MILAN LJUBIĆ

Nestranačka licnost

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici, imali smo prilike da slušamo šta su radile agencije u borbi protiv korupcije osnovane u vreme vlasti DS. Videli smo i koliko ih je stvarno interesovalo da se bore protiv korupcije u društvu.

Samo da podsetim da je to bilo vreme najvećih afera i malverzacija. Postavlja se pitanje za šta su i kome to agencije služile, koja im je svrha postojanja bila? A, znamo kako su birani i postavljani članovi Odbora i direktor agencije, tako što je direktor birao članove, a Odbor je predlagao direktora, tako da to govori kako su radili. Dok su građani prijavljivali svu svoju imovinu i novčana primanja, Agencija je služila za isisavanje našeg novca.

Postavlja se pitanje zašto je Agencija za borbu protiv korupcije bila slepa i gluva za sve kriminalne radnje i pljačke koje su se dešavale u tom periodu, koga je to ona otkrila i procesuirala, a štitila je mnoge? Znači, postojali su dvostruki standardi, tako da su narod i država postajali sve siromašniji dok su pojedinci enormno uvećavali svoju imovinu.

Šta je sa oštećenim budžetom koji su ostavili građanima Srbije ili sa praznim gradskim kasama? Razmere pljačke su bile velike, a ništa nije preduzimano, nije se reagovalo na sve te koruptivne radnje. Sada sa ovog stanovišta izgleda da te agencije nisu trebale da postoje. Korupcije je bilo u svim segmentima društva za vreme prethodne vlasti. Toliko su bili uspešni u mahinacijama i isivanju novca da su, sem naroda i svoju žutu stranku doveli do bankrota. Toliko su bili alavi i bahati da su ojadili i sopstvene članove, pa su čak i iz budžeta namenjenog trudnicama i porodiljama uzimali sredstva. To je bilo vreme njihove vlasti. Isti oni koji su ostvarivali ekstra profit na tuđoj muci, gradeći pri tom svoje imperije.

Zbog svega navedenog javila se potreba da se stvari u radu Agencije menjaju i potreba da se donesu izmene u Zakonu o sprečavanju korupcije. Novi Predlog zakona rešava probleme iz prakse, te su predložena rešenja bolja. Bitnu novinu u odnosu na stari zakon predstavlja i proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti. Zatim, novina je sačinjavanje izveštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika. Novina u Predlogu zakona je to da će drugostepeni organ, veće Agencije odlučivati o žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere, izuzev odluka zaposlenih u Agenciji, kao i proširivanjem njegove nadležnosti na zauzimanje načelnih stavova za primenu ovih zakona.

U dosadašnjem radu Agencije za borbu protiv korupcije nije bilo dovoljno nadzora i kontrole. Do sada je Odbor Agencije birao direktora tako da je postojalo mnogo pristrasnosti u odlučivanju i uopšte o njihovom radu.

Naročito kada je Odbor trebao da odlučuje po žalbama odluka koje donosi direktor, koga je birao sam Odbor, što sve ukazuje na neobjektivom pristupu, nekritičnom, naklonjenom i navijačkom radu. Zato imamo izmenu zakona. Novina je u promeni načina izbora direktora i članova veća, koje će sada birati Narodna skupština većinom glasova. Narodna skupština će takođe razrešavati direktora i članove veća Agencije. Ovim će se drugačije donositi odluke, povećaće se odgovornosti, pravičnost i svest o dužnosti i drugačijem načinu rada. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, poštovani narodni poslanici, predlažem Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima da u danu za glasanje ne prihvate ovaj amandman, jer se amandmanom zadržava uslovni otpust za najteža krivična dela, što je za predviđena krivična dela neprihvatljivo zato što su se u Srbiji u proteklom periodu dogodila mnogobrojna ubistva dece.

Ubistva dece su izvršena na najsvirepiji i najmonstruozniji načini, tako što su žrtve najčešće silovane, teško povređivane, od čijih posledica bi preminule. Ovo su ubistva koje zdrav um teško može da prihvati. Možemo li da zamislimo ono sa čime se suočavaju porodice žrtava, kroz kakvu bol, patnju i očaj prolaze?

