NEVENKA KOSTADINOVA

Srpska napredna stranka

Rođena 1972. godine

Bila je kandidatkinja na izbornoj listi za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine – „DA VRATIMO DOSTOJANSTVO NARODU“ – STEFAN KOSTOV na izborima 2018. godine.

Poslanički mandat dobila je 07. oktobra 2019. godine, nakon što je poslaniku Miroslavu Lazanskom prestao mandat jer je izabran za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji.
Poslednji put ažurirano: 21.10.2019, 14:31

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, među sporazumima koji su na dnevnom redu danas jeste i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dakle projekata akceleracija i inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jer ovo jeste veoma važan sporazum jer ima za cilj unapređenje naučnog istraživanja i inovativnog razvoja preduzetništva i pristupa finansiranju, a u cilju rasta preduzeća i razvoja konkurentne privrede Republike Srbije.

Saradnja privrede i naučno-istraživačkih institucija je od životne važnosti za ekonomski uspeh jedne države. U kojoj meri preduzeća imaju saradnju sa naučno-istraživačkim projektima, utoliko će ta preduzeća biti uspešnija i konkurentnija.

Sam projekat se sprovodi u tri osnovne komponente. Prva je reforma Sektora istraživanja i ona se sastoji od tri podkomponente. Jedna od njih je podrška Fondu za nauku Republike Srbije u cilju povezivanja privatnog sektora i sektora istraživanja i razvoja.

Druga podkomponenta se odnosi na reforme Instituta za istraživanja i razvoj i ona obuhvata i institucionalne reforme državnih instituta za istraživanje i razvoj na dobrovoljnoj osnovi.

Treća podkomponenta se odnosi na saradnju sa naučnom dijasporom, čime bi se naučnici koji su otišli iz zemlje i tamo imali priliku da obogate i nadograde svoje znanje i da steknu dragocena iskustva, da sada ti isti stručnjaci svojim savetima i učešću u praćenju i upravljanju programa prenesu znanja i veštine u svoju matičnu državu i saradnjom u naučnim istraživanjima pomognu i unaprede projekat.

Komponenta dva, tzv. „akceleracija poslovanja“ planirana je u dve podkomponente. Jedna je namenjena ranoj fazi, dakle idejama, a druga preduzećima u fazi rasta, tj. njihovom jačanju. Cilj ovog programa je povećanje naučnog potencijala za rast preduzeća.

Komponenta tri se odnosi na implementaciju projekta, praćenje i izgradnju kapaciteta. Navedeni projekat je usaglašen sa strategijom za partnerstvo u oblasti ekonomskog upravljanja i uloge države i rasta privatnog sektora, a sve u cilju stvaranja i unapređenja pozitivne klime, a što daje mogućnost za otvaranje novih radnih mesta i ekonomsko osnaživanje, što je osnovni prioritet politike i rada ove Vlade.

Dakle, sve tri projektne komponente doprinose sprovođenju navedene strategije, pri čemu se aktivnosti fonda odnose na istraživanje i razvoj u javnom sektoru, a aktivnosti koje se odnose na dijasporu pružaju mogućnost inovacijama u javnom i privatnom sektoru.

Imajući u vidu sve napred navedeno, jasno je da je ovaj projekat veoma važan za naučno-istraživački rad i napredak s jedne strane, kao i razvoj preduzeća i javnog i privatnog sektora s druge strane, pogotovo za ekonomiju naše zemlje koja je dugi niz godina unazad propadala, a što je za posledicu imalo nezaposlenost, bedu, siromaštvo i migracije.

Na rešavanju ovih problema planski i sistematski je počela da radi Vlada Republike Srbije od kada je SNS preuzela vlast. Ovaj zajam jeste investicija za budućnost, investicija u oporavak, rast i razvoj ekonomije, investicija u bolji život i bolje sutra, za nas, za našu decu i za nova pokoljenja.

Naravno, ja ću u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovana ministarka Mihalović, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu imamo jako važne zakone iz oblasti građevinarstva, dakle iz resora Ministarstva građevine u čijoj nadležnosti su infrastrukturni projekti koji su od životne važnosti za našu zemlju.

Prvo želim da pozdravim ministarku Mihajlović kako u svoje ime, tako i u ime građana opštine Bosilegrad, jer je ona jedna od retkih visokih funkcionera koja je posetila jednu opštinu kakva je naša i da čuje sa kakvim problemima se njeni stanovnici suočavaju.

