DRAGAN D. MARKOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1960. godine u Končarevu.

Završio je srednju školu učenika u privredi (ŠUP).

Privatni preduzetnik i vlasnik kompanije koja zapošljava preko 100 radnika i u čijem sastavu, osim televizije “Palma plus” ( pokriva 2/3 prostora Srbije) posluje i preduzeće za transport i trgovinu. 1995. godine je proglašen za najboljeg menadžera i preduzetnika Srbije.

U politički život uključuje se 1993. godine, a 2004. godine osniva stranku „Jedinstvena Srbija“, koja na lokalnim izborima septembra 2004. godine osvaja najviše glasova u Jagodini i Pomoravlju. Na parlamentarnim izborima 2007. godine ta stranka ulazi u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i tako dobila dva poslanička mesta. Obavljao je dužnost predsednika opštine Jagodina od 2004. godine, a u svom drugom mandatu, pošto je Jagodina dobila status grada, odlukom Skupštine grada 28. maja 2008. godine izabran je za prvog gradonačelnika Jagodine. Od 2008. godine Jedinstvena Srbija je u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Partijom ujedinjenih penzionera.

U sazivu od 2012. godine bio je predsednik poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije u Narodnoj skupštini.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. Godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen je i ima dva sina i dvoje unučadi.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Poštovane dame i gospodo, poštovani članovi komisija prisutnih na današnjoj sednici, JS će glasati za izveštaje koje ste vi podneli, ali želim i da ukažem, ne na primedbu ili primedbe, već nešto što se dešava poslednjih godina, a da građani Srbije ne mogu da shvate ili u nekom trenutku kažu da se razlikuje na primer izveštaj Fiskalnog saveta od izveštaja MMF-a. Kada su u pitanju penzije, plate, onda se desi taj vakum. Mišljenje Fiskalnog saveta i realizacija države, Vlade Republike Srbije, da li će penzije biti povećane ili ne.

Šta su to argumenti? Šta su činjenice? Po kojom to metodologijom radi Fiskalni savet? Tamo ima dosta stručnih ljudi i da u budućem vremenskom periodu, ne da se koristi ono samo što kaže MMF kao izveštaj šta to Srbija radi, već i činjenice kada su u pitanju i nova radna mesta, da danas imamo manje korisnika, a više obveznika, što nije bio slučaj 2018, 2019. godine, znači, iz godine u godinu se povećava, a uvek kada slušam izveštaj Fiskalnog saveta postoji neka određena primedba. Da li je to dobronamerno, ne kažem da nije, ali dovode se u zabludu oni koji očekuju da im se povećaju penzije ili plate.

Šta još Fiskalni savet treba da obrati pažnju, na šta? Šta je to što se zove bonitet subjekta, privatnog preduzetnika i oni koji ovoj državi plaćaju porez? Nekada kada se uzimao kredi, a i danas je to postoji nešto što se zove studija izvodljivosti. A na osnovu studije izvodljivosti taj subjekt ili klijent, kako ga zovu banke, dobija saglasnost ili ne dobije za kredit. Danas je to mnogo drugačije. Danas je bonitet jednog preduzeća završni račun pozitivan, a 99% preduzeća posluje sa bonitetom od kada miruje kurs evra, stabilnost dinara. Šta je važno u knjigovodstvu? Time Fiskalni savet treba da se bavi i neću reći da je to problem, ali to je nešto što sprečava ili daje nekome budućnost da bude korisnik velikih kredita, a da bonitet u trenutku ne stoji onako kakav je on napisao u zahtevu.

Znači, knjigovodstvena vrednost, a vi to znate, je uvek manja od tržišne vrednosti nekoliko puta. To je možda moglo da bude do 2012/2013. godine, danas vrednost kapitala i ne pada vrednost kapitala kao što je nekada padala vrednost kapitala. Danas amortizacija se primenjuje ista kao što se primenjivala pre 20, 30 godina. Ne možete da primenite istu amortizaciju knjigovodstvenu na ono što se zove kapital subjekta, fabrike koje ne rade, ne znam, kapacitetom 5% i fabrike koje rade 100% kapacitetom. Znači, moramo da vidimo kako ćemo tu amortizaciju da povećamo i da se ne desi, a dešava se, da nekada tržišna vrednost kapitala bude manja od građevinske vrednosti. I ko tu ima najveću štetu? Ima štetu i država, ima štetu i vlasnik kompanije.

