DRAGAN D. MARKOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1960. godine u Končarevu.

Završio je srednju školu učenika u privredi (ŠUP).

Privatni preduzetnik i vlasnik kompanije koja zapošljava preko 100 radnika i u čijem sastavu, osim televizije “Palma plus” ( pokriva 2/3 prostora Srbije) posluje i preduzeće za transport i trgovinu. 1995. godine je proglašen za najboljeg menadžera i preduzetnika Srbije.

U politički život uključuje se 1993. godine, a 2004. godine osniva stranku „Jedinstvena Srbija“, koja na lokalnim izborima septembra 2004. godine osvaja najviše glasova u Jagodini i Pomoravlju. Na parlamentarnim izborima 2007. godine ta stranka ulazi u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i tako dobila dva poslanička mesta. Obavljao je dužnost predsednika opštine Jagodina od 2004. godine, a u svom drugom mandatu, pošto je Jagodina dobila status grada, odlukom Skupštine grada 28. maja 2008. godine izabran je za prvog gradonačelnika Jagodine. Od 2008. godine Jedinstvena Srbija je u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Partijom ujedinjenih penzionera.

U sazivu od 2012. godine bio je predsednik poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije u Narodnoj skupštini.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. Godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen je i ima dva sina i dvoje unučadi.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

HAARP

čeka se odgovor 7 meseci i 3 dana i 1 sat

Poštovani, iako se vi ,narodni poslanici narodu obraćate kao nezrelom detetu ,ipak kao nezreli građanin Vas pitam: Zašto se naše nebo truje hemikalijama iz vazduha? Da li je covid zaraza posledica izbacivanja zaleđenih bakterija iz vazduha? Zašto se naše nebo tretira HAARP sistemom?...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati ovaj Predlog zakona zato što prvi put od kad se ja bavim poljoprivredom, a bavim se od rođenja, je ovakav Predlog zakona da kada se desi poremećaj na tržištu, da li u pozitivnom ili negativnom smislu, tu je država da reaguje.

Pozitivno je što ste rekli, ministre da sačuvamo proizvođače mleka i voća na način što ćemo da damo školama da škole kupuju srpsko mleko i srpsko voće, što ranijih godina nije bilo sporazum, SSP je uništio poljoprivredu i poljoprivrednog proizvođača.

Mislim da pre 12 godina ili 10, ako se ne varam, je taj zakon donet. Sada je mnogo lakše poljoprivrednim proizvođačima u EU, oni imaju mnogo veće subvencije zato što imaju fond gde 27 država članica EU imaju jedan budžet i taj budžet se raspoređuje, a Srbija nije član EU, a stekli smo sve uslove još pre pet, šest, sedam, deset godina da postanemo član EU.

Najveći je problem kada je u pitanju proizvodnja mleka je da izgubimo genetiku, jer imamo dosta poljoprivrednih proizvođača koji imaju dve, tri četiri krave.

Nikada nisam pravio gradaciju - onaj je veliki proizvođač, njemu treba pomoći, a onaj je mali, njemu ne treba. Ovaj koji ima dve krave i on bi voleo da ima deset, trideset, četrdeset krava, ali on sa te dve krave proizvodi sir, mleko i na neki način, za neke svoje potrebe može da obezbedi jednu prosečnu platu na mesečnom nivou u Srbiji.

Ko ima koristi od poremećaja na tržištu? Prerađivači. Mi smo imali tri, četiri ili pet meseci poremećaja na tržištu kada je bila cena žive stoke, a da cena u klanicama i kod prerađivača i u kasabnicama je ostala ista. Ko zarađuje te pare? Tu da vidimo kako može država da kontroliše taj skok cena, odnosno pad cena poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih proizvođača, a da sa druge strane moramo da konstatujemo da kada poljoprivrednik izgubi, ono što se zove zarada jedne godine, a prima dva puta ili jednom godišnje dolazi do nekih para njemu treba pet godina da se vrati na ono stanje koje je bio pre poremećaja.

Imamo i tu sreću što ove godine nije bilo velikih elementarnih nepogoda, pa da je uništilo dosta poljoprivrednih useva. I, tu je država isto uradila svoje, pomogla je da se obezbedi što više raketa protivgradnih kako bi bila zaštita mnogo bolja i efikasnija.

Mi moramo da vidimo kako da se smanji uvoz mesa, a da ne prekršimo SSP, da li to preko nekog naloga diskretnog velikim marketima, jer smo došli u situaciju da jedemo zamrzlo meso i meso iz uvoza, minimum 50% onoga što je na tržištu.

Živim u centralnoj Srbiji. Na primer, u mom selu, Končarevu, svaka kuća ima štalu ili staju, možda samo 10% njih čuva telad, junad, svinje, a sve ostalo je prazno, upravo iz razloga što svake godine ko je nekada imao deset krava on je gubio po jednu kravu na godišnjem nivou na razliku u ceni.

Poznato je da prase do 25 kilograma mora da pojede džak koncentrata, da je 40% cena stočne hrane otišla gore, pa imamo mi poljoprivredne proizvođače koji imaju i stočnu hranu i stoku i oni nemaju nikakve koristi što je cena stočne hrane otišla gore kada tu hranu daju da pojede stoka koju oni čuvaju u štali i bolje im je da proda, ali onda kažu – šta ću sa stokom u štali. Tako da je to delikatno pitanje za državu, a država je nemoćna.

Cenu žita i žitarica, kao i svake godine, uređuje berza, a ne država. Narod to ne zna, pa misli - aha, evo, kriv ministar, predsednik države, predsednik Vlade itd.

Nemojte da mislite da vam laskam. Mogu za sebe da kažem da se malo razumem u poljoprivredu jer sam čuvao i čuvam i danas. Imam stočni fond i dosta zemlje obrađujem, više poljoprivrednih kultura svake godine sejem, ali da neko kao vi non-stop bude na terenu, ne samo tamo gde je žarište, kada poljoprivredni proizvođači se bune za nešto što su uvek u pravu, ali im treba objasniti, jesu u pravu, ali šta je rešenje, kako država da pomogne.

I država poslednjih godina pomaže dosta i kada su u pitanju subvencije za priključne mašine i za semenske jedinice i za povrtarstvo i voćarstvo itd, ali, mi smo izgubili brend. Nekada je srpski brend bila šljivovica i to ceo svet od Amerikanaca do Kineza su znali čak i Li Mančang, bivši ambasador Kine, bio mi je više puta gost, kaže – jel imate vi srpsku šljivovicu i to kad je došao, u prvoj godini mandata. Pitam - odakle vi znate za srpsku šljivovicu, pa kaže – priča se u Kini o srpskoj šljivovici.

Tako da, šljive, vi to znate bolje od mene, mnogo manje sada ima šljiva u Srbiji nego što je bilo ranijih godina i sada smo prešli na proizvodnju vina, grožđa itd. i to ljudi treba da shvate. Ko ima manje od 30 hektara vinograda, taj ne može da zaradi pare, jedino ako hoće da mu to bude dopunska delatnost i da kaže, aha, evo, ja, pored, ne znam šta sve radim, eto imam i vinograde itd.

