Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici JS će glasati za sve zakone predložene koji su na dnevnom redu, iz više razloga. Prvo, ako gledamo iz ekonomskog ugla da se Srbija razlikuje od nekih država, a posebno iz EU, države koje su bile mnogo razvijenije od države Srbije, da smo mi čak neke države i dostigli, a ono što treba istaći to je veliki broj fabrika je otvoren u Srbiji, jer u Srbiji postoji ekonomska stabilnost, sigurnost, i međunarodna popularnost, ne gleda se ekonomska stabilnost preko politikine politike, da je tako nazovem, kada je u pitanju sastavni deo Srbije, KiM. Oko toga se razlikujemo od 22 zemlje, koje su glasale za nezavisno Kosovo, pet zemalja nije glasalo za nezavisno Kosovo, i u periodu i trenutku kada započinju neki novi ratovi, kada smo imali poplave u Srbiji, gde je preko 40 gradova imalo veliku štetu, kada je priliv u budžetu Srbije u kontinuitetu isti, čak se i povećava iz meseca u mesec, onda ne možemo da kažemo da se loše radilo.

Kada je u pitanju poljoprivreda, pošto je tu ministarka poljoprivrede, a sada ministarka Dana zagovara ministarku poljoprivrede, mogu da vam kažem da ste me vi prijatno iznenadili, imajući u vidu da ne živite na selu kao ja i da uz podršku Vlade poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima se povećava subvencija po hektaru, i to nije dovoljno naravno, ali je mnogo više nego što je bilo.

Problem je sledeći, da poljoprivredni proizvođači prošle godine su prodavali žito 32-33 dinara, danas je 18 do 20 dinara. Tu nije kriva Vlada, niti resorni ministar, jer berza evropska odlučuje cenu žita.

Cena kukuruza je bila 37 dinara prošle godine, danas je cena kukuruza od 18 do 20 dinara. Čak ako je vlažnost velika, plaća se i 15 dinara.

Svaki poljoprivrednik koji se bavi poljoprivredom ima gubitak po hektaru ako je posejao kukuruz ili žito, to je negde u proseku 100.000 dinara, pošto ja, pored ostalih oblasti i zanimanja, bavim se i poljoprivredom i znam koliko je teško, da poljoprivredni proizvođači nemaju topli obrok, regres, bolovanje. Sve oni sami moraju to da obezbede, ali ipak država nije sedela skrštenih ruku, pa je povećala subvenciju po hektaru.

Siguran sam da početkom sledeće godine će biti i veća subvencija za poljoprivredne proizvođače, ali se bojim jedne činjenice koja se zove krupna stoka, da iz godine u godinu opada broj krupne stoke i one koja se zovu ovce, svinje, prasad i da se smanjuje drastično u procentima, pa se bojim da kroz tri, četiri godine mi ćemo da uvozimo meso koje je zamrzlo iz nekih drugih država, gde je po godinu dana mrzlo meso, uvoze u Srbiju i prave konkurenciju poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. Mi ne možemo da zaustavimo taj uvoz, ali možemo da preko cena ili već da iznađemo neki model i metodologiju kako da zaštitimo poljoprivrednog proizvođača.

Kada je u pitanju poljoprivreda, ja mislim da u BDP od poljoprivrede negde 5%, 6% možda, nisam siguran, ali sećam se kada je to jednom govorio ministar Mali i jeste to mali procenat, ali veliki broj građana u Srbiji se bavi poljoprivredom. Čak i oni koji su zaposleni u nekim fabrikama, to im je dodatna delatnost i kako da sačuvamo mlade ljude da naslede svoje roditelje, deke, bake, da se oni bave poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.

Od mene imate prolaznu ocenu četiri plus, kada je u pitanju poljoprivreda. Taj ko kaže bravo, on nije video kravu uživo, samo možda na televiziji.

Principijelno govore o poljoprivredni, a poljoprivreda nije nešto što se gleda na televiziji, nego uđete u njivu, pa vidite da poljoprivredni proizvođač mora da radi, da obrađuje zemlju, pa su se desile elementarne nepogode koje su uništile poljoprivredne proizvođače, gde treba najmanje pet godina da se vrate da mogu da žive onako kako su živeli pre i naravno da nije kriva Vlada zbog toga što su elementarne nepogode zakačile i Srbiju.

Ja neću reći da je to moja primedba, ali bih zamolio ministarku prosvete… Inače, kada bi birali ministra prosvete sa biografijom koja je neophodna i da zna i kako razmišljaju deca i njihovi roditelji i nastavnici i profesori, a to je Slavica Đukić Dejanović, ako možemo da smanjimo od 28 đaka po razredu, mi smo kao Jedinstvena Srbija i dali amandman na taj predlog, da bude 25. Zašto? Zato što će u pojedinim školama biće tehnološkog viška i neko od učitelja i profesora ko radi 20, 25 godina ostaće bez posla i šta ti ljudi da rade u nekom narednom vremenskom periodu?

Znači, to nije politika, već život, vaspitavanje naše dece, a moramo da kažemo i da konstatujem svi da imamo mnogo pametne dece, mnogo dobrih đaka u Srbiji.

Kad sam kod dobrih đaka, mi kao lokalna samouprava davali smo 50.000 dinara za vukovce. Kada je Dan grada svaka škola predloži najbolje đake, to je bilo 17. oktobra, isto po 50.000 dinara smo davali tim đacima i to su neke prve pare, neka prva plata gde su ta deca zaradila učeći i da daju primer ostalim drugovima i drugaricama iz odeljenja, iz grada, iz sela da se isplati da se malo više uči i da te buduće eksperte zaustavimo da ne odlaze u beli svet.

Kada sam kod odlaska, moram i to da vam kažem, pošto ja često putujem, da mnogo manje sada oni sa završenim fakultetom odlaze u neku drugu državu, mnogo manje zdravstvenih radnika odlazi sada nego pre. Pre nisu imali ni dobre uslove da rade kada su u pitanju zdravstveni radnici, ali kasnije ću o zdravstvu da govorim.

Ono što je najvažnije, ja živim u porodici koja ima jedanaest članova. Imam petoro unučadi i neki su đaci, a neki studenti i u istoj kući svi živimo. Znam koliko je teško da se postigne veliki uspeh, a posebno roditeljima koji plaćaju stanove u Beogradu, Nišu ili Kragujevcu, gde im deca studiraju, tako da se nadam da ćete ovaj naš amandman da prihvatite.

Nisu to velike pare za budžet… Da li je tu ministar finansija? Aha, tu je. Nisu to velike pare za budžet. Te pare će se vratiti ako idemo na to da se javlja tehnološki višak. Vratiće se preko te dece koja će biti obrazovana.

Ti prosvetni radnici da imaju volju da idu na posao, a da ne budu u strahu stalno kako, ne znam, sada se malo dece rodilo i pošlo u prvi razred. Nekada, u pojedinim odeljenjima, posebno na selu, bilo je 25, 27, 28 đaka. Mi sada imamo seoske škole gde imamo i po tri đaka i pet i sedam i ne znam tri razreda, prvi, drugi i treći, jedan učitelj uči sva tri razreda i da na taj način pomognemo i roditeljima tih đaka i prosvetnim radnicima itd.

Kada sam kod prosvetnih radnika, i to mogu da konstatujem, mnogo su male plate bile, niske, pre 11-12 godina. Danas su mnogo veće plate. Jeste da su standard života i cene povećane, ali da su ostale onakve plate ili da su samo deset posto povećane plate, bilo bi mnogo teže za prosvetne radnike, jer prosvetni radnici nemaju dodatnu delatnost.

Sada bih hteo da nekoliko rečenica kažem vezano za zdravstvo, da uslove za zaposlene u zdravstvenim institucijama ne da su 100% bolji, već 300%, 400%. Nekada ono osnovno nisu imali. Ultrazvuk koji je star po 15 godina pregledao je sve pacijente. Danas imamo savremenu opremu.

Hteo sam da zamolim ne u moje ime, u ime zdravstvenih radnika, Vladu i Ministarstvo zdravlja da vidimo kako da pomognemo tim zdravstvenim radnicima, jer oni su spasili mnogo života, a posebno što nemamo ko da ih nasledi, jer danas, vi to, ministarka, bolje od mene znate, pravi lekar postaje posle 20 godina rada. To je jedan zanat. Da povećamo malo… Ja sam vas jednom zvao, vi ste mi rekli do 70 godina, jer su to godine koje su… neću reći dosta za te zdravstvene radnike, ali ako treba da se šalju na neku komisiju, da se vidi u mentalno-psihičkom smislu kakvi su ti lekari. Ako ispunjavaju te uslove, treba malo da produžimo dokle ne napravimo nove kadrove koji mogu da naslede te hirurge i da ne nabrajam sve specijalnosti u medicini.

