NEMANJA RADOJEVIĆ

Stranka moderne Srbije

Nemanja Radojević rođen je oktobra 1989. godine u Kragujevcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu na smeru Međunarodna politika.

Završio je master studije međunarodne politike na istom fakultetu na modulu Studije SAD, gde je odbranio temu „Politika SAD prema Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji i Islamskoj Republici Iranu za vreme administracije Donalda Trampa”. Dobitnik je nagrade „Dr Predrag Simić” za najbolje radove iz oblasti balkanskih odnosa i spoljne politike Srbije.

Potpredsednik je Balkanskog objektivističkog centra, gde studentima na evropskom nivou drži redovna predavanja u okviru Škole objektivizma „DŽon Galt”. Zalaže se za fiskalni konzervativizam, a za primarnu političku vrednost smatra individualnu slobodu.
Poslednji put ažurirano: 13.02.2019, 11:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru privrede Goranu Kneževiću.

Dame i gospodo, ja dolazim iz Kragujevca, bivše srpske prestonice i bivšeg industrijskog giganta, radničkog grada, a danas grada ljudi bogatih duhom, ali, nažalost, malo manje bogatih materijalno.

Kao što Smederevce večito brine situacija u „Železari“ ili ljude u Majdanpeku kao što brine situacija u rudniku bakra, tako i nas večito brine situacija u našoj automobilskoj industriji i ovoj situaciji u „Fijatovoj“ fabrici koja je nastala kao deo naše čuvene perpetum mobile ekonomije i davanja subvencije od 10.000 evra za otvaranje radnih mesta.

Nažalost, za razliku od naših planova, život i tržište imaju neke svoje zakone. Danas smo u situaciji da će zaposleni u kompaniji Fijat krajsler automobili Srbija biti upućeni na plaćeno odsustvo sve do početka njihovog kolektivnog odmora, koji počinje 29. jula, a završava se 19. avgusta. Želim da upoznam kolege i građane Srbije da je Vlada Srbije već odobrila kompaniji Fijat krajsler dodatne dane plaćenog odsustva do kraja ove godine. Znači, to je ukupno 132 dana. To znači da je broj dana povećanog odsustva povećan za još 87 dana od zakonom dozvoljenih 45 dana plaćenog odsustva. To je, dakle, četiri i po meseca plaćenog odsustva usled smanjene proizvodnje koja odavno radi u smanjenim kapacitetima još od 2016. godine, kada je ukinuta treća smena i otpušten deo radnika.

Usled smanjene potražnje za modelom koji se proizvodi u Kragujevcu, ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila, što je daleko najmanje od početka proizvodnje u ovoj fabrici.

Za vreme tog plaćenog odsustva radnici dobijaju 65% redovne zarade i sada će većina tih ljudi biti prinuđena da potraži posao kao sezonski radnici u poljoprivredi.

Pošto je država vlasnik 33% kapitala u kragujevačkoj fabrici automobila, pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede Goranu Kneževiću, a pitanje glasi – da li „Fijat Krajsler“ grupacija uopšte ima investicioni plan za Srbiju i da li su oni imali uvid u taj plan? Moramo da znamo da li će kompanija nastaviti poslovanje ili će uslediti otkazi radnicima, jer od toga zavisi život 2.000 kragujevačkih porodica. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o trgovini i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Ono što je pokazalo istraživanje USAID, to je da među firmama koje posluju u Srbiji tri četvrtine nude svoje usluge onlajn, a kao najveću prepreku za dalji razvoj u ovom sektoru kompanije su navodile nedovoljnu edukaciju kako prodavaca, tako i potrošača.

Zakon o elektronskoj trgovini je svakako modernizacijski zakon i treba istaći da bi ovi zakoni trebalo, pre svega, da podstaknu mala i srednja preduzeća, odnosno naglasak bi trebalo biti na podsticanju građana Srbije da se što lakše uključe u preduzetničke vode i ponude svoje robe i usluge na onlajn tržištu.

Ono što moramo iskoristiti, a to je napredak čovečanstva i to da smo danas u mogućnosti da svoje poslovne ideje sprovedemo u delu zahvaljujući jednom kompjuteru i stalnoj internet mreži.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini definiše ugovor na daljinu, odnosno ugovore preko interneta i u njemu su uglavnom napravljeni terminološko usaglašavanje sa novim Zakonom o trgovini.

Ono što je dobro je da je u izradi nacrta zakona učestvovala i neformalna grupa pružalaca usluga informacionog društva, odnosno najznačajnija imena na polju internet trgovine kod nas.

Kao što imamo prilike da vidimo iz priloženog, za dobre zakone je neophodno konsultovati se i uvažavati mišljenja onih na koje se određeni zakon i odnosi. Ovakvu praksu potrebno je uvesti i negovati u ostalim slučajevima, posebno kada su predmeti zakona neke osetljivije stvari, poput medija, slobode izražavanja i individualnih prava.

U skladu sa ovim ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, ali bih pozvao članove većine u ovom parlamentu da obrate pažnju i usvoje amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, jer smatram da su svojim dobrim amandmanima na dosta mesta popravili ovaj zakon.