I to vam pričam, imam dve parcele, odnosno tri, pet, šest i osam ari vinograda, pa znam koliko je teško. Znači, svakog dana je rad u vinogradu. Kad izađete iz poslednje parcele, to je znači oko dvadesetak ari, vi se vraćate ponovo na početak i to je najteži posao i zavisite i od vremena i jačine sunca, kiše itd.

Ali, morate malo da apelujete više i na lokalne samouprave. Znate, ne može sve da država izdvoji i moraju da se pogledaju budžeti lokalnih samouprava šta je to odvojeno za poljoprivrednu proizvodnju, šta je to što ne treba da bude u lokalnim budžetima, a šta je to što je neophodno.

Nikad ne govorim paušalno. Evo, na primer, ja sam asfaltirao sve puteve još pre 11 godina, sve puteve u svakom selu. Znači, nema puta da nije asfaltiran, a da postoji u toj ulici neka kuća. Sada smo uradili preko 50% nasipa kamena pored puteva, odnosno pored njiva i sada u njivu gospodin poljoprivredni proizvođač, koji ima dobar auto, ide mercedesom u njivu.

Mi imamo puteve gde siguran sam da vam kažu – ministre, sredite mi put itd. Greška je, ovo je savet predsednicima i gradonačelnicima iz Srbije, greška je da grederom se čisti svake godine, jer skinete onu tvrdu površinu od puta, dođete do one mekane zemlje, padne kiša i ponovo se rupe naprave.

Četiri godine kada radi greder, a po satu je skup rad te mašine, dolazite da vam je jeftinije da naspete kamen koji će da traje minimum 12, 13 godina uz popravljanje tih puteva kasnije itd.

Šta još treba da rade lokalne samouprave? Da da obezbede kredit poljoprivrednim proizvođačima. Poljoprivredni proizvođači plaćaju glavnicu, ali kamata koja je za poljoprivrednog proizvođača velika, ako pogledamo da on treba danas da proda 10 litara mleka, a to je 300 dinara, kupi „Marlboro“ od tih para, jednu kutiju cigareta, to su ogromne pare za poljoprivrednog proizvođača da uzme na godišnjem nivou ili na dve ili tri godine, a država je omogućila kod banaka i plasirala sredstva za kredit za poljoprivredne proizvođače.

Ljudi se boje. Evo ja mogu da plaćam glavnicu, ali se boje neke kamate. U strahu su i imaju fobiju zadnjih godina jer kurs evra znate da nije bio stabilan i da uzmete neki kredit sa, ne znam, cenom koštanja nečega 10, da za sedam meseci to više nije 10 nekih jedinica, da li dinara ili evro, da to bude 15.

Znači, mora da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Ja sam pre 12 godina odvezao u Pariz na poljoprivredni sajam 250 poljoprivrednih proizvođača i kupili smo 220 steonih junica i podelili na 440 poljoprivrednih proizvođača. Neko je dobio junicu, neko tele od te junice. Danas ima preko ne znam koliko hiljada tih visokomlečnih junica i to je neka genetika koju mi moramo da čuvamo.

Kada pogledamo na televiziji i konkretno u Vojvodini, video sam, jedna gospođa tamo ima farmu, sve su to kvalitetne krave koje su visokomlečne, kako mi da pomognemo tim poljoprivrednim proizvođačima da ih sačuvamo.

Dobro je što će da se obezbede skladišni kapaciteti, da kada poljoprivredni proizvođač, sada je žetva i on požnje žito, ima gde da lageruje i da sačeka dva, tri, četiri meseca, jer je cena mnogo veća.

Ne smemo da zaboravimo, 600 hiljada ima poljoprivrednih gazdinstava registrovanih u Srbiji. Po dva radnika, to je milion i 200 hiljada zaposlenih, plus oni koji se angažuju povremeno, kampanjski, kada treba da odrade u zavisnosti od poljoprivredne kulture koja je zasejana. Tu su isto cene otišle, cene radnika. Danas cena radnika je od 2.500 do 3.000 dinara po danu, plus treba da date najmanje čoveku da doručkuje, ruča. Sve su to neke pare koje treba da plati taj poljoprivredni proizvođač, koji nema ni topli obrok, ni regres, ni bolovanje. Sve on to sam treba da obezbedi.

Država mnogo je pomogla poljoprivrednom proizvođaču i brine o poljoprivrednim proizvođačima, ali morate da znate da imamo i lobi kao u svim trgovinskim marketima, lancima itd. Lobi je taj koji otkupi ili monopolista, a imamo i monopoliste kada su u pitanju prerađivači mleka, otkupi neku proizvodnju i vi dođete u situaciju ili da mleko bacite ili da proizvedete sir, a nemaju ljudi ni gde da plasiraju ogromne količine kada je u pitanju proizvodnja sira, kajmaka.

Šta je tu najveći problem? Najveći problem je da u lancu najveću štetu imaju poljoprivredni proizvođači. Kupci, nakupci i prerađivači zarađuju deset puta više.

Šta je još važno, gospodine ministre? Da se izvrši preporuka. Šta je preporuka u narednom vremenskom periodu, što se zove poljoprivredna kultura, gde će poljoprivrednik imati koristi od te poljoprivredne kulture? Ako kažemo žito i kukuruz je neophodno, žito posebno, da Srbija ima određene zalihe itd, naravno, imamo dosta i čak izvozimo, da li je to povrćarstvo, da li je to borovnica? Borovnica, u četvrtoj godini vi imate 24.000 evra prinosa. Kad odbijete 24.000 evra, ima i rashod, negde vam ostane 17.000 evra po hektaru.

Ministre, oni koji imaju dosta zemlje, a nemaju stoku, oni izdaju hektar po sto evra i u proseku zakup na godišnjem nivou, pa vidite vi koliko tu para ima, a država već daju subvenciju? Da li su to još neke poljoprivredne kulture koje su vezane, da imaju sigurno tržište u budućnosti? Znači, kada je u pitanju voće i šta je to od povrća što možemo da izvozimo.

Mi smo izvozili jabuke, jabuka srpska je jedna od najkvalitetnijih jabuka na Balkanu, u Rusiju, a sada je smanjila otkup jabuka. Kako sada ti ljudi koji proizvode jabuke da plasiraju svoje proizvode?

Da razmišljate u smeru da mi možemo da pravimo pogone prerađivača, ne znam, voća, povrća itd. Niko u svetu nije propao ko je prerađivao voće i povrće. Znam u Valjevu fabriku koja je prerađivala voće, sokove, ne znam kako se zvaše, „Srbijanka“, ali je propadala zbog rukovodećeg kadra, a ne zato što nije bilo tržišta.

Ta strategija u narednom vremenskom periodu, da mi ne rešavamo probleme ad hok, danas je taj problem, vi odete tamo, sačeka vas 50 traktora, itd, jer vi niste čovek koji iritira i koji se svađa i ova država, nego kako da pomogne poljoprivrednom proizvođaču. Šta ste sejali ove godine, šta ste prošle? Pustite to šta je tradicija, da je moj deda sejao kukuruz i šećernu repu. I ja sam sejao šećernu repu, bio sam najveći proizvođač u centralnoj Srbiji. Ali, kome da je predam sada? Koliko fabrika u Srbiji radi? Zna se da šećer ima uvek neku svoju cenu.

