Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 4 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Hvala predsedniče.
Predsednice Vlade, članovi Vlade, ja danas želim da se osvrnem na izbor novog ministra, tačnije nove ministarke prosvete i to ću učiniti u svojstvu predstavnika Bošnjaka u ovom parlamentu.
S obzirom na sve ono što se dešava u prosveti i u vezi sa obrazovanjem poslednjih dana, meseci, pa i godina, moguće je da ovaj vaš predlog da na čelu Ministarstva prosvete izaberete doktorku psihijatrije ipak nije tako loše rešenje. Ako uzmemo u razmatranje poslednji slučaj dodele punih državnih stipendija dvema studenticama iz Bosne i Hercegovine koje su tu stipendiju zaslužile tako što su 11. jula na dan obeležavanja genocida u Srebrenici, slavile taj genocid, veličali osuđene ratne zločince rečima – ma, nek smo vas pobili.
Ako uzmemo u razmatranje taj slučaj zaključujemo da stanje u obrazovanju i usmeravanju mladih ljudi nije sasvim bezazleno u ovoj zemlji, a to što su ove dve studentice uradile je nemoralno i neljudsko vređanje žrtava genocida, njihovih porodica i vređanje čitavog bošnjačkog naroda, a podsetiću vas da i vi u vašoj Skupštini koju nazivate vašom Skupštinom i ovoj našoj zajedničkoj zemlji imate veliki broj pripadnika tog naroda.
Isto tako, ne postoji termin koji može da predoči koliko lošu i opasnu poruku zapravo šalje nagrađivanje za javno iznošenje ovakvih zločinačkih stavova. Dodela stipendija nije samo napravila štetu koja se godinama nanosi čitavom akademskom vrednosnom sistemu, ovaj postupak je takođe suprotan članovima Ustava i Krivičnog zakonika Republike Srbije, jer Krivični zakonik ove zemlje koji smo mi ovde doneli u članu 387. stav 5. izričito zabranjuje negiranje genocida, ratnih zločina i tako dalje i po njemu će se kazniti, ne nagraditi stipendijom, nego kazniti svako ko veliča genocid, odobrava, negira postojanje genocida, značajno umanjuje genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti.
Dakle, vi nagrađujete ljude koji iznose stavove koji su direktno u suprotnosti zakonima Republike Srbije. Ali, da se vratimo mi na ekspertizu predložene ministarke. Očekujem da ona iskoristi svoju stručnost i proveri da li su u ovom slučaju ispunjeni svi konkursni uslovi za upisa na fakultet bezbednosti u kojima između ostalog stoji da posebni uslovi koji kandidati moraju ispunjavati su uslovi u pogledu zdravstvenih i psihofizičkih sposobnosti.
Možda buduća ministarka kao stručno lice može da pomogne kako javnosti tako i njihovom budućem fakultetu i da nam kaže da li neko ko javno veliča genocid i osuđene ratne zločince, rečima – ma, nek smo vas pobili, ispunjava uslove zdravstvene i psihofizičke sposobnosti da se obučava, a kasnije i obavlja poslove bezbednosti ljudi ili je pak možda umesto studentskog doma neka druga institucija bila prikladnija za njihov prihvat.
U isto vreme, mladi Novopazarac, Omer, državljanin Srbije, koji je primljen na Oksford, skuplja pare za stipendiju i pri tom nema ni dinara pomoći od države. Kakva je to poruka? Naš državljanin, genijalac, primljen na jedan od najpriznatijih svetskih univerziteta nije prepoznat za jedan jedini dinar podrške, a strani državljanke, nadarene samo za mržnju dobijaju apsolutno sve.