Ovo govorim kao neko ko je privrednik 40 godina i govorim iz prakse. Meni je to dva, tri puta zasmetalo, ali ako nas Velika Britanija stavila na berzu, mi to moramo da iskoristimo. Hartije od vrednosti, 98% građana Srbije ne zna šta su hartije od vrednosti. Ne da ne znaju ljudi nego ih to jednostavno ne interesuje. Mi moramo da upoznamo građane šta su hartije od vrednosti. I da je to kao elementarna nepogoda. Elementarna nepogoda poljoprivredni proizvođač zaseje svoj proizvod, udari grad i sve mu uništi ali mi u ekonomskom smislu nemamo elementarnu nepogodu. Znači, svi su nas priznali i MMF i oni koji određuju na osnovu čega Srbija ide prema gore kada je u pitanju i bruto društveni proizvod, a posebno, a to je važno za Fiskalni savet, u ovom trenutku kada ekonomski moćnici, giganti kao što su jake evropske države imaj manji rast BDP od Srbije, jer Srbija je stvorila dobre uslove za rad i za dolazak investitora i za one koji su domaći investitori, odnosno žive u Srbiji i imaju državljanstvo srpsko.

Velika je pomoć države šta je tri puta dala po 30.000 i dva puta po 18.000 dinara jer tada da su pitali Fiskalni savet, Fiskalni savet bi rekao – hajte malo da sačekamo. Ali život nema vremena da čeka. Znate, kada se ulaže u nešto što se zove život, a nije u nešto što se zove auto, da kupujete automobile skupocene, kao što se to dešava u Srbije, tašna, mercedesa i ne znam šta i da to bude prevara za sklapanje velikih ugovora.

Kada sam kod tašne, mašne i skupog automobila, mi imamo Zakon o javnim nabavkama koji je veoma dobar, ali ima dve mane.

Da neko hoće, a to se zove posao za komisiju, odnosno borbu protiv korupcije, reketiraju ljude, one proizvođače, kada izađu na tender, a onda ih oni ucenjuju i žale se, lupam, zato što postoji reč „možda“ u tenderskoj dokumentaciji, a čeka se po tri meseca saglasnost, odnosno izveštaj komisije da li, kada je u pitanju javna nabavka, je taj u pravu ili nije, ko tu gubi? Gube svi.

Kada je, na primer, u pitanju infrastruktura, ako vi podnesete za neki put žalbu i ta žalba tri meseca se čeka, ulazimo u zimu, ne možemo da završimo posao koji treba da završimo, to je učestalo u Srbiji, da znate i da se bavi komisija i nadležni organi, ko su 15 subjekata koji to rade sve vreme.

Hajde kada su u pitanju trgovci, ali oni ucenjuju i proizvođače da imaju određeni procenat za to. Ako ne budu imali određeni procenat, onda će se oni žaliti i ta žalba produžava rok isporuke itd, a neko je možda uzeo garanciju banke, a garancija banke košta kako bi dobio taj posao.

Agencija za javne nabavke mora isto da vidi šta je subjekt koji je izašao na tender. Nije subjekt koji je izašao na tender dao najpovoljniju ponudu i ima 20 radnika, a ta firma napravljena pre dve godine, tri, bez nekog iskustva osim jednog posla koji se tiče izvođenja radova tamo gde je subjekt izašao na tender.

To je ogroman problem u Srbiji, poštovani članovi Komisije, ogroman problem, jer siguran sam da 10% razvoja države u ekonomskom smislu upravo sprečava ta rupa u zakonu kada su u pitanju javne nabavke.