Šta je još najvažnije? Ja se sećam kada je bila korona, mi smo prvi imali četiri vrste vakcine. Dolazili su ljudi iz drugih evropskih država, iz Austrije i Nemačke, koji imaju fabrike, iz Italije, oni su dolazili u Jagodinu da prime vakcinu, jer nisu imali "Fajzer" vakcinu koja je tada imala prioritet da bi mogli da putujete u evropske zemlje, a tek kasnije su dozvolili da mogu i ovi koji prime neke druge vakcine da odlaze u evropske zemlje.

Znači, to je u ovom trenutku ogromni problem, ne u budućnosti, nego sutra, sutra je već veliki problem. Evo uzeću primer za Jagodinu. Mi imamo sada tri hirurga koji treba da odu u penziju za godinu ili dve. Nema ko da ih nasledi. Onda ćemo stvoriti usko grlo u Beogradu, da će svi morati da idu u Beograd da se operišu, od onih klasičnih operacija, slepog creva, žučne kese i da ne nabrajam sve te medicinske termine. To nije skupo za budžet.

Trebalo bi da se dozvoli onima koji su zaposleni u medicini i u medicinskim institucijama da dobiju rešenje za stalno posle tri meseca. Mi imamo slučaj gde rade po godinu, dve dana, a nemaju rešenje za stalno. Znači, oni nisu sigurni. To su mladi doktori i medicinske sestre, ne mogu da uzmu kredit za stan jer banka ne da ukoliko niste zaposleni u stalnom radnom odnosu i onda se javlja to kolebanje i razmišljanje da li da ostanu ovde ili da idu u neku drugu državu.

Ja sam bio u Beču, vodio sam 300 poljoprivrednih proizvođača i pitao, gde god sam ušao u neku prodavnicu ili restoran koliko je velika plata. Ovo ministar Mali treba da čuje. Znači, konobar koji radi pet godina ima 1.200 evra platu. To kad kažete u Srbiji, kažu da je dosta para. Stan košta od 900 do 1.000 evra, plus ostale dažbine. Znači, treba da rade najmanje dvoje da bi mogli da žive ne luksuzno, ne osnovno, nego da imaju samo ono što je neophodno, ukoliko taj bračni par ima decu.

Nije isto kao što je bilo pre sedam-osam godina u tim drugim državama, zato što te druge države finansiraju zemlje koje ratuju, a to plaćaju građani preko raznoraznih poreza i tamo su cene grejanja mnogo veće, cene struje, infostan je pet puta skuplji nego što je u Srbiji i kada pogledamo ovde i kažemo da ima platu od 60 hiljada, to je malo. Ali, ne zaboravimo da ti koji imaju 60 su pre imali 30 hiljada, što je duplo više. Zbog toga će početi da dolaze iz evropskih zemalja tzv. gastarbajteri, ne samo Srbi nego i ostale nacionalnosti koje imaju neku svoju kuću u Srbiji, da se vrate u Srbiju.

To su dva zanimanja, prosveta i zdravstvo, koji su veoma važni za očuvanje identiteta, ne samo nacionalnog, nego svih ostalih građana, pošto kada odete kod doktora on vam ne traži člansku kartu ili da li ste Hrvat, Bošnjak ili neke druge nacionalnosti.

Kada je u pitanju budžet, u svim gradovima u Srbiji su smanjena transferna sredstva pre 10 godina, a obaveza lokalne samouprave se povećavala iz godine u godinu. Možda sada nije bilo dovoljno sredstava, čuo sam da 11 milijardi imamo para na računu, naravno, pare su jedna vrsta robe, da kažemo - e, ajmo sada da malo odvojimo od tih 11 milijardi i da pomognemo institucijama koje stvaraju budućnost ove države.

Lokalnoj samoupravi, odnosno samoupravama, neću reći da je nepravda jer nije to uradila ova Vlada, uradila je ona prethodna, na primer, vrtić se zove predškolska ustanova. Poslodavac treba da bude Ministarstvo prosvete, a po zakonu koji je i dan danas važeći, lokalna samouprava mora da vodi računa i kolika je cena vrtića po detetu, kolike su plate zaposlenih, znači sve to lokalna samouprava mora da plati.

Kada su u pitanju jubilarne nagrade, takođe. Jubilarne nagrade su visoka pozicija, a posebno povećanje plate u javnim preduzećima 10% od januara. I to je malo, ali mnogo je bolje nego što je bilo pre.

Sada se postavlja pitanje odakle će lokalna samouprava sve to da plati ako nam nisu povećana transferna sredstva? Ne tražimo mi da se povećaju na osnovu rasta cena na malo, ali očigledno da je danas rashod mnogo veći nego pre devet, deset godina, kada su nam smanjena transferna sredstva.

Na primer, za Jagodinu je 600 hiljada evra na godišnjem nivou, to je bila plata i akontacija. Danas je to malo više i ja se nadam da više nećemo da uzimamo, ono se zove izvorni prihod ili prihod od kazni, kao što je kazna za saobraćajne prekršaje, išlo je 70% Vladi a 30% lokalnoj samoupravi. Sada i tih 30% koji su nekada pripadali lokalnoj samoupravi ide u budžet države.

Tako da se postavlja pitanje…

(Predsednik: Samo privedite kraju.)

Pa, nije valjda 20 minuta prošlo?

(Predsednik: Jeste.)

Izvinjavam se. Hteo sam još nekoliko stvari da pitam, ali nema veze, da ne prekoračim vreme. Zahvaljujem.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati sve tačke dnevnog reda.

Dosta tačaka dnevnog reda se tiču pomoći građanima. Kada su u pitanju one tačke i predlozi da se država zaduži i međudržavni sporazum, nekoliko međudržavnih sporazuma koje treba danas da izglasamo, šta je najvažnije? Da te pare će doneti novi novac i te pare se ne ulažu u nešto zarad političkih poena, kako to neko želi da naglasi.

Posebno želim da izdvojim Zakon o ozakonjenju, gde će imati priliku oni koji imaju kuće, a čekaju da se izmeni GUP i DUP, posebno o lokalnim samoupravama, da ne mogu da dobiju dozvolu za legalizaciju, da će ti građani moći da se priključe na gas, struju, vodu i kanalizaciju.

Koliko mi je poznato, siguran sam da ima od broja kuća u svakom gradu, svakoj opštini jedno 10 do 15% koji nisu mogli da legalizuju te kuće. Koje su to kuće? Porodice se šire, rađaju se deca i ne mogu da žive u jednoj kući svi, tako da je to veoma dobar predlog koji želim da pohvalim.

Mi treba da izglasamo danas i da se da po 10.000 dinara deci do 16 godina. Svako iznenađenje za decu i za porodice je pozitivno iznenađenje. Ja to radim godinama u Jagodini i veoma mi je drago što moj koalicioni partner SPS i ja podržavamo ono što radi predsednik Aleksandar Vučić, jer sve tačke za koje smo glasali do sada se tiču interesa građana Srbije.

Šta bih želeo da pohvalim kada je u pitanju 10.000 za decu? Da to nije prvi put, da su dobijali i njihovi roditelji, i deke i bake. Isto mogu da konstatujem da nisu očekivali taj novac itd.

Neko je govorio o poljoprivredi. Znate šta, kada pričate o poljoprivredi, morate da imate osnovno znanje. Kažu, i kako taj neko je u vlasti, da su dobre zemljoradničke zadruge i da treba da forsiramo zemljoradničke zadruge. Zemljoradničke zadruge su uništile poljoprivredne proizvođače i one su postojale kada nije bilo interneta. Zadruga je bila posrednik između proizvođača i kupca tih poljoprivrednih proizvoda i uzimala je od tri do pet posto proviziju, odnosno da bi se izdržavali.

Evo jedan primer zadruga u centralnoj Srbiji koje su otkupljivale šećernu repu od poljoprivrednih proizvođača, bila je posrednik između šećerane i poljoprivrednih proizvođača koji su proizvodili šećernu repu. Šta se desilo? Oni isporuče šećerani, šećerana ne isplati poljoprivrednom proizvođaču, odu poljoprivredni proizvođači u šećerane, kažu nismo mi pravili ugovor sa vama, poljoprivredni proizvođači tuže zadruge i zadruge, šta su imale tad u to vreme, dva, tri kombajna, ne znam, dva, tri traktora, sejalice takozvane za kukuruz itd. I da vam kažem, jedno pet hiljada poljoprivrednih proizvođača je ostalo bez svog berićeta.

Danas kada postoji internet, kada svako od poljoprivrednih proizvođača može da se informiše ko su kupci, po kojoj ceni, uopšte zemljoradničke zadruge nisu neophodne, jer su bile štetne, a pogotovo sada, u ovom vremenu.

Kad sam kod poljoprivrede, nije tu ministarka za poljoprivredu, želim da predložim, ako je to moguće, da vidimo kako da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima, onima koji su imali teške elementarne nepogode kada je u pitanju poplava i oni zbog jakih padavina, kada je u pitanju žito, mogu da vam kažem da ja živim na selu i nekada je bilo između šest i šest i po tona po hektaru, a danas je četiri tone po hektaru. Šta to znači? I četiri tone nemaju procenat hlebnosti kao što su imali poljoprivredni proizvođači prošle i pretprošle godine, da vidimo kako njima da pomognemo?