Kakvu poruku šaljete Bošnjacima? Kakvu poruku šaljete roditeljima širom Srbije koji svoju decu odgovorno vaspitavaju, da poštuju tuđe i da poštuju svoje? Kakvu poruku šaljete poštenim i čestitim ljudima širom Srbije koji su prodali njivu,
prodali auto, prodali stan, podigli kredit da bi školovali svoju decu? Da je njihovo čojstvo uzaludno? Da treba svoju decu samo da nauče da mrze i da pozivaju na ubijanje drugih? Onda se čudimo odakle nam nasilje u školama, odakle nasilje u društvu, nasilje u društvu u kome se genocid, slavi genocid kao najviši akt nasilja poznat čovečanstvu.
Pitam vas, koliko nas koraka deli od izjave – ma, nek smo vas sve pobili.
Uvaženi prvi potpredsedniče Vlade, treba da znate da kada u ovom parlamentu bošnjački narodni poslanici govore o genocidu u Srebrenici, mi se pozivamo na Ustav, mi se pozivamo na međunarodne presude, na pravosnažne međunarodne sudske presude koje su presudile da se u Srebrenici desio genocid. Sve što vi uradite i kažete to neće promeniti tu činjenicu, ta činjenica će trajati dok je sveta i veka.
Ukoliko stvarno volite ovu državu i ukoliko stvarno volite ovaj narod, za rad budućnosti ove države i za rad budućnosti ovog naroda, vašeg, srpskog naroda, vi ćete tu činjenicu prihvatiti. Što pre prihvatite tu činjenicu moći ćemo dalje da razgovaramo o mostovima saradnje, o načinima na kojima ćemo se povezivati. Ne možete nagrađivati nekoga ko rečenicom – ma, neko smo vas sve pobili, kažete da vi pravite mostove saradnje sa Bošnjacima.
Podsetiću vas šta kaže Ustav u članu 48. Podsticanje uvažavanja razlika
Da će merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podstiče na razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana. Sve što ste uradili stipendiranjem ove dve studentice suprotno je tom članu, suprotno je članu Ustava. U Krivičnom zakoniku se preti kaznama svima onima koji negiraju genocid.
Pozvali ste se na Deklaraciju, Deklaraciju koja je doneta 2010. godine i dalje važi. Vi imate većinu, povucite tu Deklaraciju van snage ako ste toliko, međutim ta deklaracija se poziva takođe na presude međunarodnih sudova u kojima se kaže da je u Srebrenici bio genocid.
Dakle, ja ovu zemlju volim podjednako i možda više od vas i hoću da ta zemlja… (Isključen mikrofon.)
Hvala, predsedniče.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, svaki put kada na dnevni red dođe neki zakon koji se tiče javnog servisa, gotovo isključivo se radi o tome da se uredi ili bolje rečeno obezbedi neko novo njegovo finansiranje. U prevodu - da im se da novac građana.
Svaki put kao predstavnik Bošnjaka postavljam pitanje - zbog čega bi građani Srbije, pripadnici bošnjačkog naroda, plaćali taksu RTS kada na tom javnom servisu ne mogu da dođu ni do jedne jedine informacije na svom maternjem bosanskom jeziku?
Ovde se radi o javnom servisu koji finansiraju svi građani, uključujući i Bošnjake. Pored toga što RTS nema ni jedne jedine sekunde informativnog programa na bosanskom jeziku, nema ni kulturno-zabavnog programa, a nije imalo čak ni nastave na daljinu na bosanskom jeziku za vreme „lok dauna“ zbog korone.
I, ne završava se ovde diskriminacija koju RTS sprovodi nad Bošnjacima, ona zapravo ide mnogo dalje i mnogo konkretnije. Na zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća da se na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina osnuje redakcija na bosanskom jeziku na RTS, programski savet je odbijajući taj zahtev u obrazloženju svoje odluke za odbijanje otišao toliko daleko sa diskriminacijom da je čak negirao i postojanje bosanskog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.
Negiranje jednog jezika kao osnovnog identitetskog elementa jednog narodna, zapravo znači i negiranje tog naroda, čitavog jednog naroda koji govori tim jezikom.
Zato ponovo pitam - zar neko zaista očekuje da mi danas svojim glasovima podržimo nastavak finansiranja ovog i ovakvog tzv. „javnog medijskog servisa svih građana Srbije“?
