Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, koristim priliku na početku da izrazim svoje najdublje saučešće povodom smrti preminulog kolege i akademika gospodina Muamera Zukorlića.
Moje pitanje se odnosi na cenu energenata, pre svega na cenu električne energije za privredu, tj. za mikro, mala i srednja preduzeća, i upućeno je Vladi Republike Srbije, Ministarstvu energetike i Agenciji za energetiku.
Naime, svi mi smo svedoci jedne veoma turbulentne situacije na tržištu energenata, kako po pitanju količine, tako i po pitanju cene istih. Stalno povećanje cene energenata koje se preliva sa globalnog na naše tržište, naročito povećanje cene električne energije, predstavlja veliku i ozbiljnu pretnju po poslovanje naših firmi, naročito mikro, malih i srednjih preduzeća, posebno kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka i učestvuje u troškovima u velikom udelu.
Poređenja radi, pre godinu dana u ovo vreme cena električne energije po megavatu je bila u intervalu od 50 do 60 evra i po toj ceni su privredni subjekti zaključivali ugovore, da bi sada, nakon godinu dana, ta cena bila skoro duplo veća. Enormno povećanje cene električne energije preti da ugrozi poslovanje jednog dela firmi, naročito kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka.
Privredna komora Srbije je nedavno sprovela anketu u kojoj je bilo uključeno 388 članica komore, a anketa se odnosila na uticaj povećanja cene električne energije na poslovanje privrednih subjekata. Od ukupno anketiranih, 69% članica je iz prerađivačke industrije. Čak 75% anketiranih subjekata je izjavilo da će povećanje cene struje imati značajan uticaj na konkurentnost naše privrede, a 85% je izjavilo da planira povećanje cene svojih proizvoda do 20%. Dalje, 61% ispitanika je izjavilo da se boji da će enormno povećanje cene energenata uticati na likvidnost, proizvodnju i broj zaposlenih. Od ukupno anketiranih, čak 56% preduzeća strahuje da će biti prinuđeno da smanji proizvodnju i broj zaposlenih od 10 do 20% i to je podatak koji najviše zabrinjava. Iz svega navedenog je jasno da bi se drastično povećanje cene električne energije negativno odrazilo na naše privredne subjekte i na njihovo poslovanje.
Kao neko ko dolazi direktno iz realnog sektora i kao članica parlamenta regionalne Privredne komore Leskovac, a u cilju ublažavanja negativnih posledica usled prevelikog skoka cene električne energije, obraćam se Vladi, resornim ministarstvima i Agenciji za energetiku da učine sve kako bi se negativan uticaj povećanja cene struje sveo na najmanji mogući nivo.
Da se ovom problemu pridaje značaj govori i činjenica da je na preporuku Vlade i predsednika Republike u ovom trenutku da svi privredni subjekti kojima je ugovor istekao ili ističe imaju mogućnost da do kraja godine plaćaju struju po nižim cenama. To je prelazno rešenje u ovom trenutku.
Takođe, premijerka je nedavno najavila formiranje radnog tela koje će pratiti energetsku situaciju.
Da naša Vlada ima sluha i da zna kako treba pomoći privredi u kriznim situacijama pokazala je i dokazala u periodu pandemije, kada je svojim paketom mera podrške privredi, koji je bio vredan skoro osam milijardi evra, sačuvala privredu, sačuvala proizvodne kapacitete i ono najvažnije - sačuvala je ljudima sigurnost, jer su sačuvana radna mesta.
Kao posledica toga, naša privreda je u veoma teškoj godini za nama ostvarila izvanredne rezultate, mnogo bolje nego neke mnogo jače i razvijenije ekonomije.
I u ovoj godini ostvarujemo mnogo bolje rezultate nego što se očekivalo početkom godine, tako da ima izgleda za visoku stopu privrednog rasta. To je nedavno potvrdio i Međunarodni monetarni fond, koji je povećao projekciju privrednog rasta za Srbiju sa 6% na 6,5%.
Sve ovo potvrđuje da se naša Vlada domaćinski, savesno i odgovorno odnosi prema ekonomiji, da nam je ekonomija na dobrom putu i da treba nastaviti delovanje u tom pravcu. Samo jaka privreda, investicije, privredni rast i dobri ekonomski rezultati nam mogu doneti veće plate i penzije, bolji standard, više novca za investiciona ulaganja, a sve to možemo ostvariti ako budemo ekonomski jačali i napredovali.
Stoga je jako bitno u ovom izazovnom za privredu trenutku pronaći mogućnost da se pomogne najugroženijim privrednim subjektima, kako bi se zaštitili od ovog opasnog energetskog udara. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je jedan u nizu zakona koje smo mi ovde usvojili, a koji se odnosi ili ima veze sa životnom sredinom u kojoj svi mi živimo.
Ovaj predlog zakona je samo jedan od onih koji se odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. S obzirom na globalne trendove i industrijalizaciju, tehnološki i tehnički razvoj, prekomerno povećanje broja stanovnika u velikim gradovima, problem buke je sve izraženiji i predstavlja rizik po zdravlje ljudi.
Otud i potreba za donošenjem određenih direktiva, pa je Evropska unija 2002. godine usvojila Direktivu o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini. Naša država je 2009. godine, donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, delimično prenela obaveze iz Direktive Evropske unije u svoje zakonodavstvo.
Cilj donošenja ovog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini jeste potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama Evropske unije. U pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji Republika Srbija je dobila osnovne smernice za rad na izmenama i dopunama postojećih propisa.
Preporuke Evropske unije na Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini su da treba preciznije definisati pojmove iz Direktive, precizirati ko izrađuje strateške karte i akcione planove, da treba promeniti rokove za izradu strateških karata i akcionih planova i isti uskladiti sa rokovima u Direktivi.
Osnovni ciljevi Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini su sledeći: prvo, unapređenje sistema zaštite od buke, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke, smanjenje štetnog dejstva buke, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci.
Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini sadrži devet poglavlja. Prvo poglavlje definiše osnovne odredbe i predmete uređenja Zakona o zaštiti od buke, drugo se odnosi na subjekte zaštite životne sredine, dok treće poglavlje definiše mere i uslove zaštite od buke u životnoj sredini i zvučnu zaštitu. Četvrto se odnosi na merenje buke u životnoj sredini, peto poglavlje definiše pristup informacijama o buci, šesto se odnosi na nadzor, sedmo na nadležnosti rešavanja žalbi, dok osmo poglavlje sadrži kaznene odredbe i deveto poglavlje se odnosi na prelazne i završne odredbe zakona.
Primenom ovog zakona trebalo bi utvrditi mere u oblasti zakona od buke, kako bi se sprečio ili smanjio uticaj po zdravlje ljudi i životnu sredinu i poboljšao kvalitet života preduzimanjem određenih mera.
Kao što sam na početku rekla, jedan od ciljeva ovog zakona jeste usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, a drugi još važniji cilj jeste kontrola i sprečavanje štetnog uticaja po zdravlje ljudi.
Kao neko ko dolazi iz mirnih krajeva Srbije, sa juga Srbije, iz Bosilegrada, tamo gde vas budi cvrkut ptica, a uspavljuje pesma cvrčka, ja kada uđem u gradsku vrevu i buku osećam se izgubljenom.
Prevelika migracija iz ruralnih u urbane sredine stvorila je brojne probleme. Na jednoj strani, ruralna područja ostaju prazna, a gradovi prenaseljeni. Ljudi u potrazi za poslom i egzistencijom prinuđeni su da napuštaju predele gde su prirodni uslovi za život idealni, a odlaze u sredine gde su izloženi svakodnevnom stresu, uticaju, zagađenju i buci.
Zato smatram da moramo, po uzoru na razvijene zemlje, da stvaramo uslove za život ljudi na selu, u malim opštinama i malim gradovima, jer se tamo mogu postići daleko kvalitetniji uslovi za život ljudi. Prvi uslov za to je izgradnja infrastrukture, a naša država već godinama radi na izradi putne infrastrukture, na izgradnji auto-puteva i železnica. Drugi uslov za to je otvaranje realnih i održivih radnih mesta u tim malim sredinama. Na taj način pružamo šansu ljudima i u malim mestima i u velikim gradovima da imaju kvalitetniji i lepši život bez buke, bez zagađenog vazduha i vode, sa manje stresa i više uživanja u životu.
Čovek je najsrećniji kada je u sinhronizaciji sa prirodom, jer je priroda njegovo stanište i što je ona čistija i mirnija njegov je život lepši i kvalitetniji. Na kraju, u danu za glasanje ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaćemo Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu. Hvala.
Hvala predsedavajuća. Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol, o supstancama koje oštećuje ozonski omotač. Čovečanstvo usled ubrzanog tehnološkog razvoja, industrijskog napretka, forsiranjem potrošnje kao glavnog pokretača svetske privrede, sa jedne strane je poboljšalo ljudski život, učinilo ga lepšim i lakšim, ali paralelno sa tim, narušeni su zakoni prirode, poremećena životna sredina i povećan štetni uticaj na nju. Tako su benefiti napretka i razvoja automatski za posledicu imali različite poremećaje čiji se efekti višestruko odražavaju na prirodu i zakone koji u njoj caruju, na zemljište, vodu i vazduh, na biljni i životinjski svet, na zdravlje i živote ljudi.
