| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon će omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice o postojanju logora na teritoriji Beograda, na prostoru na kojem je u Drugom svetskom ratu bio nacistički koncentracioni logor smrti za Jevreje, Srbe i Rome. Osnivanjem se obrazuje institucionalni okvir i stvaraju se organizaciono, kadrovsko i materijalne pretpostavke za negovanje sećanja na žrtve srpskog naroda u logorima. Njegovo očuvanje i pitanje njegove memorijalizacije je pokazivanje brige o istoriji i žrtvama logora Staro sajmište.
Sajmište je bio logor gde su sistematski od maja 1941. do marta 1942. godine dovođeni Jevreji i voženi dalje u dušegupkama. Tamo su stradali ljudi koji su bili građani Srbije. Svaka je žrtva najveća, ali Holokaust je jedinstvena pojava u ljudskoj istoriji.
Predlogom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ u Beogradu predviđeno je osnivanje ustanove kulture koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru nekadašnjeg nacističkog logora, sa ciljem da se očuva sećanje na 11.000 Srba i 7.000 jevrejskih i romskih žena, dece, starih i drugih stradalih u nekadašnjem logoru. Radi se o ispunjavanju dužnosti i trajnog pamćenja i spomenu žrtava Holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina.
Staro sajmište treba da bude memorijalni kompleks koji će buduće generacije podsećati na užase koji su se desili na ovom mestu. Važno je da čuvamo sećanje na Holokaust i da se tako odupremo pokušajima revizije istorije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Beograd pamti i poštuje sve žrtve Drugog svetskog rata. Važno je da negujemo kulturu sećanja kako se događaji iz prošlosti ne bi ponovili.
Srbija je kroz svoju burnu istoriju, nažalost, dobro upoznala sve užase rata u kome su Srbi bili takođe izloženi genocidu i gotovo na ivici biološkog opstanka. Srbi su stradalni narod koji je sam bio na udaru mračnih ideologija, narod koji je ponosan na svoj otpor i borbu protiv tih svih sila zla i koji se sa pijetetom seća svih žrtava i svojih i tuđih.
Razne vlasti proteklih sedam decenija pokazivale su nemar prema ovom prostoru na obali Save. Njegovo očuvanje i pitanje njegove mrlizacije je pokazivanje brige o istoriji i žrtvama logora Staro Sajmište.
Sajmište je bio logor gde su sistematski od maja 1941. godine do marta 1942. dovođeni Jevreji i odatle voženi u dušogupkama do Jajinaca. Staro Sajmište ima dve faze, u prvoj je logor smrti za Jevreje, u drugoj, koncentracioni logor za sve koji su bili protivnici koji su služili kao robovska radna snaga.
Tamo su stradali ljudi koji su bili građani Srbije, ljudi koji su se molili različitim bogovima, ali sve ih vezuje da su bili građani Srbije i zaslužuju dostojan spomenik. Svaka je žrtva najveća, ali je holokaust jedinstvena pojava u ljudskoj istoriji.
Predlogom zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ u Beogradu, predviđeno je osnivanje ustanove kulture koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru nekadašnjeg nacističkog logora, s ciljem da se očuva sećanje na 11.000 Srba i 7.000 jevrejskih i romskih žena, dece i starih i drugih stradalih u nekadašnjem logoru.
Radi se o ispunjavanju dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtvama holokausta, genocida, terora i ratnih zločina. Ovaj zakon će omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice o postojanju logora na teritoriji Beograda.
Zadatak ove ustanove će biti da prikuplja, sređuje, čuva, izlaže, stručno obrađuje, prezentuje muzejske arhive i filmske dokumente, da organizuje manifestacije negovanja i sećanja na žrtve i stara se o korišćenju građe u obrazovno-vaspitne i naučno-istraživačke svrhe.
Srpsko-jevrejsko prijateljstvo traje decenijama. Srbija uvažava Jevrejsku zajednicu i poštuje njihova prava. Srbi i Jevreji su kroz istoriju delili tragičnu sudbinu, pogotovo tokom Drugog svetskog rata. Srbija je prva zemlja u regionu i šire, koja je donela poseban Zakon o povraćaju imovine žrtava holokausta. To pokazuje odgovornost, poštovanje, kao i način na koji se odnosimo prema civilizacijskim vrednostima.
Staro Sajmište treba da bude memorijalni kompleks koji će buduće generacije podsećati na užase koji su se desili na ovom mestu. Neophodno je da nove generacije uče o svim užasima nacizma za vreme okupacije.
Važno je da čujemo sećanje, važno je da čujemo istinu na holokaust i da se tako odupremo pokušajima revizije istorije.
Srbija je bila i ostala slobodarska zemlja u kojoj je svaki njen građanin poštovan i uvažen kao čovek, kao ličnost, bez obzira na svoju nacionalnu ili versku pripadnost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji.
Njene osnovne funkcije usmerene su ka zaštiti investitora i obezbeđenju efikasnog tržišta i smanjenju rizika. Komisija redukuje, daje objašnjenja osnovnih koncepata funkcionisanja tržišta kapitala, ali i organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zakonito, pravično, uređeno i efikasno funkcionisanje regulisanog tržišta.