Znači, hladnjače. Te hladnjače, ne mora da se da novac poljoprivrednom proizvođaču, jer on preko svog priliva na godišnjem nivou ne može to da plati, ali nekom ko se bavi još nekim velikim poslom, koji ima bonitet, koji ima velike kompanije, da kažemo, čoveče, ti se nalaziš tu i tu, evo država će ti dati 30%, vi 70%, hladnjača, prerada sokova, pekmeza, ne znam šta sve, ali tu je četiri do šest puta veća cena nego sirovina kada poljoprivredni proizvođač ubere iz njive.

Šta je srpski brend danas? Srpski brend je pasulj. A ko jede pasulj? Srpski brend je i kupus, srpski brend je i ćurka. Znate, ćuretina se nekada za blag dan spremala, blag dan je kada je neki pravoslavni praznik. Na primer nas u Jagodini nazivaju ćuranima. Mi sada nemamo 300 ćuraka u celom gradu i na teritoriji svih sela, a i dalje se jede. Uzeo sam kao primer ćurani, pa su posle promenili. Sada smo kao žirafa, pa ne znam šta, ali ja više volim da nas nazivaju ćuranima jer tu neke pare mogu da se zarade, da poljoprivredni proizvođači dođu do para.

Znate šta još? Hajde izvršite popis - koliko praznih štala ima u Srbiji? Svako od tih ljudi ima traktor i priključnu mašinu. Jeste starost traktora velika, preko 15 i 16 godina, ali traktor nikada nije star. Zamene se gume, akumulator i traktor ide, razumete? Jeste nema klimu taj traktor, ali naučio je srpski poljoprivredni proizvođač bez klime da obrađuje svoju zemlju i hoće da radi, ali hoće da zna koliko će da zaradi, koliko treba da uloži, koliko će da zaradi.

Evo sada cena žita po hektaru, kada čovek obračuna sve šta treba da plati on ne može da zaradi između 200 i 250 evra po hektaru. Ko ima tri hektara, to je 750 evra, neka bude i 300, ajde 900 evra, ali nema više. U proseku u Srbiji, vi to znate bolje, poljoprivredni proizvođači imaju od dva do 6,5 hektara po domaćinstvu. Imamo i one koji rade i u fabrikama i bave se poljoprivredom i njima treba pomoći.

Šta još treba lokalne samouprave da urade? Da daju besplatne tezge na pijaci onima čije je osnovno zanimanje poljoprivreda. Onaj donese potvrdu iz mesne kancelarije da mu je to jedino zanimanje, da ima tri, četiri ili pet članova i da ne plaća tezgu. Gledam u nekim gradovima vrši se licitacija, kao da se izdaje lokal u Knez Mihailovoj. Nisu to velike pare u masi. Ja uvek kada nešto radim gledam šta mi donosi u masi, da li pojedinci gde je masa mala imaju štetu, a mi koji dolazimo do mase nemamo nikakvu korist, razumete?

Želim još jednom da vam dam podršku i da vam čestitam na ovome što ste radili i što ste se borili.

Ja znam jednog vašeg kolegu iz Vojvodine koji je bio ministar i sada počeo nešto da lupa, to je bilo 2001. godine, ja kažem – slušaj, sutra donosim četiri tegle: ječam, ovas, kukuruz i žito i pitaću te u kojoj tegli je kukuruz. Znate li šta mi je rekao? Nemoj, bre, da se zanosiš, Palma, sa te tegle, šta će ti te tegle. Lice mu je belo kao u čovečije ribice u onoj pećini, razumete, a vidite vi kako ste potamneli, niste bili na moru, nego ste na suncu sa poljoprivrednim proizvođačima i samo tako iz prve ruke možete da znate šta je muka poljoprivrednih proizvođača. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog zakona.

Za Jedinstvenu Srbiju porodica je zakon i smisao života. Mi poslednjih godina možemo slobodno da konstatujemo da se mnogo više vodi računa o porodici nego što je to bilo pre 10, 12 i 15 godina. Nije pomoć porodici samo ono što se zove borba protiv bele kuge, na dan rođenja ili sada jedna nova uredba koja je doneta da 10 godina primaju određenu finansijsku pomoć za decu novorođenu. Moramo da konstatujemo i činjenice koje je takođe ova država uradila i pomogla, jer pomoć porodici su i veće plate i veće penzije i pomoć porodici je i pomoć fabrikama za vreme kovida, pomoć porodici su i veće penzije koje u poslednje vreme jednom ili dva puta godišnje se povećavaju, a i jednokratna pomoć se daje penzionerima. Pomoć porodici su i ove tri hiljade dinara ko se vakciniše. To je nađen razlog i motiv da se svi vakcinišu, i naravno da treba da se vakcinišemo svi, kako bi zaštitili svoje porodice, ali i te pare idu u neku porodicu.

Pomoć porodici je da lokalne samouprave urade rebalans budžeta svojih i da nešto što nije neophodno u godini koja je veoma teška, i biće teža do kraja 2021. i 2022. godine, bez obzira što BDP u Srbiji raste više od drugih zemalja, mi moramo da vidimo kako da na nivou lokalnih samouprava što više para odlazi za pomoć građana i porodicama.

Živim u dvanaestočlanoj porodici, imam dvanaest članova porodice, četiri generacije, i mogu da napravim neki zaključak kako žive te generacije, šta je nešto što je za njih bitno, šta je to što za nas malo starije nije važno, a za njih je važno i bitno. Kako ih ubediti, mislim na decu, da život nije ono što su teme na društvenim mrežama, jer i to je isto nešto se zove deo porodice, gde moramo da obratimo pažnju šta to naša deca gledaju preko društvenih mreža, da li je to neka edukacija, šta su to skriveni profili, koje su to poruke iza skrivenih profila. Roditelji nemaju vremena time da se bave, ali moramo, da li preko škola ili posebna neka vrsta edukacije na nacionalnim frekvencijama, upravo da kažemo deci šta je to što je dobro za njih, a šta je to što je loše.

Evo, sada kada šetamo bilo kojim gradom u Srbiji, mi ćemo videti da 80% mladih ljudi, onih do 40 godina, nekada je bilo do 30, imaju mobilni telefon u ruci i nikog ne vide i ne znaju da su prošli pored nekog rođaka i prijatelja, jer sve vreme kucaju poruke i prate ono što su događaji na društvenim mrežama, a ne prate ono što se zove vitalni život i ono što je od vitalnog značaja.