Ovim RTS nije samo prekršio zakoni Ustav ove zemlje, on je prekršio i univerzalna ljudska prava na kojima počiva čitav svet. Programski savet je na ovaj način prekršio i najgrublje član 6. i član 24. Zakona o zabrani diskriminacije, a prekršio je takođe i član 3. Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, koje je Srbija usvojila u Narodnoj skupštini i kojim se, između ostalog, između 10 manjinskih jezika nedvosmisleno uređuje i korišćenje bosanskog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.
Dakle, ovu diskriminaciju je potvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je i izdala mišljenje sa preporukom u kojem je nedvosmisleno utvrđeno da je RTS izvršio diskriminaciju Bošnjaka u Srbiji. Da li je neko kažnjen zbog toga? Nije.
Da li je ta diskriminacija otklonjena? Nije. Dakle, Srbija je 2005. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima ovde u Narodnoj skupštini, donela taj zakon. Sada kada vidimo da taj RTS na najgrublji način krši zakone koje mi ovde donosimo, pitam vas, zar takav javni servis zaslužuje da mu se ovde da podrška za nove dvostruke namete na teret građana?
Sa druge strane, politički gledano, stranka iz koje ja dolazim SDA Sandžaka je od svog osnivanja parlamentarna stranka i mi na tom tzv. „javnom servisu“ nemamo ni jedan jedini minut, ni jedan jedini sekund gostovanja.
Da stvar bude još jasnija, kakav je odnos RTS prema SDA Sandžaka, izneću vam podatke iz jednog istraživanja jedne od predizbornih kampanja. Dakle, ta kampanja je pratila 15 dana ponašanja medija u predizbornoj kampanji i tzv. „javni servis“ je orkestrirano sprovodio dehumanizaciju i satanizaciju SDA Sandžaka, pa je za 15 dana, koliko je trajalo to praćenje u predizbornoj kampanji, na RTS objavljeno 217 negativnih priloga o SDA Sandžaka. Dakle, to je otprilike 15 negativnih priloga dnevno i to u sred izborne kampanje.
Podsetiću vas da se ovde radi o jednoj manjinskoj parlamentarnoj stranci o kojoj je u tom periodu emitovano više negativnih priloga nego o svim ostalim strankama zajedno, uključujući tzv. „velike stranke“.
Završavam, kao predstavnici Bošnjaka, naroda koji je na meti diskriminacije RTS-a i kao predstavnici političke partije koja je bila na meti medijske hajke, mi ovaj zakon nećemo podržati.
Pozvao bih i ostale predstavnike Bošnjaka u ovom parlamentu da uskrate podršku ovakvom zakonu sve dok se ne otkloni diskriminacija i ovakvo ponašanje tog tzv. „javnog medijskog servisa“. Izvinjavam se što sam odužio.
Hvala vam predsedavajući.
Današnje svoje pitanje takođe upućujem na temu pretnji koje su u Priboju upućene bošnjačkom narodu i upućujem ih republičkom javnom tužilaštvu, ono se tiče upravo onih sve učestalijih i sve glasnijih pretnji koje možemo čuti u javnom prostoru. Ovo pitanje postavljam, ne zato što imamo neko preveliko poverenje u tužilaštvo, nego da skrenem pažnju kako toj instituciji, tako i građanima u Srbiji, ali i međunarodnoj javnosti koliko institucije u Srbiji ohrabruju i prećutno dozvoljavaju širenje, zastrašivanje i širenje nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Nakon teških zločina koje su policiji i vojska činili nad bošnjačkim narodom u Sandžaku, uključujući i otmice, masovne otmice, granatiranje sela, policijske torture, među kojima su i zločini upravo počinjeni nad građanima, bošnjacima u Priboju. Mi svedočimo ponovnom porastu tih pretnji i ponovnom porastu i pojavi te bolesne svesti da je zločin dozvoljeno sredstvo za ostvarivanje nacionalnih i državnih interesa.
