Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dragan D. Marković

Dragan D. Marković

Jedinstvena Srbija

Govori

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Izveštaj Evropske komisije je očekivan iz razloga što evropska komisija i pojedine zemlje EU, gledaju kako da zaustave Srbiju na evropskom putu. Oni znaju da ovaj izveštaj nije ovakav kakav je napisan od strane Evropske komisije, da je takav izveštaj, Angela Merkel, zabranila bi dolazak investitora iz Nemačke u Srbiju, gde nemački investitori zapošljavaju 60 i nešto hiljada radnika, Francuska takođe, Italija, da ne govorim o Americi.

Kažu da su prekršena ljudska prava, manjinska, ne stoji u Izveštaju.

Danas je najbolji pokazatelj da je jedan pripadnik manjinske partije, dama Elvira, odgovorila drugom pripadniku jedne druge nacionalne manjine da nije u pravu. I to je deset puta jače nego mi, političari, ili vi, ministri koji ste davali odgovore. Da ne bude sada – mi imamo poziciju pa ne poštujemo tu nacionalnu manjinu.

Nisu u pravu oni. Da su u pravu, Erdogan ne bi promenio svoju politiku prema Srbiji, koja je promenjena za hiljadu posto, u smislu da više Srbiju ne gleda onako kako je gledao ranijih godina, da je Srbija danas nešto drugo i da Srbija zaslužuje, iako Turska nije član EU, da uđe u EU.

Kome Srbija da se žali zato što se ne poštuje Briselski sporazum? Makronu? Makron ima posle Angele Merkel najveću moć u Evropi i hoće da nasledi Angelu Merkel. Makron dođe u Srbiju, stavi ruku na srce, braćo Srbi, itd, ali nije se pobunio što je Hrvatska uvela takse za voće i povrće 22 puta veće nego što su bile. A Hrvatska je mesna zajednica Evropskoj uniji. Možda nas on poštuje i ceni i mi ne tražimo da oni promene mišljenje kada je u pitanju nezavisno Kosovo, jer onda ne bi mogli da pravdaju NATO agresiju i bombe koje su padale na Jugoslaviju, ali je moja poruka lična Makronu – gospodine Makron, Srbi su počeli da sumnjaju u Francusku, da Francuska nije prijatelj Srbiji. Žak Širak je bio predsednik kad se bombardovala Srbija. Bernar Kušner je bio prvi civilni predstavnik UNMIK-a na KiM. I onda smo rekli – samo da ode Bernar Kušner, biće mnogo bolje. Došao Hans Hekerup, itd, itd. Znači, Francuska ima veliki uticaj u Evropskoj uniji.

Sve smo ispoštovali, to je govorila i ministarka za evropske integracije. Kako to sada, otvorili smo 18 od 35 poglavlja i sada mi nešto ne ispunjavamo uslove? Zašto su bombardovali Srbiju? Kome Srbija da se žali? Jel znate vi da su to plaćene ubice, piloti, koji su bombardovali Jugoslaviju? Svako od vojnika da zakletvu, mi koji smo bili u vojsci, ako treba i život ću dati za svoju otadžbinu. Šta su oni tražili u Jugoslaviji kad su bombardovali Jugoslaviju? Srbija ne sme da odustane od toga da se te plaćene ubice nađu tamo gde im je mesto, u Haškom tribunalu.

Politika koju je vodila ova Vlada i predsednik države je doprinela da više oni koji su bili na Interpolovoj poternici da su učinili ratne zločine na Kosovu se ne puštaju kada se negde uhvate u svetu, kao što to je to bilo ranijih godina. Danas su oni sprovedeni u sud koji je napravljen za ratne zločine kosovskih Albanaca sa lokacijom u Hagu. I to je ogroman rezultat međunarodne politike koju vodi ova država.

Isto tako, mi stalno imamo neku ucenu i stalno nešto traže od Srbije, kako Srbija navodno nije ispoštovala. A zašto su nas bombardovali? Zbog Račka. Da li je ijedan osuđeni u Hagu imao u optužnici Račak? Nije. Kao što su Markale izmišljene, pa je bombardovana Republika Srpska zbog pijace, gde su i žrtvovali svoje sunarodnike samo da prikažu Evropi i svetu kako su oni ugroženi.