U Srbiji postoji veliki porast takvih krivičnih dela sa elementom nasilja nad decom. Hronologija izvršenih ubistava pokazuje da su izvršioci najčešće povratnici.

U dosadašnjoj sudskoj praksi izricane su kazne zatvora do 40 godina, ali postavlja se pitanje da li su one postigle svrhu kažnjavanja, odnosno da li su sprečile počinioca da ubuduće ne čini takva krivična dela ili da utiču na druge, da oni ne čine takva ubistva dece? Nisu, jer te iste ubice bi, čim se nađu na slobodi, opet ponavljale teške zločine.

Sve veći broj ovakvih krivičnih dela je pokazalo da ovakva kazna nije dala željene rezultate. Mala Katarina, Tijana, Anđelina, Dragana, Ivana, Luka, Marko samo su neka od imena dece kojih više nema, dece koja su stradala od onih koji na suđenjima ne pokazuju baš nikakvo kajanje za počinjeno delo, već, naprotiv, hladnokrvnost. Zato se javila potreba za izmenom Krivičnog zakonika.

Dosadašnje naše zakonodavstvo nije poznavalo kaznu doživotnog zatvora, koje su skoro sve evropske zemlje imale. Ovim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika uvodi se kazna doživotnog zatvora za počinioce najtežih krivičnih dela – ubice dece, maloletnih lica, trudnica, kada je reč o silovanju dece, silovanju gde je posledica smrt. Uslovni otpust se može tražiti za sve koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, a nisu počinili teško ubistvo.

Do sada je u našem zakonodavstvu postojala mogućnost uslovnog otpusta nakon dve trećine odslužene kazne i dozvole suda. Ovim izmenama zakona neće više postojati uslovni otpust za počinioce teških krivičnih dela, za one koji počine teško ubistvo.

Takođe, sudovi više neće moći da skrate kaznu za teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba deteta sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licima sa smrtnim ishodom.

Kaznu doživotnog zatvora će izbeći maloletna lica, kao i oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godinu.

Još jedna izmena je da je minimalna kazna 10 godina samo ukoliko postoje olakšavajuće okolnosti ili ako sud to proceni.

Ukoliko je delo kvalifikovano kao teško ubistvo, olakšavajuća kazna se ne može doneti.

Kazna doživotnog zatvora je samo jedan deo seta izmena. Ostale izmene zakona se odnose na pooštravanje kazni za nasilnike, procesiranje narko dilera, trgovinu narkoticima.

Nažalost, ubica Tijane Jurić neće biti kažnjen doživotnim zatvorom, jer zakon ne deluje retroaktivno, ali će zato ubice dece, uže porodice, trudnica u buduće biti kažnjavane najstrožom kaznom.

Mislim da ne smemo da zaboravimo na svu decu koja su stradala od ruku svirepih ubica, te da smo kao društvo dužni da preduzmemo sve što je u našoj moći da se takvi zločini nikad više ne ponove, da mislim na budućnost i veću sigurnost dece.

Bezbednost naše dece je najbitnije pitanje. Briga o deci treba da bude najprioritetnija stvar, odgovornost svih nas.

Cilj svih ovih izmena zakona je onemogućiti izvršenje i ponavljanje ovih krivičnih dela. Suštinski, ljudi koji su opasni po druge, maloletnike i decu će se odstraniti iz društva i držati bolje pod kontrolom. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas je pred Narodnom skupštinom Predlog zakona o planiranju i izgradnji. Ustavni osnov ovog zakona je da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i organizuje korišćenje prostora.

Dosadašnja iskustva i praksa u realizaciji različitih projekata u oblasti izgradnje pokazala je da je u samom procesu realizacije kako za saobraćajne tako i infrastrukturne projekte od posebnog značaja puno vremena izgubi na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole. Kao posledicu toga imamo u praksi kašnjenje sa radovima. Da bi došli u fazu izgradnje puteva i pruga, potrebno je proći nekoliko faza – parcelaciju, preparcelaciju, katastarske procedure, ali i sam postupak eksproprijacije koji je zahtevan i dugotrajan. Najvažniji problem jeste vremensko kašnjenje, tj. probijanje vremenskih rokova, što sve ima za posledicu odlaganje realizacije samog projekta. Sve ovo je vezano za rešavanje eksproprijacije nelegalnih objekata, čekanje na legalizaciju, raseljavanje stanovništva, kao i na sam proces žalbi.