Svi ste videli snimak policajaca u Priboju kako pevaju pesme kojima se preti novim genocidom, novim ratnim zločinima nad Bošnjacima, nadam se da je i tužilaštvo pogledalo taj snimak i mi godinama ovde upozoravamo na ovakve pojave, nažalost, bez ikakve reakcije. Jedina razlika u tome jeste što su sada policajci snimili te pretnje i sami objavili.
Ranije su policajci štitili huligane koji su na sportskim manifestacijama uzvikivali ovakve parole, a danas su im se policajci pridružili u tome i tek nakon pritisaka javnosti, protiv ovih policajaca sa snimka pokrenut je nekakav disciplinski postupak. Nas taj disciplinski postupak ne zanima. Nas zanima krivična odgovornost.
Disciplinski postupak neka vodi ministar, onaj ministar koji ostavlja sveću ispod murala Ratku Mladiću u Beogradu.
Protiv svih policajaca koji su u Priboju pevali preteće pesme upućene bošnjačkom narodu, mora biti pokrenut krivični postupak i to za kršenje odredaba 317, 375, 387, Krivičnog zakonika Republike Srbije, za raspirivanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti, za organizovanje i podsticanje neorganizovanih izvršenja genocida, te javno odobravanje genocida i drugih ratnih zločina. Propisane kazne se kreću od tri meseca do 10 godina zatvora. Ove bezimene i blage disciplinske mere koje su najavljene protiv policajaca su zapravo i ohrabrile ove nove pretnje, tim disciplinskim postupcima i formiranje nekakvih komisija, negira se i umanjuje ozbiljnost ovog krivičnog dela, kažu – formirana je nekakva komisija. Kakva crna komisija za krivično delo?
Za krivično delo je tužilaštvo, sud i zatvor i ovo se pokušava predstaviti kao izolovan incident, zbog takve mlake reakcije, nakon samo nekoliko dana na Badnje veče u Priboju su takođe pevane pesme, grupa mladića sa bakljama je pevala pesme „Božić je, Božić je, pucaj u džamije“ i to se pokušava predstaviti kao delo pojedinca.
U Novom Pazaru je prvi put Božić proslavljen uz baklje i blokade puteva i nacionalističke performanse. Navijači su postali, navijači i baklje su postale glavne uloge. Ukoliko tužilaštvo ne reaguje u najhitnijem roku, Bošnjaci će internacionalizacijom ovog pitanja stvoriti stabilne mehanizme za svoj biološki opstanak u Sandžaku.
E, mi smo ranije tražili reakcije tužilaštva na ovakve i slične pojave i ranije smo tražili i upozoravali da se ovakve pesme pevaju i na veseljima i na sportskim manifestacijama. Nedostatak reakcije tužilaštva je ohrabrio i grafite i murale i nove pretnje i baklje huligana i nacionalističkih pesama i u Priboju i u Novom Pazaru.
I ovih dana čujemo kako će predsednik da poseti Priboj kako bi citiram: „ pokušao da zaustavi na razne međunacionalne tenzije u Priboju“, nazovimo to pravim imenom, nisu na razne nikakve međunacionalne tenzije u Priboju, narasle su pretnje bošnjačkom narodu, narasla su četnička orgijanja i najave novih genocida i kakve su to međunacionalne pretnje, kome su to Bošnjaci pretili.
Milioni dobrodošlih Srba, vekovima prolaze i dolaze kroz Novi Pazar, studiraju na našim univerzitetima, obilaze kulturno istorijske spomenike, kako bošnjačke, tako i srpske kulture.
Trguju poslovno sa našim privrednicima, i oni se smeju ovakvim vašim ponašanjem, i pravdanjem kako se u Novom Pazaru, tobože u ćevabdžinicama i burekdžinicima peva u Novom Pazaru. Pa smeju vam se i Srbi i Bošnjaci za to. Hvala.
Hvala, predsedniče.