Voleo bih da mi neko objasni šta se čeka tri meseca? Šta? A onda taj subjekt koji je stavio primedbu, kaže – imam ja ljude i ne znam šta, pa ćete videti vi. Sigurno da niko od vas to ne radi, ali oni zloupotrebljavaju.

Znači, vi treba da date jedno saopštenje - tamo gde se desi u nekom gradu to i to, obavezno da prijavite. Pazite, Agencija o sukobu interesa ili kako se zove, gospodin koji je govorio, Agencija za borbu protiv korupcije, on nabroja četiri opštine siromašne kako su prekršile… razumete? Četiri siromašne opštine u izbornoj kampanji, jer su potrošili, ne znam, 700 evra više ili manje.

Hajdemo ove krupne zverke, one da nam budu tema, ali tema sa materijalnim dokazima, a ne u izveštaju, ne znam - evo, mi smo to i to odradili i sad te siromašne opštine ili te partije koje nemaju para, a nisu ni prešli cenzus, odakle će da plate određenu kaznu.

Nisam protiv toga da ne plaćaju, ali ja sam očekivao u ovom izveštaju da će ti veliki koji krše, siguran sam, zakon, da oni budu primer i da javno se saopšte njihova imena i nazivi njihovih kompanija.

Ja ne želim ni da budem policajac, niti da upirem prst u nekog, ali sam čovek iz života i vrlo dobro znam kako se danas radi i da vi kao Komisija, ako bi me neko pitao koju ocenu da vam dam, dao bih vam 5, borite se dobro, ali na osnovu rupe u zakonu, želim baš da vidim da li će ovo, kada su u pitanju javne nabavke, neko da se bavi ovom temom i da vidimo ko su tih 20 koji konkurišu, a nije mu glavna delatnost u kompaniji to za šta je on izašao na tender.

Nekada, gospodo, nisi mogao da izađeš na tender za javnu nabavku prehrane ako imaš transportno preduzeće i građevinsko. Ne možeš. Danas može i vulkanizer da izađe i da nudi jogurt i kiselo mleko da prodaje. Razumete?

Drago mi je što ste me shvatili i što me razumete, ali vi ste na neki način ogledalo ove države. Može Vučić da se iskida, da ne spava danima, ali vi koji radite i vi koji dajete izveštaje, morate da kažete – gospodo, taj i taj problem postoji.

Ja bih voleo da mi predsednik Fiskalnog saveta objasni kako su to dijametralno suprotni izveštaji vaši i izveštaji MMF-a. Znamo kakve je izveštaje MMF davao o Srbiji ranijih godina, da smo dobijali ono - sedi dole, 1 ili dovoljan 2, a sada da budemo u prvih četiri najmoćnijih država na svetu.

Nemojte da zaboravite da ima nešto što se zove vanredno stanje, a kad imate vanredno stanje, onda imate novu investiciju. Vanredno stanje je ovaj kovid, o čemu ja izbegavam uopšte da govorim, jer dovoljno plaše narod oni drugi koji govore o tome. I to uzmite u obzir i kažite, vi iz Fiskalnog saveta… Nikad nisam čuo da ste pohvalili Vladu.

Ja ne želim išta da hvalim ako nešto nije u redu, ali da kažemo – gospodo, nije bilo u planu 2019. godine da se naprave dva klinička centra gde ćemo da lečimo ljude, mi nemamo mesta da lečimo one koji boluju od nekih drugih bolesti, uradili smo to... Za to nemamo u prilivnoj strani. Budžet se pravi plan – prilivna i odlivna strana i kako bi izbegli da imamo deficit, jer smo navikli da imamo suficit već više godina. To Fiskalni savet treba javno da kaže i da kaže – svaka čast, evo, dali ste po 10.000 dinara, kada vi kažete ima težinu, po 10.000 dinara zaposlenima u zdravstvu. Možda je to malo, ali druge države nisu dale ništa.

Sada će neko reći – aha, tamo su veće plate. Pa, tamo su oduvek bile veće plate, a ovde su plate bile pola manje nego danas u zdravstvu pre šest, sedam, osam godina.