Kažu – eto, opozicija nema pravo kao što to imaju pravo neke druge partije, itd. Nije tačno, ljudi. Ali, pazite, ako se ta opozicija nekada takmičila u prvoj super ligi, pa su ispali u drugu ligu, pa su ispali u srpsku ligu, pa u zonu, danas se nigde ne takmiče. I oni hoće da imaju delegata u zajednici prvoligaša! Gde to ima? Pa, kako predsednik države, predsednik Vlade, ministri, da razgovaraju sa nekim ko se ne takmiči? Da se vratim ponovo da koristim sportski termin, to je isto kao neki klub koji je bio u prvoj super ligi, ispao je i više se ne takmiči i stalno pravi sačekušu onima koji postižu visoke rezultate. E, to radi ova opozicija. Znači, oni ugrožavaju slobodu kretanja građana Srbije, napadaju institucije. Jel stoji to u ovom Izveštaju? Ne stoji.

Znači, za ovaj Izveštaj možemo slobodno da konstatujemo da je zlonameran i da nije onakav kakav je napisan, jer oni nemaju materijalne dokaze da li su tu ugrožena manjinska prava. Nisu. Ugrožena su manjinska prava onima koji navodno nisu u vlasti. Ja se vrlo dobro sećam kada je Sulejman Ugljanin imao funkciju, nazivao je Srbiju majkom, ovo je majka Srbija, a danas nije u vlasti i on sad misli da okači neku etiketu Srbiji kako Srbija loše radi, ne poštuje manjinska prava, itd. I sve to, dame i gospodo, nije tačno.

Mi moramo da vidimo kako ćemo u narednom vremenskom periodu da se ponašamo. Evropi i tim moćnim državama smeta i to što je predsednik odlazio i borio se za respiratore, za bolesne. Uopšte mi nije jasno zašto su nam zamerili što smo se prvo zahvalili Kini? Pa, Kina je prva poslala pomoć. Posle smo se zahvalili i ostalim zemljama EU. I to su nam stavili kao primedbu. Da ne pročitam tri puta, ne bih verovao, dame i gospodo.

Dalje, ne slažem se sa terminom – ovaj komesar za proširenje je dobar. Svi su oni dobri. Ja sam čak jednog i upoznao, grlili smo se, brate, vi Srbi svaka vam čast, itd. Ali, personalna promena ne menja globalnu politiku nad Srbijom. To moramo da znamo. Kada je bila inauguracija predsednika Srbije Tomislava Nikolića, bio je Štefan File. Ja kažem – ljudi, sad idemo napred, došao je ovaj, priznao je ovu vlast. Šta su izveštaji? Ništa. Ništa. I mi moramo da razgovaramo u Briselu. Vi znate da tamo ne razgovaraju Beograd i Priština, nego tamo razgovara Beograd, nekoliko zemalja EU i Amerika. To građanima Srbije moramo da kažemo. I nije tu nemoć u našim predstavnicima koji predstavljaju Srbiju, nego je nadmoć nad onima, odnosno u rukama onih koji su bombardovali Srbiju i onih koji žele i danas da nam kroje kapu, alu ne mogu kao nekada.

Srbija je danas mnogo ekonomski jača nego što je bila pre. To njima smeta. Jer, kada imate ekonomsku moć, onda se javlja nezavisnost u smislu da morate da slušate nekoga iz Evrope da vam komanduje šta ćete vi kao međunarodni priznata država da radite i koga da slušate. Ova Vlada i predsednik slušaju građane Srbije.