Na početku ove sednice prethodne nedelje tražili smo da se na dnevni red stavi rezolucija o genocidu u Srebrenici. To smo radili i na sednici pre nje i svih prethodnih godina, u kojoj se predviđa čitav niz ljudskih koraka koje je neophodno napraviti kako bi se suprotstavili rastućem fašizmu u ovom društvu. Niste to prihvatili.
Zato danas svoje pitanje temeljim na postojećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije, koji u članu 387. stav 5. zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina i u kome predviđa kaznu svakome ko odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Shodno tome, svoje današnje pitanje upućujem Republičkom javnom tužilaštvu i ono glasi: šta radi tužilac ili tužioci dok se u Srbiji ovih dana, pod zaštitom policije, negira i slavi genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, veličaju ratni zločinci i zločini, širi verska, nacionalna mržnja?
Isti član u stavu 4. predviđa zatvorske kazne svakome ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju i podstrekavaju mržnju, diskriminaciju i nasilje.
Vi danas u centru Beograda imate taj mural osuđenom ratnom zločincu koji predstavlja sve to suprotno članu 387. stav 4, koga svakodnevno oslikavaju, osvežavaju i čuvaju huligani i uz koji ide tekst „generale, tvojoj majci hvala“. Za šta hvala, jel hvala za genocid?
Šta radi tužilac dok ministar policije negira genocid? Veliča ratnog zločinca koji je počinio genocid nad jednim narodom.
Pitam na kraju i tužilaštvo - da li je za vas Ratko Mladić ratni zločinac ili je Ratko Mladić heroj?
Da se vratimo na Krivični zakonik, koji u istom članu 387. u stavu 2. preti kaznom svakome ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. I vi danima imate kontinuirano kršenje ovog člana zakona, a tužilaštvo ćuti.
Dakle, postavljam pitanje i načelniku beogradske policije, ministra neću da pitam, zbog toga što je ministar očigledno organizator i zaštitnik ovih huligana, ko su ljudi koji su privodili aktivistkinje? Ko su ljudi koji su otimali transparent „Ženama u crnom“? To su isti oni ljudi koji su nekoliko dana pre toga napali na njihove prostorije. Jesu li njih priveli policajci bez legitimacija ili huligani sa ovlašćenjima policije, dok uniformisani policajci stoje sa strane i to nemo posmatraju?
U vreme Miloševića se krilo o Srebrenici, ćutalo se o Srebrenici da se ne bi saznala istina. Danas se taj genocid sve glasnije slavi, glorifikuje, najavljuju novi i sve to pod zaštitom policije i države. To je još jedan u nizu dokaza i poslednja faza genocida nad jednim narodom.
Danas je opasno biti Bošnjak u Srbiji, naročito u Beogradu. Danas je opasno misliti slobodno i slobodno govoriti protiv zločina koji su počinjeni nad tvojim narodom, ukoliko znate da se u glavnom gradu pod zaštitom policije slobodno šetaju ljudi koji veličaju lik i delo najvećeg krvnika svojeg naroda.
Ratko Mladić je počinio genocid nad bošnjačkim narodom. Zbog toga je pravosnažno osuđen i Bošnjaci više nikad sebi neće dozvoliti da ih zmija ujede iz te iste rupe.
Međutim, Mladić i njegovi zločini sada razjedaju srpsko društvo i što se pre čestiti srpski narod distancira od tog zločinca, to će bolje biti. Primer je ovaj kancer u Beogradu u vidu murala ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Nadam se da će tužilaštvo shvatiti svoju odgovornost, ne samo prema Ustavu i prema zakonima, nego i prema budućim generacijama koje žive u ovoj državi. Hvala.
Hvala, predsedniče.
Trenutno se u Srbiji sprovodi koordinisana politička kampanja progona jedne učiteljice iz Novog Pazara, i to od strane samog državnog vrha, režima i režimskih medija, u šta je uključena policija i tužilaštvo. Čitava ta kampanja ima za cilj da zastraši Bošnjake i da stvori prepreku i strah u ostvarivanju njihovih identitetskih prava.
