Zahvaljujem, predsedavajuća,

Moje pitanje će se odnositi na ekonomske migracije mladih i ključni problem koji je za sve mlade ali i njihove porodice u Srbiji.

Nezaposlenost, ekonomski problemi, nebezbednost, društveno-politička situacija i rad lokalne samouprave. Dakle, ovo su problemi koji su mladi u istraživanju naveli da im najviše smeta i da zbog toga utiču na kvalitet njihovog života i da se zbog toga odlučuju da emigriraju iz zemlje. Mladi, kao glavne motive za odlazak iz Srbije i potragu za srećom na nekom drugom mestu, traže uslove za poslovno napredovanje, bolji i kvalitetniji život, zdraviji život, mirniji, manje korupcije, mogućnost zapošljavanja itd.

Ono što nas najviše zabrinjava jeste zvanični podatak da je nezaposlenost mladih dvostruko veća od opšte nezaposlenosti u zemlji, iznosi 24,4%. Međutim, relevantni podaci kažu da je ovaj broj mnogo veći, jer od ovih 24,4% su samo podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje, dok se u ovaj broj ne uzima evidencija mladih koji su otišli iz zemlje, broj onih koji obavljaju poslove u sivoj zoni, oni koji obavljaju privremene poslove i povremene poslove.

Takođe, Nacionalan služba za zapošljavanje briše iz svoje evidencije nezaposlenih one koji se ne jave u dogovoreno vreme ili one koji odbiju ponuđeni posao koji je gotovo uvek ispod kriterijuma koji mladi traže.

Tako da, uzimajući u obzir sve ovo smatramo da je nezaposlenost mladih i veća od ovih navedenih 24%.

Ograničena mogućnost zapošljavanja i visoka nezaposlenost, mladima ostavljaju malo izbora. Neki od onih koji još uvek nisu otišli iz zemlje, nažalost moraju da prihvate nesigurne, slabo plaćene poslove, poslove za koje su prekvalifikovani, poslove u kojima ne dobijaju mogućnost da ispune svoje socijalno osiguranje.

Izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja, u 2017. godini iznosile su 0,08% BDP, što je daleko ispod planiranih 0,5%, a to je planirano da se potroši u periodu od 2011. do 2020. godine, prema strategiji za mlade, donete 2015. godine.

Dakle, moje pitanje ide Ministarstvu za omladinu i sport, i kaže - koje konkretne je mere preduzelo Ministarstvo omladine i sporta po pitanju zapošljavanja mladih u Srbiji, a kako bi ostvarilo ciljeve predviđene Nacionalnom strategijom? Dakle, Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine, doneta je 2015. godine. Dakle, pre pet godina i mi mladi ne vidimo da je do poboljšanja uslova rada i zaposlenosti među našom kategorijom došlo.

Takođe, kada sam u ovoj temi, osvrnuo bih se na mlade iz udruženja „Jedan od pet miliona“ koji su ovih dana postali glavna tema pokazivanja, sada već opozicije, dakle dela opozicije koju predstavlja bivša vlast i time pokazali da ono što mi pričamo sve vreme, dakle da ne postoji razlika između bivše vlasti i sadašnje vlasti, osetili su i na svojoj koži.

Dakle, postali ste, nažalost, vidite i sami instrument nekih ljudi koji su preko protesta želeli da prave svoje partije, da prave svoje odbore i da se na kraju ispostavilo tačno ono što smo mi pričali, iz Stranke moderne Srbije, dakle, da protesti nisu krajnji cilj, nego je to samo trebalo da bude sredstvo koje bi popravilo našu borbu u parlamentu.

Tako da, pozdravljamo vašu odluku da izađete na sledeće izbore, da na jedini legitimni način utičete na poboljšanje vaše situacije i želimo da kažemo da će naša proevropska lista, koja će izaći na sledećim izborima, biti i dom za vas i za svakog onog ko sanja evropsku, slobodarsku i uređenu Srbiju.

Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani građani, juče sam imao priliku i čast da budem na jednom događaju koji je okupio dosta mladih ljudi iz Srbije. Naime, radilo se o skupu koji su organizovali Beogradski centar za ljudska prava, Kancelarija OEBS i UN Srbije, a u kojima se govorilo o problemima sa kojima se mladi u Srbiji susreću i sa kojima se suočavaju.

Bilo je izuzetno lepo, ali sa jedne strane i teško slušati sve te priče, pre svega osoba sa invaliditetom, ljudi koji imaju problem sa slabim vidom, sa slepilom, pripadnike LGBT populacije, ali i ostalih mladi koji nemaju tih problema, ali imaju svest i žele da pomognu svojim vršnjacima i svojim prijateljima.

Ono što je loše jeste što ne postoji mehanizmi koji bi mogli da utiču i kako mogu da poprave svoj položaj. Jedna poražavajuća činjenica jeste da tek 12% ljudi u Srbiji vidi ovaj dom kao mesto na kome može da se popravi njihova situacija. Ako bismo ispitali mlade, mislim da bi ta situacija bila još gora.