Ne znam da li je tu gospodin Vesić, jeste. Njega želim da pohvalim, iz razloga što kad su bile poplave, obišao je sve destinacije i voleo bih da mi odgovori, kako bi čuli oni ljudi koji su poplavljeni - kada će vaša komisija da konačno da odgovor na osnovu procena koje su poslale opštine poplavljene i koja je to vrednost od tih zahteva koja će biti isplaćena poplavljenim domaćinstvima?

Moram da kažem nešto kada je u pitanju Slavica Đukić Dejanović. Slavica Đukić Dejanović je neko ko ima najveće iskustvo, a pogotovo u ovom vremenu, ludilu društvenih mreža. Ona je i profesor, a da ne nabrajam na kojim funkcijama je sve bila. U medicini kažu da mora da se poštuje Hipokratova zakletva, naravno da poštuje, ali ona Hipokratovu zakletvu primenjuje kod svakog čoveka, ne pitajući ga da li ste vi u ovoj, onoj partiji, da li čiste, šta ste, itd.

Gospođa Slavica Đukić Dejanović bila je i predsednik Skupštine. Tada je bila opozicija. Mogu da vam kažem da je taj svoj posao odradila na veoma visokom nivou. Mi sada u Srbiji nemamo sposobnijeg i boljeg čoveka za funkciju ministra prosvete od doktorke profesorke Slavice Đukić Dejanović. Ne zato što je ja lično poznajem, ali ja dam njen broj i zovu je ljudi iz cele Srbije da pomogne, i znate šta kaže - neka krene odmah. Takav čovek, takva dama, treba građanima Srbije, da pomogne prosveti, naravno, u okviru budžeta i ono što se naša koalicija dogovori sa SNS.

Neko je rekao da je SPS na vlasti 33 godine, oni su kao Đoković. Đoković ima 36 godina, sve što su stariji, sve su bolji. Neka kažu oni, kao moji koalicioni partneri da su dobri, nego izađu na izbore, stave ime i prezime, Socijalistička partija Srbije, Ivica Dačić i moja koalicija i građani glasaju. Ko to može da ospori? Niko. I od izbora do izbora, u poslednje vreme, kada je bilo veoma kritično i za građane Srbije itd, oni su povećavali broj glasova kada je u pitanju naša koalicija. I naša koalicija ima veoma dobru saradnju sa SNS.

Ja putujem često po svetu i šta mi kažu - kako je Vučić, kako je Novak Đoković i šta radi Ivica Dačić? Da, to me pitaju. Zato što Ivica Dačić ima sistem kako da razgovara kao ministar inostranih poslova i sa onima koji mrze Srbiju, sa onima koji su nanosili štetu Srbiji i da ubedi za vreme dok je bio ministar inostranih poslova da 18 država, naravno, zajedno sa predsednikom Vučićem, povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, kasnije je još 10, što znači da je skoro tridesetak država povuklo priznanje, za razliku od nekih koji danas kritikuju, gde je svake nedelje po jedna država priznavala nezavisno Kosovo. Kažu - eto, 33 godine traju.

Da ne bude da mnogo hvalim moje koalicione partnere, ali ja do sada im nisam našao ni jednu manu. Voleo bih da znam sve to što zna Ivica Dačić, ali to je zanat ljudi, nije to ja hoću da budem nešto, nego moraš da naučiš, a to što on zna, ne piše ni u jednoj knjizi, da odete u knjižaru i da kažete - ej, daj mi tu knjigu, hoću ja da naučim bonton ponašanja u međunarodnim odnosima i u diplomatiji.

Vidite ove što se smeju. Da vam kažem nešto, oni su kao oni koji su do pre par godina iz publike uleteli na stadion i onda ih kamera snimi i oni kažu, oni koji gledaju, kaže - svaka mu čast, pa ih zaboravi narod, pa ponovo izlete, protrče malo kroz stadion, toliko su oni poznati i toliko dela imaju.

Hajde kad se smeju da vam kažem i ovo. Jeste li vi znali da su roditelji protiv Anketnog odbora, kada su u pitanju ubijena deca u školi? Ja to nisam znao, ali sam imao neki osećaj i zato smo glasali protiv. Hajde, bre, ljudi, da sačekamo prvo da sudski organi, policija, tužilaštvo donese konačne presude, a onda da vidimo da li je bilo propusta u institucijama itd, a ne da sada, kada je najteže tim roditeljima, mi pričamo.

Zamislite vi sada se pozove neki tužilac na raport. Ako ne dođe, šta ako ne dođe, ako upravo radi na tom slučaju? Hajde Anketni odbor o svemu da možemo da pričamo o nekim drugim stvarima i o ovim ubistvima koja su se desila, ali ne sada u ovom trenutku, ne sada. Tu je napravljena velika greška. Mi smo glasali protiv, SPS je bila uzdržana. Da vam kažem da su roditelji te dece ogorčeni, ogorčeni. Ja ne znam koji dogovor postoji, ne interesuje me, između partija, pojedinaca itd, ali mi ništa dobro ne donosimo.

Mi, kao institucija, parlament, možemo da se ne slažemo oko predloga, oko tačaka dnevnog reda, ali mi sa pojedinim partijama iz opozicije koji kažu - evo, mi smo sada novi, sad smo došli, zaboravili da su trčali, uletali na stadion, pa sada kada se vratimo ima sve da bude u redu itd. Zna se ko je šta radio kada je bio na vlasti, kako se živelo onda, kako se živi danas.

Danas, u poslednjoj godini, četiri milijarde evra i nešto su uložili strani investitori, doneli pare u Srbiju. Iz godine u godinu se to povećava. Danas je mnogo veći suficit, nego što je bio pre osam, devet i deset godina. Ja mogu da pričam o toj temi, jer sam u Jagodinu doveo 12 stranih investitora i jednog sam doveo u Batočinu, a vodio sam sa mnom preko 40 tadašnjih gradonačelnika i predsednika opština. Ne da oni nešto nauče od mene, neću reći da su to ljudi glupi, ali jednostavno da vidim kako možemo da pomognemo jedni drugima. Ti koji su tada bili sa mnom u delegaciji sada su neki poslanici itd, i ja nemam ništa protiv toga što oni govore, ali moramo da se vratimo i ko kome pripada od tada danas i šta su rezultati bili onda, a šta danas.

Neću reći da je sve u Srbiji super, ali idemo ka tome da pomognemo onima koji nemaju.

Znate šta, kad nasledite praznu kasu teško je da odmah od nule skočite do 100. Ovde je iz godine u godinu sve veće poverenje upravo tih stranih investitora.

Evropa i evrozona, hajde da pogledamo PDV, odnosno BDP koliki je u evrozoni. Znači, mnogo manji nego što je u Srbiji.

Da je u Srbiji loše, pa zar bi toliko investitora došlo u Srbiju ako je to tako kako neki žele da nas predstave? Kada odu, sami sebe pozovu na neki sastanak u neku državu i ogovaraju svoju zemlju tamo gde su rođeni i pričaju loše o Srbiji. Ti kojima oni pričaju, oni dođu pa vide i šta se desi? Izgube poverenje kod tih ljudi.

Ja sam imao jedan slučaj u Beču gde je jedan, neću da ga pominjem, rekao kako mene neće da primi predsednik Grupe prijateljstva iz Beča, parlamentarne Grupe prijateljstva, a ja predsednik parlamentarne Grupe prijateljstva iz Srbije. Pošaljem dopis – odmah dođite, kad želite. Vodim svake godine minimum 700 studenata u Beč, da vide naši mladi ljudi kako se živi u Evropi. Vodim ih na ekskurziju nekoliko dana, a ne da ostanu da rade u nekoj državi koja se ne zove Srbija.

Tako da, poštovane dame i gospodo, želim i da pohvalim Zakon o strancima. Na primer, evo mi smo u Jagodini imali problem ne sa radnicima, nego sa menadžerima. Ako neki Fišer, Nemac, otvori fabriku, on hoće od 300 radnika da ima 10 menadžera sa direktorom. Ne mogu ja da kažem – e, sad će ti menadžeri da budu odmah iz Srbije, itd. Ja se zalažem da radnici iz Srbije se zapošljavaju u tim fabrikama. Stalno me zovu – evo, istekao papir, već kako se zove, viza na godinu, evo sada tri godine. I, to smo rešili.

Rešili smo i u onim gradovima gde nema radnika, a ima dosta fabrika, da mogu oni da zaposle i strance u tim fabrikama. Sad kada pogledamo sve ove tačke, ne možemo da kažemo da su ovo tačke loše, da su štetne, itd.

Kada su u pitanju krediti i zajmovi, znate šta, da ne ponavljam koliko godina sam privrednik, ja nikada nisam imao novac onoliko koliko mi košta jedan kamion ili, ne znam, osnovna sredstva, ali ako imate ugovore sa onima kojima vi vršite usluge, onda je mnogo lakše uzeti kredit i od zarade vraćati polako taj kredit.

