NEMANJA RADOJEVIĆ

Stranka moderne Srbije

Nemanja Radojević rođen je oktobra 1989. godine u Kragujevcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu na smeru Međunarodna politika.

Završio je master studije međunarodne politike na istom fakultetu na modulu Studije SAD, gde je odbranio temu „Politika SAD prema Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji i Islamskoj Republici Iranu za vreme administracije Donalda Trampa”. Dobitnik je nagrade „Dr Predrag Simić” za najbolje radove iz oblasti balkanskih odnosa i spoljne politike Srbije.

Potpredsednik je Balkanskog objektivističkog centra, gde studentima na evropskom nivou drži redovna predavanja u okviru Škole objektivizma „DŽon Galt”. Zalaže se za fiskalni konzervativizam, a za primarnu političku vrednost smatra individualnu slobodu.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2019, 09:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 dana i 4 sata

Poštovani gospodine Radojeviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 02.03.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, želim da bugarskoj nacionalnoj manjini čestitam njihov praznik, praznik Martenice i da im čestitam na lepo organizovanoj izložbi koja je u holu Skupštine i na prilici da se upoznamo sa običajima naših sugrađana.

Takođe bih izrazio zadovoljstvo zbog debate koja se razvila o ovom zakonu, ne toliko o samom zakonu, jer je nesporno, i reći ću da ćemo u Danu za glasanje mi podržati ovaj zakon, jer je bolje rešenje da se produži rok, nego da oni ostanu samo ilegalni i u nekom pravnom limbu, ali se nadamo da ovo neće biti kao u slučaju, recimo, večitih studenata da se svake godine, ili dve godine, produžava rok za registraciju oružja.

Ono što bih samo stavio malu zamerku predlagačima zakona jeste da nisu obrazložili zbog čega je došlo do toga da dve trećine ljudi ne preregistruje svoje oružje. Činjenica je da je Srbija prva po broju naoružanja, ali takođe i činjenica koja se mora ponoviti da je među poslednjima po zloupotrebi registrovanog oružja.

Takođe je i činjenica da kriminalci, odnosno oni koji zloupotrebljavaju nošenje oružja nikada neće prijaviti svoje oružje i da je na tom polju potrebno pooštriti rad, pre svega MUP, čiji je posao da privode ovakve pojedince i strožije i efikasnije kažnjavaju njihovo nepridržavanje zakona.

Nažalost, ovde smo opet imali priliku loše prakse koja se ponavlja često, a to je da je loše planiran i loše procenjen rok, što je nedostatak većine zakona koji prolaze kroz ovaj Dom.

Takođe, ove dve godine koje zakon predviđa bilo bi dobro da se mudro iskoriste i da bi trebalo raspraviti odnos koji država i društvo ima prema onima koji poštuju zakone ove države.

Dakle, trebalo bi otvoriti raspravu o tome da li su ljudi koji imaju želju da odbrane svoj dom, imovinu, svoju porodicu, potencijalni kriminalci ili heroji ovog društva. Dakle, to su debate i teme koje se vode u dosta ozbiljnijih parlamenata, savremene rasprave, tako da, mislim da ni mi ne bi trebalo da bežimo od takve rasprave.

Polazeći od načela da je ljudski život izvor svih prva, mi iz Stranke moderne Srbije, duboko verujemo u odgovornost svakog pojedinca i smatramo da država ne bi trebala da kažnjava ljude koji odluče da brane svoj kućni prag od kriminalaca i koji žele da ugroze njihovu imovinu, život, ili život njihove porodice.

Dakle, ovi ljudi ne bi trebalo da imaju dilemu u tome da li da reaguju kada im je imovina ili život ugrožen, ili će zbog svog reagovanja i odbrane svoje imovine, možda, završiti u zatvoru. To je tema za izmenu Krivičnog zakonika koji smo mi kao poslanička grupa predlagali ovde, ali, nažalost, se to nije uvrstilo u dnevni red.