Pazite, oni su tražili ultimatum, stalno neke ultimatume su postavljali Srbiji - da mi više ne možemo da obilazimo one države koje žele da povuku priznanje o nezavisnosti KiM i zabranili Dačiću da odlazi u te zemlje i, naravno, rekli predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, ne znam da li su rekli i predsednici Vlade, a nisu se setili da zaustave obilazak Albanaca, i oni su kupovali priznavanje nezavisnosti KiM od nekih drugih država. I kad su izgubili tu, e, jedna mala Srbija pobedila Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Ameriku, na glasanju, kada je bilo u pitanju da li će da Kosovo, ja neću reći takozvano Kosovo, i tu molim, ministre, nije to takozvano Kosovo, možemo da kažemo „takozvano oteto“, ali Kosovo je srpsko, i nisu dali, odnosno nisu imali većinu da uđu u Interpol.

To je naša velika pobeda. Od tada pa nadalje, mi ćemo imati dosta problema, ali smo svesno to uradili. Da smo tada izgubili, svaki drugi Srbin koji je rođen na KiM našao bi se na listi Interpola i onih koji su branili srpski narod.

Tako da, dame i gospodo, Srbija ima jedan munjeviti razvoj. I kada pogledamo zemlje u okruženju da smo mi čak dva, tri puta jači od tih zemalja. Njima smeta što se Srbija i vojno naoružava, ali mi ne kupujemo naoružanje da bi nekoga napali, nego da branimo Srbiju ukoliko nas napadnu naše komšije.

Retoriku koju koristi Hrvatska, BiH, pa ta retorika se dobija od nekoliko država da napadaju Srbiju i političari ti iz tih država žele da politički profitiraju na tome, da ponovo svađaju narod, kao ovaj Sulji što je danas govorio. Pa, dosta je više narodu ratova, hoće da rade. Mi nikada ne možemo da zaboravimo ono što je bilo i što se dešavalo i ratove prethodne, ali narod hoće, i bošnjački i srpski, da radi, čak i albanski narod, ali te militantne retorike i termine ponovo vraćaju jedan, drugi, treći, peti narod koji je nekada činio Jugoslaviju, da dolazi u iskušenje kako, eto, Srbija ponovo nešto ne da, ponovo Srbija ti smeta itd.

Pa, koga Srbija dira? Pa, ja nisam čuo ni jednog ministra, ni predsednika države da nešto prvi napadne neku državu iz okruženja, osim da smo im kulturno odgovarali. Pa, gde ćete kulturnije, ode Vučić da obiđe Srebrenicu i jedva živu glavu izvukao? A, posle nekoliko dana došao je sin od Alije Izetbegovića, Izetbegović i on ga vodio Knez Mihailovom, ljudi, Knez Mihailovom, gde ni jednu ružnu reč nije imao od strane građana koji su ga tada videli na toj lokaciji.

Srbija je za miroljubivu politiku, Srbija je da čuva ono svoje i neće više, siguran sam, da se desi da nam neko od spolja nešto naređuje šta ćemo da radimo.

Moramo da konstatujemo i da najveći broj stranih investitora, kada su u pitanju zemlje na Balkanu, dolaze u Srbiju. A, kako da komentarišemo i kako da pravimo zaključak da fabrike iz Nemačke dolaze u Srbiju? To ne možemo da objasnimo. Zemlja koja je najrazvijenija u Evropskoj uniji, koja ima neku drugu kulturu, a mi Srbi ne valjamo, pazi bogati, ne valjamo. Pa, što si došao u Srbiju ako ne valjamo?

Ni jedan nije otišao iz Srbije, ni jedan investitor koji je doneo kapital nije otišao iz Srbije zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza. I danas ima na čekanju veliki broj tih investitora, čekaju da prođe ovo zlo, kako bi došli da otvaraju fabrike i da zapošljavaju ljude.

Ja sam, dame i gospodo, mnogo država obišao i hteo sam da pokažem da mi ne treba ministarske funkcija da obilazim države i primljen sam na najvišem nivou. Ja sam bio jedini političar koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa u Americi. Tamo sam tada video kako izgledaju grobovi onih koji su poginuli za vreme agresije nekih zemalja gde su bila ratna žarišta. To su prirodna cveća itd. I njihova familija, deca i unuci, primaju pare od tih koji su bombardovali Srbiju. Pa, kako vas nije sramota da te pare trošite, a vaši očevi i dedovi bombardovali i ubijali civile? Šta su krivi građani Varvarina, kada je pala bomba na most u Varvarinu i poginulo preko 15 civila, od toga sedmoro dece, na dan vašara? Šta su krivi oni u Nišu, gde su padale kasetne bombe i bombe sa osiromašenim uranijumom?