Svi ovi krediti i zajmovi i ono što se zove novac ja mislim, ne mislim, su namenski i da će te pare da se vrate, da li kroz putarinu, da li, ne znam, u nekom drugom obliku, ali te pare ne idu za kupovinu automobila, nego te pare idu za infrastrukturu i ono što nedostaje Srbiji.

E sad, da Srbija ima lošu etiketu u MNF-u, pa zar bi toliko EU dala para za poljoprivredne proizvođače ako smo mi zemlja koja propada ili stagnira? Imamo veoma visoku ocenu MMF-a. Čekajte, MMF je neko ko daje saglasnost o ekonomskoj stabilnosti – da li imate bonitet i da li ta zemlja može da dobije neka sredstva, itd.

Tako da, poštovane dame i gospodo, dobro je što ova tema danas je počela nekim drugim tonom, nije kao što je to bilo prethodnih četrdeset i nešto dana, da se mi ne slažemo oko dosta stvari, ali da vidimo oko čega se to slažemo. Izgleda, samo bi prihvatili da se složimo da oni uđu direktno u fotelje i da budu ministri, a to ne odlučuje ni Vučić, ni Dačić, ni ja, ni svi ovi poslanici, to odlučuju građani.

Mi znamo šta je bilo „Jedan od pet miliona“. Gde su sada? Čak je i u Jagodini počela šetnja. Jedan koga DS smenila zbog zloupotrebe službenog položaja, tada je to bio zakon, sada je ukinut. Smenili ga, a on se povampirio sada ponovo, a bogatiji od mene. Bogatiji, ali neću da pričam, a ja privrednik 43 godine.

Šta, jel mi isteklo vreme?

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ja do pre deset dana nisam znao kako se zove prethodni govornik, jer su ga svi zvali patka. Za razliku od prethodnog govornika, ja ne znam šta je pričao, samo su mi rekli da je lupao kao otvoren prozor, pošto nisam pratio prenos. Čitao je naš program. Sve što piše u našem programu je tačno, ali ne piše da su Srbi genocidan narod, da treba procesuirati Srbe u Haškom tribunalu. Haški tribunal je napravljen za Srbe, a ne za one koje podržava ova patka.

Poštovane dame i gospodo, da vam kažem, rušili su, odnosno kažu „Beograd na vodi“, vidite srušene barake, garaže itd, pa „Beograd na vodi“ je najlepši objekat. Kad mi neko od stranaca dođe, ja ga odvedem tamo da vidi nešto što retko gde u Evropi može da se vidi.

Poštovani građani Srbije, zašto on ne bude na bini da se obrati građanima, onima koji šetaju Beogradom? Zašto, on i još nekoliko njih? Zato što će biti izviždan.

Šta je radio i čime se bavio pre politike? Šta? Šta je radio? Ja sam privrednik 43 godine i imam rezultat. Deda mi je bio privrednik, otac i ja. Sada će on da spočitava JS da je naš program loš. Sve što piše u našem programu je tako i nikada nećemo odstupiti od našeg programa, ali pošto je njihov program promenljiv kako im kaže neko drugi… Znate, to što oni rade, to košta mnogo. Ko daje te pare? Odakle su im pare? Molim istražne organe da provere ko daje pare, na kom računu te pare stoje i šta je njihova obaveza za novac koji dobiju od tih takvih, da napadaju nešto što ima najbolji rezultat u Evropi koja se zove Srbija. Srbija se zove.

Poštovane dame i gospodo.

Ja ne znam šta je tu čudno ako neko od ministara radi u interesu neke druge države, ne poštuje zaključak Vlade, ne poštuje zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost, da kažemo mora da bude smenjen. To nešto što je čudno.

Ja sam čovek iz sporta. Ako moj sportista loše radi mečeve, neću ga staviti u reprezentaciju, neću da boksuje za moj klub. Ja ne razumem te ljude samo da diskutuju samo da bi nešto rekli i onda zloupotrebljavaju Batu Gašića koji je častan čovek. Poznajem ga 33 godine, 33 godine. Znam sve šta je u životu radio. Kada se zloupotrebljava u trenutku, dan posle kada je ona mala bitanga ubio svoje školske drugove. Dajte tada da se svi solidarišemo, da vidimo kako da pomognemo, šta ide na društvenim mrežama, šta su idoli toj deci itd. Da se time bavimo.

Prethodni govornik me čudi, on je iz jednog grada, da se on i njegovi zalažu da se uvedu sankcije Rusiji, da mi budemo genocidan narod proglašen, da i naša praunučad ne mogu da isplate to, a nismo. Učinjen je zločin. Kako se desilo? Ušli su, da ne kažem ko, vrlo dobro poznato, prvo u selo Kravice i u Bratunac. U selu Kravice ubijeno više starih lica. Sada mi podržavamo nekog ko je izazvao sve to. A genocid i termin genocid, molim ih da prouče šta je termin genocid i kome može da se pripiše.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS sa našim koalicionim partnerom SPS-om, predložili smo Radeta Bastu za ministra privrede.

Šta je njegov CV tada u tom trenutku bio? Ne ulazeći šta je radio pre nego što je ušao u politiku, ali želim da kažem onima koji ne znaju, da je on imao neku svoju kompaniju koju je kasnije prodao, bar je tako meni rekao. Kada je bio direktor „Toplane“ nije bilo problema sa grejanjem u gradu Beogradu, na vreme je obavljen remont i sve ono što je vezano za infostan iz tadašnjeg resora sa funkcije direktora beogradskih toplana.

Kako je on predložen za ministra privrede? Predložen je tako što, jednostavno ja iz opravdanih razloga, kao privrednik 43 godine i kao grad koji vodim, grad Jagodinu, vizuelno i u ekonomskom smislu i u turističkom smislu, je promenio svoj izgled, ne živi se kao što je to bilo do 2004. godine. Mi ne želimo da jedno pričamo, a drugo radimo, ne samo u kampanji, ja sam takav čovek, tako sam rođen, da neću reći Rusija me sada vezala i da druga moja država, moja kuća je Rusija, ali nisu samo politički razlozi što mi treba da sarađujemo sa Rusijom, već i ekonomski razlozi. Ekonomski razlog glavni je cena gasa u zemljama koje su uvele sankcije Rusiji, a kolika je cena gasa u Srbiji i izvoz i ono što Srbija izvozi u Rusiju ne kupuju neke druge države.

Postavlja se jedno retoričko pitanje - da li bi sutra prestao rat između Ukrajine i Rusije kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji? Naravno da ne. Tako da, poštovane dame i gospodo, taj CV takozvani koji je uvek bitan za neku funkciju, neću reći da nas je prevario CV, već ponašanje Radeta Bastu i to kao tada člana JS. Za sve njegove izjave ja sam mu govorio nema ja, pa ja, ja ispred Vlade, kao resorni ministar.

Znate šta, u politici postoje dva termina kao u medicini, a to je, akutna izjava i hronične izjave. Međutim, ove hronične izjave su učestale na štetu, slobodno mogu da kažem, ne na štetu srpske Vlade, nego na štetu građana Srbije. Vlada je kolektivi organ i ne možete vi da sprovodite neku autonomiju da sami određujete i odlučujete šta ćete da se radi, a da se ne bavite resorom koji se zove Ministarstvo privrede. To je jedan od glavnih razloga zašto smo ga mi najpre isključili iz JS.

Šta je još problem? Problem je nekada kada čovek u kontinuitetu nanosi štetu državi koja se zove Srbija da onaj ko ga je predložio traži njegovu smenu. Ovo nema veze sa smenom, odnosno sa zahtevom na primer da se smeni Bata Gašić ili da ne spominjem one druge. Znači, to nema nikakve veze. Kada negde odete u neku drugu državu, mora da zna i predsednik države i Vlada i predsednik Vlade šta ćete tamo pričati i zašto vi odlazite u tu državu. Ja sam obišao najmanje 15 država i uvek informisao i predsednika Vlade i Vladu i predsednika Vučića šta je razlog mog odlaska u tu državu i povratku donesem informaciju šta je bilo.

Mene lično ne interesuju funkcije, dame i gospodo, kao što pojedine interesuje funkcija, da uđe u fotelju, ali hoću da napravim indirektno prijateljske odnose da ja kao čovek koji živi u unutrašnjosti, a dugo sam u politici, kažem ono što mislim, ali to što mislim nikada nije na štetu ni za vreme dok je bio Koštunica, ni Tadić, a posebno za vreme od kada je Aleksandar Vučić pobedio i SNS ima većinu.