Još jedna vrlo važna stvar kod ovog zakona jeste i finansijska priroda, dakle, ljudi koji su se odazvali u predviđenom roku i platili preregistraciju platili su 50% više od onih ljudi koji će to uraditi i koji su uradili nakon nove godine. Tako da, možda ne bi bilo loše i razmotriti neke procese povraćaja novca onim ljudima koji su više uložili.

Takođe, sami porezi i takse koji se primenjuju na ljude koji poseduju naoružanje su visoki, izuzetno visoku, i novac koji ljudi moraju da izdvoje za osposobljavanje svog oružja, takođe, predstavlja visok izdatak za njih.

Imali smo ovde sjajnu prezentaciju oko toga šta znači lovačko naoružanje i na koji način se ono upotrebljava i nije loše ponoviti da je tu ogroman broj nasleđenog oružja i da su to ljudi koji ne idu u lov i koji ne planiraju da idu u lov, ili koji čuvaju to oružje na uspomenu na dedu, roditelje itd, opet je predviđeno da ako žele da imaju to oružje kod sebe moraju da se registruju u lovačko društvo i da plaćaju još dažbina, što je još jedan nepotreban udarac na budžet građana Srbije.

Takođe, kada govorimo o razlozima za posedovanje naoružanja, to naravno, nije samo element sentimenta koji neko ima prema nekom oružju, već je i to da ljudi poseduju naoružanje jer su uplašeni za svoju bezbednost, jer ne veruju u državu da može adekvatno da odgovori i da reši njihove probleme.

Tako da, na ovom mestu mogu samo da apelujem na budućeg mandatara ili predsednika stranke koji će verovatno, dobiti sledeće izbore, da se u sledećem sazivu zahvali na uslugama dosadašnjeg ministra MUP, Nebojši Stefanoviću, čiji je posao bio da napravi održiv sistem, unutrašnju odbranu, koji će građani imati poverenja, a svojim brojnim aferama i nesposobnošću samo produbio ovaj jaz koji građani imaju prema državi.

Jedino rešenje dakle, da se zaustavi odliv mladih iz Srbije, nije ni to da im se ponudi previše optimistični rast BDP od 4%, 4,5% već to da im se stvori jedno bezbednosno okruženje gde će se ljudi osećati sigurno na svom radnom mestu, u svojoj kući, na ulasku na poslu ili u izlasku.

Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća,

Moje pitanje će se odnositi na ekonomske migracije mladih i ključni problem koji je za sve mlade ali i njihove porodice u Srbiji.

Nezaposlenost, ekonomski problemi, nebezbednost, društveno-politička situacija i rad lokalne samouprave. Dakle, ovo su problemi koji su mladi u istraživanju naveli da im najviše smeta i da zbog toga utiču na kvalitet njihovog života i da se zbog toga odlučuju da emigriraju iz zemlje. Mladi, kao glavne motive za odlazak iz Srbije i potragu za srećom na nekom drugom mestu, traže uslove za poslovno napredovanje, bolji i kvalitetniji život, zdraviji život, mirniji, manje korupcije, mogućnost zapošljavanja itd.

Ono što nas najviše zabrinjava jeste zvanični podatak da je nezaposlenost mladih dvostruko veća od opšte nezaposlenosti u zemlji, iznosi 24,4%. Međutim, relevantni podaci kažu da je ovaj broj mnogo veći, jer od ovih 24,4% su samo podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje, dok se u ovaj broj ne uzima evidencija mladih koji su otišli iz zemlje, broj onih koji obavljaju poslove u sivoj zoni, oni koji obavljaju privremene poslove i povremene poslove.

Takođe, Nacionalan služba za zapošljavanje briše iz svoje evidencije nezaposlenih one koji se ne jave u dogovoreno vreme ili one koji odbiju ponuđeni posao koji je gotovo uvek ispod kriterijuma koji mladi traže.

