NEMANJA RADOJEVIĆ

Stranka moderne Srbije

Nemanja Radojević rođen je oktobra 1989. godine u Kragujevcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu na smeru Međunarodna politika.

Završio je master studije međunarodne politike na istom fakultetu na modulu Studije SAD, gde je odbranio temu „Politika SAD prema Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji i Islamskoj Republici Iranu za vreme administracije Donalda Trampa”. Dobitnik je nagrade „Dr Predrag Simić” za najbolje radove iz oblasti balkanskih odnosa i spoljne politike Srbije.

Potpredsednik je Balkanskog objektivističkog centra, gde studentima na evropskom nivou drži redovna predavanja u okviru Škole objektivizma „DŽon Galt”. Zalaže se za fiskalni konzervativizam, a za primarnu političku vrednost smatra individualnu slobodu.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2019, 09:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, građani Srbije, dozvolite mi da svoje izlaganje krenem sa svojom jednom ličnom impresijom.

Naime, imao sam tu privilegiju da sinoć na festivalu filma „Slobodna zona“ odgledam film „Dnevnik Dijane Budisavljević“. O čemu se radi u ovom filmu? Svi ste čuli ili je trebalo da čujete za film „Šindlerova lista“ film Stivena Spilberga, koji govori o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu i hrabrom čoveku Oskaru Šindleru koji je te Jevreje spašavao, tako što ih je zapošljavao u svojoj fabrici. Danas svi Jevreji znaju za Šindlera, jer on je spasio oko 1.200 Jevreja iz logora u Drugom svetskom ratu.

„Dnevnik Dijane Budisavljević“ je film koji takođe govori o istinitoj priči i radi se o ženi koja je u Zagrebu spasila preko 10.000 srpske dece za vreme NDH iz ustaških logora. Dakle, to je deset puta više dece nego Šindler. Kažu – spasi jednog čoveka i spasio si svet. Ona ispred sebe ima 10.000 života.

Nažalost, tadašnje nove komunističke vlasti nisu imale sluha za ovo njeno delo, te je ona ostala zaboravljena. Vratila se u Insbruk, svoj rodni Insbruk u Austriji i tamo umrla sedamdesetih godina.

Dakle, poenta mog obraćanja je da bismo kao država morali da se odužimo ovakvim herojima i da učinimo sve da oni ne budu zaboravljeni. Kao prvo šta treba da uradimo, to je da se informišemo, te pozivam sve da pogledaju ovaj film. Ovaj film je inače na Pulskom festivalu, gde je glavni film bio „General“ o Anti Gotovini, ovaj film je dobio nagradu i publike i žirija.

Drugo, planiran je spomenik Dijani Budisavljević u Beogradu. Obećano je da će to biti završeno u dugoj polovini ove godine, te ovim putem upućujem pitanje gradskoj upravi Grada Beograda – dokle se stiglo sa ovim projektom?

Treće, pokrenućemo inicijativu da most preko Dunava kod Bačke Palanke, koji služi kao granični prelaz između Srbije i Hrvatske, dobije ime po Dijani Budisavljević, jer je vreme da se usredsredimo na prave heroje i ljude koji nas spajaju i koji treba da služe za primer građanima u obe države.

Četvrto, upućujem apel Vladi Srbije da pronađe i izdvoji sredstva kako bi se napravio spomenik Dijani Budisavljević u Zagrebu i u njenom rodnom Insbruku. Slava žrtvama svih totalitarnih režima, a Dijani Budisavljević hvala u ime građana Srbije.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, moje pitanje se odnosi na poslednje kontingente od 1.000 kamera na ulicama Beograda i upućeno je MUP i ministru Nebojši Stefanoviću.

Svedoci smo da je deo tih kamera već postavljen i da, kako je najavio direktor policije Vladimir Rebić, deo tih kamera će imati funkciju da prepoznaje saobraćajne prekršaje, a deo kamera će biti usmeren u funkciji sprečavanja činjenja najtežih krivičnih dela, ubistava i drugih dela koji uznemiruju građane.

Danas u uslovima, da tako kažemo, nedovoljno razvijene tehnološke pismenosti građana i nedovoljne obaveštenosti o zaštiti podataka i privatnosti, a na to uzimajući u obzir i to da će se ovaj video nadzor sprovoditi u saradnji sa kineskom kompanijom „Huavej“, koju je američka administracija označila kao nekog ko špijunira i prikuplja podatke svojih klijenata i uzimajući u obzir da će Srbija biti jedina zemlja, pored Kine, u kojoj će ovakve kamere biti postavljene, a podsećam, ove kamere ne samo da imaju funkciju prepoznavanja registarskih tablica, već prepoznaju i lica vozača, sa opravdanjem imamo strepnju da ovakvi podaci, prikupljeni na ovakav način, mogu biti lako zloupotrebljeni ili da ne upotrebim težu reč, mogu biti korišćeni za špijunažu građana Srbije.

Nije u interesu građana da ceo grad bude prekriven kamerama. Slobodni ljudi sa časnim namerama imaju pravo da slobodno šetaju kroz svoj grad, da ne budu nadzirani 24 sata. To je bio motiv nekih distopijskih romana i to je tamo trebalo da ostane.