Moja kritika ide ka tome da je ovaj zakon trebalo i ranije da dođe na dnevni red, jer smo svedoci da se sve ovo vreme na internetu obavlja prodaja robe, i to pre svega na Fejsbuku i Instagramu. To dalje znači da su preduzetnici poslovali u nekoj vrsti sive zone.

Važna stvar je što ovaj zakon predviđa da kupci koji pazare preko interneta dobijaju mogućnost da, ako nisu zadovoljni kupovinom određenih proizvoda, vrate proizvod u roku od 14 dana, bez obrazloženja.

Takođe stoji činjenica da će u narednih par godina u svetu onlajn trgovina iznositi više milijardi dolara, a i da mnogi svetski trgovinski lanci ukidaju svoje maloprodajne objekte i prelaze na ekonomičniju onlajn prodaju.

Zbog ovoga smatram da bi Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva trebalo da ulože dodatne napore kako bi približili građanima Srbije ove mogućnosti i ohrabrili bi građane da izađu na tržište, jer smatram da je put do slobodnog društva uslovljen negovanjem i razvijanjem preduzetničkog duha.

Danas smo na ovom mestu od pojedinih kolega čuli i zahteve za dodatnim ekonomskim zaštitama i dotacijama za određene proizvode, robe, proizvođače, pa bih se osvrnuo i na taj deo zakona.

Ovo, nažalost, nije trend samo u našoj državi ili u državama EU, već je to deo negativnog globalnog trenda koji načela slobodne trgovine, koji nas je i doveo do ovog stupnja razvitka na kojima se danas nalazimo, žele da tržišta sve više zatvaraju i okreću protekcionizmu.

Ono što otvara ovu problematiku u ovom zakonu je član 40. o trgovini pod nazivom - Podsticajne mere, u kome se kaže: "U cilju unapređenja i razvoja trgovine i elektronske trgovine u Republici Srbiji, Vlada može da odredi podsticajne mere koje se naročito odnose na određenu kategoriju trgovca ili pružalaca usluge, određene robe ili usluga, oblik i vrstu trgovine, kao i način obavljanja trgovine."

Kao neko ko čvrsto veruje u načela slobodnog tržišta, smatram da je ovaj stav u nesuglasju sa članom 4. ovog zakona, koji pod nazivom - Načelo slobodne trgovine, kaže: "Trgovina se na tržištu obavlja slobodno", i člana 5. koji kaže da su trgovci ravnopravni i imaju jednak položaj na tržištu. Zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine ili narušavanja ravnopravnosti trgovaca na tržištu.

Dozvolite mi da na ovom mestu, za vreme dok je francuski predsednik Makron u poseti Srbiji i dok se podsećamo velikih stvari koje smo umeli da zajedno radimo u Prvom svetskom ratu, iskoristim priliku i da se podsetimo nekih francuskih velikana koji su znali da budu veliki u miru. Njegovo ime je Fredrik Bastija, francuski ekonomista iz 19. veka koji je, primećujući sve veću potrebu države da se meša u ekonomske odnose i kako bi pokazao sav besmisao protekcionizma, dao jedan apsurdni i komičan predlog. On je, naime, tada pozvao da se napiše peticija proizvođača sveća i njihovih industrijskih saradnika protiv nelojalne konkurencije. On je pod nelojalnom konkurencijom u tom smislu podrazumevao Sunce. Znači, on je zamolio francuski parlament da izglasa zakon o zabrani otvaranja vrata, prozora, svetionika, bilo kojih otvora i pukotina kroz koje bi mogla da prođe sunčeva svetlost. Dakle, zamislite blagoslov koji bi stigao od svećara i njihovih industrijskih saradnika zbog povećanja prometa.

Naravno, to nije funkcija tržišta koje nepogrešivo deluje po principima ponude i tražnje.

U drugom delu, Bastija se zapitao - Dokle će nas dovesti iluzija da nam država može dati što nije uzela od nas? Šta je konkretno mislio? Znači, svaki dinar koji država da na subvencije i potroši na subvencionisanje neke robe ili proizvoda, morala je prethodno da na nekom mestu uzme od građana, najčešće kroz poreze. Dakle, povećanjem potrošnje države u egzibicijama protekcionizma i subvencionisanja na duži rok dovodi se do povećanja troškova življenja. Najbolji podsticaj koji država za pojedinca i za privredu može da da jeste smanjenje poreskog opterećenja i vladavina prava, odnosno jednaka tržišna utakmica za sve.

To možemo da vidimo i kada pogledamo u čemu smo najuspešniji. Najuspešniji smo u sportu. Zbog čega? Zato što tamo postoje jednaka pravila, koja se jednako poštuju, za sve, koja su jasna i kojih se svi takmičari pridržavaju.

I da zaključim, čvrsto verujem u sposobnost naših ljudi i domaćih proizvođača i prodavaca, tako da, obezbedimo im jednake šanse, fer utakmicu i videćete genije srpskog preduzetnika na delu. Hvala.