Tako da, uzimajući u obzir sve ovo smatramo da je nezaposlenost mladih i veća od ovih navedenih 24%.

Ograničena mogućnost zapošljavanja i visoka nezaposlenost, mladima ostavljaju malo izbora. Neki od onih koji još uvek nisu otišli iz zemlje, nažalost moraju da prihvate nesigurne, slabo plaćene poslove, poslove za koje su prekvalifikovani, poslove u kojima ne dobijaju mogućnost da ispune svoje socijalno osiguranje.

Izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja, u 2017. godini iznosile su 0,08% BDP, što je daleko ispod planiranih 0,5%, a to je planirano da se potroši u periodu od 2011. do 2020. godine, prema strategiji za mlade, donete 2015. godine.

Dakle, moje pitanje ide Ministarstvu za omladinu i sport, i kaže - koje konkretne je mere preduzelo Ministarstvo omladine i sporta po pitanju zapošljavanja mladih u Srbiji, a kako bi ostvarilo ciljeve predviđene Nacionalnom strategijom? Dakle, Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine, doneta je 2015. godine. Dakle, pre pet godina i mi mladi ne vidimo da je do poboljšanja uslova rada i zaposlenosti među našom kategorijom došlo.

Takođe, kada sam u ovoj temi, osvrnuo bih se na mlade iz udruženja „Jedan od pet miliona“ koji su ovih dana postali glavna tema pokazivanja, sada već opozicije, dakle dela opozicije koju predstavlja bivša vlast i time pokazali da ono što mi pričamo sve vreme, dakle da ne postoji razlika između bivše vlasti i sadašnje vlasti, osetili su i na svojoj koži.

Dakle, postali ste, nažalost, vidite i sami instrument nekih ljudi koji su preko protesta želeli da prave svoje partije, da prave svoje odbore i da se na kraju ispostavilo tačno ono što smo mi pričali, iz Stranke moderne Srbije, dakle, da protesti nisu krajnji cilj, nego je to samo trebalo da bude sredstvo koje bi popravilo našu borbu u parlamentu.

Tako da, pozdravljamo vašu odluku da izađete na sledeće izbore, da na jedini legitimni način utičete na poboljšanje vaše situacije i želimo da kažemo da će naša proevropska lista, koja će izaći na sledećim izborima, biti i dom za vas i za svakog onog ko sanja evropsku, slobodarsku i uređenu Srbiju.

Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Zahvaljujem.

Molim vas za još malo pažnje, jeste kasno, ali da izdržimo, brzo ću.

Pre svega bih izrazio žalost što se danas kada se raspravlja o ovim zakonima koji su u vezi sa obrazovanjem, loše govorilo o univerzitetskim profesorima koji kritikuju rad vlasti, što mislim da je loša praksa i koju bi trebalo izbegavati u budućnosti.

Što se tiče Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, to je jedna proevropska stvar, dakle sistemska, koju bi samo trebalo ubrzati i nema u njoj ništa loše.

Ono što jeste problem, to je da akademska i radna mobilnost je naša realnost danas, možda u većoj meri nego što bi to trebalo da bude. Ljudi odlaze, ne odlaze samo visokokvalifikovani, odlaze svi koji imaju priliku da pobegnu od lošeg života.

Znači, naša realnost jeste odliv mozgova i to je jedno pitanje koje će mučiti svaku narednu Vladu i mi kao neki odgovorni ljudi bi trebalo da pokušamo da iznađemo rešenja, kako bi ove procese zaustavili.

Lično verujem da ovakav negativan trend, kratkoročno ili na srednji rok, ne može da se popravi, na žalost, to je posledica nekih loših odluka koje su vodile sve Vlade i svi državnici koje smo mi imali u prethodnom periodu, da kažem, više stranačka i dosta je danas pričano o greškama bivše vlasti.