Ko si ti da ti sam odlaziš u neku državu i da ti sada pričaš šta je dobro, a šta loše bez obzira da li si opozicija ili pozicija, ali još sa funkcije ministra privrede. Znate, čovek može da pogreši, ali mora da ispravi grešku. Ne da smo mi pričali u kampanji pa za rad biračkog tela izneverili smo narod da nećemo da glasamo da se uvode sankcije Rusiji, da nećemo da glasamo za nezavisno Kosovo i da nećemo da ulazimo u NATO pakt. Uopšte nas ne interesuje, Ivicu Dačića i mene sada koliko ćemo mi glasova da dobijemo i tako dalje i naše koalicione partnere, naravno, ni njih ne, ni nas ne interesuje šta oni misle, mi zajedno radimo. Ja do sada nisam mogao da nađem neku manu predsedniku države Aleksandru Vučiću. Pazite, mi smo napravili prijateljske odnose sa zemljama koje su sve vreme gledale kako da ruše Srbiju.

Prvo želim da se zahvalim Erdoganu, predsedniku Turske koji je na neki način indirektno pomirio dva naroda Bošnjake sa Srbima. Želim i da se zahvalim Orbanu, predsedniku Mađarske, vi znate kako pre 13, 14, 15. godina se Mađarska ponašala prema Srbiji, ali evo sada pokazatelj, politika koju sprovodi ova država na noge je došao predsednik Crne Gore, gde sam siguran da ne misli kao Milo Đukanović i da ne postoji ljubomora zato što Srbija ima brži ekonomski napredak od Crne Gore. To očekujem i od Hrvatske, da i Hrvatska prizna ono što se zove ekonomija i vi naravno, se zove ekonomija u Hrvatskoj, da iskoristimo geografski položaj, i da sarađujemo. Da dete ne učimo kad se rodi kako su ne znam neprijatelji Srbi, odnosno srpskoj deci ne govorimo neprijatelji Hrvati.

Politika je posvađala bivše Republike i narode koji su činili bivšu republiku, a ne ne znam interes teritorijalni i da nije bilo dobrog života. Danas kada bi napravili anketu, da li ste da se vratite da Jugoslavija, nekad Jugoslavija od 20 miliona stanovnika, ima to tržište koje je imala nekada, ne manje, ali 70% bi reklo da.

Poštovane dame i gospodo, ja sam obišao od Egipta do Turske i ne samo tamo, već i u Rumuniji sam bio, primila me i predsednica Vlade tadašnje, bio sam kod predsednika Skupštine Turske i pričao o agresiji, oni su imali teroriste Feto, a mi vrlo dobro znamo ko je i zbog koga su nas bombardovali. Grčka, primljen na najvišem nivou, Austrija i da ne govorim sve države koje sam ja obišao i ne može ni jedan pojedinac sa pozicije ministra da ne sprovodi ono što donese kao odluku Saveza za nacionalnu bezbednost.

Znajte, meni mi je najteže da govorim o nekom ministru koji je iz redova JS, ali ako ne valjaš, ne poštuješ program, urušavaš nacionalno pitanje. Mi se zalažemo za ekonomski patriotizam i nacionalni pragmatizam, jer danas kada kažete patriota to je kao potrošena reč patriota. Danas je patriota da zaposlite ljude, da dovedete fabrike u Srbiju i ne može da se čuje stalno neko iz Vlade Republike Srbije koji, hajde što predloži na Vladi, pa to ne prođe, ali se daju saopštenja kako ne znam poziva se ovaj, onaj, itd.

Tako, da, poštovane dame i gospodo, ja želim da se izvinim što smo mi iz JS napravili takvu grešku i da takav čovek više nikada neće biti, ne ministar, nego ni član JS, evo zadužio sam Životu Starčevića da sve predsednike svih opštinskih i gradskih odbora JS proveri šta oni rade, čime se bave, itd, da ne može da vodi neko neki grad, a da nema pojma i da je video kako izgleda virman, da je prvi put video kako izgleda menica, da ne zna šta je timski ugovor i da ne govorim o ostalim stvarima.

Ja za sebe mogu da kažem da sam veoma iskusan čovek, ali nisam političar opšte prakse i da sve znam i nikada nisam rekao da sve znam, ali ponekada, znate kada čujete kako ništa ne valja u ovoj državi, samo mi da se vratimo biće mnogo bolje. Odakle bre da se vratite? Iz Švajcarske? Pa, koliko partija je izašlo iz te partije iz koje hoće da se vrate? Ima i nekih novih ljudi tu koji tada nisu bili i personalno lično nemaju odgovornost, ali mi moramo da se podsetimo i na to vreme.

Ja ovo govorim u smislu i u cilju onoga što se zove resor Vlada. I ne možete vi spoljnu politiku ili globalnu politiku sa pozicije resora ministra privrede da pričate o nečemu šta nema veze sa privredom. Nema veze.

Znači, ja sam gospodine Radeta Bastu zvao jedno pedeset puta, nemoj to da radiš, neću šefe, neću, itd, i onda smo poslali zahtev za njegovu smenu, pridružio nam se i naš koalicioni partner SPS Ivica Dačić, ministar inostranih poslova, i ja mislim da više…

Koja je to kokoška koja kokodače? Jel on nije pevac, on je kokoška. E, da, jer pevac kad krikne kokoška snese jaje, a ovaj kokodače, a da ne govorim dalje zbog gledalaca ove Skupštine.

Poštovane dame i gospodo JS je principijelna partija, ono što govorim o toj, radim ono što mislimo to i kažemo, ali nekad treba i da misliš šta će da kaže kao ova kokoška. Razumete? A ne da pričam sve i svašta i da ceo svet prati to što mi govorimo i u trenutku kada je ogroman pritisak na Srbiju, da se mi svađamo i da dolazi do nečega što se zove fizički kontakt, a nikome nije stalo do toga.

Izbori, izađe sa programom i kažeš – ovi što su radili, ništa ne valja, mi smo najbolji. Građani su ti koji procenjuju i ocenjuju i daju ocene, odnosno broj glasova pojedinim partijama.

Da nije bilo cenzusa od 3% neće da vam govorim ko bi ušao, ko ne bi ušao u parlament, to je njihova stvar, ali hoću, mislim hoću, predlažem i to sam govorio na prošloj sednici, da li ima neko pitanje gde ćemo mi biti jedinstveni da kažem – vi ste najgori po svemu, ali ovo pitanje je zajedničko, interes srpskog naroda i svih građana koji žive u Republici Srbiji. Nisam mogao da čujem ovde u parlamentu, jer i ja sam nekada bio opozicija, pa kad je nešto dobro podrži, kad je nešto loše kritikuj, budi principijelan u nečemu, to neće da ti donese glasove samo zato što si ti protiv i anti nečega.

Poštovane dame i gospodo, ja želim još jednom da se izvinim građanima Srbije, greške čovek pravi u životu i kad to kažem ne kažem da, e, mi sada sutra postavljamo drugog, on će biti najpametniji, itd.

Na mnogo skenera treba da prođe to lice, mislim onaj medicinski skener kada ga postavi, jer znate šta, ima i ona poslovica – Dajte čoveku vlast, pa ćete videti kako se ponaša.

Rade Basta je moje najveće neprijatno iznenađenje u životu i to sam mu rekao. To što se on bavio sportom, dalo mi je za pravo da kažem – sportisti su dobri ljudi, mi pravimo mostove, ja sam se bavio sportom, i danas sam sportski radnik, itd. Sportisti vode računa šta će da kažu, i da li to što kažu će nekoga da uvredi, itd.

Čak i na uvredu da budete fleksibilniji, da ne odgovarate terminom koji se zove uvreda. Uvek poneka kokoška ima, šta da radite.

Želim i da se zahvalim našem koalicionom partneru, SNS, najvećoj političkoj partiji, najbrojnijoj u parlamentu što je prihvatila da Rade Basta bude smenjen sa funkcije ministra privrede.

Puno vam hvala.

Očigledno da prethodni govornik priča ono…

(Aleksandar Jovanović: Po kom osnovu?)

Po osnovu zato što ste rekli da se ja izvinim predsedniku Crne Gore, jer sam loš termin iskoristio.

Pre nego što je došao predsednik Crne Gore, gospodin Jakov Milatović, na inauguraciju svoju, u Crnu Goru otišao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To se kod nas tako kaže – došao na noge. Nije to ponižavajući termin, ali da vidimo šta je to što spaja srpski i crnogorski narod. Koliko mešovitih brakova ima između Srba i Crnogoraca?

Petnaest godina sam vodio decu na more po sedam dana, vodio sam ih u Buljarice, ko završi četvrti i osmi razred. Znači, preko 20.000 dece je bilo. Onda smo prestali da vodimo decu u Crnu Goru zbog Mila Đukanovića, koji je sve vreme napadao Srbiju.

Prethodni govornik kaže – što ne napravite nešto sa ekonomijom, odnosno sa Makedonijom? Napravili smo Otvoreni Balkan, Makedonija, Albanija. Daj bre, ljudi, nemojte nešto što ste naučili na, da ne govorim na kojim skupovima, da to pričate i ovde. Pratite malo događaje. Ima i nešto što se zove život, ekonomija.

Kad je Albanija prihvatila Otvoreni Balkan, znajte šta je Rama govorio pre o Srbima, a danas je promenio svoju retoriku. Nije on promenio mišljenje za nezavisno Kosovo, ali šta je to zajedničko? Ovde ja vidim da više od 50% opozicije ne želi ništa što se zove nešto zajedničko. Šta vi želite?