Danas u Srbiji svaka peta žena danas, tada devojčica, ne može da iznese trudnoću, upravo zbog NATO pakla, ne NATO pakta, NATO pakla. I to nikada nećemo da im zaboravimo. I sve smo ih primili ljudski i te koji su stisli dugme da se bombarduje Jugoslavija i Srbija, u cilju da hajde, šta je bilo, bilo je, ne možemo da zaboravimo, ajmo da sarađujemo u narednom vremenskom periodu.

Kome Srbija da se žali za sve to? Da li je starija Rezolucija 1244 ili Briselski sporazum? Gde se donela Rezolucija 1244? Na Savetu bezbednosti, 15 zemalja čini Savet bezbednosti, pet su u stalnom sazivu, bez konsenzusa tih pet zemalja nema promene ni jedne rezolucije.

Kina i Rusija nikad neće dozvoliti da se promeni ta rezolucija. I koju mi danas poštujemo? Srbi poštuju i jednu i drugu, Albanci i međunarodna zajednica i oni koji su pisali te tekstove ne poštuju.

Kome da se žalimo, jel ima neka adresa da saznamo i da kažemo – odgovorite vi nama na ta pitanja? Zašto kasni formiranje Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji? Jesmo li mi krivi za to? kažu – nije po Ustavu. Po kom bre Ustavu? Pa, šta je sve po srpskom Ustavu to što ste oteli Srbiji? I ko je odgovoran za to?

Tamo na pregovorima tekst je uvek čekao predstavnike Srbije, a predstavnici Srbije su se borili maksimalno koliko su mogli da nešto urade. Malopre kad je govorila gospođa ministarka, ona ne može da govori o toj temi nja nja nja, nego tonalitetom koji priliči i odgovor koji priliči na način gde su iznete laži. I to ne može niko da zameri. Mi moramo pravu sliku da pošaljemo svetu, da pitamo Makrona, koji kaže – braćo Srbi, vi ste moja braća, hajde gospodine Makron, pogledaj ovaj izveštaj, jel ovaj izveštaj stvaran ili ne, a šta ste vi radili vašim „žutim prslucima“ koji su šetali Parizom i nekoliko gradova u Francuskoj? Tukli ste ih. A, policija nije tukla one koji su ušli u instituciju koja se zove RTS, možda je malo guranje bilo. Šta su tražili ti koji nisu parlamentarni da uđu u Skupštinu?

Znate šta, rekao sam pre četiri, pet dana, postoje sindikati, reprezentativnost postoji. Pa, prijatelju, nisi reprezentativan. Reprezentativnost je da imaš 3% i preko 3%, a mi ćemo imati za sledeće izbore da formiraju i Beograd na vodi, Jedan od milion. Ja ću sad da predložim, evo, i Radio moravski plićak da se formira partija i da tražimo prijem kod predsednice Vlade, predsednika Skupštine, da učestvuju oni, da budu neko ko može da učestvuje u dijalogu.

Pa, gde ćete veće popuštanje nego što je popustila ova država u izbornoj godini? Nikad se to nije dešavalo, da se smanji cenzus od 5% na 3% u izbornom vremenskom periodu. Mi, SNS i još neke partije sakupljali potpise, gde je overavao notar, a ovi drugi, koji nikada ne bi mogli da sakupe potpise kod notara, dozvoljeno im je da preko lokalnih samouprava sakupljaju potpise kod matičara. I, šta sad? Sad smo opet nešto krivi.

Tako da, dame i gospodo, ovaj Izveštaj Evropske komisije uopšte za mene ne vredi ništa, osim da žele da nam kao zatvore vrata ili kao da nas uplaše od nečega, a nemaju šta da nas uplaše i nemaju od čega da nas uplaše, jer sve što smo radili, radili smo po zakonu. Koliko smo to zakona doneli u parlamentu kako bi ušli u EU? Neki zakoni možda i štete budžetu naših građana, ali su nam obećali da uđemo u EU još pre 10 godina, pet itd.

