ENIS IMAMOVIĆ

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Rođen 25. juna 1984. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu i srednju školu je završio u Novom Pazaru.

Aktivno se bavio odbojkom kao profesionalni igrač (1999.-2008.). Bio je i kapiten tima. Nakon igračke karijere kratko je radio i kao trener u svim kategorijama u Odbojkaškom klubu Novi Pazar.

2003. godine započinje studije na Univerzitetu u Nišu, koje je na kratko prekinuo, a potom nastavio na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru, Departman za Biohemijske nauke.
Iste godine postao je član Asocijacije Mladih SDA Sandžaka i izabran je za Generalnog sekretara.

2008. godine postavljen je za portparola, a iste godine 5. aprila na Šestoj Redovnoj Izbornoj skupštini izabran je za člana Glavnog odbora i potom potpredsednika SDA Sandžaka, zadužen za rad sa stranačkim odborima i interni razvoj.

Na Sedmoj Redovnoj izbornoj skupštini 2014. godine izabran je za člana Glavnog odbora i Potpredsjednika Stranke zaduženog za resor politika.

Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za narodnog poslanika što je ponovo potvrđeno i nakon izbora 16. marta 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.
Ponovo je postao poslanik na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine.


Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 09:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Hvala, predsedniče.

Ukoliko bude bilo potrebe, koristiću vreme poslaničke grupe.

Govoriću o delu amandmana koji se odnosi na finansiranje rada nacionalnih veća.

Mi ovim amandmanom predviđamo da se odustane od umanjenja osnovnih sredstava za rad ovih organa manjinske samouprave.

Naime, nacionalna veća su pre nekoliko dana dobila dopis od sada već ugašene Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kojim se obaveštavaju da će sredstva za redovan rad koji imaju predviđena budžetom za 2020. godinu biti umanjena za iznos od 20%. Ako ih je o tome obavestila ugašena Vladina kancelarija, pitanje je kome će sada da se obrate nacionalni saveti? Ako se obrate novoformiranom ministarstvu, videli smo da je ovim rebalansom tom ministarstvu predviđen upravo budžet na toj stavci umanjen za 20% i to ministarstvo, prema ustaljenoj praksi, reći će – mi o tome pojma nemamo, mi smo tek formirani.

Ovo zapravo znači da se ovim rebalansom ukida dalje finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina odnosno nacionalnih veća do kraja ove godine. Upravo je cilj ovog amandmana naš pokušaj da zaustavimo ili barem da usporimo politiku koju sprovodite nad nacionalnim većima i uporni pokušaj da se nacionalna veća svedu na nivo udruženja građana, a i to je nastavak politike ovog režima i obračuna sa istomišljenicima, naročito ukoliko dolaze iz manjinskih zajednica.

Mi smo ranije upozoravali na ove pokušaje da se nacionalna veća degradiraju, da se svedu na udruženja građana, da se svedu na nevladine organizacije, kako bi se na kraju obesmislilo njihovo postojanje i kako bi se obesmislili njihovi pokušaji da u skladu sa Ustavom i zakonom ove zemlje se bore za zaštitu, unapređenje, očuvanje individualnih i kolektivnih prava građana ove zemlje.

Ja ne znam kada ćete postati svesni činjenice da su nacionalna veća sada već ustavna kategorija, da su garantovana Ustavom kao pravo koje je već ostvareno i koje se ne može umanjivati. A još važnije – ovo su organi manjinske samouprave građana ove države, organi koje ti građani biraju na direktnim izborima, na isti način na koji se biraju i predsednik države, narodni poslanici, odbornici, itd. Njih biraju građani koji plaćaju porez i ti građani imaju pravo da kroz organe, svoje organe manjinske samouprave ostvaruju svoja identitetska prava da ih štite, unapređuju i čuvaju, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Morate da shvatite da vi ne dajete ovde svoj novac tamo nekim tuđim građanima, nekim strancima, nego uzimate novac od nas građana i građana koje mi predstavljamo. Mi od našeg poreza odvajamo za škole, za obdaništa, za bolnice, za puteve, mi odvajamo za udžbenike. Međutim, sve to dobijamo ili očekujemo da dođe od nekakve strane donacije.