Takođe, želim da iznesem sve pohvale na rad Ministarstva građevine, na čijem čelu je jedna žena koja se muški nosi sa veliki problemima i izazovima. Zahvaljujući radu Ministarstva građevine, politici Vlade Republike Srbije i upornosti predsednika Aleksandra Vučića, jug Srbije je dobio auto-put na koji je čekao skoro 40 godina, koji su prethodno mnogi gradili, ali niko nije uspeo da ga izgradi, sve dok se ovo ministarstvo i ova Vlada nisu uhvatili u koštac sa svim problemima i posao priveli kraju.

Tako je sada i mojoj opštini Bosilegrad, mada ona nije direktno na ruti auto-puta, bliži su joj i Niš i Beograd, do kojih se sada stiže i lakše i brže. Napominjem da je tokom izgradnje auto-puta propušteno postavljanje putokaza na mestima gde se skreće sa auto-puta za Bosilegrad, ali je na inicijativu građana pokrenut zahtev nadležnim institucijama koji je rešen pozitivno i pitanje je dana kada će putokazi biti postavljeni.

Sada, nakon sretanja sa auto-puta, na putu za Bosilegrad imamo deonicu preko Vlasinske regije u dužini od 70 km i to je jedan od najvećih problema na putu do naše opštine Bosilegrad.

Imajući u vidu objektivne okolnosti, analize i mogućnosti, ja ću vam ukratko izneti predlog inicijative za pokretanje projekta Koridor Vlasina koji bi rešio mnoge probleme i podigao ceo region tog dela Srbije.

Projekat Koridor Vlasina je infrastrukturni projekat izgradnje saobraćajnice koji će povezati dve države, Republiku Srbiju i Republiku Bugarsku, odnosno Koridor A1, Koridor 10Jug u Republici Srbiji i Koridor A3, Koridor Struma u Republici Bugarskoj najkraćim rastojanjem.

Početak Koridora Vlasina je na Koridoru A1, dakle, Koridor 10Jug kod mesta zvanog Ramađe, gde je predviđena buduća petlja koja je u fazi projektovanja. Dalje, trasa Koridora Vlasina ide prema gradu Surdulici i prolazi pored grada obilaznicom. Od grada Surdulice, trasa vodi prema Vlasinskoj visoravni, koja ima veliki uspon pa je predviđena treća saobraćajna traka za teška teretna vozila i otežane uslove u zimskom periodu.

Predviđen je tunel za prolaz preko Vlasinske visoravni za skraćenje ukupnu trase saobraćajnice Koridora Vlasina i očuvanja životne sredine na Vlasinskom jezeru. Dalje, trasa Koridora Vlasina ide prema gradu Bosilegradu na postojećoj trasi postojećeg puta i preko Lisinskog jezera prelaza armiranim betonskim mostom.

Trasa Koridora Vlasina ide preko grada Bosilegrada, obilaznicom i ide ka graničnom prelazu Ribarci, Republika Srbija, odnosno graničnom prelazu Oltomanci na strani Republike Bugarske, od graničnog prelaza Oltomanci na strani Republike Bugarske, trasa Koridora zadržava postojeću trasu, postojećeg puta do grada Ćustendil koji obilazi izgrađenom obilaznicom i ide prema Koridoru A1, Koridor Struma, od mesta Boboševo, gde postoji izgrađena Petlja.

Dužina ovako prezentovane trase između Koridora A1 u Republici Srbiji i Koridora A3 u Republici Bugarskoj je 120 km, što predstavlja najkraći put između ova dva koridora. Povezuje tri opštine u Republici Srbiji - opštinu Vladičin han, Surdulicu i Bosilegrad i tri opštine u Republici Bugarskoj - Ćustendil, Dupnica i Blagoevgrad.

Koridor Vlasina bi u potpunosti otvorio ovo područje za nesmetan prolaz ljudi, robe i kapitala, ne samo između Republike Srbije i Republike Bugarske, nego i ostalih država u regionu i država zapadne Evrope i Bliskog Istoka, imajući u vidu činjenicu da je ova trasa Koridora Vlasina bila na Rimskom putu, a decenijama je bila zapostavljana u prethodnom periodu.

Želimo da ovo područje konačno doživi prosperitet, jer poseduje ogromne resurse i potencijal u prirodnim bogatstvima i životnoj sredini.

Želimo da rimska poslovica "via vita" - put je život, zaživi i na ovom prostoru, za dobrobit svih građana na ovom području.

Imajući u vidu ubrzanu migraciju sa tog područja, izgradnjom ove saobraćajnice stvorile bi se šanse za život i rad ljudi i sa srpske i sa bugarske strane, jer granicu ne čuva ni vojska, ni policija, toliko dobro koliko je čuvaju ljudi koji žive sa jedne i sa druge strane granice.

Realizacija projekta Koridor Vlasina je realan, imajući u vidu činjenicu da su svi projekti iz oblasti saobraćajne infrastrukture Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture koje vodi uvažena ministarka Zorana Mihajlović realizovani po utvrđenoj dinamici i po najvišim standardima za kvalitet.

U danu za glasanje, ja ću podržati sve zakone koje imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kultura jednog društva jeste nadgradnja tog društva i u velikoj meri zavisi od sveukupnog stanja u tom društvu. S jedne strane, kultura jedne zemlje zavisi umnogome od ekonomskog stanja i stepena razvijenosti te zemlje, a s druge strane kulturne aktivnosti su isprepletene i usko povezane kako sa privredom, turizmom, tako i sa običajima, tradicijom i sa osnovnim obeležjima nacionalnog identiteta jedne nacije. Na taj način kulturna aktivnost povezana sa navedenim elementima preko turizma mnogim zemljama donosi velike benefite jer upotpunjuje kulturne ponude i čini ih sadržajnijim i atraktivnijim.

Pošto dolazim iz male nerazvijene i dislocirane opštine Bosilegrad koju naseljavaju pripadnici bugarske nacionalne manjine, ja ću se osvrnuti na značaj kulture i kulturnih manifestacija sa aspekta nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije. Naime, u našoj državi živi više od 20 nacionalnih manjina i sve one se upravo identifikuju po svojim različitim kulturnim obeležjima. Upravo je zbog toga država dala mogućnost kulturne autonomije manjinama preko nacionalnih saveta koje oni sami biraju.

Pored kulture, nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ingerenciju i u oblasti informisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Sam zakon o kulturi predviđa zaštitu i unapređenje kulturne različitosti i jačanje interkulturalnog dijaloga, kao i jačanje kapaciteta kulture i njenih veza sa drugim oblastima, kao što su obrazovanje, nauka, turizam i integrisanje kulturnog razvoja u socioekonomski i politički dugoročni razvoj demokratskog društva u kome svi zajedno žive, rade, napreduju i razvijaju se.

Zakonom je predviđeno otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i predstavljanje kako srpske kulture, tako i kulture nacionalnih manjina Republike Srbije, što je osnova jednog demokratskog društva koje pruža jednake šanse svim njenim građanima, bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost. Negovanjem kulture i tradicije svih nacija svaka nacija zadržava svoju identičnost i na taj način postaje i ostaje prepoznatljiva uz očuvanje svojih korena i sopstvenog kulturnog nasleđa.

Kulturne manifestacije koje su postale spone i mostovi povezivanja između različitih kultura, kroz njih se neguje sopstveno nasleđe, uz upoznavanje i poštovanje tuđeg. Kroz te manifestacije se pripadnici različitih naroda, većinskih i manjinskih, međusobno upoznaju, povezuju, gaje multikulturalnost, razvijaju tolerantnost i poštovanje, uz očuvanje svoje identičnosti. Ovakve manifestacije su posebno važne za male i rubne opštine, kao što je naša opština Bosilegrad, gde ta dešavanja dobijaju internacionalni karakter.

Takve manifestacije budu povod mnogima da dođu i posete mesta održavanja, da se upoznaju sa tradicijom i kulturom tog mesta. U našoj opštini se održavaju dva velika međunarodna festivala, jedan je povodom Uskrsa i sastoji se u takmičenju uskršnjim jajima, propraćen bogatim kulturnim sadržajem. Upravo taj događaj čini ovaj lep hrišćanski praznik još lepšim.

Drugi festival je festival folklora koji se organizuje krajem jula meseca. Ta dva događaja na trenutak ožive našu sredinu, povrate život na ulicama, povrate radost, energiju i samopouzdanje, kao i ponos svakog pojedinca na svoje nasleđe uz upoznavanje i poštovanje nasleđa drugih.

Imajući u vidu značaj kulture i kulturnih dešavanja, ukazuje se potreba u skladu sa napretkom i razvojem iz oblasti kulture, da se mnoge stvari urede i definišu zakonom, što u velikoj meri ovaj zakon to ima za cilj. Dakle, zakonom se utvrđuju okviri u kojima se definiše kulturne sadržine, uspostavlja se pravni osnov za dalje sistematsko uređenje ove materije za jasno utvrđivanje kriterijuma za procenu značaja ovih događaja uz obavezu države da vodi računa o održivom funkcionisanju i uticaju na sveukupni razvoj kulture svih njenih građana.

Iz napred navedenog u danu za glasanje ja ću podržati ove zakone. Hvala.