Ja na ovom mestu ponovo moram da upitam većinu, zašto, kada imate pravosuđe koje kažete da sudi ni po babu ni po stričevima i policiju koja je nikada efikasnija, a i dalje su ljudi koje optužujete za loš život, i dalje na slobodi.

Dakle, ili to što pričate nije tačno ili stanje u pravosuđu i policiji nije baš toliko idealno. Sve ovo se odslikava kada mladi ljudi biraju da li će da odu negde napolje i da tamo zasnuju svoje porodice ili će ostati ovde.

Kada ste mlad čovek koji ima priliku da se iseli iz zemlje i kada se svaki dan suočavate sa poteškoćama koje se dešavaju u Srbiji, onda je njegov izbor na kraju dana, na žalost vrlo lak.

Malo mladih ljudi u Srbiji vidi šansu za bolji život i njima se izbor svodi na to da li će ostati ovde u siromaštvu ili otići negde i pronaći bolji život. I naravno, nije samo obrazovanje to koje je problem što imamo veliki odliv mozgova iz Srbije, to je jedno kompleksno pitanje, ali se može podvesti pod to da li oni vide nadu da ostanu ovde ili ne.

Dakle, da bi zaustavili odlazak mladih, mi im pre svega moramo dati i pravnu i ekonomsku sigurnost.

Smatram da trenutno sa ovakvom ekonomskom politikom i nekim pokazateljima, sa kojima se i danas ovde mahalo, to je recimo poraz BDP-a od 4,2% u poslednjem kvartalu prošle godine, nisu dobri pokazatelji, jer da bismo popravili ekonomsku situaciju, naš BDP bi trebao da bude 9,10% na godišnjem nivou, kako bi uspeli da pratimo ili da se malo približimo razvijenim evropskim državama.

Dakle, da li to može u ovakvoj situaciji? Na žalost, ne može. Ono što radimo, jeste suprotno onome za šta se zalaže SMS, a to je rasterećenje građana na osnovu poreza. Mi sada dodatno oporezujemo IT sektor, te mlade i stručne ljude, dalje im otežavamo situaciju, umesto da im omogućimo da se ovde samo zaposle, da zaposle druge mlade ljude, a da ne odlaze u svet.

Dakle, mi se na tom polju ne takmičimo sa Nemačkom ili Amerikom, nego sa Hrvatskom, Rumunijom, Gruzijom, nekim državama koje su u sličnoj situaciji kao što smo i mi.

Dakle, što se tiče dalje nekih fingiranja činjenica, ja moram da spomenem i Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde na statističko smanjenje broja nezaposlenih utiče i taj broj ljudi koji se konstantno iseljava i to što su se u prethodnim godinama promenila metodologija, kojom se ovaj broj prati.

Dakle, prema izjavi ministarke Slavice Đukić, Srbiju je napustilo 50.000 ljudi, a kada to uporedimo sa podacima NSZ, kaže da je broj nezaposlenih 2017. godine bio 650.500, a 2018. godine 580.000.

Dakle, promenio se broj stanovnika u Srbiji u tome periodu, gde je 2017. godine u Srbiji živelo sedam miliona ljudi, a godinu dana kasnije taj broj je opao za tih 50.000.

Takođe NSZ briše iz evidencije one ljude koji se ne jave na posao koji su mu dali ili se ne jave na konsultacije koje ta služba obavlja.

Dakle, evidentno jeste došlo do promene broja nezaposlenih, ali moramo baratati sa konkretnim i pravim brojevima i činjenicama.

Ja imam jedan predlog. Dakle, ako bismo umesto izdvajanja iz budžeta za stadione ili za suludu trku u naoružanje, u koju smo ušli sa komšijama, uložili u visoko obrazovanje, dakle, da se poprave programi, da se popravi studenski život, mislim da bismo mogli da postanemo neko ko bi mogao da privuče strane studente u našu državu i za to ne bismo morali da tražimo primere mnogo daleko. Možemo da pogledamo primer Slovenije, gde, recimo, ne dolaze samo studenti iz Evrope, već i ljudi iz Amerike, odnosno studenti koji beže od visokih školarina i njihovih studenskih kredita kako bi tu studirali i tu kasnije nastavili svoj život.