Poražava i činjenica što ja smatram da angažovanjem u civilnom sektoru više može da se doprinese nego na ovom mestu ovde. Više sam pomogao mladima edukujući ih o temama iz ekonomije, iz filozofije jer je filozofija zaista osnov svega i bez filozofije nema ni politike, nema ni daljeg napretka.

Stav Stranke moderne Srbije jeste da se svi ovi problemi moraju rešavati ekonomskim reformama i smatramo da je uređenje ekonomske situacije način da ljudi dobiju svest o tome kako ostali žive i da kada srede svoj život onda će biti u situaciji da brinu i o ljudskim pravima drugih i o ekološkoj situaciji u državi.

Moj predlog svim mladim poslanicima ovde u parlamentu je da obrazujemo jedan fokus u kome će sedeti mladi poslanici, koji će se baviti ovim temama, koji će primati mlade, koji će iznositi njima svoje probleme i da tako pokušamo da pronađemo neke ideje i načine da se ove stvari reše.

Upućujem pitanje Ministarstvu omladine i sporta, odnosno prenosim pitanje sa jučerašnjeg panela, koji su mladi uputili, a to je da mi dostave tri projekta koja su uradili neka bude u ovom mandatu, koji su zaista uticali na položaj mladih osoba u našem društvu. Takođe, upućujem poziv svima i građanima Srbije da se pridružite u protesnoj šetnji u nedelju u 12 časova. Inicijativa „Mame su zakon“ protesna šetnja pod nazivom „Dižem glas za mame“, gde ćemo pokušati da stavimo na dnevni red Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, građani Srbije, dozvolite mi da svoje izlaganje krenem sa svojom jednom ličnom impresijom.

Naime, imao sam tu privilegiju da sinoć na festivalu filma „Slobodna zona“ odgledam film „Dnevnik Dijane Budisavljević“. O čemu se radi u ovom filmu? Svi ste čuli ili je trebalo da čujete za film „Šindlerova lista“ film Stivena Spilberga, koji govori o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu i hrabrom čoveku Oskaru Šindleru koji je te Jevreje spašavao, tako što ih je zapošljavao u svojoj fabrici. Danas svi Jevreji znaju za Šindlera, jer on je spasio oko 1.200 Jevreja iz logora u Drugom svetskom ratu.

„Dnevnik Dijane Budisavljević“ je film koji takođe govori o istinitoj priči i radi se o ženi koja je u Zagrebu spasila preko 10.000 srpske dece za vreme NDH iz ustaških logora. Dakle, to je deset puta više dece nego Šindler. Kažu – spasi jednog čoveka i spasio si svet. Ona ispred sebe ima 10.000 života.

Nažalost, tadašnje nove komunističke vlasti nisu imale sluha za ovo njeno delo, te je ona ostala zaboravljena. Vratila se u Insbruk, svoj rodni Insbruk u Austriji i tamo umrla sedamdesetih godina.

Dakle, poenta mog obraćanja je da bismo kao država morali da se odužimo ovakvim herojima i da učinimo sve da oni ne budu zaboravljeni. Kao prvo šta treba da uradimo, to je da se informišemo, te pozivam sve da pogledaju ovaj film. Ovaj film je inače na Pulskom festivalu, gde je glavni film bio „General“ o Anti Gotovini, ovaj film je dobio nagradu i publike i žirija.

Drugo, planiran je spomenik Dijani Budisavljević u Beogradu. Obećano je da će to biti završeno u dugoj polovini ove godine, te ovim putem upućujem pitanje gradskoj upravi Grada Beograda – dokle se stiglo sa ovim projektom?

Treće, pokrenućemo inicijativu da most preko Dunava kod Bačke Palanke, koji služi kao granični prelaz između Srbije i Hrvatske, dobije ime po Dijani Budisavljević, jer je vreme da se usredsredimo na prave heroje i ljude koji nas spajaju i koji treba da služe za primer građanima u obe države.

Četvrto, upućujem apel Vladi Srbije da pronađe i izdvoji sredstva kako bi se napravio spomenik Dijani Budisavljević u Zagrebu i u njenom rodnom Insbruku. Slava žrtvama svih totalitarnih režima, a Dijani Budisavljević hvala u ime građana Srbije.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, moje pitanje se odnosi na poslednje kontingente od 1.000 kamera na ulicama Beograda i upućeno je MUP i ministru Nebojši Stefanoviću.

Svedoci smo da je deo tih kamera već postavljen i da, kako je najavio direktor policije Vladimir Rebić, deo tih kamera će imati funkciju da prepoznaje saobraćajne prekršaje, a deo kamera će biti usmeren u funkciji sprečavanja činjenja najtežih krivičnih dela, ubistava i drugih dela koji uznemiruju građane.