Samohrane majke, nisu te samohrane majke krive što su očevi, ima i obrnuto, ima i samohranih očeva, ali u mnogo manjem broju, znači, moja poruka je, pre nego što se uđe u brak, morate dobro da razmislite i da li vama ta raba božja, kako se naziva u crkvi, kada se venčate, odgovara ili ne, kakav je on kada ima para, kada nema para, kakav je kada popije, kakav je kada neko pogleda u vas, njegovu lepu suprugu itd, kakav je kada vi opravdano morate da ostanete na poslu dva sata više. Sve su to neki aspekti za očuvanje porodice. Ljubav, da vam kažem, poštovani ministre i dame i gospodo narodni poslanici, ja u proseku mesečno u prolazu primim minimum 1.000 ljudi i svi kažu da ljubav poslednjih 15 godina, možda 10-15% ostaje ona prava ljubavna ljubav. A ljubav prema ženi i ocu, muškarcu, traje dok se ne rodi prvo dete i posle toga se javljaju problemi.

I da bi to izbegli, danas mora da se vodi računa, da nisu bitne pare, da taj neko za koga se vi udajete ima mnogo para. Jel ima neko više para na svetu od Dragana Đilasa? Pa je tukao svoju suprugu zbog alimentacije koju nije plaćao i čak joj je rekao – odrubiću ti glavu. Tukao je i tasta. Znači, nisu pare važne i bitne, i nije procesuiran. Molim i vas, ministre, da i vi pokrenete to pitanje. Gospodin Đilas je rekao, nazivam ga gospodinom, kakav on gospodin, kada pozivaju na krvoproliće, kaže – pašće krv na beogradski asfalt ako ne dođe do određenih promena. Ne određuju oni promene, već birači na izborima. Zašto nije po službenoj dužnosti procesuirana prijava koja je potpisana od strane Ive Đilas, tadašnje supruge Dragana Đilasa? To je nasilje u porodici i on je ogledalo svih. Kažu – kako, vidite da Đilasu ništa ne fali? Tast njegov i otac Ive Đilas je imao teške telesne povrede – nikom ništa. Onaj ko pruži ruku na ženu, taj mora biti strogo kažnjen, a posebno povratnici, kao što se zovu povratnici za krivična dela koji odu u zatvor, pa počini isto krivično delo, njemu se više ne sudi ono „od-do“, nego „do“. I mi imamo takve slučajeve gde smatramo neozbiljnim pretnjama od strane muževa prema ženama, a koliko imamo ubistava, koliko u poslednjih mesec dana je nastradalo žena zbog tih nasilnika, čak i deca su bila žrtve pojedinih roditelja, da ih nazovemo roditeljima. Kakvi su to roditelji? To nisu roditelji, to su ludaci za mene.

Tako da, porodica je simbol postojanja, smisao života. Ja ne mogu da funkcionišem ako najmanje pet puta dnevno se ne čujem sa mojom porodicom, da li su to unuke, unuci itd. Oni na neki način mi pune baterije, daju mi volju za rad. I tako hoću da u svakoj porodici se vodi računa i brine o deci, ženi, supruzi itd.

Znači, niko nema pravo da primenjuje silu. Mi imamo ministarku koja je zadužena za populacionu politiku, imali smo jedan predlog zakona, ravnopravnost. U porodici ravnopravnost između muškaraca i žene, to je samo bilo deklarativno, nisu uzeti primeri negativni i da ti primeri budu nešto što će služiti onima drugima, koji su spremni ili podsvesno razmišljaju da se nešto desilo njegovoj porodici, ne znam preljuba, itd. Ako ti ne odgovara bračni drug, rastani se, mnogo je bolje srećni razvod, odnosno dobar razvod, nego loš život i sve se to odrazi na decu. Deca koja žive u takvim porodicama, ta deca imaju strah, ta deca sutra dan mogu i oni da se ponašaju tako kada postanu bračni drugovi, jer obično sve se nosi iz porodice. Ne nosi se iz škole, škola te edukuje, ali osnovno vaspitanje se nosi iz porodice.

Zašto, mi imamo slučajeve da ako je otac ili majka lekar, deca su ili medicinsko osoblje, medicinski tehničari ili lekari, ili ako su prosvetni radnici i deca su isto, ili ako su vaspitači u vrtiću i deca su isto. Znači, iz porodice se nosi sve, a mi, kao institucije, kao društvo, ne smemo biti nemi posmatrači i naravno to je uzelo maha poslednjih godina, i ne poštuje se ono što se zovu kaznene odredbe za te siledžije, koje žele da demonstriraju silu i moć nad slabijem od sebe, na damu i na ženu.

Mogu da pohvalim vaše ministarstvo, da vaše ministarstvo veoma dobro radi i da niste često u parlamentu, ali jednostavno ono što vi govorite ima određeni rezultat i da neko primi k znanju to što vi govorite. Šta je još, gospodine ministre i dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv bele kuge? Borba protiv bele kuge je i stabilnost dinara, da mogu porodice da uzmu kredit. Nekada je bilo uzmete kredit, 30% od plate vam je rata, za godinu i po dana dođe da vam rata bude 70%. Danas, ne. Stabilnost dinara, odnosno kurs dinara miruje i to je pomoć porodici. Pomoć porodici je i cene komunalnih usluga, cene prevoza.

Isto moja poruka za lokalne samouprave, hajte da skinemo sve ono što je neophodno, odnosno sve ono što nije važno i da se voze građani besplatno, kao što smo mi to uradili u Jagodini, ali ne mogu članovi gradskog veća da primaju plate, samo zato što je ti konstatuješ politički dnevni red, političkih partija, jednom u dva meseca, kada su sednice skupština lokalnih samouprava.

Komunalna policija, to je isto teret za svaki budžet lokalnih samouprava, odnosno lokalne samouprave i da komunalna policija treba da postoji samo u velikim gradovima, u onim gradovima gde ima preko 120 hiljada stanovnika, da oni regulišu saobraćaj. Na primer, komunalna policija, Jagodina ima 83 hiljada stanovnika, koštala bi me na osnovu broja stanovnika, broj zaposlenih, četiri miliona dinara mesečno, puta 12 meseci, to je 48 miliona ili 400 hiljada evra. Znači, direktno sam uštedeo 400 hiljada evra i neću da mi kažnjavaju obične ljude komunalni policajci. Neće da kazne mene, neće Žiku Starčevića, neće da kazne neke druge političare i poznate ljude, ali će zato onog običnog malog čoveka da kazne. I kada mi tako uštedimo, onda pomognemo porodicama koje nemaju.

Znate koliko porodica nema para da pošalje dete na more? Nemaju, imaju troje dece, četvoro, i tu isto lokalna samouprava može da odradi svoj posao, upravo štednjom. Ja već 15 godina šaljem, mislim ja, grad Jagodina, na more one koji završe četvrti i osmi razred u Crnu Goru, a one koji završe srednju školu idu u Grčku na more.

Zašto? Da ta naša deca ne budu sutra dan glupa, da vide kako se živi u jednoj evropskoj državi. Zašto vodim studente, od donatora, a hoće ljudi koji imaju para da pomognu ministre, hoće, oni koji imaju mnogo. Zamolite ih i ja od donatora sve sam te ljude vodio, studente u Beč, da vide da Evropa nije ono što se govori, pa samo odeš u EU i ne radiš ništa.