Ovim putem upućujem pitanje MUP i ministru Nebojši Stefanoviću, a ono glasi – kojim aktima se reguliše ovakav način obrade i prikupljanja podataka? Koje su mere preduzete da bi se ovi podaci zaštitili? I, pošto građani moraju biti obavešteni o tome na kojim mestima, kad ih i ko snima, zahtevamo od Ministarstva da nam se dostave tačne adrese pozicija ovih kamera. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru privrede Goranu Kneževiću.

Dame i gospodo, ja dolazim iz Kragujevca, bivše srpske prestonice i bivšeg industrijskog giganta, radničkog grada, a danas grada ljudi bogatih duhom, ali, nažalost, malo manje bogatih materijalno.

Kao što Smederevce večito brine situacija u „Železari“ ili ljude u Majdanpeku kao što brine situacija u rudniku bakra, tako i nas večito brine situacija u našoj automobilskoj industriji i ovoj situaciji u „Fijatovoj“ fabrici koja je nastala kao deo naše čuvene perpetum mobile ekonomije i davanja subvencije od 10.000 evra za otvaranje radnih mesta.

Nažalost, za razliku od naših planova, život i tržište imaju neke svoje zakone. Danas smo u situaciji da će zaposleni u kompaniji Fijat krajsler automobili Srbija biti upućeni na plaćeno odsustvo sve do početka njihovog kolektivnog odmora, koji počinje 29. jula, a završava se 19. avgusta. Želim da upoznam kolege i građane Srbije da je Vlada Srbije već odobrila kompaniji Fijat krajsler dodatne dane plaćenog odsustva do kraja ove godine. Znači, to je ukupno 132 dana. To znači da je broj dana povećanog odsustva povećan za još 87 dana od zakonom dozvoljenih 45 dana plaćenog odsustva. To je, dakle, četiri i po meseca plaćenog odsustva usled smanjene proizvodnje koja odavno radi u smanjenim kapacitetima još od 2016. godine, kada je ukinuta treća smena i otpušten deo radnika.

Usled smanjene potražnje za modelom koji se proizvodi u Kragujevcu, ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila, što je daleko najmanje od početka proizvodnje u ovoj fabrici.

Za vreme tog plaćenog odsustva radnici dobijaju 65% redovne zarade i sada će većina tih ljudi biti prinuđena da potraži posao kao sezonski radnici u poljoprivredi.

Pošto je država vlasnik 33% kapitala u kragujevačkoj fabrici automobila, pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede Goranu Kneževiću, a pitanje glasi – da li „Fijat Krajsler“ grupacija uopšte ima investicioni plan za Srbiju i da li su oni imali uvid u taj plan? Moramo da znamo da li će kompanija nastaviti poslovanje ili će uslediti otkazi radnicima, jer od toga zavisi život 2.000 kragujevačkih porodica. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, građani Srbije, dozvolite mi da svoje izlaganje krenem sa svojom jednom ličnom impresijom.

Naime, imao sam tu privilegiju da sinoć na festivalu filma „Slobodna zona“ odgledam film „Dnevnik Dijane Budisavljević“. O čemu se radi u ovom filmu? Svi ste čuli ili je trebalo da čujete za film „Šindlerova lista“ film Stivena Spilberga, koji govori o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu i hrabrom čoveku Oskaru Šindleru koji je te Jevreje spašavao, tako što ih je zapošljavao u svojoj fabrici. Danas svi Jevreji znaju za Šindlera, jer on je spasio oko 1.200 Jevreja iz logora u Drugom svetskom ratu.

„Dnevnik Dijane Budisavljević“ je film koji takođe govori o istinitoj priči i radi se o ženi koja je u Zagrebu spasila preko 10.000 srpske dece za vreme NDH iz ustaških logora. Dakle, to je deset puta više dece nego Šindler. Kažu – spasi jednog čoveka i spasio si svet. Ona ispred sebe ima 10.000 života.

Nažalost, tadašnje nove komunističke vlasti nisu imale sluha za ovo njeno delo, te je ona ostala zaboravljena. Vratila se u Insbruk, svoj rodni Insbruk u Austriji i tamo umrla sedamdesetih godina.

Dakle, poenta mog obraćanja je da bismo kao država morali da se odužimo ovakvim herojima i da učinimo sve da oni ne budu zaboravljeni. Kao prvo šta treba da uradimo, to je da se informišemo, te pozivam sve da pogledaju ovaj film. Ovaj film je inače na Pulskom festivalu, gde je glavni film bio „General“ o Anti Gotovini, ovaj film je dobio nagradu i publike i žirija.

Drugo, planiran je spomenik Dijani Budisavljević u Beogradu. Obećano je da će to biti završeno u dugoj polovini ove godine, te ovim putem upućujem pitanje gradskoj upravi Grada Beograda – dokle se stiglo sa ovim projektom?