Iz tih razloga se u prošlosti donošene različite konvencije, sporazumi i dogovori, a sve sa ciljem sprečavanja i eliminisanja uzroka, štetnog uticaja na životnu sredinu. Primer za to je Bečka konvencija, o zaštiti ozonskog omotača iz 1985. godine, čija je potpisnica bila bivša SFRJ, a koja je pozivala na saradnju i upravljanje supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Kako ova Konvencija nije predviđala nikakve kontrolne mehanizme, usvojen je Montrealski protokol koji predviđa obavezu smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci, koje oštećuju ozonski omotač, a koji je ratifikovan od strane 197 zemalja, među kojima je i naša država Srbija.
Na tekst Montrealskog protokola, kasnije su usvojena četiri amandmana koje je naša zemlja takođe ratifikovala. Montrealski protokol se pokazao kao veoma uspešan dokument iz oblasti zaštitne životne sredine, na sastanku u Uruandi 2016. godine, usvojen je Kigali amandman kojim se uvodi kontrola HFC supstanci, na isti način kao i za supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Tim amandmanom se fluor-ugljovodonici uvode u Montrealski protokol, čime se definiše i smanjenje proizvodnje i potrošnje ovih supstanci.
Fluor- ugljovodonici su gasovi koji se koriste kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi ne oštećuju ozonski sloj, ali imaju efekat staklene bašte i imaju veliki uticaj na klimatske promene čije su posledice, poput požara, poplava i slično, sve češće u zadnje vreme.
Republika Srbija kao mala, ali odgovorna država je potvrdila sva četiri amandmana Montrealskog protokola, a potvrđivanjem Kigali amandmana nastavlja svoje delovanje u cilju očuvanja ozonskog omotača.
Montrealski protokol je postepenom zamenom supstanci koje oštećuju ozonski omotač doprineo procesu oporavka omotača koji upija ultraljubičaste zrake koja sa sunca stižu na zemlju.
Dakle, ozonski omotač je filter koji upija štetne ultraljubičaste zrake, koji kada bi stigli na zemlju uništili bi genetički materijal i onemogućili bi fotosintezu, što ubi ubilo biljni i životinjski svet. Iz ovoga jasno proizilazi značaj i važnost ozonskog omotača i još više značaj i važnost aktivnosti vezane za njegovo očuvanje.
Naša država kao potpisnica Montrealskog protokola uspešno je implementirala sve ugovore i ispunila sve obaveze iz protokola.
U procesu pridruživanje EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa regulativom EU i o fluor-vodoničnim gasovima.
Benefiti od Montrealskog protokola za zemlje potpisnice pored doprinosa očuvanju ozonskog omotača su brojne, od pristupa izvorima finansiranja za razno-razne projekte iz ove oblasti, preko tehničke saradnje i transfera tehnologija, razvojnih mogućnosti, kao i podrške za institucionalno jačanje i fleksibilnost u sprovođenju obaveza i implementacije planiranih aktivnosti.
Ovaj sporazum je samo jedan u nizu usvojenih zakona u ovom sazivu Skupštine. Podsećam da smo nedavno usvojili Zakon o zaštiti prirode, pre toga Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije, a svi oni imaju za cilj zaštitu i očuvanje životne sredine.
Takođe, osvrnula bih se na još jedan veoma važan sporazum koji danas imamo na dnevnom redu, a koji se odnosi na projektni zajam između Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovaj zajam jeste investicija, a ne trošak, jer će se sredstva iskoristiti za izgradnju smeštajnih kapaciteta za studente u Beogradu i Nišu.
Kao neko ko dolazi sa juga Srbije i kao student niškog Univerziteta, jer je Niš administrativni centar južne i jugoistočne Srbije, smatram da je izgradnja smeštajnih kapaciteta za studente niškog Univerziteta od velikog značaja za studente iz tog dela Srbije. Ovo još više iz razloga što su roditelji studenata iz tog dela Srbije lošijeg materijalnog položaja, pa će proširenje smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima dati mogućnost mnogim studentima lošijeg materijalnog stanja da reše problem smeštaja na kvalitetan način po pristupačnoj ceni.
Ulaganje u studentski smeštaj je ulaganje u obrazovanje, a ulaganje u obrazovanje jeste investicija u bolju i lepšu budućnost jedne zemlje.
Svi dobro znamo mudru izreku koja kaže – ako hoćete da jednu zemlju urnišete, onda joj uništite obrazovanje, a ako hoćete da jednu zemlju podignete, onda investirajte u njeno obrazovanje.
Na kraju, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržaću predloge koje imamo danas na dnevnom redu.
Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, koristim priliku na početku da izrazim svoje najdublje saučešće povodom smrti preminulog kolege i akademika gospodina Muamera Zukorlića.
Moje pitanje se odnosi na cenu energenata, pre svega na cenu električne energije za privredu, tj. za mikro, mala i srednja preduzeća, i upućeno je Vladi Republike Srbije, Ministarstvu energetike i Agenciji za energetiku.
Naime, svi mi smo svedoci jedne veoma turbulentne situacije na tržištu energenata, kako po pitanju količine, tako i po pitanju cene istih. Stalno povećanje cene energenata koje se preliva sa globalnog na naše tržište, naročito povećanje cene električne energije, predstavlja veliku i ozbiljnu pretnju po poslovanje naših firmi, naročito mikro, malih i srednjih preduzeća, posebno kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka i učestvuje u troškovima u velikom udelu.
Poređenja radi, pre godinu dana u ovo vreme cena električne energije po megavatu je bila u intervalu od 50 do 60 evra i po toj ceni su privredni subjekti zaključivali ugovore, da bi sada, nakon godinu dana, ta cena bila skoro duplo veća. Enormno povećanje cene električne energije preti da ugrozi poslovanje jednog dela firmi, naročito kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka.
Privredna komora Srbije je nedavno sprovela anketu u kojoj je bilo uključeno 388 članica komore, a anketa se odnosila na uticaj povećanja cene električne energije na poslovanje privrednih subjekata. Od ukupno anketiranih, 69% članica je iz prerađivačke industrije. Čak 75% anketiranih subjekata je izjavilo da će povećanje cene struje imati značajan uticaj na konkurentnost naše privrede, a 85% je izjavilo da planira povećanje cene svojih proizvoda do 20%. Dalje, 61% ispitanika je izjavilo da se boji da će enormno povećanje cene energenata uticati na likvidnost, proizvodnju i broj zaposlenih. Od ukupno anketiranih, čak 56% preduzeća strahuje da će biti prinuđeno da smanji proizvodnju i broj zaposlenih od 10 do 20% i to je podatak koji najviše zabrinjava. Iz svega navedenog je jasno da bi se drastično povećanje cene električne energije negativno odrazilo na naše privredne subjekte i na njihovo poslovanje.
Kao neko ko dolazi direktno iz realnog sektora i kao članica parlamenta regionalne Privredne komore Leskovac, a u cilju ublažavanja negativnih posledica usled prevelikog skoka cene električne energije, obraćam se Vladi, resornim ministarstvima i Agenciji za energetiku da učine sve kako bi se negativan uticaj povećanja cene struje sveo na najmanji mogući nivo.
Da se ovom problemu pridaje značaj govori i činjenica da je na preporuku Vlade i predsednika Republike u ovom trenutku da svi privredni subjekti kojima je ugovor istekao ili ističe imaju mogućnost da do kraja godine plaćaju struju po nižim cenama. To je prelazno rešenje u ovom trenutku.
Takođe, premijerka je nedavno najavila formiranje radnog tela koje će pratiti energetsku situaciju.
Da naša Vlada ima sluha i da zna kako treba pomoći privredi u kriznim situacijama pokazala je i dokazala u periodu pandemije, kada je svojim paketom mera podrške privredi, koji je bio vredan skoro osam milijardi evra, sačuvala privredu, sačuvala proizvodne kapacitete i ono najvažnije - sačuvala je ljudima sigurnost, jer su sačuvana radna mesta.
Kao posledica toga, naša privreda je u veoma teškoj godini za nama ostvarila izvanredne rezultate, mnogo bolje nego neke mnogo jače i razvijenije ekonomije.
I u ovoj godini ostvarujemo mnogo bolje rezultate nego što se očekivalo početkom godine, tako da ima izgleda za visoku stopu privrednog rasta. To je nedavno potvrdio i Međunarodni monetarni fond, koji je povećao projekciju privrednog rasta za Srbiju sa 6% na 6,5%.
Sve ovo potvrđuje da se naša Vlada domaćinski, savesno i odgovorno odnosi prema ekonomiji, da nam je ekonomija na dobrom putu i da treba nastaviti delovanje u tom pravcu. Samo jaka privreda, investicije, privredni rast i dobri ekonomski rezultati nam mogu doneti veće plate i penzije, bolji standard, više novca za investiciona ulaganja, a sve to možemo ostvariti ako budemo ekonomski jačali i napredovali.
Stoga je jako bitno u ovom izazovnom za privredu trenutku pronaći mogućnost da se pomogne najugroženijim privrednim subjektima, kako bi se zaštitili od ovog opasnog energetskog udara. Hvala.