Nije tačno da su tamo neka drugačija pravila o radu, radnim odnosima, da kada su u pitanju fakulteti, univerziteti, ništa nije jeftinije nego što je u Srbiji. Mnogo su skupi stanovi, ima mnogo studenata iz Srbije u Beču, to vam pričam zato što sam se bavio tom temom i da mi možemo te mlade ljude sutradan, kada on ode na ekskurziju, tri, četiri dana i vidi svoju državu, u kojoj može da se zaposli svako, svako zanimanje.

Pa, mi smo stvorili takve uslove, država Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem da su počeli iz celog sveta da dolaze. Naravno, i mi koji podržavamo ovu vlast, JS i moja koalicija SPS i vaša partija i sve ostale partije i stvorili smo uslove da dolaze strani investitori, počeli su da dolaze investitori koji imaju velike kompanije, moćni, da dislociraju svoje proizvodne pogone koji su stari po dvesta godina u jednu državu gde je do pre sedam, osam godina imala etiketu u velikim svetskim medijima da smo mi najgori na svetu, a nismo, ispalo je sada da smo najbolji. Kada je najteže, mi smo bili najbolji.

A kad je najteže čoveku? Kad je bolestan, kad je ceo svet bio bolestan od opake bolesti koja se zove korona, prvi smo imali u ponudi četiri vakcine, nisu imale ni razvijenije države od nas. Zato nas i napadaju i neke bivše republike koje su činile Jugoslaviju, zato što oni ne da ne stoje na isto, kada je u pitanju BDP, zaduženost po glavi stanovnika, već su drastično pali prema dole, a mi u svim međunarodnim institucijama koje prate rejting u svakom smislu te reči, našoj državi, mi smo u samom vrhu i da su nas priznale najveće i najmoćnije države na svetu, odnosno što traže da priznamo nezavisno Kosovo, a mi to nikada nećemo da uradimo.

Mi smo postali ekonomski stabilna država, politički sigurna, zdravstveno bezbedna i takvu državu traže vlasnici velikih kapitala. Ti vlasnici velikih kapitala se i pitaju u tim evropskim jakim i moćnim državama i oni su naši direktni ambasadori privredni i ekonomski. Meni kad neko dođe od novih, potencijalnih zainteresovanih investitora, ja više njemu ne pričam o Srbiji, ne pričam o uslovima šta Srbija nudi, ne pričam o Jagodini gde u ovom trenutku ima 12 staranih fabrika, otvoreno, dve nove se prave, jedna austrijska, jedna kineska i biće otvorene do kraja godine, već oni govore. Onda tom novom zainteresovanom dam brojeve telefona od ovih koji već postojeći investitori rade u Jagodini i oni su najbolji marketing. Ne, samo u Jagodini, nego u celoj Srbiji.

Vidite, nekada, a to je sve zarad porodice, nekada mali gradovi, male opštine, a posebno na jugu Srbije su se koristile samo u izbornoj kampanji. Kada se završe izbori, zaboravi se šta se pričalo. Kaže se – oni su malo biračko telo. Malo biračko telo kada prođu izbori, a za vreme izborne kampanje imaju dovoljan broj birača i glasača da bi glasali za vas. Toga sada nema, ta diskriminacija više ne postoji u Srbiji i sve je to zbog porodice.

Ja sam čovek koji živi u centralnoj Srbiji, što bi rekla ona pesma: „Ja sam čovek veseljak“, i volim da muzika svira, da svadbeni venac postoji na kapiji, da se deca rađaju i da nam se samo lepe stvari dešavaju.

Nažalost mi prošle godine imamo mnogo više umrlih, nego rođenih kada uporedimo statistički sa 2017, 2016. i 2015. godinu, bilo je nekada 33.000 više umrlih ljudi, nego rođenih, a ova godina, da sada ja ne licitiram je to mnogo, mnogo veći broj umrlih, a broj rođenih je manji od broja koji je bio pre korone.

Iako postoje ovakve stimulativne mere, ja vas molim kao resornog ministra, da kada govorite o porodici, da nije samo to što je država rekla - namenski iz budžeta, ne znam konto 517, on služi za to i to.

Sve ove stavke koje sam ja nabrojao tiču se porodice i sve se radi zbog porodice. Samo da vidimo kako da se sačuva porodica i da poruke koje nam šalju, a to su militantne poruke, od nekih opozicionih lidera koji žele da prikažu Srbiju kao da u Srbiji ništa ne valja, nestala je demokratija i te poruke zaustavljaju Srbiju na evropskom putu. Siguran sam da neće dugo moći još da lažu o Srbiji.

U redu da se sad mi borimo programom, pa da kažu - ovaj program ne valja, naš program je bolji i da njima treba 1,5% ankete, govore kako bi preuzeli vlast, a njima treba 1,5% još da pređu cenzus. Znači, 1,5% popularnosti imaju.

Mislim na ovo ko je uzimao pare, Vuka Jeremića, bez otpremnice, bez profakture, bez ugovora. Šta je svrha nečega da vam neko uplati na žiro račun? Svrha je da odradite nešto za te pare i da to što odradite bude na štetu građana Srbije.

Voleo bih da mi ministar odgovori na ove moje predloge, da nije samo pomoć porodici ono što ide preko vašeg resora, već i ovo drugo i kako da zaštitimo bračne parove u budućnosti, da se dobro razmisli kada se ulazi u brak, vi ste iskusan čovek.

Ministre, izvinjavam se što tražim to od vas.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanja će biti vezana za sadašnje probleme.

Pitanje koje je vama poznato, a to je da se javio problem kod proizvođača mleka. Da država ne određuje cenu mleka to veliki broj poljoprivrednih proizvođača ne zna, da najveću korist od toga imaju nakupci i prerađivači mleka i da je šest poslednjih godina ista cena mleka kakva je bila i pre šest godina, a da su imputi porasli nekoliko puta.

Sa druge strane, ti koji govore kako država nije ništa uradila, zaboravljaju da nikada većih subvencija nije bilo za poljoprivredne proizvođače nego što je poslednjih godina.

Isto tako, problem cene žita. Cenu žita određuje berza, a ne Vlada i država. Šta je savet poljoprivrednim proizvođačima, pošto je žetva počela šta da rade sa žitaricama koje trenutno treba da uberu sa svojih njiva, a nemaju skladišne kapacitete i svoje silose da mogu da smeste svu to količinu?

Pitanje za ministra zdravlja. Poznato je da vakcine koje su primili građani pre šest meseci, rečeno je da šest meseci deluju te vakcine, posle šest meseci treba ponovo građani da se vakcinišu. Od kada će to početi i da li će zavisiti od antitela tih građana koji su već primili vakcinu ili šta će biti kriterijum?

To je veoma važno iz razloga ako bi se desilo da oni koji su primili vakcinu se ponovo zaraze, onda nisu ugrozili samo sebe, već i svoje porodice, kolege na radnim mestima, itd.

Pitanje za ministarku kulture - da mi organizujemo i posvetimo malo veću pažnju srpskom kolu. Samo se govori o „Egzitu“. I ja volim „Egzit“, ali šta je sa srpskim kolom koje je priznato kod UNESKO-a kao međunarodna nematerijalna baština? Pa, da se organizuju takmičenja po okruzima, pa republičko takmičenje, pa da mi kao država čuvamo tu tradiciju, da tu učestvuju i Bošnjaci i Mađari sa svojim koreografijama, itd.