Na kraju, da završim, pošto mi je isteklo vreme. Da poželim srećnu Novu godinu građanima Srbije, da Vladi poželim puno uspeha i da se bore za ono za šta su im građani dali poverenje. Hvala.
Zahvaljujem se ministarki.

Samo da vam kažem, ja nisam antievropejac, ja sam za ulazak u EU, ali za ulazak u EU bez ucena svakih šest meseci sa novim ucenama. Mi se nismo njima zahvalili EU, da kažemo, ne želimo da uđemo.

Moja diskusija je bila - dokle ćete to da radite Srbiji? Čime je Srbija zaslužila? I recite - šta Srbija nije ispoštovala od onoga što ste vi od Srbije tražili u Briselu i ono što stoji u Rezoluciji 1244? Rezoluciju ne priznaju i mi je sada slabo pominjemo, nije više ni važna, ali šta je sa Briselskim sporazumom, i to je moje da pitam.

Godine 2008. sam sa Dačićem napravio proevropsku Vladu. Vi tada niste bili proevropski orjentisani, nije ni bitno, ali mi smo napravili proevropsku Vladu. Od tada su počeli da dolaze investitori u Srbiju i ja nijednom, u nijednoj rečenici nisam rekao da naša država ili Vlada ili vi lično loše radite.

Moja kritika je prema onima koji su nam obećavali nešto, a lagali nas, ucenjivali nas, još ovo uradite, mi uradimo, a oni prevare Srbiju. Neko od nas to mora da priča. Možda vi ne morate i ministri, ali ja ću da govorim, kao neko ko je predstavnik naroda, šta ja mislim o tome.

Znači, rekao sam šta mislim o Makronu, šta mislim o Francuskoj, da globalna politika Francuske se prema Srbiji ne menja. Komesari, nema dobar i loš, svi oni ovde – gde si, sele, brate, odavno se nismo, vi ste najbolji, dobra vam pljeskavica, dobar vam kiseo kupus itd. Šta je njegov izveštaj? Zašto neko od komesara bivših nije stavio primedbu na izveštaj Evropske komisije sada? Nije zato što ne sme. On je činovnik u toj instituciji koja se zove EU. Vi to možda i bolje znate, jer se time bavite, ali ja vam dajem podršku u narednom vremenskom periodu.

Da vam ne govorim koja sam sve priznanja dobio i Najevropljanin, i to priznanje su mi nudili 2007. godine. Kakav sam ja Najevropljanin 2007. godine, još se nisam dovoljno civilizovao za Evropu, razumete? Međutim, kako je vreme prolazilo sve je u Evropi i oko Evrope, ali nisam protiv toga da sarađujemo sa Amerikom i sa Kinom, i sa Rusijom, da ne gubimo stare prijatelje, a da pravimo nove, a da ne mogu novi, neću reći prijatelji, ali saradnici danas ucenjuju - hajde ti samnom će da ideš danas na večeru, ali nemoj da povedeš Žarka, jer ga mrzim. Zahvaljujem.
Gospođo, očigledno vi mene niste razumeli. Ja ne sporim rezultate od 2012. godine i morate priznati da sam deo tih rezultata bez funkcije, iako mi je nudio predsednik Vučić da budem ministar. Rekao sam ne, i to dva puta. Dva puta mi je nudio gospodin Tadić i rekao sam ne.

Ne znam zašto toliko širite temu i zašto se svađate sa mnom. Ako sam ja na redu bio, prihvatam. Ako imate tu naviku, ali ja nisam za svađu.

Izvinjavam se, ako ste se tu pronašli. Niko vas nije kritikovao što nije otvoreno 35 poglavlja, niko. Samo sam kritikovao one koji su nam obećavali svašta, a nisu ispoštovali ništa.

Izvinjavam se, ako ste se nešto pronašli, ali na vas lično nisam mislio, a nisam za svađu.