S obzirom da čitav slučaj prati ogromna zloupotreba od strane državnih organa, prekoračenja zakonskih ovlašćenja, izlaženja iz zakonskih okvira, mi poslanici SDA Sandžaka, kao legitimni predstavnici bošnjačkog naroda u ovom parlamentu imamo nekoliko pitanja.
Pošto je sve krenulo od ministra prosvete i obrazovanja, svoje prvo pitanje danas upućujem ministru Branku Ružiću. Ispred sebe imam Ustav i zakone o upotrebi državnih simbola. Ni u Ustavu, ni u zakonu ne piše obaveza intoniranja himne u školama. Ovo je važno zapamtiti zbog daljih nezakonitih postupanja u vezi kojih ću postaviti i danja pitanja.
Dalje, Ustav i zakon jasno određuju gde se, kada i kako upotrebljavaju državni simboli, a u članu 40. određuju se i posebna ministarstva koja imaju pravo bliže propisati način i upotrebu državnih simbola, i to - ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar spoljnih poslova i ministar saobraćaja. Kao što vidite,
ovde u ovlašćenim ministrima nema nigde ministra prosvete, niti se u zakonu pominju škole.
Zato tražim objašnjenje od ministra Ružića, po kom ovlašćenju i po kom članu Ustava i zakona je on kao ministar prosvete nametnuo takvu jednu naredbu? Sama polazna tačka, vidite, sama polazna tačka ove kampanje je na klimavim nogama i nema uporište u Ustavu i zakonima.
Šta se dalje dešava? U nekim režimskim medijima se prenosi snimak sa društvenih mreža u kojima se presuđuje da je jedna učiteljica prekršila Ustav, prekršila zakone, srušila državu, napravila katastrofu. A, šta je dokaz? Ministar prosvete posle izdaje saopštenje za javnost, pa on presuđuje da je učiteljica prekršila zakon, šalje inspekciju u školu, a pri tom javno diktira inspekciji kakav zaključak treba da donese. Uključuje se, zatim, policija i tužilaštvo. Privode jednu uglednu ženu, čestitu učiteljicu na saslušanje. Zašto je privode? Zbog snimka na društvenim mrežama koje su neki zlonamerni režimski mediji, za koji su neki zlonamerni režimski mediji već napisali i optužnicu i presudu, bez ijednog dokaza.
Šta se vidi na tom snimku? Vidi se učiteljica koja izvodi nastavu na bosanskom jeziku, odeljenju koje pohađa nastavu na bosanskom jeziku, u skladu sa Ustavom i zakonima i pušta himnu Bošnjaka, koja je garantovana Ustavom i zakonima ove države, i čak odobrena od strane tog istog Ministarstva prosvete kao nastavna jedinica. I šta je tu sporno?
Mi smo juče imali sastanak sa načelnikom policije i tužiocem. Pokušali smo da saznamo ko je i na osnovu čega i na osnovu kog zakona, koji tačno član Ustava i zakona je ta učiteljica povredila i koje krivično delo joj se stavlja na teret. Nismo dobili ni jedan konkretan odgovor. Očigledno je da policija i tužilaštvo kriju stvarnog nalogodavca ovog političkog obračuna i političkog progona.
Zato sa ovog mesta postavljam pitanje i Republičkom javnom tužiocu i ministru policije – ko je i na osnovu čega naredio uzimanje izjave od Adele Karahmetović Melajac? Da li je to uradila policija sama? Ako jeste, ko je to naredio? Ako je policija uzela izjavu na osnovu naloga tužilaštva, ko je potpisao taj nalog? Koje delo i na osnovu kojih dokaza joj se stavlja na teret?
Mi smo juče u medijima čuli novu optužnicu protiv nje. Neko je presudio da je ona prekršila neki nepisani zakon, da je ona prekršila neko pravilo neutemeljeno u zakonu.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 120660.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Grada | Skupština grada Novog Pazara | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 17.08.2020 - 31.05.2021. |