Sve ovo je važno zbog toga što je samo Ministarstvo u svom budžetu za 2019. godinu planiralo otpočinjanje projekata čija je vrednost procenjena na oko pet milijardi evra ulaganja u infrastrukturne projekte. Sve su ovo projekti od velikog značaja za Republiku Srbiju, poput izgradnje Moravskog koridora, izgradnje Fruškogorskog koridora, izgradnje auto-puta Niš-Merdare, zatim u železničkoj izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad.

Pošto dolazim iz Niša, želim da naglasim da je planiranje izgradnje novog auto-puta Niš-Merdare velika razvojna šansa za neke manje razvijene opštine, poput Merošine, Prokuplja i Kuršumlije. Zatim, modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad važna je za građane Srbije i za regionalno povezivanje, što je strateški cilj ove Vlade. Pruga ima veliki nacionalni i međunarodni značaj i nalazi se u opštoj mreži pruga visoke performanse jugoistočne Evrope. Uz sve ovo, rekonstrukcijom i modernizacijom železničkog koridora od Budimpešte do luke Pirej preko Srbije imaćemo važan tranzitni koridor za robnu razmenu sa zemljama Evropske unije. Završetkom Koridora 10 i Koridora 11, kao i istočnog i južnog kraka, bićemo čvorište između istoka i zapada, severa i juga.

Suština ovog Zakona o planiranju i izgradnji jeste brže pribavljanje građevinske dozvole. Sama dozvola bi se izdala tako da bi se samom izvođaču omogućilo da krene sa radovima odmah na onim delovima gde su završeni postupci eksproprijacije, a gde nije završen postupak eksproprijacije i procedure u katastrima iste bi se rešavale paralelno sa izvođenjem radova, pri čemu se ne bi narušavala prava vlasnika. Dakle, sve bi išlo lakše i jednostavnije. Time bi sve ovo bilo daleko povoljnije za same investitore, budući da bi im se sam rok za pribavljanje akata za izgradnju znatno olakšao, smanjio samu cenu realizacije projekta, što bi sve uticalo povoljnije na samu investiciju. Inače, za sve ove projekte obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i garancije za kredite sa povoljnim uslovima. Prednost ovog zakona je što bi se znatno ubrzala realizacija projekata od značaja za Republiku Srbiju.

U vreme vladavine DS, zbog uništavanja i urušavanja države, imovine, opšte nebrige, korupcije, prodaje, devastacije svega, došlo je do stagnacije razvoja infrastrukture u korist ličnog bogaćenja i punjenja njihovih džepova. Postavlja se pitanje zašto nešto nisu uradili. To je bilo vreme afere i malverzacija, zloupotreba i privilegija, kao i nenamenskog trošenja sredstava. Srbija danas jeste drugačija zemlja, stabilna, ekonomski jača, uvažena u svetu. Vlada Republike Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu ima za cilj unapređenje privrede, otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, samim tim i više novca u budžetu, budžetu koji je treću godinu za redom u suficitu, što sve znači veće mogućnosti za nove infrastrukturne projekte od značaja za Republiku Srbiju.

Prioritet ove Vlade su projekti od regionalnog značaja, kojima će Srbija biti bolje povezana sa svim susedima, što će omogućiti veći ekonomskih rast i efikasnost privrede, a ovaj zakon će to omogućiti.

Suština je u povezivanju, kako bih mogli da menjamo robu i usluge. Povezivanje je danas od presudnog značaja za napredak, kao i bolje kontakte poslovnih ljudi. Ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, sa jedne strane povećava domaću tražnju, a sa druge strane utiče na rast privatnih investicija i opšti bolji privredni ambijent. Ovo će dovesti do smanjenja cena izgrađenih objekata, privlačenje stranih investitora i povećanje zaposlenosti. Zahvaljujem.

Poslednji put ažurirano: 20.02.2019, 10:45