Suština je obezbeđivanje uslova za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, pružanje veće sigurnosti investitorima.
Komisija je učestvovala u izradi Nacrta zakona o robnim berzama, alternativnim investicionim fondovima i tako proširila svoju direktivu funkcionisanja nadzora. Na taj način dala je aktivan doprinos u razvoju ove sfere kapitala.
Trend snižavanja kamatnih stopa iz godine u godinu je potvrda kreditnog rejtinga naše zemlje, ali i potvrda uspeha, napretka naših ekonomskih reformi. Sve to zahvaljujući pristupu, odgovornom i preciznom bavljenju javnim finansijama, stabilnom kursu dinara koji imamo i makroekonomskoj stabilnosti. Sve ovo dovodi do otvaranja prostora za povećanje plata, penzija, za više investicija u infrastrukturne projekte.
Srbija je lider u poslovanju, lider u investicijama. Sve ovo znači da su finansijske institucije sigurne u rast i razvoj srpske ekonomije i imaju poverenja u ovu vlast, a poverenje imaju i privrednici koji ovde otvaraju svoje fabrike. Pri tome, radi se o kompanijama koje svoje poslovanje planiraju dugoročno.
Investiranjem u hartije od vrednosti i odličan odziv investitora u naše hartije od vrednosti znači da je Srbija atraktivna, sigurna, bezbedna za njih i da postaje siguran partner na duži niz godina i to brojnih investitora koji su tražili naše obveznice.
Odgovornom politikom uspeli smo da uredimo finansije, da povećamo kreditni rejting, što govori o uspešnosti reformi, da vratimo poverenje u našu zemlju. Na taj način smanjujemo troškove kapitala za našu zemlju, smanjujemo rizik ulaganja u našu zemlju.
To govori o stabilnosti i sigurnosti našeg finansijskog sistema. To pokazuje da investitori imaju poverenje u finansijski sistem Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje javnom tužilaštvu, vezano za čl. 305. i 321. Krivičnog zakonika - da li postoje elementi za krivičnu odgovornost zbog blokade zgrade predsednika Republike i sprečavanja slobode kretanja, kao i pokušaja da se spreči ulazak predsednika države Aleksandra Vučića i poslanika pri ulasku u parlament, kao i zbog medijskih izmišljotina, podmetanja i pretnji najgorih vrsta koja su sve učestalija?
Pitam da li je u nekom prethodnom periodu bivših vlasti nekom predsedniku države Srbije bilo onemogućeno ili pokušano da se spreči ulazak u Narodnu skupštinu, kao što je to slučaj sa sadašnjim predsednikom?
Šta možemo da očekujemo do onih koji danas u svakoj prilici koriste nasilje kao sredstvo za obračunavanje sa svojim političkim neistomišljenicima, od onih koji ne prezaju od bilo čega zarad svojih političkih ciljeva?
Nakon čupanja znakova u centru Beograda, pravljenja nereda i haosa po gradu, nasilnih pokušaja ulazaka u institucije, poput Skupštine Grada Beograda, Narodne skupštine, upadanja u zgradu RTS i pretnji novinarima, vidimo da ovo bio još jedan u nizu novih dobro osmišljenih postupaka opozicije u sprečavanju predsednika države i narodnih poslanika da mogu slobodno da uđu u parlament i obavljaju svoj posao. U čijoj režiji i po čijem receptu?
Ovde pitam da li je Tužilaštvo reagovalo kod očigledne primene nasilničkih metoda?
Postavlja se pitanje - šta još sve mogu građani Srbije da očekuju od onih koji nemaju nikakvih skrupula, koji ne prezaju ni od čega, pred onima koji misle da mogu da rade šta im padne na pamet? Da li je to ono jedino što oni imaju da ponude narodu? Do dana današnjeg nismo ni čuli ni videli šta je to njihov plan i program, šta oni to nude Srbiji. Nije ih zanimali da se uhvate u koštac sa problemima, oni su bili ti koji su ostavili probleme zemlji.
Postavljam pitanje - da li je u vreme njihove vlasti njih neko sprečavao i branio slobodno da dođu u Skupštinu, za ono za šta nas je sve ovde birao narod i za šta smo svi ovde odgovorni narodu? Možda oni nisu odgovorni narodu, možda oni tako zamišljaju budućnost zemlje. Da li su takvi postupci i da li je tako nešto negde nekoj zemlji donelo boljitak i prosperitet?
Svaki put kad Srbija iskorači, napravimo neki važan korak, dobar rezultat u nekoj sferi, bilo u državnom, nacionalnom smislu, ekonomskom ili međunarodnom planu, kao po nekom nepisanom pravilu kod njih se javlja potreba da umanje značaj svega toga, od istih onih koji su vukli i gurali Srbiju u stanje beznađa i nestabilnosti do 2012. godine. Kao da nekom ne odgovara sve to, kao da neko ima potrebu da nas vrati u vreme kada je Srbija bila slaba, nestabilna, nemoćna. I što smo bliži, što se više približavamo evropskim zemljama, ta potreba je jača i izraženija. Zbog toga ne treba da na nas budu ljuti i besni, već na sebe, što ih građani neće za sve što nisu uradili kada su bili u prilici da urade. Zahvaljujem.