To je na neki način, kada vi kažete, jedna uteha, da ljudi mirno spavaju, da kažete – Hrvatska je zadužena po glavi stanovnika toliko i toliko, Italija je jedna od najzaduženijih država po glavi stanovnika toliko i toliko.

Predsedniče Fiskalnog saveta, ako nemate, mogu da vam dostavim za dva minuta. Možda se niste ni spremili za ovakva pitanja.

Da vam kažem, ja se razlikujem od drugih. Ja nisam „nja-nja nja-nja“. Razumete? Hoću da me shvatite i vi i svaki čovek koji gleda ovu Skupštinu.

Vidite, ništa nisam čitao.

(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Pa, vidi se!)

Evo, ovoga da pitate sada šta je hartija od vrednosti, ovaj što dobacuje, i šta je vrednost hartije od vrednosti, on će reći – crvena je malo skuplja hartija od vrednosti, a plava malo jeftinija, taj ko dobacuje. Razumete?

Najlakše je dobaciti. Uzmi, prijatelju, reč, pa govori, pa istakni činjenice, argumente, šta je to što ti misliš, a da ti niko ne piše govor. Kako bi te narod razumeo?

Ja se izvinjavam i ne znam šta to znači sad da kolega kolegi dobaci nešto? Ja se radujem kada neko nešto lepo kaže. Kažem, svaka mu čast! Ima ovde i mnogo dobrih poslanika i sa iskustvom, ali samo zato što kao sad ti si tu nešto rekao bolje od mene, a ja ću da ti dobacim – e, ti ćeš da mi kažeš. Pustite to više – ti ćeš da mi kažeš. Mi sada moramo da budemo jedinstveni, da se borimo protiv nečega protiv čega se ceo svet bori i ne znamo dokle će da traje.

Ja živim u dvanaestočlanoj porodici, četiri generacije i vrlo dobro znam za svaku generaciju šta treba, ali ne za moju, nego za one koji žive prekoputa mene, za one koji žive u Beogradu, Vranju, Leskovcu i voleo bih da svako od njih ima po dvoje zaposlenih. Ako otac i majka imaju troje dece, da rade i jedan i drugi.

To ova država radi, stvara nova radna mesta. Pazite, sada u vremenu kada se ceo svet plaši od Korone, dolaze strani investitori u Srbiju. Evo, u Jagodinu su došla dva strana investitora. Otvaram jednu nemačku fabriku koja se zove „Viber“ i zaposliće 350 radnika.

Znači, našli su Srbiju kao najsigurniju državu na Balkanu da dislociraju svoj kapital iz najmoćnije Nemačke. Sticajem okolnosti došli su u Jagodinu, ali zahvaljujući politici koju vodi ova država u međunarodnim odnosima, ta međunarodna popularnost, u svakom smislu te reči, koju ima ova država moramo da iskoristimo i vi koji ste državni činovnici i vi koji ste u nezavisnim telima i agencijama i svi zajedno da kažemo ono što mislimo.

U ovoj državi svako može da kaže šta misli, ali to šta kaže, šta misli mora da ima određenu težinu a ne da kažem kako mrzim dva čoveka u Srbiji i to mi je politički i ekonomski i socijalni program i međunarodni itd.

Hvala Bogu, ovaj saziv se time ne bavi. Mi se bavimo kako da pomognemo, svako od nas, da nešto ova država uradi dobro za sve građane koji žive u Srbiji.

Ja, kao čovek koji živi na selu imam neka drugačija mišljenja. Da vam kažem, kao čovek koji nema dlake na jeziku, nisam sebe uhvatio da se nešto šlihtam, da ja sada moram da kažem kako bi čuo neko tamo da ja sada hvalim predsednika ili bilo koga, da tako ne mislim. Ja samo govorim ono što mislim i ono što smatram. Neko to procenjuje. Nikoga ne vređam, ali dajem sebi za pravo da imam svoju autonomiju. Onaj ko nema svoju autonomiju treba da ide da čuva koze i time da se bavi. Hvala vam.