Vi trenutno upravljate našim porezima, međutim, to čime upravljate to ne znači da je vaše. I dobro je da znamo šta nam uzimate. Dobro je da znamo i mi, ali i javnost u Srbiji, da ukupna sredstva za rad 22 nacionalna veća koji predstavljaju gotovo jednu trećinu građana ove zemlje pre ovog umanjenja iznose 0,002% budžeta Republike Srbije. Dakle, jedna petina promila, jedna petina hiljaditog dela procenta budžeta Republike Srbije se odvaja za unapređenje, zaštitu i očuvanje individualnih i kolektivnih prava jedne trećine građana ove zemlje. I to se danas umanjuje za 20%.

Mi ovim amandmanom nismo tražili nikakvo povećanje sredstava. Mi smo ovim amandmanom tražili da se ostvare i realizuju sredstva koja su predviđena budžetom za 2020. godinu. Ta sredstva su neophodna za ostvarivanje već započetih projekata koje su nacionalna veća započeli i koje nacionalna veća treba da realizuju kako bi ostvarila svoja zakonom i Ustavom garantovana prava.

Postavlja se pitanje ko će, na primer, u ovom vanrednom stanju, vanrednim okolnostima izazvanih korona virusom, plaćati realizaciju obrazovanja na daljinu pripadnika nacionalnih manjina? To su do sada radili nacionalni saveti. Nakon ovog rebalansa, pitanje je sa kojim sredstvima će to moći da realizuju. Od koga ćemo tražiti sredstva za realizaciju, evo, recimo ovog programa? Hoćemo li tražiti od Turske? Pa, mi ne plaćamo porez Turskoj, nego plaćamo porez Srbiji.

Ovaj rebalans je bio šansa da se ispravi ono što je budžetom izostavljeno, da se ispravi neka nepravda ili greška koja je napravljena slučajno ili namerno. Međutim, nakon što ste 2014. godine prekinuli finansiranje programa povratka i održivog opstanka prognanih Bošnjaka iz Priboja, nakon što u policiji, sudovima, tužilaštvima i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima nema mesta za Bošnjake i Albance u prvom redu, postavlja se pitanje kako povratiti poverenje u državu i državne organe nakon ovakve politike, nakon ovakve finansijske politike koja se sprovodi i koja se demonstrira nad pripadnicima nacionalnih manjina.

Ja vas pozivam još jednom da razmislite o ovom amandmanu. On državu ne košta puno, ali pripadnicima manjinskih zajednica puno znači. Znači im za ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava, identitetskih prava koje garantuje Ustav i zakoni ove države. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Javio sam se po osnovu replike.

Upravo je ministar rekao, dakle mi smo sve planove i sve aktivnosti predvideli u skladu sa budžetom. Rekao sam u svojoj diskusiji da mi nismo tražili nikakvo povećanje sredstava, niti smo tražili nikakva vanredna sredstva, tražili smo da ona sredstva koja su predviđena budžetom i koja su Nacionalna veća planirala u realizaciji svojih aktivnosti da im se vrate. To smo predvideli ovim amandmanom.

Dakle, to nisu neka velika sredstva, to su sredstva za funkcionisanje u naredna dva meseca. I kada kažete – da li se neko ponašao odgovorno ili nije, ja želim da vas podsetim da je Bošnjačko nacionalno veće, znam zato što sam u kontaktu sa njima, u vreme najveće krize koja je pogodila Novi Pazar, Tutin, Sandžak, Prijepolje, Priboj, sve sandžačke opštine, upravo doniralo bolnicama i ako to nije bilo u njegovom delokrugu, doniralo bolnicama osnovna sredstva za rad.