Vi ste dama. Ja bolje znam ko su ljudi u SNS od vas i pre sam ih upoznao i da im ne verujem ne bi ih podržavao. Razumete? A o Izveštaju nemojte vi da mi pričate jer nisam ni u jednoj rečenici rekao nešto da sam smanjio rezultat i uspeh onog što radi ova država, a vama želim puno sreće u narednom vremenskom periodu i borite se. Dama ste i vičite na njih, a nemojte na mene. Tamo na njih da vičete. Hvala.
Hvala.

Ja sam mislio da će prvo naši gosti danas da nam se obrate, ali nema veze. Želim da ih sve pozdravim i dame i gospodo narodni poslanici, ja imam nekoliko pitanja za Državnu reviziju. To je jedna institucija koja je veoma bitna, ne samo ove godine, nego na neki način usmerava privredne subjekte kako treba da rade.

Imao sam tu sreću da dva puta grad Jagodina ima kontrolu za veoma kratko vreme i mnogo toga smo naučili nešto što nismo znali, ali je ostalo nedorečeno ne samo za Jagodinu, ovo je generalno za sve lokalne samouprave, nedorečeno šta sa onim firmama koje su propale, bile su u restrukturiranju, pa su posle ušle u PPR, neke su pretekle, neke su se likvidirale, odnosno likvidacija preduzeća, a vodite potraživanje od ranijih godina za određenu cifru koja nije baš mala, to mislim n a sve lokalne samouprave u Srbije da imaju sličan problem?

Dalje, da li nekada kada se nešto zove viša sila, a šta je viša sila, to su elementarne nepogode, poplava, korona, može lokalna samouprava da sama nešto odradi i da pomogne građanima?

Naravno da može, ali mora da se sprovede, tumačenje je Državne revizije da se sprovede tender, da se usvoji tender. To traje dugo i da li će tim koji u tom trenutku trebala pomoć pomoć stići na vreme ili ne.

Šta je najvažnije? Mislim da posebnu metodologiju ima DRI i način kako ona kontroliše privredne subjekte i imao sam tu priliku da objašnjenje bude - takav je zakon, mi se slažemo da ovo nije lako, ali je zakon takav i zakon se donosi u parlamentu. Očekujem da vi predložite izmene i dopune nekih zakona koji će i vama i lokalnoj samoupravi omogućiti da rade pravilno.

Na primer, mi smo imali krivičnu prijavu kada su bile poplave, nismo naveli vrstu glodara, a radili smo dezinfekciju i platili određenom izvođaču. Nije navedena vrsta glodara, da li je to mali pacov ili veliki ili ne znam. Samo da me ne shvatite pogrešno, ne kritikujem ja Državnu reviziju, nego želim da sa vama podelim mišljenje vaše i šta je to što će se izmeniti u narednom vremenskom periodu.

Dalje, zakoni se razlikuju. Zakon o osnovnom obrazovanju kaže da decu do četvrtog razreda vodi učitelj negde na neku ekskurziju. Mi na primer u Jagodini 15 godina smo decu vodili u Buljarice na more i stavljena je primedba, čak i krivična prijava napisana odgovornom licu, što nije raspisan tender za učitelja ko će da vodi tu decu. Onda se javi učitelj iz Beograda i vodi decu iz Niša, Jagodine itd. Ne znam da li se sećate, ali nije važno.

Šta je još važno? Važno je da vi kao državni revizor kontrolišete javne nabavke. Najveća rupa u zakonu je upravo gde su javne nabavke. Tri ponuđača i kaže – evo ovaj je najpovoljniji. Šta je po vama najpovoljniji ponuđač? Mi imamo slučajeve da, ne želim da pričam ni o jednom gradu u Srbiji, npr. jedan grad u Srbiji je vršio adaptaciju Kulturnog centra sa 250 mesta 350 miliona dinara, a drugi grad u Srbiji, nije bitno kako se zove, ima 600 mesta za novoizgrađenu salu, adaptacija stare sale za 335 miliona. Upravo je poenta u tome kako se vrši javna nabavka i da vi stavite primedbu na Zakon o javnim nabavkama.