Izvinjavam se članovima Komisije, ništa lično nisam imao kada ste vi u pitanju, ali jednostavno to je moje viđenje i moja primedba na nešto što se zove i Fiskalni savet i Agencija za borbu protiv kriminala i za hartije od vrednosti itd.

Jedinstvena Srbija će glasati za izveštaje Komisije koja je danas na dnevnom redu. Voleo bih da me odgovorite predsedniče Fiskalnog saveta. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Nemam ništa da oduzmem, ni da dodam što je rekao gospodin, osim da mi je drago da je promenio stav i mišljenje, jer bio je protiv zaduživanja ranijih godina. Sada kada pogledamo koliko druge države duguju, mi smo ipak država koja ima bonitet za tako nešto.

Voleo bih da mi odgovore predsednik Komisije za borbu protiv korupcije i za javne nabavke, one primedbe koje sam ja imao, da li će te primedbe pogledati i šta ćemo preduzeti i koje su mere kako se takve stvari u budućnosti ne bi dešavale? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

Hvala vam na odgovoru.

Imam samo još jedno pitanje za vas, kao čoveka koga izuzetno cenim, da ste veliki ekonomski stručnjak – da li je bolje sada u ekonomsko fiskalnom smislu ili pre sedam godina i u procentima koliko je to bolje, ali nemojte da smetnete sa uma da smo imali poplave i da smo imali i imamo zlo koje se zove korona? Hvala

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti malo o koroni, a juče sam govorio o dr Konu, koga izuzetno dobro cenim i rekao sam da neću više da ga slušam, jer sam to video od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

Dr Kon je rekao maja meseca da juna, jula i avgusta nestaće korona u Srbiji zato što će biti velika temperatura. Aleksandar Vučić nije ga slušao, pa krenuo da pravi kliniku, adaptacija drugih kliničkih centara, nabavka onog što se zove medicinska oprema itd.

Čak ga nije slušao ni Ivica Dačić, koji je otišao u Kinu, kada je Kina bila jedina država sa najvećim brojem zaraženih na svetu i za taj vremenski period obišla još nekoliko afričkih država, gde su dve afričke države povukle priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ja molim Vladu i predsednicu Vlade da smanjimo doziranje, medicinskim rečnikom rečeno, trovanja ljudi od strane nekih stručnjaka. Preko televizije da mi drže konferencije po dva sata. Ajde da oni doktori koji leče narod, koji se nalaze u opremi koja se zove sauna i medicinske sestre da pričaju o koroni i šta je to što je preventiva i zašto je neko otišao na respirator - zato što je imao sedam dana temperaturu, a nije se javio.

Statistika po ovom pitanju u medicini ne postoji i ne postoji medicinska praksa, jer mi nismo imali koronu 2019. i ranijih godina, tako da niko ne može na osnovu medicinske prakse… Može on da bude ne znam koji stručnjak.

Zašto je to radio Aleksandar Vučić? Pa, zato, dame i gospodo, što sve bolnice u Beogradu su postale kovid ambulante i treba nam neki novi smeštaj, da se leče oni drugi koji imaju upute za te specijalne klinike. Da li znate koliko bolesnih ljudi ne mogu da uđu u te bolnice?

Takvih ljudi, garantujem vam, u Srbiji ima preko dve-tri hiljade, da se ne desi da nam više umru oni drugi zato što nisu mogli da idu na operaciju, od ovih koji se leče od korona virusa.

Takođe, dame i gospodo, škole, roditelji treba da daju saglasnost da li će deca da im idu u škole, a ne da mi da saglasnost neko ko se zove struka. Juče ta struka rekla - e, pola tima struke su predložili nešto, a druga polovina politička nije prihvatila. Pazi, Boga ti. Nije prihvatila. Ko je svu tu opremu nabavljao, iz kojih para, ko raspolaže sa tim parama?