Takođe, reforma univerziteta, odnosno reforma obrazovanja ne bi trebalo samo da se krene od univerziteta, već to da bude jedan proces koji prati i ostalo školovanje. Pa, evo, danas mislim da propuštamo priliku da uvedemo obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Pa je moje pitanje za ministra - zašto se to ne radi, zašto to nije na dnevnom redu? Takođe, koje su prepreke u praksi da nam, i pored toga što je osnovno obrazovanje obavezno, ljudi ispadaju iz osnovnog obrazovanja? Dakle, tu pre svega mislim da pripadnike romske populacije. Prema nekim mojim podacima, to je broj od više hiljada ljudi u Beogradu, ne znam koliko je to u Srbiji. Dakle, oni su posle ostavljeni na ulici da se bave sitnim kriminalom, koji posle prerasta u neki krupniji, onda sami sebi pravimo i bezbednosni problem.

Takođe bih se osvrnuo i na vašu skorašnju izjavu o uvođenju holograma i visoko-tehnoloških, visokih tehnologija u nastavni plan, koji su, po meni, opravdano izazvali i podsmeh među građanima Srbije i postali razlog za šale i nevericu.

Zašto je to tako? Mislim da je zbog toga što moramo se suočiti sa tim da više od 100 škola u Srbiji nema ni toalete, dakle, propušteno je da se ove osnovne stvari naprave.

Takođe, oni koji su dovoljno srećni da imaju toalete nemaju u njima papir, ubruse, sapune. Dakle, to je neka mala stvar od koje bi moglo da se krene kako bi se poboljšao položaj ljudi u školama.

Takođe, materijalni status prosvetara je jako loš. Stalno im se stavljaju nove obaveze, da prate pojedinačno razvoj svakog studenta, da organizuju dodatnu nastavu, za šta mislim da nisu trenutno adekvatno plaćeni. Dakle, oni moraju biti naš cilj, njihov životni standard, jer smatram da su da su oni ta prava budućnost Srbije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća,

Moje pitanje će se odnositi na ekonomske migracije mladih i ključni problem koji je za sve mlade ali i njihove porodice u Srbiji.

Nezaposlenost, ekonomski problemi, nebezbednost, društveno-politička situacija i rad lokalne samouprave. Dakle, ovo su problemi koji su mladi u istraživanju naveli da im najviše smeta i da zbog toga utiču na kvalitet njihovog života i da se zbog toga odlučuju da emigriraju iz zemlje. Mladi, kao glavne motive za odlazak iz Srbije i potragu za srećom na nekom drugom mestu, traže uslove za poslovno napredovanje, bolji i kvalitetniji život, zdraviji život, mirniji, manje korupcije, mogućnost zapošljavanja itd.

Ono što nas najviše zabrinjava jeste zvanični podatak da je nezaposlenost mladih dvostruko veća od opšte nezaposlenosti u zemlji, iznosi 24,4%. Međutim, relevantni podaci kažu da je ovaj broj mnogo veći, jer od ovih 24,4% su samo podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje, dok se u ovaj broj ne uzima evidencija mladih koji su otišli iz zemlje, broj onih koji obavljaju poslove u sivoj zoni, oni koji obavljaju privremene poslove i povremene poslove.

Takođe, Nacionalan služba za zapošljavanje briše iz svoje evidencije nezaposlenih one koji se ne jave u dogovoreno vreme ili one koji odbiju ponuđeni posao koji je gotovo uvek ispod kriterijuma koji mladi traže.

Tako da, uzimajući u obzir sve ovo smatramo da je nezaposlenost mladih i veća od ovih navedenih 24%.