Dakle, ponašali su se odgovorno, odgovorno raspolagali svojim sredstvima, i kao što sam rekao, mi ovde u ovom amandmanu nismo tražili nikakva dodatna sredstva, ništa preko toga, nego smo tražili ono što uživaju i ostali indirektni budžetski korisnici.

Dakle, nikome od njih nije umanjeno 20%. Ovo su organi manjinske samouprave i ako organima manjinske samouprave u ovako delikatnim trenucima, sa ovako ozbiljnim zadacima vi umanjite 20% sredstava, što znači da oni do kraja godine malte ne neće imati nikakva sredstva za funkcionisanje, moraće da zavise od vaše dobre volje ili od dobre volje nadležne ministarke.

Dakle, to što vi predlažete da rešimo dogovorom, to se reguliše rebalansom, reguliše se zakonom, pravilima, a ne dogovorima i dobrom voljom. Nemojte da preskačemo institucije, da radimo u skladu sa zakonom i da radimo u skladu sa trenutnom situacijom. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Hvala, predsedniče.

Danas je pred nama, mogu slobodno reći, jedan logičan zakon. Zakon koji je bilo neophodno prilagoditi uslovima i izazovima sa kojima se suočavaju naši sugrađani i stanovništvo u Republici Srbiji, kako sa medicinskog tako i sa socijalnog aspekta.

Danas svi govore o korona virusu. Mnogo je toga rečeno. Bilo je tu dosta istine, ali bilo je tu i dosta, blago rečeno, špekulacija. Ne kažem u ovom parlamentu, nego inače u društvu, u javnom diskursu.

S obzirom, da moramo voditi računa da u ovako ozbiljnim situacijama, ovako ozbiljnim temama govorimo odgovorno, ja ću taj medicinski aspekt osvrta na ovaj zakon ostaviti stručnjacima ili bar onima koji se tako osećaju.

Ja želim da se na ovaj zakon osvrnem sa onog socijalnog, praktičnog aspekta njegove primene u praksi. Mi smo kao društvo uveliko ušli u taj tzv. „treći talas“ ove pandemije. Povećavaju se brojke inficiranih, nažalost povećavaju se i brojevi preminulih građana i to se sve dešava sa istim sistemom i sa istim rukovodiocima, odgovornim ljudima koji su vodili taj sistem i u prva dva talasa.

Možemo li biti zadovoljni odgovorom sistema na ta prva dva talasa? Kao predstavnici građana Sandžaka, mi ne možemo biti zadovoljni.

Kao neko ko dolazi iz Novog Pazara, grada koji je procentualno bio jedan od najpogođenijih gradova u Evropi, smatram da je pre ovog usvajanja zakona bilo neophodno utvrditi objektivnu odgovornost. Pod tim podrazumevamo kako kazne, tako i objektivna priznanja za one koji su dobro radili, a bilo ih je, bilo je i jednih i drugih. Zato je naša obaveza da insistiramo na utvrđivanju odgovornosti.

Svedoci smo da u mnogim oblastima samo donošenje zakona ne doprinosi automatski poboljšanju stanja na terenu, pogotovo ne ako se radi o ovakvom jednom zakonu.

Zakoni često znaju i da ostanu mrtvo slovo na papiru. Mi treba, pre svega, da postavim pitanje ko će se starati o primeni ovog zakona i zakonskih odredbi na terenu? Hoće li o primeni ovog zakona da se staraju oni koji su cepali umrlice u Novom Pazaru? Hoće li da se o primeni ovog zakona staraju oni, koji su na dan posete predstavnika Vlade u Novom Pazaru pacijente iz hodnika slali kući, pa je nekoliko pacijenata baš koji su snimljeni na tim hodnicima kod kuće i preminulo. Među njima i jedan mladi život.

Zato je neophodno da se pre ovog izbora razgovara o odgovornosti. Odgovornosti pojedinaca, odgovornosti institucija i o tome da li postoji način da se vrati poverenje u zdravstveni sistem i institucije sistema. Odgovornost za odluke, odgovornost za rukovođenje krizom, to je preduslov za ovaj zakon.