Jel isteklo vreme?

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, poštovani ministri, prethodni govornik zaboravio je šta je radila njegova partija koja je bila na vlasti. Znači, njegov šef tadašnji Vojislav Koštunica pustio je 1.300 terorista, šiptara iz srpskih zatvora. Odmah je trebao da podnese ostavku, on i svi i ministri koje su oni tada predlagali. Zašto se oni sada zovu NADA? Ja očekujem da će se zvati hadži NADA da idu da se kupaju u reci Jordan i „hadži“, zaštićeni su od sveta, pa onda kaže njegov predsednik tada – jao mimo svih zakona isporučen na Vidovdan Slobodan Milošević, pa podneo ostavku. Nebitno o kome se radi, ali nisu poštovali zakon.

Na kraju da vam kažem odem ja kod Koštunice, jer sam tada bio narodni poslanik, da ga pitam nešto, bio je juli mesec, ali ovo je istina, temperatura 37 stepeni, uđem ja, dobar dan, kako ste predsedniče, kaže – kako je vreme u Jagodini? Hteo sam da kažem – predsedniče, pada sneg do kolena je u Jagodini.

I sada ta „hadži“ NADA, oni znaju da kritikuju smenu pojedinih ministara, odnosno ovog ministra Radeta Bastu, a oni su trebali više puta da podnesu ostavke i da više nikada se ne vrate na političku scenu, jer su tako nacionalnu grešku i zloupotrebu zavili srpski narod u crno.

I stvarno kada neko to govori iz centralne Srbije, koji je tada bio predsednik jedne opštine, čudi me u kom to programu su oni videli, pročitali, itd.

Rade Basta je uradio nešto što je protiv nacionalnog interesa, protiv ekonomskog interesa, jer on se nije bavio privredom i ekonomijom, pa ga brane, evo mi vam poklanjamo Radeta Bastu, oni koji ga brane. Ne, da vam ga damo na revers, poklanjamo vam ga, pa ga uramite, stavite ga na zid i radite šta hoćete sa njim.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, vi vidite šta se dešava u parlamentu. Jel mogu da vas zamolim nešto, gospodo iz opozicije, da se čujemo. Aleksiću, on je ministar i ne mogu ni ja ni bilo ko da izbacuje ministra iz sale. Da vam kažem, poštovani građani, ovde ima i dosta bivših gradonačelnika i oni najbolje znaju kako se vodi sednica i šta vam to znači sada, demonstracija sile. Šta? Ne može tako da se osvaja vlast.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Ostavka!)

Vi sanjate, vi hoćete da pošaljete sliku Aljbinu Kurtiju, da mu date podršku, da vidi kako ništa u Srbiji ne valja. Jel to politički program. Jeste li tražili ove tačke dnevnog reda? Aleksiću, Borko, pa ne možete vi da izbacujete ministre na silu. Njega su izabrali narodni poslanici koji imaju većinu i ne može tako. Zašto to radite? Ovo nije ring, ovde je parlament i mi šaljemo poruke ljudima koji nas gledaju. Aleksiću, vrati ih, Aleksiću, da ćutite i da čujete šta ću da kažem. Novakoviću, bio si predsednik. Vratite se na mesto da čujemo jedni druge.

Evo, poštovani građani Srbije, vidite na šta liči parlament. Mi sada ne samo da šaljemo poruku Aljbinu Kurtiju, šaljemo poruku celom svetu. Ovo što se dešava ovde u našem parlamentu nije viđeno nigde na svetu.

Aleksiću, Novakoviću, stojte, ali nemojte da ometate druge.

Gospodo iz opozicije, vaše nezadovoljstvo pokazano na ovaj način, sve ono što ste govorili… Srđane! Niko od njih ne govori… Srđane, jel možete da ućutite da kažem deset rečenica? Deset rečenica da kažem.

(Srđan Milivojević: Sad ga izbacite. Marijane, ti ga izbaci.)

Ne možete vi da izbacujete ministra iz sale na taj način. Ne može.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Napolje!)

Novakoviću, jel vam daje predsednik Skupštine reč i vi kažite šta je problem. A ministre fizički ne može nikad niko da izbacuje i izbaci iz sale, niko. Kome se ne sviđa može da bude u hodniku, a demonstracija sile, to ne priznajemo.

Poštovani građani Srbije, nije ovo Srbija koju prikazuju ljudi sa moje desne strane, Srbija je nešto drugo. Molim predsednika Skupštine da primeni Poslovnik. Imate Poslovnik, primenite Poslovnik.

Poštovane dame i gospodo, Jedinstvena Srbija nije za ovakvu vrstu demokratije, demonstracija pojedinih narodnih poslanika, demonstracija sile. Mi 45 dana pričamo o jednoj ili tri tačke dnevog reda, a moram i da konstatujem da nikada nije bilo u parlamentu, a dugo sam u parlamentu da svaka tačka ima neko svoje vreme iako su vezane jedna sa drugom i da slušamo jedno isto već 45 dana.

Demokratija je poštovanje tuđeg mišljenja i da svako može da kaže šta želi. Za mene nije demokratija da šest automobila blokiraju međunarodni autoput. To je nasilje. Zašto je to, da ne koristim neki ružniji termin, poluga da se skrene pažnja na pojedine zahteve opozicije?

Zaboravljaju da smo mi tranzitna zemlja, da je nekada veoma mali broj automobila prolazio kroz Srbiju, a danas Srbija ima dobre autoputeve i biće velika ekonomska šteta. Ono što me najviše boli, da u trenutku kada nikad nije bilo gore vezano za ogroman pritisak na Srbiju, se daje podrška Aljbinu Kurtiju. Ne kažem da to rade sve partije, ali pojedine rade iz opozicije. Kurti je sada napravio neki novi spisak i javno kaže 45 ljudi je na spisku za nešto što je bilo pre 20 godina, izmišljajući optužnice i on će to koristiti. Kaže, evo u parlamentu Srbije vidite šta se dešava, a oni su 80% jedinstveni oko njihovog nacionalnog pitanja na srpskoj teritoriji.

Sada međunarodni predstavnici, posebno Šulc i Makron traže od Srbije da ponovo po stoti put obe strane nađu neki kompromis itd. Koje obe strane? Šta je Srbija napravila? Ništa. Ko je pucao u decu? Hoćemo time da se bavimo? Hajde bar oko jednog pitanja koje se zove srpsko nacionalno pitanje da budemo jedinstveni i da kažemo ne možemo to tako da se radi na teritoriji dela Srbije i da ima privilegovanih partija i pojedinaca koji ulaze na Kosovo i ima onih koji ne mogu da dođu, čim dođu do granice, odmah se vraćaju nazad, jer im ne daju da uđu na tu srpsku teritoriju koja se zove Kosovo i Metohija.

Dalje, 45 dana smo izgubili. Nikada jače elementarne nepogode nisu bile za poljoprivrednog proizvođača, a ja se bavim poljoprivredom, nego što se to desilo, od padavina, ogromne kiše. Oni koji imaju pšenicu ili žito opao im je i kvalitet i kvantitet. Šta ćemo sa ostalim poljoprivrednim kulturama? Teško da može da se nadoknadi ono što se zove imput ili imputi za svako poljoprivrednog proizvođača kako bi mogao sledeće godine da zaseje sličnu poljoprivrednu kulturu i da može da prehrani porodicu.

Dalje, ovde niko, koliko je meni poznato, ne napada studente. Studenti su uvek u pravu, ali to pravo se traži u institucijama, zna se šta su institucije za studentska prava i kažu – mi nismo zadovoljni iz razloga što nam je visoko školarina, što su poskupeli stanovi u Beogradu od 400 na 700 evra, itd. To tržište radi, a ne država, pojedinac, itd. Ja imam studenta unuka i studentkinju unuku koji studiraju u Beogradu i znam kako je to.

Hajde da vidimo šta je što je zajednički interes i pozicije i opozicije, da se ne delimo oko nečega što se zove prostor Kosovo i Metohija. Neko bi da uvede Rusiji sankcije, mi nismo da se uvedu Rusiji sankcije i zato smo podneli zahtev da se smeni naš ministar, a i odluka Vlade i Nacionalnog saveta je stav da neće biti sankcija za Rusiju.

Dalje, da je to tako kako pojedini opozicionari govore o predsedniku Vučiću i politici koju on vodi, pa zar bi toliko stranih investitora došlo u Srbiju da otvara fabrike, tamo gde postoji neko žarište, ili kako neko kaže građanski rat? Nikada više ni pozicija, ni opozicija ne sme da dozvoli da međusobno komšija sa komšijom ne razgovara samo zato što drugačije misli, itd. Na primer, navijao sam za FK Jagodina i kada igra i Zvezda i Partizan međunarodne utakmice, navijam i za jedan i za drugi klub. To je interes, to nisu moje emocije, to je interes države i naroda kome ja pripadam. Tako da, gospodo, meni nije jasno da mi slušamo svakog dana jedno te isto.