Očekivao sam kada se taj zakon donosio da ćemo mi u jednom trenutku da znamo da postoji neka kasa gde su ušteđene pare od javnih nabavki i evo to je npr. kasa lokalne samouprave, da ne nabrajam sve državne institucije u Srbiji.

Na šta još želim ne da stavim primedbu, nego da po meni kao višegodišnjem privredniku nema logike za tako nešto. Ne možete vi da dođete i stavite primedbu sada, npr. Nišu, Kragujevcu, Jagodini, što neki izvođač radova nije dobio novac za 45 dana. Ako ne dobije za 45 dana, onda imate problem, CRP, ne ide vam uplata od poreza na plate. Ako se dogovori subjekt, koji se zove lokalna samouprava, da nešto gradi, a da tom plaća dve, tri, četiri godine, zašto bi neko imao protiv ili da primenjuje neki zakon, ako takav dogovor postoji?

Želim da vam kažem da retko koja lokalna samouprava u Srbiji može sama da finansira neke velike projekte. U redu staviti primedbu gde se kupuju kola, ali opet nisam čuo neka lokalna samouprava sada kupuje neke besne automobile, kao što je nekada to rađeno. Ali, ako su sredstva uložena da kroz nekoliko godina se vrate u budžet ili ta sredstva poboljšaju život građanima u tom naselju, u tom selu, u toj ulici, treba dati takvu saglasnost. Onda nam se sabere sve ono što su izvođači radova, kaže – lele, vi ste prezaduženi, a nismo.

Dalje, šta znači prezaduženost? Vrednost, odnosno realizacija budžeta iz prethodne godine, to vam daje kreditnu sposobnost i bonitet ako nekada tražite kredit ili da bi mogli da kažete da dobro radite ili ako u procentima na osnovu realizacije u prethodnoj godini ne prelazite ono što se zakonska obaveza treba dozvoliti lokalnoj samoupravi.

Sada, svi mi koji smo ovde smo predstavnici nekih stranaka. U istom trenutku posle 10 dana kontrola nekoliko stranaka, među njima JS i stavljena nam je primedba što nismo odredili lice koje će da vozi auto koji poseduje JS, a da pri tom, nema ni održavanja tog auta, servisiranje, ni gorivo čak, jer je kod mene pravilo - prijatelju ako hoćeš da se angažuješ za funkciju, tvoj auto moraš da voziš i kao gradonačelnik i kao predsednik, ne znam šta.

Vi ste nam stavili tu primedbu, krivična prijava za to, to pričam za buduće vreme, da se ne dešava nekima drugima, i krivičnu prijavu ste nam napisali zato što nismo odredili po kom kriterijumu delimo propagandni materijal u izbornoj kampanji. Hajde da je tu bila neka velika cifra, da smo imali neke velike donatore, da smo uplaćivali pare i ono što se u pravu zove, vi znate – postoji osnovana sumnja, nije bilo ni osnovane sumnje za tako nešto, ali pet puta se ide u Kragujevac, pa čekate ispred vrata sudije i platite 80 hiljada.

Dalje, kažnjeni smo, ali i druge lokalne samouprave, viša sila je sneg i obično kada se pravi ugovor sa izvođačem, odnosno onim koji održava u zimskom periodu puteve, pravi se ugovor da se samo glavni putevi po selu čiste, a šta ćemo ako je sneg pao 40,50 centimetara – da čistimo i sporedne ulice? Mi angažujemo traktore gde damo po 20 litara po selu i po pet hiljada dinara tom traktoristi. Krivična prijava, odgovorno lice, 90 hiljada dinara kazna.

Mogu i da vam sve to dostavim. Nije to bitno. Ne žalim se ja što smo imali takav ishod svega toga.