Treće, pokrenućemo inicijativu da most preko Dunava kod Bačke Palanke, koji služi kao granični prelaz između Srbije i Hrvatske, dobije ime po Dijani Budisavljević, jer je vreme da se usredsredimo na prave heroje i ljude koji nas spajaju i koji treba da služe za primer građanima u obe države.

Četvrto, upućujem apel Vladi Srbije da pronađe i izdvoji sredstva kako bi se napravio spomenik Dijani Budisavljević u Zagrebu i u njenom rodnom Insbruku. Slava žrtvama svih totalitarnih režima, a Dijani Budisavljević hvala u ime građana Srbije.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, moje pitanje se odnosi na poslednje kontingente od 1.000 kamera na ulicama Beograda i upućeno je MUP i ministru Nebojši Stefanoviću.

Svedoci smo da je deo tih kamera već postavljen i da, kako je najavio direktor policije Vladimir Rebić, deo tih kamera će imati funkciju da prepoznaje saobraćajne prekršaje, a deo kamera će biti usmeren u funkciji sprečavanja činjenja najtežih krivičnih dela, ubistava i drugih dela koji uznemiruju građane.

Danas u uslovima, da tako kažemo, nedovoljno razvijene tehnološke pismenosti građana i nedovoljne obaveštenosti o zaštiti podataka i privatnosti, a na to uzimajući u obzir i to da će se ovaj video nadzor sprovoditi u saradnji sa kineskom kompanijom „Huavej“, koju je američka administracija označila kao nekog ko špijunira i prikuplja podatke svojih klijenata i uzimajući u obzir da će Srbija biti jedina zemlja, pored Kine, u kojoj će ovakve kamere biti postavljene, a podsećam, ove kamere ne samo da imaju funkciju prepoznavanja registarskih tablica, već prepoznaju i lica vozača, sa opravdanjem imamo strepnju da ovakvi podaci, prikupljeni na ovakav način, mogu biti lako zloupotrebljeni ili da ne upotrebim težu reč, mogu biti korišćeni za špijunažu građana Srbije.

Nije u interesu građana da ceo grad bude prekriven kamerama. Slobodni ljudi sa časnim namerama imaju pravo da slobodno šetaju kroz svoj grad, da ne budu nadzirani 24 sata. To je bio motiv nekih distopijskih romana i to je tamo trebalo da ostane.

Ovim putem upućujem pitanje MUP i ministru Nebojši Stefanoviću, a ono glasi – kojim aktima se reguliše ovakav način obrade i prikupljanja podataka? Koje su mere preduzete da bi se ovi podaci zaštitili? I, pošto građani moraju biti obavešteni o tome na kojim mestima, kad ih i ko snima, zahtevamo od Ministarstva da nam se dostave tačne adrese pozicija ovih kamera. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru privrede Goranu Kneževiću.

Dame i gospodo, ja dolazim iz Kragujevca, bivše srpske prestonice i bivšeg industrijskog giganta, radničkog grada, a danas grada ljudi bogatih duhom, ali, nažalost, malo manje bogatih materijalno.

Kao što Smederevce večito brine situacija u „Železari“ ili ljude u Majdanpeku kao što brine situacija u rudniku bakra, tako i nas večito brine situacija u našoj automobilskoj industriji i ovoj situaciji u „Fijatovoj“ fabrici koja je nastala kao deo naše čuvene perpetum mobile ekonomije i davanja subvencije od 10.000 evra za otvaranje radnih mesta.

Nažalost, za razliku od naših planova, život i tržište imaju neke svoje zakone. Danas smo u situaciji da će zaposleni u kompaniji Fijat krajsler automobili Srbija biti upućeni na plaćeno odsustvo sve do početka njihovog kolektivnog odmora, koji počinje 29. jula, a završava se 19. avgusta. Želim da upoznam kolege i građane Srbije da je Vlada Srbije već odobrila kompaniji Fijat krajsler dodatne dane plaćenog odsustva do kraja ove godine. Znači, to je ukupno 132 dana. To znači da je broj dana povećanog odsustva povećan za još 87 dana od zakonom dozvoljenih 45 dana plaćenog odsustva. To je, dakle, četiri i po meseca plaćenog odsustva usled smanjene proizvodnje koja odavno radi u smanjenim kapacitetima još od 2016. godine, kada je ukinuta treća smena i otpušten deo radnika.

Usled smanjene potražnje za modelom koji se proizvodi u Kragujevcu, ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila, što je daleko najmanje od početka proizvodnje u ovoj fabrici.

Za vreme tog plaćenog odsustva radnici dobijaju 65% redovne zarade i sada će većina tih ljudi biti prinuđena da potraži posao kao sezonski radnici u poljoprivredi.

Pošto je država vlasnik 33% kapitala u kragujevačkoj fabrici automobila, pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede Goranu Kneževiću, a pitanje glasi – da li „Fijat Krajsler“ grupacija uopšte ima investicioni plan za Srbiju i da li su oni imali uvid u taj plan? Moramo da znamo da li će kompanija nastaviti poslovanje ili će uslediti otkazi radnicima, jer od toga zavisi život 2.000 kragujevačkih porodica. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 107425.99 RSD 26.02.2019 -