Mislim da je to neophodno u ovom trenutku da Srbija ono što je njen identitet čuva i nikada ne sme da ga izgubi, ne da nam se nameću samo neke nove vrednosti, a ono od čega smo mi nastali i na čemu počivamo da se zaboravi.

Pitanje imam i za ministarku za rad i socijalna pitanja. Sve veći broj maloletnih lica čini krivična dela. Zakon ne prepoznaje sankcije za maloletna lica koja čine krivična dela. Borite se, i cela Vlada i predsednica Vlade da mi vratimo nekada popravno-vaspitne domove, jer ta maloletna lica, možda 5%, 10% sama čine ta krivična dela. Imaju svoje gazde za koje rade i znaju da ako ih sutra neko uhvate da oni neće biti procesuirani, odnosno ta deca ili ta maloletna lica.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanja će biti vezana za sadašnje probleme.

Pitanje koje je vama poznato, a to je da se javio problem kod proizvođača mleka. Da država ne određuje cenu mleka to veliki broj poljoprivrednih proizvođača ne zna, da najveću korist od toga imaju nakupci i prerađivači mleka i da je šest poslednjih godina ista cena mleka kakva je bila i pre šest godina, a da su imputi porasli nekoliko puta.

Sa druge strane, ti koji govore kako država nije ništa uradila, zaboravljaju da nikada većih subvencija nije bilo za poljoprivredne proizvođače nego što je poslednjih godina.

Isto tako, problem cene žita. Cenu žita određuje berza, a ne Vlada i država. Šta je savet poljoprivrednim proizvođačima, pošto je žetva počela šta da rade sa žitaricama koje trenutno treba da uberu sa svojih njiva, a nemaju skladišne kapacitete i svoje silose da mogu da smeste svu to količinu?

Pitanje za ministra zdravlja. Poznato je da vakcine koje su primili građani pre šest meseci, rečeno je da šest meseci deluju te vakcine, posle šest meseci treba ponovo građani da se vakcinišu. Od kada će to početi i da li će zavisiti od antitela tih građana koji su već primili vakcinu ili šta će biti kriterijum?

To je veoma važno iz razloga ako bi se desilo da oni koji su primili vakcinu se ponovo zaraze, onda nisu ugrozili samo sebe, već i svoje porodice, kolege na radnim mestima, itd.

Pitanje za ministarku kulture - da mi organizujemo i posvetimo malo veću pažnju srpskom kolu. Samo se govori o „Egzitu“. I ja volim „Egzit“, ali šta je sa srpskim kolom koje je priznato kod UNESKO-a kao međunarodna nematerijalna baština? Pa, da se organizuju takmičenja po okruzima, pa republičko takmičenje, pa da mi kao država čuvamo tu tradiciju, da tu učestvuju i Bošnjaci i Mađari sa svojim koreografijama, itd.

Mislim da je to neophodno u ovom trenutku da Srbija ono što je njen identitet čuva i nikada ne sme da ga izgubi, ne da nam se nameću samo neke nove vrednosti, a ono od čega smo mi nastali i na čemu počivamo da se zaboravi.

Pitanje imam i za ministarku za rad i socijalna pitanja. Sve veći broj maloletnih lica čini krivična dela. Zakon ne prepoznaje sankcije za maloletna lica koja čine krivična dela. Borite se, i cela Vlada i predsednica Vlade da mi vratimo nekada popravno-vaspitne domove, jer ta maloletna lica, možda 5%, 10% sama čine ta krivična dela. Imaju svoje gazde za koje rade i znaju da ako ih sutra neko uhvate da oni neće biti procesuirani, odnosno ta deca ili ta maloletna lica.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovana ministarko Majo, mi se nismo razumeli. Ja poštujem i „Egzit“ i „Guču“, ali samo da znate da kada nam dođu strane delegacije mi nemamo koreografiju brejkdens, nego „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“. Razumete? I, ne trebaju pare za to, već samo da ih neko uvaži, da se napravi neki kalendar takmičenja i da kažu – evo, prvo ste vi imali takmičenje u vašem okrugu, pet najboljih folklornih društava, takmičiće se u Beogradu itd.

Znate šta? Na selu uveče u 22.00, kada se smrkne, u 21.00 staje život do ujutru, dok ne svane. Ja sam napravio 42 doma kulture i imam 40 kulturno-umetničkih društava. Ima i u drugim gradovima, ne samo u Jagodini. Mi treba da uvažimo te momke, devojke, da se pojave na nekoj televiziji da se takmiče itd.

Kada sam rekao za mađarsku koreografiju i koreografiju Bošnjaka itd, da ne bude da se mi tu sada nešto šalimo, ozbiljno mislio. Dakle, da poštujemo sve, ali i ono što se zove srpsko kolo, srpski opanak, srpsku narodnu nošnju i da mlade ljude preusmerimo. Ako smo stvorili uslove da se nešto radi, zašto da ih ne promovišemo, da kažemo – evo, vi idete tri puta nedeljno na probu itd? To je vezano za to.

Imam još jedno pitanje, odnosno predlog za ministarku pravde i premijerku. Da li vi vidite pretnju jedne političke ludačke organizacije, koja se zove Sloboda i pravda, da će da padne krv na ulice Beograda, da će oni da seku glave? To je izrekla ona Marinika Tepić.

Da će da odrubi glavu je termin Dragana Đilasa koji je pretio svojoj supruzi kada je upao u stan gde je ona živela sa decom, majkom i ocem. Znate šta, postoji krivično delo koje se zove podstrekivanje u pravu. Sada treba da ćutimo? Svakog dana oni neka govore, da počnemo da se ubijamo zbog laži i politike koja samo šteti građanima Srbije, a ništa ne doprinosi.

Ko je prvi rekao da srpski parlament i Srbi treba da kažu da je bio genocid u Srebrenici? Upravo ta politička grupacija, onaj koji je primao pare, Vuk Jeremić, sa nekih adresa bez otpremnice, bez profakture, bez fakture. Vi to znate, pravnik ste i predsednica Vlade i ostali ministri. Kako može neko da ti prebaci tolike pare i ništa? Šta si ti odradio za njega?

Mi ne smemo da dozvolimo, neka taj ima imunitet, ako poziva na krvoproliće, da seku glave i da ćutimo, da kažemo to je u žaru političke borbe, jer šta će da nam kaže EU. Koja bre EU? Zapamtite, mi nećemo da dočekamo da uđemo u EU zato što izmišljaju svakoga dana nešto, da Srbija nije odradila, ono obećanje koje je dala nije ispoštovala. Sve je to laž. Sve što je Srbija trebala da uradi prema EU, mi smo uradili - doneli evropske zakone, isporučili su oni pre nas sve one koji su bili optuženi na listi Haškog tribunala. Šta to više treba da odradimo?

