pred onima koji misle da mogu da rade šta im padne na pamet? Da li je to ono jedino što oni imaju da ponude narodu? Do dana današnjeg nismo ni čuli ni videli šta je to njihov plan i program, šta oni to nude Srbiji. Nije ih zanimali da se uhvate u koštac sa problemima, oni su bili ti koji su ostavili probleme zemlji.

Postavljam pitanje - da li je u vreme njihove vlasti njih neko sprečavao i branio slobodno da dođu u Skupštinu, za ono za šta nas je sve ovde birao narod i za šta smo svi ovde odgovorni narodu? Možda oni nisu odgovorni narodu, možda oni tako zamišljaju budućnost zemlje. Da li su takvi postupci i da li je tako nešto negde nekoj zemlji donelo boljitak i prosperitet?

Svaki put kad Srbija iskorači, napravimo neki važan korak, dobar rezultat u nekoj sferi, bilo u državnom, nacionalnom smislu, ekonomskom ili međunarodnom planu, kao po nekom nepisanom pravilu kod njih se javlja potreba da umanje značaj svega toga, od istih onih koji su vukli i gurali Srbiju u stanje beznađa i nestabilnosti do 2012. godine. Kao da nekom ne odgovara sve to, kao da neko ima potrebu da nas vrati u vreme kada je Srbija bila slaba, nestabilna, nemoćna. I što smo bliži, što se više približavamo evropskim zemljama, ta potreba je jača i izraženija. Zbog toga ne treba da na nas budu ljuti i besni, već na sebe, što ih građani neće za sve što nisu uradili kada su bili u prilici da urade. Zahvaljujem.