Ograničena mogućnost zapošljavanja i visoka nezaposlenost, mladima ostavljaju malo izbora. Neki od onih koji još uvek nisu otišli iz zemlje, nažalost moraju da prihvate nesigurne, slabo plaćene poslove, poslove za koje su prekvalifikovani, poslove u kojima ne dobijaju mogućnost da ispune svoje socijalno osiguranje.

Izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja, u 2017. godini iznosile su 0,08% BDP, što je daleko ispod planiranih 0,5%, a to je planirano da se potroši u periodu od 2011. do 2020. godine, prema strategiji za mlade, donete 2015. godine.

Dakle, moje pitanje ide Ministarstvu za omladinu i sport, i kaže - koje konkretne je mere preduzelo Ministarstvo omladine i sporta po pitanju zapošljavanja mladih u Srbiji, a kako bi ostvarilo ciljeve predviđene Nacionalnom strategijom? Dakle, Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine, doneta je 2015. godine. Dakle, pre pet godina i mi mladi ne vidimo da je do poboljšanja uslova rada i zaposlenosti među našom kategorijom došlo.

Takođe, kada sam u ovoj temi, osvrnuo bih se na mlade iz udruženja „Jedan od pet miliona“ koji su ovih dana postali glavna tema pokazivanja, sada već opozicije, dakle dela opozicije koju predstavlja bivša vlast i time pokazali da ono što mi pričamo sve vreme, dakle da ne postoji razlika između bivše vlasti i sadašnje vlasti, osetili su i na svojoj koži.

Dakle, postali ste, nažalost, vidite i sami instrument nekih ljudi koji su preko protesta želeli da prave svoje partije, da prave svoje odbore i da se na kraju ispostavilo tačno ono što smo mi pričali, iz Stranke moderne Srbije, dakle, da protesti nisu krajnji cilj, nego je to samo trebalo da bude sredstvo koje bi popravilo našu borbu u parlamentu.

Tako da, pozdravljamo vašu odluku da izađete na sledeće izbore, da na jedini legitimni način utičete na poboljšanje vaše situacije i želimo da kažemo da će naša proevropska lista, koja će izaći na sledećim izborima, biti i dom za vas i za svakog onog ko sanja evropsku, slobodarsku i uređenu Srbiju.

Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani građani, juče sam imao priliku i čast da budem na jednom događaju koji je okupio dosta mladih ljudi iz Srbije. Naime, radilo se o skupu koji su organizovali Beogradski centar za ljudska prava, Kancelarija OEBS i UN Srbije, a u kojima se govorilo o problemima sa kojima se mladi u Srbiji susreću i sa kojima se suočavaju.

Bilo je izuzetno lepo, ali sa jedne strane i teško slušati sve te priče, pre svega osoba sa invaliditetom, ljudi koji imaju problem sa slabim vidom, sa slepilom, pripadnike LGBT populacije, ali i ostalih mladi koji nemaju tih problema, ali imaju svest i žele da pomognu svojim vršnjacima i svojim prijateljima.

Ono što je loše jeste što ne postoji mehanizmi koji bi mogli da utiču i kako mogu da poprave svoj položaj. Jedna poražavajuća činjenica jeste da tek 12% ljudi u Srbiji vidi ovaj dom kao mesto na kome može da se popravi njihova situacija. Ako bismo ispitali mlade, mislim da bi ta situacija bila još gora.

Poražava i činjenica što ja smatram da angažovanjem u civilnom sektoru više može da se doprinese nego na ovom mestu ovde. Više sam pomogao mladima edukujući ih o temama iz ekonomije, iz filozofije jer je filozofija zaista osnov svega i bez filozofije nema ni politike, nema ni daljeg napretka.