Zato je neophodno i formiranje stručne komisije, komisije koja će znati da ocenjuje odgovornost. Ovo je izuzetno ozbiljna stvar, ozbiljne optužbe vise nad svima i zato smo kao ljudi obavezni da u svemu ovome budemo pravedni, dakle, da budemo pravedni i pošteni.

Izuzetno je važno da se vodi računa da krivicu ne namećemo onima koji tu krivicu nemaju, ali je isto tako važno da nam se u sistem ne provuku oni koji objektivno jesu krivi, čije su greške dovele do katastrofalnog stanja, do ugrožavanja zdravlja i života naših građana.

Bilo je tu puno prikrivanja, bilo je tu puno lažnih informacija i to su odgovori na koje mi moramo insistirati, na odgovorima i na odgovornima. Hoćemo da znamo ko su ti ljudi koji su bili odgovorni za propuste koji su se desili u Sandžaku i za brojne živote koji su naši sugrađani izgubili?

Isto tako kao građane Sandžaka nas zanima da li među nagrađenim lekarima ima lekara iz Kragujevca, Kruševca, Beograda, koji su u najtežim trenucima za Novi Pazar i Sandžak došli da pomognu, rizikujući svoje živote? To su pravi heroji. Oni zaslužuju nagradu.

Iskoristiću ovu priliku da spomenem i lekare iz Bosne i Hercegovine koji su takođe došli da pomognu. U interesu svih nas je da ovaj posao i ovu odgovornost sprovedemo pošteno i pravedno. Svedočili smo da su neke mere koje su donošene u vreme vanrednog stanja bile suvišne, neprimerene. Neke mere su i dale rezultate. Međutim, mi smo odmah nakon vanrednog stanja ušli u izbore.

Ja moram da naglasim da smo mi kao parlamentarna stranka predložili da se parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori održe najranije 6. septembra. Taj predlog nije bio prihvaćen, nažalost, ali videli smo i da je bio usvojen, mi kao država ne bi smo ništa izgubili. Pored toga što bi u potpunosti kontrolisali taj prvi i drugi talas, rezultate mera, pozitivne mere, pozitivne rezultate tih mera iz prvog i drugog talasa zaštitili bi i građane tog bespotrebnog izlaganja virusu.

Dakle, nedostatak utvrđene odgovornosti ljudi i institucija koji su trebali da zaštite naše građane i njihove živote je jedan od glavnih razloga zašto Krizni štab i nadležni organi danas ne uživaju poverenje građana kakvo bi trebali da uživaju. Oni nemaju taj kredibilitet koji treba da ima Krizni štab i institucije kojima se veruje, zato nema poverenja.

Pored toga, smatramo da je ovaj zakon bilo neophodno precizirati još u par njegovih aspekata, naročito u onim delovima i u onim merama koje se postavljaju pred građane. U tom smislu bi trebalo da znamo koja institucija tačno i koji pojedinac koji vodi tu instituciju stoji iza neke mere koju građanima ili predlaže ili nameće kao obaveznu. Dakle, to je još ovaj zakon trebao da predvidi.

Mi nećemo učestvovati u glasanju za ovaj zakon. Nećemo biti ni protiv, niti uzdržani. Jednostavno smatramo da se nisu stekli uslovi da sa ovakvim sistemom ovaj zakon stupi na snagu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Hvala, uvažena predsednice.

Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, građani Sandžaka, prethodnih dana sam dobio više poruka prvenstveno od naših ljudi iz dijaspore, koji godinama unazad finansiraju islamsku zajednicu u Srbiji i Fondaciju Muamera Zukorlića, poruke u kojima oni traže da postavim pitanje vezano za vest koja ih je veoma uznemirila i koja ih je veoma zabrinula.