Mogu slobodno da kažem da se u politici javio politički terorizam u Srbiji. Nije to samo ratni terorizam, nego politički terorizam mora da se kazni, a ne hajde pustite ih, oni lupaju. Tako puštamo isto muževe koji prete ženama i u poslednjih 20 dana četiri žene su ubijene od strane muževa i deca. Imamo isto jednog muža koji je tukao tasta i ženu. Ko je? Dragan Đilas. Iva Đilas je to potpisala, nije to napisao ministar Lončar, Dragan Marković Palma ili Života Starčević, i dala prijavu i po službenoj dužnosti mora da se procesuira neko ko vrši nasilje u porodici.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo, ministri, narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za vakcinu. Siguran sam da ste i vi čuli da su priče da mladi ljudi ne treba da prime vakcinu, oni koji žele da prave porodicu iz razloga što ne znam neka od vakcina nije dobra pa da informišemo građane da li je to istina. Siguran sam da nije. Mnogo je drugačije kad neko stručniji od mene to kaže.

Drugo pitanje je za ministra poljoprivrede. Imajući u vidu da cena žive stoke, to sam pre neki dan govorio, ali nisam dobio konkretan odgovor, za prasad je opala skoro 60%, za tovljenike 70%, da li vi možete da date preporuku poljoprivrednim proizvođačima šta da proizvode oni ove 2021. godine? Da li može da dobije poljoprivredni proizvođač subvenciju na ono što mu pripada, što je dobijao kao pomoć za proizvodnju po hektaru i na osnovu žive stoke koju čuvaju i čime se bave poljoprivredni proizvođači?

Imajući u vidu da su penzije poljoprivrednim proizvođačima male, pa da se ljudi i dalje bave poljoprivredom, naravno nije ova vlast kriva zato što su male penzije, bila je startna osnova mnogo mala poslednjih šest, sedam godina, imam pitanje za ministra vojnog – šta je motiv i šta je prethodilo da postoji predlog da se ponovo uvede obavezujući vojni rok imajući u vidu da smo mi država koja ima profesionalnu vojsku? Neću reći šta ja mislim o tome, ali želim da mi ministar odgovori – da li će to biti realizovano onako kako smo čuli u medijima ili su to samo prazne priče?

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u utorak je jedan narodni poslanik govorio na svom jeziku. Inače, on je pripadnik nacionalne manjine i to niko ne spori. Njegovo je pravo, po Ustavu, da može da govori na svom jeziku, ali niko od nas nije razumeo šta je taj poslanik govorio.

On je napao sve vladare u Srbiji zbog jedne sudske odluke i moje pitanje se odnosi na Vladu. Želim da mi Vlada odgovori i ministar Vulin, zato što sud nije osudio Vulina što je koristio termin „Šiptari“.

Lično sam čuo Edi Ramu koji je nazvao Albance Šiptarima, pa poručujem da tuže Edi Ramu.

Kolega poslanik možda treba da pita kako je to 1.300 terorista pušteno iz srpskih zatvora za vreme kada je bio Koštunica premijer? Naravno, naređeno mu je, nije on to svojom voljom uradio. Na čelu te organizovane grupe i bande bila je Flora Brovina. Kao, oni su trgovali cigarama, nisu teroristi. Veliki broj tih koji su tada pušteni iz srpskih zatvora viđeni su u uniformi UČK.

Kad ćete jednom da prestanete, kao što Srbi to ne rade, da stalno napadaju Srbiju i građane Srbije i da u izbornoj kampanji to bude jedina tema? Srpskim partijama nikada nije bila tema izbori na jugu Srbije, kada su u pitanju opštine i gradovi gde žive Albanci, već smo pričali o programu, da korisnici programa budu sve nacije koje žive u Srbiji, a posebno na jugu Srbije.

Govorio je kako je etničko čišćenje, itd. Kakvo etničko čišćenje, pa etničko čišćenje su doživeli Srbi i genocid. Koliko danas Srba živi u Prištini a koliko je živelo pre? Koliko u Đakovici danas živi Srba a koliko su živeli pre rata? Koliko Albanaca danas na popisu ima na KiM a koliko je imalo ne za vreme rata nego pre rata? Mnogo više. Znači, Srbe su proterali a naselili Albance, koji nikada nisu živeli na KiM.

Jeste to pravo poslanika da govori, ali mi ne možemo da ćutimo, jer poslanik je u svom govoru govorio i o Angeli Merkel i o Makronu, prozvao je i njih, kako je nepravda u srpskim sudovima.

Tražim da mi Vlada odgovori i da obiđu Trnovac, najveće leglo droge i narko dilera. Trnovac nije zabranjen, da se uđe u Trnovac i da vidimo koliko njih u Trnovcu se bavi distribucijom droge. Siguran sam da to naša policija ima i da to ne toleriše više. Neka daju izveštaj što pre. Evo, ja tražim, u ime Poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije i mojih koalicionih partnera SPS i da mi ne zamere ostale partije, da se i u vaše ime pozovem, da policija odradi Trnovac i da da izveštaj Narodnoj skupštini ili Odboru za bezbednost šta su pronašli u Trnovcu.

Kada su u pitanju izbori na KiM gde su Albanci, Srpska lista ne napada Albance, već se samo brani kad ih Albanci napadnu. A tamo je takmičenje između albanskih lidera, predsednika partija, ko će više da napadne Srbe jer će mu to dati veći broj glasova. Šaljem poruku Albancima na KiM – nekada ste sarađivali sa Srbijom, hajte da se vratite da sarađujete ekonomski sa Srbijom, ne traži niko da vi zaboravite nešto što ste utripovali u vašim glavama i mi Srbi koji smo bili žrtva agresora NATO pakta da počnemo da sarađujemo. Kad bi se takva anketa pravila na KiM, garantujem da bi svi kosovski lideri izgubili.

Šta ćete vi to da uradite? Da dovedete strane investitore, kao što Srbija radi? Koliko ste vakcinisali građana? Šta da vam pomognemo?

Ja sam siguran da su Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ivica Dačić spremni da pomognemo i kosovskim Albancima kada su u pitanju i vakcine itd, ali njihovi lideri prave takvu retoriku i šalju militantne poruke, ratne, lažne, kako bi udaljili albanski narod od Srbije.

Srbija želi da sarađuje sa svima, kao što sarađuje sa svim nacijama koje žive u Republici Srbiji, ali isto tako tražimo da se poštuje Ustav.

Može svako da priča za ovom govornicom i štiti ga imunitet, ali ako laže, mi ne možemo da ćutimo. Taj gospodin je govorio neistinu.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je za predlagača tačke dnevnog reda koja se zove kodeks ponašanja. Sada kodeks ponašanja za nas koji smo u parlamentu, a šta ćemo sa onima koji nas napadaju, a nisu u parlamentu? Kada im parlament odgovori, onda pojedini mediji tako napadaju svakog pojedinca, kako eto, zloupotreba narodnog poslanika u parlamentu odgovora onom koga je napao, a da nije parlamentarna stranka ili pojedinac. Da vidimo kako da zabranimo, u stvari mi to ne možemo da zabranimo, ali šta su mere za neke koji napadaju porodicu visokih funkcionera?