Stav Stranke moderne Srbije jeste da se svi ovi problemi moraju rešavati ekonomskim reformama i smatramo da je uređenje ekonomske situacije način da ljudi dobiju svest o tome kako ostali žive i da kada srede svoj život onda će biti u situaciji da brinu i o ljudskim pravima drugih i o ekološkoj situaciji u državi.

Moj predlog svim mladim poslanicima ovde u parlamentu je da obrazujemo jedan fokus u kome će sedeti mladi poslanici, koji će se baviti ovim temama, koji će primati mlade, koji će iznositi njima svoje probleme i da tako pokušamo da pronađemo neke ideje i načine da se ove stvari reše.

Upućujem pitanje Ministarstvu omladine i sporta, odnosno prenosim pitanje sa jučerašnjeg panela, koji su mladi uputili, a to je da mi dostave tri projekta koja su uradili neka bude u ovom mandatu, koji su zaista uticali na položaj mladih osoba u našem društvu. Takođe, upućujem poziv svima i građanima Srbije da se pridružite u protesnoj šetnji u nedelju u 12 časova. Inicijativa „Mame su zakon“ protesna šetnja pod nazivom „Dižem glas za mame“, gde ćemo pokušati da stavimo na dnevni red Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, građani Srbije, dozvolite mi da svoje izlaganje krenem sa svojom jednom ličnom impresijom.

Naime, imao sam tu privilegiju da sinoć na festivalu filma „Slobodna zona“ odgledam film „Dnevnik Dijane Budisavljević“. O čemu se radi u ovom filmu? Svi ste čuli ili je trebalo da čujete za film „Šindlerova lista“ film Stivena Spilberga, koji govori o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu i hrabrom čoveku Oskaru Šindleru koji je te Jevreje spašavao, tako što ih je zapošljavao u svojoj fabrici. Danas svi Jevreji znaju za Šindlera, jer on je spasio oko 1.200 Jevreja iz logora u Drugom svetskom ratu.

„Dnevnik Dijane Budisavljević“ je film koji takođe govori o istinitoj priči i radi se o ženi koja je u Zagrebu spasila preko 10.000 srpske dece za vreme NDH iz ustaških logora. Dakle, to je deset puta više dece nego Šindler. Kažu – spasi jednog čoveka i spasio si svet. Ona ispred sebe ima 10.000 života.

Nažalost, tadašnje nove komunističke vlasti nisu imale sluha za ovo njeno delo, te je ona ostala zaboravljena. Vratila se u Insbruk, svoj rodni Insbruk u Austriji i tamo umrla sedamdesetih godina.

Dakle, poenta mog obraćanja je da bismo kao država morali da se odužimo ovakvim herojima i da učinimo sve da oni ne budu zaboravljeni. Kao prvo šta treba da uradimo, to je da se informišemo, te pozivam sve da pogledaju ovaj film. Ovaj film je inače na Pulskom festivalu, gde je glavni film bio „General“ o Anti Gotovini, ovaj film je dobio nagradu i publike i žirija.

Drugo, planiran je spomenik Dijani Budisavljević u Beogradu. Obećano je da će to biti završeno u dugoj polovini ove godine, te ovim putem upućujem pitanje gradskoj upravi Grada Beograda – dokle se stiglo sa ovim projektom?

Treće, pokrenućemo inicijativu da most preko Dunava kod Bačke Palanke, koji služi kao granični prelaz između Srbije i Hrvatske, dobije ime po Dijani Budisavljević, jer je vreme da se usredsredimo na prave heroje i ljude koji nas spajaju i koji treba da služe za primer građanima u obe države.

Četvrto, upućujem apel Vladi Srbije da pronađe i izdvoji sredstva kako bi se napravio spomenik Dijani Budisavljević u Zagrebu i u njenom rodnom Insbruku. Slava žrtvama svih totalitarnih režima, a Dijani Budisavljević hvala u ime građana Srbije.

Imovinska karta

(Beograd, 26.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 107425.99 RSD 26.02.2019 -