Naime, do tih ljudi je došla informacija da je Muamer Zukorlić od novca koji su oni donirali isplatio Vojislavu Šešelju 50 hiljada evra da se obračunava sa njegovim političkim protivnicima.

S tim u vezi, tražim od Agencije i Tužilaštva za borbu protiv korupcije da mi dostave informacije, da ispitaju ove tvrdnje, a ujedno i od Agencije za privredne registre tražim godišnji finansijski izveštaj…

(Narodni poslanici SRS dobacuju.)

Ne mogu da nastavim, mnogo su nervozne kolege.

Dakle, tražim od Agencije za privredne registre da mi dostavi godišnji finansijski izveštaj „Mufti fondacije“ islamske zajednice u Srbiji i SRS.

Veoma je indikativno to da su Vojislav Šešelj, SRS, ali i druge stranke Vučićevog režima, čitavo svoje političko delovanje usmerili isključivo na plasiranje lažnih vesti, laži i lažnih tvrdnji na račun dr Sulejmana Ugljanina, Bošnjačkog nacionalnog vijeća i drugih političkih i javnih ličnosti. Upravo su ovo pokušaji da se u Bošnjačko nacionalno vijeće instalira njihov kandidat, kandidat Muamer Zukorlić.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da ove napade vodi Vojislav Šešelj, čovek koji je osuđeni ratni zločinac, što me dovodi do narednog pitanja, koje postavljam vama, predsednice, zašto ne poštujete zakone Republike Srbije?

Vojislav Šešelj po zakonu ne može da bude narodni poslanik i ne može da sedi u ovim klupama zato što je osuđeni ratni zločinac. Haški tribunal je i juče potvrdio tu presudu i mi tražimo od vas da u najkraćem mogućem roku zakažete sednicu i oduzmete mandat Vojislavu Šešelju. Ukoliko to ne urodi plodom, mi ćemo pokrenuti tužbe pred odgovarajućim sudovima, a ako i to ne da rezultate pravdu ćemo potražiti pred međunarodnim sudovima.

Mi smo ovde proteklih nedelja videli da su izjave Sulejmana Ugljanina mnogi na razne načine tumačili, okretali kako njima odgovara, spinovali. Videli su i da su te laži provaljene na sajtu lažnih vesti, gde se koristili nepostojećim izjavama, i napadali čoveka, a pritom tim lažima pretili Bošnjacima i pokušavali, kao što sam rekao, da instalirate svog kandidata.

Dakle, SDA Sandžaka je u Sandžaku u koaliciji sa Sandžačkom demokratskom parijom i mi smo naš koalicioni sporazum potpisali sa Nihadom Hasanovićem, sa strankom koja ima sandžački predznak, sandžački identitet i koja se nije odrekla tog identiteta i mi sa njima pokušavamo da izgradimo pozitivnu političku, ekonomsku klimu u Sandžaku.

Međutim, ono što se ovde radi jeste pokušaj ove naprednjačko-radikalske koalicije da jednim udarcem ubije, jednim metkom, i Sulejmana Ugljanina i SDA Sandžaka i Bošnjačko nacionalno veće, ali i Rasima LJajića i druge političke i javne ličnosti i nevladine organizacije i u Sandžaku instalira svog kandidata, svog ljubimca Muamera Zukorlića.

Ja nemam želju, ni nameru da branim Rasima LJajića, ali vidim da je i on pored Ugljanina, kao Bošnjak, kao ministar u ovoj Vladi, na meti, konstantnoj meti radikalskih napada što govori u prilog onoj činjenici da su radikali i te kako dobro plaćeni.

Dakle, tražim da mi u interesu građana dostavite ove informacije kako bi njihove brige i njihove sumnje… (Isključen mikrofon.)