Bratislav Gašić, šta je to šta je pogrešio Bratislav Gašić? Vi treba da uhapsite i dedu i babu i tetku i teču i ujku onog Mladenovca, jer svi su na neki način indirektno znali šta on ima od oružja. Ovaj mali šizofreničar, ludak, ovo dete, otac i majka znali su kakvo je njihovo dete i nisu sprečili i znali su šta on gleda na društvenim mrežama i znali su ko je njegov idol. Ko je najveći krivac za ta dva slučaja? Onaj tamo bitanga je punoletan, krivi su otac i majka. Ne možemo da kažemo da je kriv, ne znam, ovaj policajac ili onaj čovek Dragan koji je bio u obezbeđenju te škole. Mi smo videli da ovo ludo dete nije promašilo nijednog. Ko je to mogao da predvidi i da kaže – trebalo je neka preventiva da se desi pre toga?

Poštovane dame i gospodo, ako ste za izbore, tu treba da budete jedinstveni vi iz opozicije i da kažete – evo, idemo na izbore. Mi mislimo da će građani nama da daju poverenje, ovo što ove partije koje čine većinu u parlamentu lažu, kriju kilometre puteva, kriju bolnice, kriju institute, i završavam, da vam kažem, ja nikada nisam imao veće interesovanje od stranih investitora da otvaraju fabrike u Jagodini. Ali tako je i u drugim gradovima.

Nemojte, gospodo, da zaustavljamo ono što se zove priznanje MMF-a, gde su rekli – Srbija ima dobar ekonomski status i Srbija je, neću reći, na dobrom putu, ali ima dosta i kada su u pitanju rezerve i u zlatu i u evrima ili dinarima itd. Zahvaljujem, pošto mi je isteklo vreme.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ministri, predsednice Vlade, grubo se krši Poslovnik, čl. 107, 106. na način što se uopšte ne priča o dnevnom redu.

Ako ćemo da se vraćamo unazad šta je bilo pre, ja se sećam vrlo dobro da nekada po nalogu Vlade su tukli …

(Jelena Milošević: Jel ovo povreda Poslovnika?)

(Predsedavajuća: Jeste.)

… tukli radnike Zastave, tada se zvala Zastava iz Kragujevca, a zašto? Samo zato što su imali tri zahteva, posao, hleba i radnička prava.

(Janko Veselinović: Šta je ovo?)

Alo bre, ne dobacuj mi. Sedi. Sedi. Sedi dole. Jel dobacujem ja tebi?

(Janko Veselinović: Pričaj po Poslovniku.)

Sedi dole.

Znate šta još. Ja vas molim da napravimo pauzu i da se dogovorimo sa predlagačem dnevnog reda da li ćemo se držati dnevnog reda ili ne. Nikada se nije desilo, a dugo sam u parlamentu, da se ovoliko dugo priča o jednoj tački, a da ništa novo nismo mogli da čujemo.

Molim vas da prekinete sednicu i da probamo da se dogovorimo da se svako od prijavljenih drži dnevnog reda.

Znate šta, mnogo Gebelsa ima u ovoj Skupštini, i nije problem jedan Gebels…

(Jelena Milošević: Jel ovo povreda Poslovnika?)

(Predsedavajuća: Jeste.)

… i sada kada vi svi, ne mislim na levu stranu, kažete deset puta ponovite kako je Vučić kriv, kriva je Ana, kriv ja Gašić …

(Predsedavajuća: Vreme gospodine Markoviću.)

Još nešto, policija nikada nije tukla nikog ko je bio na ulici iako su imali pravo da sklone, ne da tuku, sa autoputa. Ne može niko da blokira autoput.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, poštovana predsednice Vlade, poslednjih 15 dana Srbija se bavi samo jednom temom i ne bio bio problem da je to tema samo stradanje ove dece u Beogradu i u Mladenovcu, već slobodno mogu da kažem da politički želi da se ta tema pretvori u političku korist.

Ja nisam protiv toga da opozicija šeta. Ako šetaju protiv nasilja i protiv onoga što se desilo, zašto nemaju flor crni na džepu ili na ruci i da na taj način iskažu da su stvarno potrešeni kao porodice koje su izgubile svoje najmilije?

Ne želim da kažem da bi građani trebali da imaju taj flor, ali imajući u vidu da kada gledamo fudbal i evropske lige, kada neko u tim zemljama nastrada ili neko od njihovih kolega, svi fudbaleri imaju flor na džepu i to je simbol žalosti.

Ako mi ne možemo da se ujedinimo sada kada se desila jedna tragedija kakvu ja ne pamtim da je ikada bila u Srbiji i neću nikada reći i da prihvatim da su zakasnile institucije i treba svako da kaže da su krivci dva roditelja, ovaj roditelj čije je dete ubilo devet đaka u školi i šefa obezbeđenja i ova budala iz Mladenovca, koji je takođe pucao na nevine ljude. Ta dva roditelja su najveći krivci.

Nije kriv ni Bata Gašić, ni Vučić ni bilo ko od ministara, niti predsednik Vlade. Istog dana su oni trebali da budu uhapšeni, a ova dva „heroja“ ne treba nikad da izađu iz zatvora.

Šta je najveći problem? Ja poslednjih pet godina to govorim, društvene mreže. To je predmet interesovanja svakog deteta i mora da se prati na šta se deca fokusiraju na društvenim mrežama, ko su njihovi idoli i da li oni i koliko vremena provode na društvenim mrežama. To je, takođe, jedan veliki problem.

Da li je Bata Gašić mogao da zna koliko pušaka ima ova bitanga iz Mladenovca? Nije znao. Da li je znao Vučić? Nije znao. Znao je njegov otac i taj otac istog trenutka… i majka koja je znala, jer to oružje su držali u kući gde su živeli svi, kao i oružje u kući ovog deteta gde su svi živeli i videli da to dete zna da rukuje sa tim oružjem i da je sklono sutra da nešto napravi.

Mi moramo da vratimo autoritet prosvetnih radnika, da ne kažem strahopoštovanje. Moramo da uvedemo predmet… Mi smo u školi imali predmet koji se zvao domaćinstvo, pa je taj predmet skinut, predmet porodica, da da svako od deteta zna šta je porodica i da damo veća prava prosvetnim radnicima kada su u pitanju deca od vrtića do fakulteta.

Ja mogu da vam kažem da sam se lično umešao bio, pošto često vodim decu na neka putovanja. Vodili smo mi decu u Grčku na more, koji završe srednju školu. Da li znate šta sam rekao? Rekao sam da se raspitaju da li ima neko od đaka putnika koji je ovako agresivan. Rekli su mi da ima jedan. Da li je nekada pisana prijava protiv njega? Nije nikad. Ja kažem – nemoj da ga vodite. On dovede deset drugara i kažu – ma, dobar je on i ja prihvatim.

Da li znate šta se desilo? Prvog dana je napravio problem kada je otišao u Grčku. Pozvali smo mu oca da dođe kolima i da tu bitangu vrati kući.

Svako od nas, iako to nije moj opis posla, mora da bude u tom smeru, da svi pomažemo i da vidimo kako da tu decu izvedemo na pravi put.

Svaka škola zna ko od dece je agresivan, šta je sklon da napravi itd. ali imate još jedan problem, ne smeju da zovu roditelje, jer roditelji kada dođu onda se svađaju sa prosvetnim radnicima. I to isto imam jedan primer iz Jagodine i to ne jedan, za jedan sam saznao. Čekajte, pa šta to znači? Da li je naša generacija smela da se žali kod naših roditelja zato što je vikao učitelj, nastavnik ili profesor? Naravno da nismo smeli, jer ću dobiti duplu kaznu ili dupli kokavac od oca.

Ne želim da se vratimo na to vreme. Tada nisu bili ni mobilni telefoni, nisu bile ni društvene mreže itd. tako da, jednostavno, oni koji traže smenu… Ajde, da ne ulazim sada u smenu REM-a, ali ako ode Zekićka, doći će neka Milica, neki Dragiša i uvek će da smetaju.

Ako nekom nešto smeta, nemoj da gleda tu televiziju. Imamo 300 kanala danas satelitskih, gledaću nešto drugo.

Neću reći da meni sada odgovara „Zadruga“ i ne znam šta. Ne gledam to. Ali, i da se ukinu te televizije, što ne može to tako, zna se kako se dobijaju dozvole, opet će da postoje neki zahtevi.

Za to sam da se zakon donosi u Skupštini, zakoni, a ne na ulici. Da se nezadovoljstvo neko, ajde, iskaže na ulici, ali ne da se blokira auto-put. Za to si, Bato Gašiću, kriv. Ti si zaustavio saobraćaj, čoveče. Tranzitni saobraćaj. Ne ti, nego što nisi reagovao. Jel to demokratija? Tranzitni saobraćaj, gde govore o nama kako smo mi Srbi najgori.