Druga strana, ta politička, ne verujem tu odnos 50:50 u broju članova, mora da se bori za svakog čoveka, naravno i za decu, ali mora da se radi ljudi. Korona mora bude sastavni deo života i ko zna dokle će trajati ta korona. Niko živi ne zna kako se prenosi korona.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Da nema nikog od lekara tu, ne znam, možda je neko od vas i lekar, ali ja tražim odgovor od Vlade, pošto ste tu da vam ne pišem, da li će biti smanjena doza pojavljivanja lekara u medijima i da sada paralelno kupuju se lekovi za temperaturu sa onim drugim lekovima koji se zovu sredstva za smirenje? To je jedno.

Drugo, vi treba da kažete, dame i gospodo, tom stručnom delu Kriznog štaba, da smo mi država na osnovu broja stanovnika koja ima najmanje zaraženih, najmanje umrlih i mi imamo isti problem kao što ima Italija, Amerika, Austrija itd, kod njih je virus na osnovu broja stanovnika mnogo veći nego kod nas, a paralelno Srbija ekonomski raste.

Zamislite u ovom vremenskom periodu Srbija se nalazi na Londonskoj berzi. Ti, Siniša Mali, to treba da pričaš stalno. Time treba da se hvali i Siniša i Vlada. Znate šta to znači, kada se Srbija vratila tamo gde su kursne liste svih drugih jakih država. Narod ne zna šta znači i ne zna ovde 90% poslanika šta znači naći se na Londonskoj berzi. To treba da se objasni gledaocima koji gledaju, da kažu – ljudi, imamo budućnost u ekonomskom smislu.

Zašto se brakovi rastaju? Zato što smatraju da ne postoji budućnost u Srbiji, nema posla, male plate, itd. A kada mi kažemo da postoje kriterijumi, neko ko ocenjuje taj naš rad i da je Srbija u samom vrhu, onda će ti ljudi malo da sačekaju. Ništa se ne dešava preko noći.

Dalje, ovaj Nogo, Srđan Nogo, on preti celoj porodici Aleksandra Vučića. Ljudi, ja nisam za to da mi na sedeljkama pričamo o tome, da sprovodimo zakone. Jel tu ministar policije? Nije. On istog trenutka mora da bude uhapšen. Zamislite za vreme Tita da je smelo tako nešto da se radi! Ali, za vreme Tita niste trebali da zaključate vrata, crveni pasoš je imao otvorena vrata gde god da se nađete, bila je sigurnost za svakog čoveka. Nemojte više da gledate šta će da nam kažu oni sa strane.

Kako su policajci u Francuskoj pretukli one koji su nosili žute prsluke? Kako? Šta, oni će da me kritikuju? Šta se dešava u Nemačkoj? Kako se Angela Merkel ponaša kada se desi neki incident?

Neko će da kaže. Šta me briga što će da kaže…

(Predsednik: Gospodine Markoviću, tri munuta.)

Hoću da živimo u bezbednoj državi. Primenite zakon. Hoću da mi odgovori neko na to.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Očekujem da mi gospodin Đorđević odgovori i da kaže građanima Srbije, ne znam koji je član Zakona o radu, šta se dešava sa zaposlenim licem u nekoj ustanovi koje ne dolazi na posao, da bi to građani čuli? Na neki način, neću reći da je to opravdanje da mi sada menjamo Poslovnik, ali jednostavno, oni koji glasaju za vas da ne rade, a vi koji dobijate poverenje naroda da imate privilegiju u Skupštini. Šta će da kažu – izašao sam na doručak prekoputa ili na ručak. Pa ovde je najjeftiniji ručak na svetu, jeftinije nego da odu u pekaru. Znači, nema opravdanja gde si. Nisi dobio zadatak, osim ako si član nekog Odbora, pa si otputovao u neku državu, u ime države ili Skupštine Republike Srbije.

Molim i Slavicu da odgovori i da kaže građanima, jer vi znate, kada se desi pretnja da će čovek da ubije ženu i kada se to desi imamo u kontinuitetu mesec dana najmanje pet, šest ubistava. Ovo je podstrekivanje i pretnja, a mi imamo jedan manji broj, na našu sreću, građana sa šifrom kojima sve nešto fali i uvek je kriv neko ko vodi državu itd. Tražim ta dva odgovora.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jedno pitanje i jedan predlog.