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Juče je navršeno 26 godina od zločina u Sjeverinu, kada je 16 ljudi, građana ove države, mučeno, oteto i ubijeno, samo zato što su bili Bošnjaci. Mnoge detalje ovog zločina javnost dobro zna. Znamo da su ih oteli iz autobusa na redovnoj liniji Rudo – Priboj, znamo da su ih nakon legitimisanja, svih putnika, izveli samo Bošnjake, 15 muškaraca i jednu ženu, da su ih kamionom odvezli u pravcu Višegrada, u motel „Viline vlasi“, gde su ih pretresli, mučili, a potom i svirepo ubili na obali reke Drine.

Mnogo toga o ovom zločinu se danas zna, međutim, mi, a ni javnost, još uvek ne znamo ko su nalogodavci, inspiratori ovog zločina. Ne znamo ni gde su tela naših ubijenih sunarodnika i dok njihove porodice, pored posmrtnih ostataka, tragaju i za pravdom, mi ne znamo zašto ovim žrtvama i njihovim porodicama nije dodeljen status civilnih žrtava rata.

Zato ponovo postavljam pitanje ovog puta u svojstvu predsednika Republike Aleksandru Vučiću, da mi odgovori, a takođe i predsednici Vlade, ministarki pravde i Tužilaštvu za ratne zločine – zašto ovi ljudi još uvek nisu dobili status civilnih žrtava rata?

Članovi porodica žrtava su pokrenuli upravni postupak za sticanje ovog statusa, međutim svi njihovi zahtevi su odbijeni. Oni su 2007. godine podneli tužbu protiv Republike Srbije zbog njene logističke i finansijske podrške vojnim i paravojnim jedinicama bosanskih Srba, kao i zbog propusta organa da zaštite svoje građane na državnoj granici koju su otmičari prešli sa kamionom punim otetih ljudi.

Ovakve ponašanje države i njenih sudova prema nestalim i ubijenim Bošnjacima i njihovim porodicama su vrlo teške i ozbiljne poruke za sve i za čitav bošnjački narod koji živi u Republici Srbiji. Zato tražim i objašnjenje od predsednice Vlade zašto je Vlada iz Akcionog plana za poglavlja 23. i 24. izbacila obavezu rasvetljavanja ovih zločina.

Ana Brnabić je u tome vreme bila i ministarka upravo na čelu ministarstva koje je, uprkos našim zahtevima, ove zahteve i ova pitanja izbacilo iz Akcionog plana.

Pored žrtava otmice u Severinu, mi još uvek čekamo na pravdu za žrtve otmice u Štrpcima, granatiranje bošnjačkog sela Kukurovići od strane Užičkog korpusa i druge zločine u Sandžaku koji su za žrtve imali Bošnjake, građana ove države. Dakle, ovo su ljudi koji su bili žrtve organizovanih vojno-policijskih i paravojnih struktura u Srbiji.

Danas je Srbija na papiru kandidat za članstvo u EU. Mi se borimo da zemlja u tom procesu konačno postane demokratska zemlja zasnovana na vladavini prava, na pravdi i na jednakosti za sve njene građane. Međutim, od pravde i jednakosti danas nema ni traga ni glasa i mi danas živimo u zemlji u kojoj se veličaju zločini i zločinci, a proganjaju se pravda i pravednici.

Zapitajmo se kakva je budućnost zemlje sa takvim stanjem uma? Kakva je budućnost Bošnjaka u Srbiji ukoliko ovi zločini iz skore prošlosti ostanu nerešeni? O kakvom poverenju u državu i državne organe i institucije mi možemo da govorimo ukoliko ti organi i institucije najgrublje krše, izruguju se i iživljavaju se nad pravom i nad žrtvama i nad pravdom, a Vlada u isto vreme kaže da rešavanje i rasvetljavanje ovih zločina nema mesta u Akcionom planu? Zar neko misli da je ovo način da se vrati poverenje u državu i državne organe? Ja ne mislim tako i zbog toga mi je važno da odgovore na ova pitanja i objašnjenje dobijem u zakonskom roku. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Hvala.