Znate šta se desilo kada je bio predsednik austrijskog parlamenta pre sedam dana u Srbiji? I ja sam bio na tom sastanku. On kaže znate šta, evo i gospodin Orlić je bio tu – ja vam predlažem, mi smo otvorili radionicu za demokratiju, da vi šaljete vašu decu kod nas da ih mi obučavamo šta je demokratija. Hoćete li Austrija da obučava našu decu demokratiji? A zašto? Zato što stalno šaljemo neke.

Jel tako bilo, gospodine Orliću?

Vi ste svi ćutali, ja nisam mogao da ćutim. Još nešto sam mu rekao, što nije sada za ovaj javni skup, odnosno za sednicu.

Mi smo doživeli da nas kritikuju svi. Zašto? Zato što neki od političara idu u šoping u Beč ili ne znam gde. Pa, ajde malo da svrate da ih prime ti tamo političari kako bi se žalili na Srbiju i blatili pojedince, itd.

Tako da, niko nije spomenuo problem Kosova i Metohije. Ako je za nas, to Srbija i neki drugi koji kažu da nikada neće priznati nezavisno Kosovo. I za njih je to Srbija. Niko nije spomenuo šta se dešava poslednjih dana. Niko nije spomenuo poslednjih dana šta to poljoprivrednici traže. Ja živim na selu i teško se živi, ali 80 milijardi dinara, ako se ne varam, izdvojeno je za poljoprivredu. Samo mora raspored tog novca, da bude raspoređen onako kako je neophodno poljoprivrednim proizvođačima za njihove artikle koje oni proizvode.

Poštovane dame i gospodo, kada je u pitanju Srbija ja slobodno mogu da kažem, i često putujem, da nam mnogi zavide.

Da kod nas postoji nasilje, poštovani ministri, pa zar bi toliko došlo investitora u Srbiju da otvaraju fabrike, da ulažu veliki novac u zemlju koja nije bezbedna, nije sigurna. Nesigurnost njihovih para je nešto bi bio veliki rizik, da prave fabrike i zapošljavaju radnike.

Koliko stranih fabrika je napravljeno u Srbiji? Koliko radnika u Srbiji radi u tim stranim fabrikama? Kako oni izabraše baš Srbiju? Prvo, što je i osnovno, bezbednost. Stopa poreza. Ne povećavamo kao neke druge države stalno i PDV o poreske stope. Znači, sigurnost cena njihovih artikala, ono što oni proizvode. Stabilnost, mir, itd.

Da bar sa opozicijom se dogovorimo – ej, ljudi, ajmo oko ovoga da budemo jedinstveni. Uvek će biti neki zahtev više. Ako se složimo oko šest tačaka, ne možemo da se složimo oko sedme tačke. Nekada mora da postoji tolerancija i fleksibilnost.

Razumem ja da neko želi da dođe na vlast, ali zna se kako se dolazi na vlast – da se raspišu izbori, izađete na izbore, dobijete određeni procenat, odnosno iznad 3% glasova i uđete u parlament. Ulica ne može ništa da donese.

Ukoliko se nastave demonstracije ja se bojim da ne dođe do građanskog rata. Sad organizuju oni mitinge, pa onda mi, da pokažemo ko koliko ima ljudi.

Ne želim da brojim sada koliko je bilo ljudi na mitingu koji je organizovala opozicija, ali šta je tema? Ima tu i ljudi koji su izašli na ulice jednostavno nešto im fali ili, ne znam, ne daju im da prošire stan ili nemaju parking, itd, ajde i oni da šetaju zajedno sa opozicijom.

Znači, opozicija ima pravo da šeta, ali nema pravo da blokira nešto što se zove E-75, međunarodni auto-put. Sada, svako ko prolazi kroz Srbiju on mora da pita na granici – jeste li prohodni, jel mogu ja da idem preko vaše države ili da idem preko Mađarske?

To je problem koji mi moramo da rešimo na miran način, kao što je rešeno da… Tražili su ove tačke dnevnog reda, dobili su. Imaju prostora na RTS-u. Šest godina ja nisam bio na RTS-u, a predsednik sam JS koja ima osam narodnih poslanika i 230 odbornika u Srbiji, po gradovima i opštinama u Srbiji. Za mene nema mesta. Šta treba ja da radim? Da zovem Bujoševića i onog drugog, ne znam kako se zove, da kažem – ako me ne pustiš ili moj prilog koji ti ja dam da objaviš ja ću da dođem tamo i ne znam šta.

Evo, nisu objavili sada, prvi put u Srbiji se dešava da se pravi zatvoreni bazen, odnosno tri bazena u zatvorenom prostoru u Jagodini, a da jedan dinar nije dao grad i država. Nije, nema priloga. Nema priloga na RTS-u. Ne verujem da je to neko dao nalog – nemojte to da pustite itd.

Sada vodim 1200 ljudi u Grčku od 28. maja do 3. juna, od donatora i od para koje mi kao stranka imamo mesečno na ime osam narodnih poslanika, jer te pare hoćemo da damo onima koji pune budžet. I ajmo da svi nešto radimo i da ako kritikujemo premijerku i druge ministre, da kažemo – mi smo bolji od vas. Možda nismo imali toliko para, ali smo mi predložili da se napravi jedna fabrika ovde, obezbedili smo sredstva mi od neke evropske države, mi smo ih upoznali, da neki grad, odnosno selo dobije kanalizaciju itd.

Lako je samo da se kritikuje. Mnogo je teško danas obezbediti sredstva za infrastrukturu i ono što su tekuće obaveze svakodnevne da finansirate. I kada su u pitanju plate, neću reći da su plate velike, treba da budu veće, ali ono što je važno da su redovne. Ja sam doneo odluku, a to treba i Vlada da donese odluku, da kada dajemo nekom neku subvenciju za fabriku koju neko želi da otvori, ne bude manja plata od 60.000. I to nisu neke pare, ali 60.000 dinara je minimum da bi se motivisali radnici i zapošljavali u tim fabrikama. I da vidimo kako da vratimo Srbe koji su u dijaspori, šta je njihov motiv da napuste ta radna mesta i da dođu u Srbiju.

U Srbiji je najjeftiniji gas, najjeftinija struja, što nije slučaj u nekim drugim državama, a nije gas i struja najjeftiniji što ne znam šta imamo, nabavku po jeftinoj ceni, nego se odvaja tamo od nekih para kako bi od porodičnih brojila do industrijskih velikih potrošača bila niska cena. I to niko ne govori.

Tako da, ja očekujem da u narednom vremenskom periodu opozicija ima konstruktivne predloge i ima tu možda jedna opoziciona partija ili dve koje nisu bile u vlasti, oni mogu da kritikuju, ali da sa druge strane kažu – evo, i mi predlažemo.

Oni što su bili u vlasti, pa gde su ti njihovi prijatelji koji su nekada imali? Valjda si stekao neko prijateljstvo ako si bio na vlasti, sedam, osam, devet, godina? Ja imam prijatelja u sedam evropskih država, u jednoj afričkoj državi, u Egiptu, gde mogu da ih pozovem kada god želim i da sa njima napravim neku saradnju, a posebno sa Egiptom, koji je bio zaboravljen još od formiranja Pokreta nesvrstanih, Tito, Naser i Nehru, i to prijateljstvo da pretopimo u ekonomsku saradnju.

Nadam se da su me razumeli svi i te mitinge koje su zakazali, i oni i mi, da završimo i da krenemo nešto dobro da radimo za Srbiju. Vidite koliki je pritisak kada je u pitanju Briselski sporazum, gde ništa ne priznaju oni koji nam kroje kapu godinama, da vidimo kako da se formira zajednica srpskih opština, šta je to bezbednost Srba na KiM. Ako oni vide da se mi svađamo, nema od toga ništa.

Vidite da i Albanci i neke druge države su jedinstveni oko nacionalnog pitanja. Možda se mi u nečemu razlikujemo, ali dajte da to što nas ne razdvaja da nam bude zajedničko. Nas izgleda sve razdvaja. Samo zato što su kao u vlasti… Ja nemam nijednu funkciju u vlasti, niti me interesuje vlast, pravo da vam kažem, ali me interesuje da ova Srbija ide napred, da ova Srbija više nikada ne ratuje, da naša deca ne idu u rat i da se živi od svog rada. Mislim da to svako od prisutnih želi sebi i svojoj porodici.

Mislim da ne postoji porodica koja ne saoseća smrt ove dece i tragediju koja nam se desila. Šta oni sada kažu kada gledaju kako se mi svađamo, kako demonstriramo jedni drugi itd. Šta ćemo time da im pomognemo? Ništa. Hajde da vidimo kako ćemo da promenimo program po školama, a to već počela država da radi, kako da se poveća broj policajaca.

Pazite, kad se desila ova tragedija, to sam pričao nekoliko puta, prošao sam pored te škole i vidim dve devojčice u dva sata preko dana zapalile cigaretu, i tu prolaze svi, i ništa. Malo falilo da stanem – koliko deco imate godina, imate li roditelje, i to gledaju i njihovi nastavnici i učitelji.