Danas u uslovima, da tako kažemo, nedovoljno razvijene tehnološke pismenosti građana i nedovoljne obaveštenosti o zaštiti podataka i privatnosti, a na to uzimajući u obzir i to da će se ovaj video nadzor sprovoditi u saradnji sa kineskom kompanijom „Huavej“, koju je američka administracija označila kao nekog ko špijunira i prikuplja podatke svojih klijenata i uzimajući u obzir da će Srbija biti jedina zemlja, pored Kine, u kojoj će ovakve kamere biti postavljene, a podsećam, ove kamere ne samo da imaju funkciju prepoznavanja registarskih tablica, već prepoznaju i lica vozača, sa opravdanjem imamo strepnju da ovakvi podaci, prikupljeni na ovakav način, mogu biti lako zloupotrebljeni ili da ne upotrebim težu reč, mogu biti korišćeni za špijunažu građana Srbije.

Nije u interesu građana da ceo grad bude prekriven kamerama. Slobodni ljudi sa časnim namerama imaju pravo da slobodno šetaju kroz svoj grad, da ne budu nadzirani 24 sata. To je bio motiv nekih distopijskih romana i to je tamo trebalo da ostane.

Ovim putem upućujem pitanje MUP i ministru Nebojši Stefanoviću, a ono glasi – kojim aktima se reguliše ovakav način obrade i prikupljanja podataka? Koje su mere preduzete da bi se ovi podaci zaštitili? I, pošto građani moraju biti obavešteni o tome na kojim mestima, kad ih i ko snima, zahtevamo od Ministarstva da nam se dostave tačne adrese pozicija ovih kamera. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru privrede Goranu Kneževiću.

Dame i gospodo, ja dolazim iz Kragujevca, bivše srpske prestonice i bivšeg industrijskog giganta, radničkog grada, a danas grada ljudi bogatih duhom, ali, nažalost, malo manje bogatih materijalno.

Kao što Smederevce večito brine situacija u „Železari“ ili ljude u Majdanpeku kao što brine situacija u rudniku bakra, tako i nas večito brine situacija u našoj automobilskoj industriji i ovoj situaciji u „Fijatovoj“ fabrici koja je nastala kao deo naše čuvene perpetum mobile ekonomije i davanja subvencije od 10.000 evra za otvaranje radnih mesta.

Nažalost, za razliku od naših planova, život i tržište imaju neke svoje zakone. Danas smo u situaciji da će zaposleni u kompaniji Fijat krajsler automobili Srbija biti upućeni na plaćeno odsustvo sve do početka njihovog kolektivnog odmora, koji počinje 29. jula, a završava se 19. avgusta. Želim da upoznam kolege i građane Srbije da je Vlada Srbije već odobrila kompaniji Fijat krajsler dodatne dane plaćenog odsustva do kraja ove godine. Znači, to je ukupno 132 dana. To znači da je broj dana povećanog odsustva povećan za još 87 dana od zakonom dozvoljenih 45 dana plaćenog odsustva. To je, dakle, četiri i po meseca plaćenog odsustva usled smanjene proizvodnje koja odavno radi u smanjenim kapacitetima još od 2016. godine, kada je ukinuta treća smena i otpušten deo radnika.

Usled smanjene potražnje za modelom koji se proizvodi u Kragujevcu, ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila, što je daleko najmanje od početka proizvodnje u ovoj fabrici.

Za vreme tog plaćenog odsustva radnici dobijaju 65% redovne zarade i sada će većina tih ljudi biti prinuđena da potraži posao kao sezonski radnici u poljoprivredi.

Pošto je država vlasnik 33% kapitala u kragujevačkoj fabrici automobila, pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede Goranu Kneževiću, a pitanje glasi – da li „Fijat Krajsler“ grupacija uopšte ima investicioni plan za Srbiju i da li su oni imali uvid u taj plan? Moramo da znamo da li će kompanija nastaviti poslovanje ili će uslediti otkazi radnicima, jer od toga zavisi život 2.000 kragujevačkih porodica. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo i gospođe narodni poslanici, na osnovu člana 204. stav 5. postavio bih poslaničko pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, odnosno ponovio bih poslaničko pitanje koje je imala moja koleginica Ljupka Mihajlovska, a tiče se onih informacija koje dolaze do nas, a to je da će u Požarevcu biti građena spalionica medicinskog i drugog otpada.

Naše poslaničko pitanje glasi – da li je tačno da će se graditi spalionica otpada u Požarevcu i da li je tačno da će se to raditi u drugim gradovima širom Srbije? Šta se tačno planira i za koju vrstu otpada? Koje mere će biti preduzete kako bi se izbeglo zagađenje i zaštitili ljudski životi? Takođe, interesuje nas, da li ministar poseduje tekst Memoranduma i da li nam ga može dostaviti na uvid?

Drugo pitanje se odnosi na ono što je izuzetno važno za našu poslaničku grupu, a to su najavljene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

S obzirom na to da je ministarka Slavica Đukić Dejanović najavila da će ove izmene i dopune biti tokom ovog zasedanja Skupštine, a s obzirom na to da bi ovo redovno zasedanje trebalo da se završi ove nedelje, postavljam pitanje ministru za rad, Zoranu Đorđeviću, kada će biti podnet novi predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom? Hvala.