Srbija je postala, mogu slobodno reći, najgora u nepoštovanju zakona. Dokle ćemo mi da tolerišemo onima koji lažu, koji napadaju i danas može svako da formira partiju i da kažemo – evo, on je predsednik partije koja se zove ne znam kako, ima pravo za dijalog. Koji dijalog? Dijalog treba da vrše oni koji su reprezentativni uzorak, kao što je sindikat u firmi? Imate npr. deset sindikata, dva, tri nisu reprezentativna. Oni se zovu sindikatima, ali ništa ne znači to što oni govore i oni nisu reprezentativni.

Veliki broj partija je izašao na izbore, nisu prešli cenzus. Oni drugi nisu izašli na izbore, jer su znali da ne mogu da pređu cenzus, pa je izgovor, ne znam, da su mediji zatvoreni i već ne znam šta.

Dame i gospodo, mi moramo ili da dorađujemo zakone koji se tiču onih koji ugrožavaju bezbednost političara, visokih funkcionera ove države ili da primenjujemo postojeće zakone.

Šta ovaj kodeks znači? Da vidi EU kako smo mi, kao nešto, tu civilizovani, hoće oni da nas civilizuju u 21. veku. Hajde jednom da se bavimo istinom i onim što se dešava u Srbiji i da svaki predlog zakona, koji dođe u ovaj parlament, neko od toga ima koristi, da li da se poštuje zakon ili da se poštuju neki koji kažu da su ugrožena ljudska prava, a oni mogu sa motornom testerom da uđu u RTS. Koje su tu bile kaznene mere? Nikakve. Šta mi dolazimo? Da mlatimo praznu slamu u parlamentu? Ne smemo njima da odgovorimo. Pazi Boga ti.

Molim vas, kada predlažemo zakone, pogotovo ovaj kodeks, pa nećemo mi sada u ovom kodeksu da gledamo da li je neko pustio brkove ili nije ili već ne znam šta.

Zna se šta je kodeks, hvala Bogu, svako od nas ko sedi ovde ni jednom od poslanika nisam mogao da zamerim da nisu se lepo obukli ili da, ne znam, su rekli nešto što ne priliči u ovom parlamentu.

Postoji nešto što se zove i afekat. U afektu kad te neko napadne, blati, laže, a gde će da mu odgovori narodni poslanik nego u parlamentu? Narodni poslanici su predstavnici političkih stranaka.

Narod je poslao narodne poslanike u parlament i imaju pravo i za to pravo oni imaju imunitet i taj neko ako smatra da narodni poslanik laže o njemu, a nikada niko od poslanika nije prvi napao nekog iz opozicije osim da mu je odgovorio na nešto, čak se i ne pozivaju poslanici na imunitet kada ih ti takvi tuže i odu na sud, pa čak ne dođe ni na suđenje, na ročište ne dolaze zato što je istina na ovoj drugoj strani.

Molim i vas predsedniče kao predsednika parlamenta i šefove poslaničkih grupa da svi mi reagujemo, a ne samo eto mi da radimo, sutra će biti ta tačka dnevnog reda da neko ocenjuje naš rad itd. Pa, oni da su ocenjivali naš rad, pošteno, bez da primenjuje dvostruke aršine, mi bi do sada bili u EU, ali kao takvi mi bi im smetali zato što ekonomski razvoj Srbije se razlikuje od najrazvijenijih država u Evropi, da ne govorim i ne spominjem imena. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jedno pitanje i jedan predlog.

Pitanje je za ministra poljoprivrede – kako da zaustavimo da poljoprivredni proizvođači večito rade za nakupce i trgovce? Nikada tovna junad nije bila jeftinija nego poslednjih meseci. Ako jedno tele košta 600 evra i mora poljoprivredni proizvođač da ga čuva od devet do 12 meseci, nekad je tovna junad bila pre par meseci 2,2 evra, a danas je 1,7, a da je cena u kasapnicama ostala ista. Gde te pare idu? Znači dupla šteta i za poljoprivrednog proizvođača i za kupce, sve one koji odlaze u prodavnice, kasapnice da kupuju, ono što se zove potrošačka korpa.

Imajući u vidu da poljoprivredni proizvođač jednom godišnje prima platu, jednom godišnje dolazi do para, koji ima 10 junadi u štali, on na ovaj način gubi između 3.000 i 4.000 evra godišnje. Ne kažem da je kriv za to ministar poljoprivrede, ali moraće da se uključi i inspekcija, da vidimo gde ta razlika u ceni odlazi, da se dešava kao sada, da oni koji se bave preradom mesa i prodaju sveže meso u kasapnicama zarađuju i po dva puta više nego što je cena nabavka.

Drugi moj predlog je da se Veljko Odalović, sekretar Skupštine, imenuje da ide da obiđe kovid ambulante, da obiđe narodne poslanike, da vidi u kakvom su zdravstvenom stanju i da da izveštaj parlamentu, i to već danas da krene da radi, imajući u vidu da on ima imunitet, da se ne plaši, da najbolje neko ko nema veze sa zdravstvom, a nema virus, nema ni simptome, on je u ovom trenutku zdrav čovek, a nema ni neki veliki posao u parlamentu, da to bude njegov zadatak. Siguran sam da svi ti pacijenti koji se tamo nalaze imaju maksimalnu uslugu, ali isto tako da dobijamo i savet kada je u pitanju preventiva i od nekog ko nije zdravstveni radnik ili lekar.

Da se zahvalimo i zdravstvenim radnicima i lekarima. Iz dana u dan dobijamo informaciju da je neko od naših prijatelja dobio virus, ali ono što je najgore, siguran sam da preko 20% građana u Srbiji ima virus, a nema simptome. Sada kad se kaže - bio sam na nekom skupu, niko nije imao temperaturu, a posle tri, četiri ili pet dana neko lice se zarazilo ili dobilo koronu.

Dame i gospodo, još jednom da apelujem da smanjimo malo, neću reći propagandu, nije to propaganda, ali malo manje medijske poruke, da svakoga dana mi slušamo kako će sutra da umre ovoliko, prekosutra onoliko. Moramo da radimo i da nosimo taj virus, kao da je to običan grip, da rade fabrike, da nam deca idu u škole. Evo, neki gradovi su uveli, ovo je pitanje za ministra prosvete, neki gradovi sami su uveli i doneli odluku da đaci ne idu u škole. Ne može grad da ima takvu autonomiju. Autonomiju nad decom imaju roditelji i roditelj ako da saglasnost da mu dete ide u školu, to dete treba da ide u školu ili u vrtić.

Tako da, molim vas, predsedniče Skupštine, da izvršite konsultaciju sa Veljkom, pošto on nema pravo da diskutuje, da li prihvata ovaj moj predlog. Ne mogu da predložim da se stavi na glasanje, ali on stvarno treba da ode i da obiđe sve pacijente. Ne znam u ovom trenutku koliko je zaraženih narodnih poslanika. Ono što je meni poznato, jeste da ih je više od četiri. Mi trebamo da radimo i ne sme korona da nas uplaši, nas narodne poslanike, mi koji nemamo virus, a nemamo ni simptome. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 10.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik skupštine Grada Skupština grada Jagodine Grad Mesečno RSD 28.05.2012 - 20.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik skupštine Grada Skupština grada Jagodine Grad Mesečno RSD 20.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -