MILAN LJUBIĆ

Srpska napredna stranka

Poslednji put ažurirano: 20.02.2019, 10:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada i budžetu za 2020. godinu planiralo otpočinjanje realizacije projekta iz novog investicionog ciklusa vrednih oko pet milijardi evra u infrastrukturne projekte, a efikasnije administrativne procedure doprineće da se u najkraćem mogućem roku izgrade planirani putevi, pruge, vazdušne i vodne luke.

Tako će se omogućiti brža i efikasnija realizacija projekta od značaja za Republike Srbiju, od procesa pribavljanja zemljišta do izdavanja neophodnih dozvola. Svi ovi projekti predstavljaju linijske infrastrukturne objekte. To su projekti od značaja za Republiku Srbiju u putnoj infrastrukturi: izgradnja Moravskog koridora, izgradnja Fruškogorskog koridora, novo planirani put „Vožd Karađorđe“ koji će povezati Šumadiju sa istokom Srbije, te izgradnju brzih saobraćajnica, u železničkoj imamo izgradnju brze pruge Beograd – Budimpešta, kao i rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad.

Svi projekti planirani u novom investicionom ciklusu imaće pozitivne efekte tako da će se kroz Srbiju putovati brže, lakše, bezbednije. Uz to, imaćemo i niže cene transporta i poboljšanje pristupačnosti svim delovima Republike Srbije. Ovakvim povezivanjem imaćemo povećanu potražnju za tranzitnim saobraćajem kroz našu zemlju, što će za rezultat imati uvećanje prihoda u budžetu Republike Srbije sada, ali i za buduće generacije. Radimo i gradimo za budućnost naše dece.

Propisi koji su od značaja za Predlog zakona su propisi koji uređuju oblast eksproprijacije, zatim oblast planiranja, projektovanja i izgradnje javnih nabavki i carinski propisi. Predložene izmene se odnose uglavnom na skraćivanje rokova izgradnje i efikasne realizacije infrastrukturnih projekata.

Bivša vlast mogla je i imala je priliku da nešto uradi. Oni to nisu uradili, jer njih to nije ni interesovalo. Oni su se samo brinuli za svoje džepove. Posao političara je da život ljudi bude bolji.

U narednom periodu država će moći da funkcioniše još bolje. Investicije će učiniti svoje. Ukoliko nema investicija i projekata nema ni rasta novca BDP i tehnologija. U narednom periodu do 2025. godine država će uložiti devet milijardi evra u infrastrukturu. To je prednost i to je razvojna šansa Srbije. Mi to i činimo. Ovo je važan iskorak koji omogućava napredak. Ova ulaganja i gradnja će masovno

36/2 TĐ/IĆ

zaposliti građevinsku industriju, što će podići BDP, kao i razvoj turističkih potencijala, bolje punjenje budžeta i omogućiti privredni rast i razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.

Izmenama i dopunama Zakona o kulturi, obezbeđuje se podrška i promocija kulturnim aktivnostima, stvara se i pravni osnov za dalje sistemsko uređenje, manifestacija. Takođe, predloženim rešenjima omogućiće se ujednačen i efikasan način korišćenja novih informacionih tehnologija, u oblasti kulture, upotrebom jedinstvenih softverskih rešenja, u postupku digitalne restauracije i zaštite fondova zbirki, kao i pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.

Kultura kao neizostavni deo života i obrazovanja ulazi u doba kada će svoj izraz razvijati na mnogo načina, prilagođena svakom korisniku. Cilj u oblasti digitalizacije je ostvarivanje vidljivosti i dostupnosti kulturnog nasleđa naše zemlje.

Republika Srbija baštini neprocenljivo nasleđe svih kultura i naroda koji su živeli na ovim prostorima. Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Sopoćani samo su deo našeg kulturnog nasleđa. Herojska dimenzija srpske kulture izraz je vekovne borbe za slobodu i zato je sve ovo od ogromnog značaja.

Među subjektima kulture koji čine savremenu kulturu Srbije, radi njihovog očuvanja, izdvojeni su oni temeljni i kompleksni subjekti čije trajanje seže u vreme početka obnove srpske države.

Naša zemlja je poznata po mnogobrojnim kulturnim manifestacijama i festivalima koji se održavaju u svim delovima Srbije i predstavljaju već prepoznatljiv brend, poput „Guče“, „Nišvila“, „Egzita“ koji prevazilazi značaj kulture i ulazi u domen društvenih oblasti poput turizma, privrede, sporta.

Definisani su kriterijumi na osnovu kojih će se procenjivati značaj manifestacija koje su prepoznatljiv brend na centralnom, ali i na lokalnom nivou i na taj način podsticati dalji razvoj kulturnog turizma.

Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, donošenje zakona treba da obezbedi uslove i pomogne u boljoj zaštiti arhivske građe, kao i kulturnog dobra, kao i da utiče na razvoj svesti o važnosti očuvanja arhivske baštine za buduće generacije.

Zakon omogućava zaštitu arhivske građe kao kulturnog dobra od posebnog značaja za društvo, bez obzira u kom formatu se ona nalazi.

Podjednako se, pored klasične analogne arhivske građe, u papirnom obliku štiti i digitalna arhivska građa.

Hteo bih da istaknem da pre samo nekoliko dana smo imali i tvit Vesne Pešić, nekadašnje liderke DOS-a da bojkot ne pomaže, već samo cev u glavi. Najoštrije osuđujem ovakve pozive od strane pojedinaca na društvenim mrežama koje su upućene predsedniku države. To je širenje mržnje, to je poziv na obračun. To da se šalju ovakve poruke, to je nedopustivo od onih koji nemaju sopstvenu politiku, koji besomučno vode kampanju mesecima unazad i koji su ostavili Srbiju u teškom stanju.

Treba li ponovo da slušamo nečije pozive na nasilje, pretnje i da li tako nešto treba da postane uobičajena i normalna stvar? Ne prestaje se sa hajkom koja se vodi. Ovakvi izlivi mržnje govore o njihovoj nesposobnosti koju su građani prozreli i odbacili. Niko nema prava na ovako nešto i da šalje ovakve poruke.

Svesni su da od bojkota neće biti ništa. To uvek govori i pokazuje razliku između pristojne, normalne, odgovorne Srbije i one koju naši politički protivnici zagovaraju, koji nas napadaju svakoga dana. To je njihova slika i prilika. Oni nemaju ništa drugo da ponude. Hoće da dođu na vlast bez izbora.

Građani žele bolju, jaču i razvijeniju Srbiju. Građani Srbije žele politiku investicija, jačanja privrede, jače Srbije, a ne politiku pretnji i vraćanja u prošlost. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje javnom tužilaštvu, vezano za čl. 305. i 321. Krivičnog zakonika - da li postoje elementi za krivičnu odgovornost zbog blokade zgrade predsednika Republike i sprečavanja slobode kretanja, kao i pokušaja da se spreči ulazak predsednika države Aleksandra Vučića i poslanika pri ulasku u parlament, kao i zbog medijskih izmišljotina, podmetanja i pretnji najgorih vrsta koja su sve učestalija?

Pitam da li je u nekom prethodnom periodu bivših vlasti nekom predsedniku države Srbije bilo onemogućeno ili pokušano da se spreči ulazak u Narodnu skupštinu, kao što je to slučaj sa sadašnjim predsednikom?

Šta možemo da očekujemo do onih koji danas u svakoj prilici koriste nasilje kao sredstvo za obračunavanje sa svojim političkim neistomišljenicima, od onih koji ne prezaju od bilo čega zarad svojih političkih ciljeva?

Nakon čupanja znakova u centru Beograda, pravljenja nereda i haosa po gradu, nasilnih pokušaja ulazaka u institucije, poput Skupštine Grada Beograda, Narodne skupštine, upadanja u zgradu RTS i pretnji novinarima, vidimo da ovo bio još jedan u nizu novih dobro osmišljenih postupaka opozicije u sprečavanju predsednika države i narodnih poslanika da mogu slobodno da uđu u parlament i obavljaju svoj posao. U čijoj režiji i po čijem receptu?

Ovde pitam da li je Tužilaštvo reagovalo kod očigledne primene nasilničkih metoda?

Postavlja se pitanje - šta još sve mogu građani Srbije da očekuju od onih koji nemaju nikakvih skrupula, koji ne prezaju ni od čega, pred onima koji misle da mogu da rade šta im padne na pamet? Da li je to ono jedino što oni imaju da ponude narodu? Do dana današnjeg nismo ni čuli ni videli šta je to njihov plan i program, šta oni to nude Srbiji. Nije ih zanimali da se uhvate u koštac sa problemima, oni su bili ti koji su ostavili probleme zemlji.

Postavljam pitanje - da li je u vreme njihove vlasti njih neko sprečavao i branio slobodno da dođu u Skupštinu, za ono za šta nas je sve ovde birao narod i za šta smo svi ovde odgovorni narodu? Možda oni nisu odgovorni narodu, možda oni tako zamišljaju budućnost zemlje. Da li su takvi postupci i da li je tako nešto negde nekoj zemlji donelo boljitak i prosperitet?

Svaki put kad Srbija iskorači, napravimo neki važan korak, dobar rezultat u nekoj sferi, bilo u državnom, nacionalnom smislu, ekonomskom ili međunarodnom planu, kao po nekom nepisanom pravilu kod njih se javlja potreba da umanje značaj svega toga, od istih onih koji su vukli i gurali Srbiju u stanje beznađa i nestabilnosti do 2012. godine. Kao da nekom ne odgovara sve to, kao da neko ima potrebu da nas vrati u vreme kada je Srbija bila slaba, nestabilna, nemoćna. I što smo bliži, što se više približavamo evropskim zemljama, ta potreba je jača i izraženija. Zbog toga ne treba da na nas budu ljuti i besni, već na sebe, što ih građani neće za sve što nisu uradili kada su bili u prilici da urade. Zahvaljujem.