Pitanje je za ministra poljoprivrede – kako da zaustavimo da poljoprivredni proizvođači večito rade za nakupce i trgovce? Nikada tovna junad nije bila jeftinija nego poslednjih meseci. Ako jedno tele košta 600 evra i mora poljoprivredni proizvođač da ga čuva od devet do 12 meseci, nekad je tovna junad bila pre par meseci 2,2 evra, a danas je 1,7, a da je cena u kasapnicama ostala ista. Gde te pare idu? Znači dupla šteta i za poljoprivrednog proizvođača i za kupce, sve one koji odlaze u prodavnice, kasapnice da kupuju, ono što se zove potrošačka korpa.

Imajući u vidu da poljoprivredni proizvođač jednom godišnje prima platu, jednom godišnje dolazi do para, koji ima 10 junadi u štali, on na ovaj način gubi između 3.000 i 4.000 evra godišnje. Ne kažem da je kriv za to ministar poljoprivrede, ali moraće da se uključi i inspekcija, da vidimo gde ta razlika u ceni odlazi, da se dešava kao sada, da oni koji se bave preradom mesa i prodaju sveže meso u kasapnicama zarađuju i po dva puta više nego što je cena nabavka.

Drugi moj predlog je da se Veljko Odalović, sekretar Skupštine, imenuje da ide da obiđe kovid ambulante, da obiđe narodne poslanike, da vidi u kakvom su zdravstvenom stanju i da da izveštaj parlamentu, i to već danas da krene da radi, imajući u vidu da on ima imunitet, da se ne plaši, da najbolje neko ko nema veze sa zdravstvom, a nema virus, nema ni simptome, on je u ovom trenutku zdrav čovek, a nema ni neki veliki posao u parlamentu, da to bude njegov zadatak. Siguran sam da svi ti pacijenti koji se tamo nalaze imaju maksimalnu uslugu, ali isto tako da dobijamo i savet kada je u pitanju preventiva i od nekog ko nije zdravstveni radnik ili lekar.

Da se zahvalimo i zdravstvenim radnicima i lekarima. Iz dana u dan dobijamo informaciju da je neko od naših prijatelja dobio virus, ali ono što je najgore, siguran sam da preko 20% građana u Srbiji ima virus, a nema simptome. Sada kad se kaže - bio sam na nekom skupu, niko nije imao temperaturu, a posle tri, četiri ili pet dana neko lice se zarazilo ili dobilo koronu.

Dame i gospodo, još jednom da apelujem da smanjimo malo, neću reći propagandu, nije to propaganda, ali malo manje medijske poruke, da svakoga dana mi slušamo kako će sutra da umre ovoliko, prekosutra onoliko. Moramo da radimo i da nosimo taj virus, kao da je to običan grip, da rade fabrike, da nam deca idu u škole. Evo, neki gradovi su uveli, ovo je pitanje za ministra prosvete, neki gradovi sami su uveli i doneli odluku da đaci ne idu u škole. Ne može grad da ima takvu autonomiju. Autonomiju nad decom imaju roditelji i roditelj ako da saglasnost da mu dete ide u školu, to dete treba da ide u školu ili u vrtić.

Tako da, molim vas, predsedniče Skupštine, da izvršite konsultaciju sa Veljkom, pošto on nema pravo da diskutuje, da li prihvata ovaj moj predlog. Ne mogu da predložim da se stavi na glasanje, ali on stvarno treba da ode i da obiđe sve pacijente. Ne znam u ovom trenutku koliko je zaraženih narodnih poslanika. Ono što je meni poznato, jeste da ih je više od četiri. Mi trebamo da radimo i ne sme korona da nas uplaši, nas narodne poslanike, mi koji nemamo virus, a nemamo ni simptome. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 10.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik skupštine Grada Skupština grada Jagodine Grad Mesečno RSD 28.05.2012 - 20.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik skupštine Grada Skupština grada Jagodine Grad Mesečno RSD 20.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -