NEVENKA KOSTADINOVA

Srpska napredna stranka

Rođena 1972. godine

Bila je kandidatkinja na izbornoj listi za Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine – „DA VRATIMO DOSTOJANSTVO NARODU“ – STEFAN KOSTOV na izborima 2018. godine.

Poslanički mandat dobila je 07. oktobra 2019. godine, nakon što je poslaniku Miroslavu Lazanskom prestao mandat jer je izabran za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je postala narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovo je drugi dan kako mi ovde raspravljamo o setu četiri veoma važna zakona iz oblasti energetike. Ovim zakonima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje, omogućuje se rast i razvoj ekonomije kroz investicije u zelenu energiju, kao i očuvanje životne sredine, što je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije na evropskom putu.

Jedan od ta četiri zakona je potpuno nov i odnosi se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jeste budućnost u energetici na lokalnom, regionalnom i globalnom planu.

Energija iz obnovljivih izvora jeste jedina spona koja pruža mogućnost za nesmetani rast i razvoj ekonomije i paralelno sa tim za očuvanje životne sredine.

Srbija kao odgovorna zemlja kojoj je budućnost na prvom mestu, nedavno je usvojila Zakon o klimatskim promenama kojima se uređuje zaštita životne sredine, a sada na dnevnom redu imamo četiri seta zakona iz oblasti energetike kojima se uređuje energetska stabilnost naše zemlje.

Obnovljivi izvori energije, energije sunca, vetra, vodotokova, energija biomase, termalna energija, energija plime i oseke su alternativa fosilnim gorivima na putu ka karbonskoj neutralnosti. Ovo iz razloga što kod fosilnih goriva imamo dva velika problema. Prvi je taj što su zalihe tih goriva ograničene, brzo se troše, ne obnavljaju se, neravnomerno su raspoređene, samo jedan deo država ih poseduje, tako da su države zavisnice od uvoza energenata u podređenom položaju.

Primer za to su zalihe nafte koje se ubrzano troše, a cene iz dana u dan neprekidno rastu.

Razvoj i upotreba obnovljivih izvora energije doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih zelenih radnih mesta.

Drugi veliki problem je štetan uticaj fosilnih goriva na životnu sredinu zbog karbonizacije i efekta staklene bašte, što dovodi do klimatskih promena koje se dalje manifestuju ekstremnim sušama, obilnim padavinama, poplavama i drugim vremenskim neprilikama.

Imajući u vidu opredeljenost Srbije na evropskom putu, ovim zakonima se vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i uređuje oblast obnovljivih izvora energije, a cilj je da se time obezbedi što više investicija u čistu energiju i otvaranje zelenih radnih mesta u budućnosti.

Primena ovog zakona će omogućiti Srbiji napredak kako u ekonomiji, tako i u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Usvajanje ovog zakona će biti jasan signal da investitori ulažu u obnovljive izvore energije kod nas.

Ovaj zakon, takođe, daje mogućnost da svaki potrošač bude ujedno i proizvođač, što će kao rezultat imati značajne uštede.

Ovim zakonom se zabranjuje izgradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima. Srbija je jedna od tri zemlje u regionu, pored Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koja je zabranila izgradnju mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima, a iz razloga što smo u proteklom periodu imali propuste kako od strane lokalnih samouprava, tako i od strane investitora, na šta smo imali priliku da vidimo da su meštani veoma često ukazivali.

Zakon o obnovljivim izvorima energije posebno je značajan za nerazvijena i devastirana područja, zato što ona poseduju velike potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije.

Ja ću se kao i obično osvrnuti na moj kraj, na jug Srbije, na opštinu Bosilegrad, odakle dolazim. Moja opština Bosilegrad je nerazvijena i spada u četvrtu grupu najnerazvijenijih devastiranih opština u Republici Srbiji. Razloga za to je puno i ja sam o tome već ovde govorila u ovom domu ranije.

Međutim, danas ću se osvrnuti na jednu prednost koju moja opština Bosilegrad poseduje, a to je energetski potencijal upravo u energiji vetra, vode, sunca i biomase.

Energija sunca je neiscrpan izvor za proizvodnju električne energije i solarnih elektrana, a teritorija moje opštine poseduje 300 sunčanih dana bez vetra od ukupno 365 dana u godini.

Istraživanja koja su sprovedena na dve solarne elektrane koje su izgrađene na teritoriji opštine Bosilegrad dala su izvanredne rezultate, kako u pogledu proizvedene električne energije tako i u brzini povraćaja uloženih investicija u izgradnji ovih solarnih elektrana.

Energija vetra je konstantan izvor za proizvodnju električne energije iz vetro-elektrana, gde se energija vetra putem vetro-elektrana pretvara u električnu energiju.

Teritorija opštine Bosilegrad ima oko 30 planinskih vrhova sa konstantnim strujanjem vetrova 365 dana u godini i u samom je vrhu po tome u Republici Srbiji.

Ovo je rezultat istraživanja u proteklih desetak godina koja su sprovedena na dve lokacije u mojoj opštini, jedna je na Milevskoj planini i druga na planini Crnook. Rezultati do kojih su došli su izvanredni, kako po količini konstantnog strujanja i brzine vetra, koji garantuju stabilnu proizvodnju električne energije i takođe, povraćaj investicija u izgradnji vetro-elektrana.

Energija vode je takođe neiscrpan resurs za proizvodnju električne energije iz hidroelektrana, a na području naše opštine u proteklom periodu izgrađeno je šest mini-hidroelektrana od ukupno 34 potencijalnih lokacija.

Da naglasim da je prva vodena elektrana u mojoj opštini izgrađena davne 1928. godine i bila je takođe među prvim vodenim elektranama u Republici Srbiji.

Ne mogu a da ne napomenem i energetski potencijal u biomasi, jer je veći deo teritorije moje opštine pokriven šumama. Šume su veoma značajan potencijal za nerazvijene krajeve, jer mnogima pružaju mogućnost egzistencije u svom mestu na vekovnom ognjištu upravo od eksploatacije, od seče i iskorišćavanja šuma. Mnogi na taj način obezbeđuju egzistenciju svojim porodicama, podižu decu i školuju ih, koristeći šumski potencijal.

Za razliku od ostalih obnovljivih izvora energije, kao što su sunce, voda i vetar, koji su zaista neiscrpni, drvo kao sirovina za biomasu jeste obnovljiv resurs, ali je to resurs kome se trebamo posvetiti malo više. Tu, pre svega, mislim na brigu o šumama, na njihovu plansku seču i iskorišćenje i, ono što je najvažnije, na pošumljavanje.

Ja sam o tome ovde govorila kada smo na dnevnom redu imali Zakon o klimatskim promenama, a evo, sada ću opet to da ponovim, imajući u vidu da su Zakon o klimatskim promenama i Zakon o obnovljivim izvorima energije jako bliski i njihovi ciljevi se u mnogome poklapaju.

Usled sve veće tražnje za drvetom, bilo kao sirovina za drvnu industriju ili kao biomasa, seča i iskorišćenje šuma su sve intenzivnije. Podrazumeva se da mi očekujemo taj prirodni rast i uvećanje drvne mase. Međutim, ne možemo se samo na tome osloniti, a posebno ne u vremenu kada je seča sve intenzivnija, kada nestaju hektari pod šumama. Veoma često, da ne kažem uvek, nakon seče drveta ostaju parcele koje se ne očiste i ne pošume, već ostaju da urastaju u trnje i žbunje i za nekoliko godina u te poteze je gotovo nemoguće ući.

Na drugoj strani, kod nas je izraženo masovno sušenje četinara, što takođe odnosi hektare pod šumama, a isti se ne pošumljavaju. Zapušteno poljoprivredno zemljište koje niko ne obrađuje, pašnjaci na kojima godinama nema stoke takođe su tereni koje treba iskoristiti za pošumljavanje.

Zato smatram da je zadatak svih resornih ministarstava u Vladi, lokalnih samouprava i svakog pojedinca da se svi maksimalno posvetimo ovom problemu, da se podstakne pošumljavanje na svakom koraku, jer je pošumljavanje najisplativija investicija kako u energetskoj stabilnosti, tako i u zdravu životnu sredinu. Ako se tako budemo odnosili prema šumama, one će biti i naš obnovljiv resurs čiste energije i naše zelene fabrike čistog vazduha u budućnosti.

Na kraju, naglašavam, zbog značaja ova četiri zakona, da ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati ove zakone. Hvala na pažnji.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Razlog za donošenje izmene jeste pandemija izazvana Kovidom 19 koja je bukvalno promenila svet. Ne postoji oblast ili aktivnost koja nije pogođena ovom pandemijom.

Dakle, usled poremećaja izazvanih pandemijom Srbija kao odgovorna država, kojoj je zdravlje njenog stanovništva na prvom mestu, odlučila je da pomeri prvobitno planirane rokove za organizovanje i sprovođenje popisa za šest meseci. Zakonom o popisu, koji smo usvojili februara prošle godine ovde u Skupštini, bilo je planirano da se popis stanovništva, domaćinstava i stanova sprovede od 1. do 30. aprila 2021. godine, a sada ovom izmenom Zakona o popisu se taj rok pomera na period od 1. do 31. oktobra 2021. godine. Pošto je prethodni popis bio oktobra 2011. godine to znači da se ovaj popis uklapa u desetogodišnji ciklus u kome se organizuju i sprovode popisi.

Zbog globalne krize izazvane pandemijom Kovid 19 nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Da bi se popis realizovao potrebno je sprovođenje niza aktivnosti koje zahtevaju kontakte, a sve to nosi rizik po zdravlje ljudi usled zaražavanja. Zbog toga se predlaže pomeranje roka za realizaciju popisa, kao i preduzimanje dodatnih aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima pandemije.

U prilog ovog pomeranja roka je i preporuka Odeljenja za statistiku UN, kao i Populacionog fonda UN da države koje organizuju popis na tradicionalan način odlože popis kao najrazumnije rešenje. Srbija kao odgovorna država, kojoj je zdravlje stanovništva od početka pandemije bilo na prvom mestu, odlučila je da primeni ovo najrazumnije rešenje tj. da odloži popis na šest meseci.

Proces imunizacije u Srbiji je već počeo i intenzivno se i ubrzano sprovodi jer je Srbija jedina država u regionu koja ima dovoljno vakcina za imunizaciju svojih građana i po tome je u samom vrhu na listi zemalja po sprovođenju vakcinacije. Da Srbija prednjači u procesu imunizacije svedoci smo i ovih dana kada u pograničnim opštinama kakva je i moja opština dolaze naši građani koji imaju dvojno državljanstvo, koja žive u susednim republikama, da bi se vakcinisali u državi Srbiji.

Period odlaganja popisa za šest meseci omogući će imunizaciju većeg dela stanovništva te će se rizik od zaražavanja učesnika u samom popisu bitno smanjiti. Predstojeći popis će omogućiti prikupljanje podataka kako o broju stanovništva, tako i o osnovnim geografskim, demografskim, socio-ekonomskim, etno-kulturnim i drugim karakteristikama.

Popisom se dolazi do potpunih, kvalitetnih i međunarodno uporedivih statističkih podataka koji su i dalje važni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja. Popisom se pravi rekapitulacija jednog desetogodišnjeg perioda iz koga se izvode zaključci kako su pojedine strategije uticale na životne cikluse, šta je bilo dobro, a šta nije dalo očekivane rezultate. Kako su promene u poslednjem desetogodišnjem periodu bile mnogo intenzivnije u odnosu na ranije periode to su i posledice i turbulencije bile mnogo krupnije i značajnije, vrlo često i neočekivane.

Desetogodišnji period za nama obeležila je ekspanzija internet komunikacija, elementarne nepogode, klimatske promene, lokalne i globalne migracije. Erozija migracije koja se desila u poslednjih 50 godina najintenzivnija je bila u brdsko-planinskim predelima, u pograničnim i ruralnim oblastima, u nerazvijenim područjima, tamo gde nema adekvatne putne infrastrukture, tamo gde su surovi uslovi za život i tamo gde se teško obezbeđuje egzistencija.

Kao posledicu toga imamo skroz prazne sredine, sela bez stanovništva, male gradove bez mladih i konstantan pritisak ka većim centrima. Zajedno sa tim imamo probleme i u većim gradovima koji ne mogu da prime toliki broj stanovništva. To dalje dovodi do problema, kao što su nedovoljan broj vrtića i škola, zagađenje vazduha i vode, problemi sa deponijama, a o stresnom načinu života da i ne govorimo.

Jaz između razvijenih i ne razvijenih krajeva postaje sve veći. Statistika pokazuje da u ovom trenutku u ruralnim oblastima Srbije živi negde oko 40% stanovništva. Zadržavanje stanovništva u ruralnim oblastima jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Realizacija razvojnih i infrastrukturnih projekata pokazuje da je politika Vlade posvećena ravnomernom regionalnom razvoju.

Putna infrastruktura, izgradnja brzih saobraćajnica i autoputeva je prvi korak u tom pravcu. Izgradnja širokopojasnog interneta, o kome smo raspravljali ovde prošle nedelje, je takođe jedan od preduslova za ubrzani razvoj nerazvijenih sredina. Naročito je važna izgradnja regionalne putne infrastrukture, jer je ona glavni preduslov za očuvanje i razvoj devastiranih i nerazvijenih sredina.