Pre nekoliko dana, tačnije u subotu, svi smo bili svedoci stravične tragedije koja je zadesila Novi Pazar, kada su u požaru nastradale tri naše sugrađanke, Alisa i Šemsa, od 33 i 25 godina i njihova majka Anica Mojković. NJihova tragična smrt je ujedno još jedno upozorenje na katastrofalan odnos države prema Sandžaku i svim građanima koji tamo žive.

Zato tražim objašnjenje od ministra policije, Nebojše Stefanovića, šefa Sektora za vanredne situacije MUP-a, Predraga Marića i komandira Vatrogasne jedinice u Novom Pazaru, Darka Belića, kako je moguće da u gradu od 120 hiljada stanovnika vatrogasna služba ne raspolaže najosnovnijom opremom, nema obične merdevine i vazdušni jastuk? Pitam – ko je odgovoran za takvo stanje?

Ja moram da pohvalim i vatrogasce iz susedne opštine Raška, koji su došli da pomognu svojim kolegama. Oni su došli sa novim i opremljenim vozilima iz nama susedne opštine, koja ima 20 hiljada stanovnika, i njima hvala i svaka čast. Naša vatrogasna služba u gradu od 120 hiljada stanovnika je došla na intervenciju u nekom starom kršu u kome nisu imali ni obične merdevine, već su merdevine čekali da donesu iz Raške, da bi se popeli na treći sprat stambene zgrade da gase požar i spašavaju ljude. Vatrogasci a nemaju merdevine da se popnu na treći sprat!

Dakle, mi svi plaćamo porez, punimo budžet, plaćamo saobraćajne i prekršajne kazne, pet hiljada, 10 hiljada, a ljudi nam budu živi spaljeni zato što država ima nekakvu svoju političku agendu prema Sandžaku i godinama odbija da opremi vatrogasnu službu najobičnijim merdevinama.

U svemu ovome, na Javnom servisu, koga takođe plaćamo, nema ni jedne jedine reči. Dokle? Dokle ovako?

Ni u jednoj zemlji na svetu ministar i odgovorni rukovodioci ne mogu ostati na svojim pozicijama kada im zbog nedostatka najosnovnije opreme, običnih merdevina, troje ljudi bude živo spaljeno na terasi. Dakle, na terasi, na trećem spratu, u stambenoj zgradi, u centru jednog od većih gradova u zemlji. Časno bi bilo da ministar, načelnik sektora i komandir podnesu ostavke i ja ih već danas pozivam da to učine. A pozivam i kolege iz drugih stranaka iz Sandžaka, da se ne delimo kada su ove stvari u pitanju, da u ovim zahtevima nastupimo jedinstveno.

Ovo nije pitanje na kome treba da se delimo. Ovo nije pitanje na kome treba bilo ko da prikuplja političke poene, jer je ovo poraz za sve nas, a u porazima ne postoje poeni, ne postoje pobednici, svi smo poraženi jednom velikom nepravdom i nepravednom politikom.

Pozivam i ostale stranke koje deluju u Sandžaku da zajedno sa nama traže rešavanje ovih poena. Ovo nije pitanje samo Bošnjaka. Funkcionalna vatrogasna služba ne treba samo Bošnjacima. Klinički centar, autoput, železnica, sve su to stvari koje ne služe samo Bošnjacima. Služe i Srbima, i Albancima, i Romima, i svima koji žive u Sandžaku.

Ova tragedija je mogla da se desi svima. Mogla je i da se spreči, ali se desila samo iz jednog jedinog razloga. Zbog maćehinskog odnosa države prema većini stanovništva koji žive u Sandžaku, a to su Bošnjaci. Zato onome ko je nepravedan treba imenom i prezimenom reći – Aleksandre Vučiću i Nebojša Stefanoviću, vaša nepravedna politika je dovela do ovoga i vi ste odgovorni.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 23.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103827.00 RSD 03.06.2016 -
Član upravnog odbora Dom zdravlja Novi Pazar Javni Mesečno 9800.00 RSD 12.02.2018 -