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo i gospođe narodni poslanici, na osnovu člana 204. stav 5. postavio bih poslaničko pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, odnosno ponovio bih poslaničko pitanje koje je imala moja koleginica Ljupka Mihajlovska, a tiče se onih informacija koje dolaze do nas, a to je da će u Požarevcu biti građena spalionica medicinskog i drugog otpada.

Naše poslaničko pitanje glasi – da li je tačno da će se graditi spalionica otpada u Požarevcu i da li je tačno da će se to raditi u drugim gradovima širom Srbije? Šta se tačno planira i za koju vrstu otpada? Koje mere će biti preduzete kako bi se izbeglo zagađenje i zaštitili ljudski životi? Takođe, interesuje nas, da li ministar poseduje tekst Memoranduma i da li nam ga može dostaviti na uvid?

Drugo pitanje se odnosi na ono što je izuzetno važno za našu poslaničku grupu, a to su najavljene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

S obzirom na to da je ministarka Slavica Đukić Dejanović najavila da će ove izmene i dopune biti tokom ovog zasedanja Skupštine, a s obzirom na to da bi ovo redovno zasedanje trebalo da se završi ove nedelje, postavljam pitanje ministru za rad, Zoranu Đorđeviću, kada će biti podnet novi predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom? Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru privrede Goranu Kneževiću.

Dame i gospodo, ja dolazim iz Kragujevca, bivše srpske prestonice i bivšeg industrijskog giganta, radničkog grada, a danas grada ljudi bogatih duhom, ali, nažalost, malo manje bogatih materijalno.

Kao što Smederevce večito brine situacija u „Železari“ ili ljude u Majdanpeku kao što brine situacija u rudniku bakra, tako i nas večito brine situacija u našoj automobilskoj industriji i ovoj situaciji u „Fijatovoj“ fabrici koja je nastala kao deo naše čuvene perpetum mobile ekonomije i davanja subvencije od 10.000 evra za otvaranje radnih mesta.

Nažalost, za razliku od naših planova, život i tržište imaju neke svoje zakone. Danas smo u situaciji da će zaposleni u kompaniji Fijat krajsler automobili Srbija biti upućeni na plaćeno odsustvo sve do početka njihovog kolektivnog odmora, koji počinje 29. jula, a završava se 19. avgusta. Želim da upoznam kolege i građane Srbije da je Vlada Srbije već odobrila kompaniji Fijat krajsler dodatne dane plaćenog odsustva do kraja ove godine. Znači, to je ukupno 132 dana. To znači da je broj dana povećanog odsustva povećan za još 87 dana od zakonom dozvoljenih 45 dana plaćenog odsustva. To je, dakle, četiri i po meseca plaćenog odsustva usled smanjene proizvodnje koja odavno radi u smanjenim kapacitetima još od 2016. godine, kada je ukinuta treća smena i otpušten deo radnika.

Usled smanjene potražnje za modelom koji se proizvodi u Kragujevcu, ove godine će biti proizvedeno 30.000 automobila, što je daleko najmanje od početka proizvodnje u ovoj fabrici.

Za vreme tog plaćenog odsustva radnici dobijaju 65% redovne zarade i sada će većina tih ljudi biti prinuđena da potraži posao kao sezonski radnici u poljoprivredi.

Pošto je država vlasnik 33% kapitala u kragujevačkoj fabrici automobila, pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede Goranu Kneževiću, a pitanje glasi – da li „Fijat Krajsler“ grupacija uopšte ima investicioni plan za Srbiju i da li su oni imali uvid u taj plan? Moramo da znamo da li će kompanija nastaviti poslovanje ili će uslediti otkazi radnicima, jer od toga zavisi život 2.000 kragujevačkih porodica. Hvala.

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo i gospođe narodni poslanici, na osnovu člana 204. stav 5. postavio bih poslaničko pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu, odnosno ponovio bih poslaničko pitanje koje je imala moja koleginica Ljupka Mihajlovska, a tiče se onih informacija koje dolaze do nas, a to je da će u Požarevcu biti građena spalionica medicinskog i drugog otpada.

Naše poslaničko pitanje glasi – da li je tačno da će se graditi spalionica otpada u Požarevcu i da li je tačno da će se to raditi u drugim gradovima širom Srbije? Šta se tačno planira i za koju vrstu otpada? Koje mere će biti preduzete kako bi se izbeglo zagađenje i zaštitili ljudski životi? Takođe, interesuje nas, da li ministar poseduje tekst Memoranduma i da li nam ga može dostaviti na uvid?

Drugo pitanje se odnosi na ono što je izuzetno važno za našu poslaničku grupu, a to su najavljene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

S obzirom na to da je ministarka Slavica Đukić Dejanović najavila da će ove izmene i dopune biti tokom ovog zasedanja Skupštine, a s obzirom na to da bi ovo redovno zasedanje trebalo da se završi ove nedelje, postavljam pitanje ministru za rad, Zoranu Đorđeviću, kada će biti podnet novi predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.03.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 107425.99 RSD 26.02.2019 -