Ovo govorim iz razloga što je moja opština Bosilegrad za zadnjih 20 godina izgubila skoro polovinu svog stanovništva. Usled propadanja privrede i zatvaranja fabrika ljudi su krenuli da se iseljavaju uglavnom iz ekonomskih razloga i taj proces traje i dan danas. Kako ne bi izgubili mala rubna mesta poput Bosilegrada, Trgovišta, Crne Trave i drugih koji se suočavaju sa demografskim problemima, a što će se predstojećim popisom i utvrditi, potrebno je što hitnije preduzimanje krupnih koraka ka stvaranju uslova za kvalitetniji način života u malim i nerazvijenim sredinama.

Za realizaciju tog cilja potrebno je, prvo, izgraditi kvalitetnu i adekvatnu putnu infrastrukturu, primeniti stimulativnu poresku politiku uz poreska rasterećenja i olakšice za investicije u takvim mestima, obezbediti subvencije za zapošljavanje u tim krajevima kako bi se usmerile investicije u krajevima za koje inače investitori nisu zainteresovani. Ovo su nužni koraci koje moramo preduzeti kako bi zadržali ljude u tim mestima, a samim tim smanjili pritisak za većim gradovima i omogućiti kvalitetniji i bolji život svim građanima kako u malim opštinama, tako i u velikim gradovima.

Na kraju, u danu za glasanje ja ću podržati Predlog zakona koji imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas govorimo o jednom veoma značajnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama, a kojim se uređuje i obezbeđuje sistem zaštite životne sredine.

Klimatske promene su jedan od najvećih globalnih problema koje je zadesio čitavo čovečanstvo u poslednje vreme, a koje su posledica ljudskih aktivnosti koje dovode do emisije štetnih materija u atmosferi, a što za posledicu ima poremećaje koji se manifestuju pojavama kao što su velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, ekstremne suše i toplotni udari.

I pored toga što je čovek jedino živo biće koje ima sposobnosti da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za svoje potrebe, svojom aktivnošću je uspeo da naruši prirodni bilans u atmosferi što je dovelo do efekta staklene bašte usled povećanja sadržaja ugljendioksida, što je dalje dovelo do povećanja temperature na našoj planeti.

Otkrićem parne mašine, usled industrijske revolucije i ubrzanog napretka koji se dugo napajao iz fosilnih goriva, došlo je do porasta temperature na našoj planeti, a što za posledicu ima brojne poremećaje kao što su topljenje polarnih kapa, porast nivoa mora, promena obrazaca padavina, učestale vremenske nepogode i povećanje kiselosti okeana.

Najveći zagađivači, tj. emiteri SO2 gasa su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i upravljanje otpadom, a najugroženiji sektori su zdravstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Procenjuje se da od 2000. godine šteta izazvana klimatskim promenama u Srbiji iznosi oko 7.000.000.000 evra.

Pošto je ovo globalni problem, njemu trebaju globalna rešenja. U tom procesu treba da budemo objedinjeni svi i da iz ovog problema stvaramo zelenu industriju, ekološka radna mesta, nove mogućnosti za nova ulaganja, investicije u nove čiste tehnologije i obnovljive izvore. Dakle, sve ono što smanjuje štetni uticaj na planetu.

Ovo je naša obaveza, jer mi drugu planetu nemamo, a ovu jednu jedinu koju imamo nemamo prava da uništavamo. Moramo je sačuvati za buduća pokoljenja.

Kao što sam rekla na početku, glavni zagađivači su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i upravljanje otpadom. To su oblasti u kojima treba delovati kako bi se negativni trendovi usporili a vremenom stavili pod kontrolom. Ovo je nužno, jer prognoze u oblasti životne sredine i klimatskih promena nisu nimalo sjajne, imajući u vidu trenutno stanje.

Evropska unija je postavila sebi cilj da postane prvi karbon-neutralni kontinent, dakle, da apsorbuje onoliko ugljendioksida koliko emituje. Sama činjenica da mi ovde govorimo o ekologiji znači da smo već napredovali u ovoj oblasti i ojačali svoju svest da bismo mogli da se bavimo ovom temom i da radimo na otklanjanju problema u ovoj oblasti.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u borbi protiv klimatskih promena uveliko sprovodi mnoge aktivnosti, a ja ću pobrojati samo neke od njih: prvo, subvencionisanje nabavke hibridnih i električnih vozila, dakle, vozila na električni pogon. Ministarstvo je objavilo tri konkursa za koje je predviđeno 400.000.000 dinara za podršku lokalnim samoupravama, a u cilju smanjenja zagađenja vazduha kao što su: sanacija i zamena kotlarnica, smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora, sufinansiranje pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja biodiverziteta. Dalje, upravljanje otpadom, pružanje podrške lokalnim samoupravama u rešavanju divljih deponija, kao i izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom.

Ja ću se kao i uvek osvrnuti na ono što je bitno za kraj odakle dolazim, Bosilegrad na jugu Srbije. Pošto je naš kraj nerazvijen, nema industrije, nema intenzivnog saobraćaja, pa ni poljoprivredi, te je sreća u nesreći da u takvim krajevima većih problema sa lokalnim zagađivačima nema. Kraj je brdsko-planinski, te je pozamašni deo pod šumama i kada je reč o šumama, ja hoću da se osvrnem na probleme u tom delu.

Šume u mom kraju su neprocenjiv resurs, kako u ekološkom, tako i u ekonomskom pogledu. Mnogo je seča, iskorišćenje šume jedini izvor prihoda i zahvaljujući tome mnogi opstaju na svojim ognjištima. Iz godine u godinu raste potreba za drvetom, naročito od kada je počela masovna proizvodnja drvenog peleta, pa se seče sve više i više. Proces pošumljavanja baš i ne prati dinamiku seče tj. više se poseče nego što se pošumi. Značajan deo drvne mase ostane u šumi zbog neisplativosti transportovanja i nepristupačnosti terena.

Podsećam da je zadnja ozbiljna akcija pošumljavanja u mom kraju bila 1985. godine u vreme poslednjih radnih akcija pod sloganom „Na rukama žuljevi, u srcima Tito“.

Drugi još veći problem jeste masovno ubrzano sušenje četinarskih šuma, naročito šuma belog bora. Ta pojava traje više godina unazad, a posledica je upravo klimatskih promena. Usled toga, čitavi potezi, nepregledni hektari šuma su se osušili. To su i privatne šume i šume kojima gazduje Javno preduzeće „Srbija šume“.

Seča i čišćenje ovakvih osušenih šuma je ekonomski neisplativo, pa drvo ostaje na svom staništu da truli i propada, a takvi potezi urastaju u korov i trnje i postaju neupotrebljivi. Tako se gube hektari pod šumama, a bez mogućnosti ponovnog pošumljavanja.

Usled masovne i ubrzane migracije mladog i radno sposobnog stanovništva iz naših krajeva, poljoprivredno zemljište ostaje neobrađeno, na pašnjacima nema stoke, te takve parcele urastaju i sada na takve parcele, koje su nekada bile njive oranice, košene livade ili pašnjaci za ispašu stoke, ne može ni da se uđe. To su sve napuštene zaparložene parcele koje nikome i ničemu ne služe. Zato je potrebno prvo očistiti i pripremiti takve terene, očistiti ih od trnja i žbunja, a potom ih pošumiti. Ovo nije nimalo lako i nimalo jednostavno. To bi trebale lokalne samouprave da stave u svoj prioritet, a da uz pomoć države tj. Ministarstva za zaštitu životne sredine, prvo, pripreme teren, a potom i pošumiti.

Ovaj problem ne poznaje granice tj. proces sušenja i proces urastanja parcela prisutan je podjednako kako kod nas, tako i u susednoj Makedoniji i u Bugarskoj, naročito u pograničnom pojasu. Zato bi možda pomoć za rešenje ovog problema trebalo tražiti u prekograničnim projektima iz sredstava EU, kako bi se ceo jug i jugoistok Srbije očistio i pošumio.

Takođe, zadnjih 10-ak godina, sve je aktuelnija priča o brzorastućim sortama drveta, tako da treba raditi na podizanju šuma od brzorastućih vrsta, a za koje treba obezbediti adekvatne uslove, bar na početku, prvih nekoliko godina, dok takva stabla ne ojačaju i ne razviju svoj korenov sistem.

Koliko god da je visoka cena svih ovih aktivnosti, sve je to investicija kako u šume, kao izvor drvne mase, tako i u šume kao fabrike čistog vazduha, jer kao što kaže kineska poslovica – prvo najbolje vreme da se zasadi drvo bilo je pre 50 godina, a drugo najbolje vreme je upravo sada.

Zato moramo što pre prionuti ovom poslu organizovano i posvećeno, jer su šume bitne danas, a u budućnosti će biti još važnije. Naša je obaveza da ih čuvamo i gajimo, jer su oni naši zeleni filteri, naši čuvari planete Zemlje.

Na kraju, naglašavam da ću u Danu za glasanje podržati ovaj veoma značajan zakon. Hvala.