Šta se još radi? Na primer, Državna revizija ode u instituciju neku i kaže – javne nabavke za decu koja su išla na more, četvrti razrede, nepravilnost jer nisu raspisali tender za učitelja, milion evra. Pa onda u drugom nekom postupku gde su javne nabavke ne stoji reč – možda, a treba da stoji reč – možda, 700 hiljada evra. Kada se sve to sabere, vi stavite na vaš sajt, novinari to dohvate i bave se temom koja nije tačna ili nije tako definisana.

Samo tražimo od vas da vi predložite kao najveći stručnjaci kada je u pitanju, ono se zove ekonomija, transakcija novca i da kažete – smatramo da ako primenimo ove zakone nove ili da doradimo neke stare zakone bolje će funkcionisati država i mi.

Jednostavno, Državna revizija je jedna institucija koju mi poštujemo izuzetno, ali znate šta – nije lako nešto što se zove greška ili negreška, nešto što se zove nenamensko trošenje novca ili greška koja se može ispraviti. Vi obično napišete i date 70 dana da se ispravi greška svim institucija posle vaše kontrole. Možda i nešto manje, ne znam, i ko ispravi i ima materijalne dokaze za 70 dana vi uzmete u obzir ono što se zove knjigovodstvena greška. Nije problem da vi pogrešite da li sa konta 501 ili sa konta 375 preusmerili tamo, a treba da vratite na 375 konto.

Ali, veoma je važno kada vi dajete izveštaj, veoma je važno da se napiše šta je i da li je to onako kako prenose mediji? U budućem vremenskom periodu, molim vas, bilo bi mnogo bolje i za državu i za vas da malo više obratite pažnju kada su u pitanju javne nabavke.

Ko daje saglasnost za hitan postupak? Šta je to hitan postupak? Ako će školi krov da se sruši, treba da čekamo ne znam koliko vremena? Poštovani članovi državne revizije, mi u Srbiji imamo konstantno 20 subjekata koji reketiraju one koji ispunjavaju obavezu da izvrše radove, a onda stave primedbu i kasni vam procedura, idete ponovo u postupak, pa se ta procedura oduži. Pojedini gradovi, na primer Leskovac, nije mogao da asfaltira puteve zbog primedbe koja je bila u formalnom smislu ništa, ali neko o tome odlučuje. Tu isto državni revizori treba da stave primedbu, odnosno savet.

Šta je još najvažnije? Još nikada niko, i nas 90% koji sedimo ovde, nismo imali u ruci pare, ako nešto košta, svoje rođene, jer Srbija i Jugoslavija poslednjih 40 godina nije bila u najboljem smislu te reči, da vi sad imate pare, hoćete da pravite kuću, kao vlasnik privatni ili da formirate neku privatnu kompaniju, pa u nekom trenutku neku investiciju ulažete u mašine, vi ulažete na osnovu ugovora koji imate, ali to da bude kriterijum državne revizije!?

Ako mi sada pravimo nešto što će da vam donese pare i novac, a imamo ugovor sa budućim korisnicima, onda to treba da se istoleriše, a ne da se bavimo nekim stvarima, da samo nešto stavimo u zapisnik, nije bitno šta. Tu ne mislim na vas.

Eto, to su neke primedbe koje se generalno odnose na sve lokalne samouprave. Mi bi u budućem vremenskom periodu trebali da dobijemo od vas savet, ne samo da ovaj izveštaj date Skupštini, na tri A-4 strane, pošto niko ne čita više od tri kucane strane, date preporuku šta je to, pre nego što se izglasa lokalni budžet i drugi budžeti, ali veoma važno za lokal, pošto ima tu dosta ljudi koji nisu iz privrede i ekonomije, na šta je važno da obrate pažnju. Prilivna strana mora da bude jednaka odlivnoj strani. Jel tako? Šta ako se desi da je prilivna strana manja a odlivna veća? Šta ćemo sa dugovima, poštovani članovi državne revizije, koji se prenose iz godine u godinu, a taj subjekt koji treba da plati je propao, ugašen? Da li je to zloupotreba, prekršajna prijava ili krivično delo za nekog koji sada ne prenese potraživanje, a na taj način se pravi i lažni izveštaj završnog računa.

Dalje, mora da se obrati pažnja, a i tu treba da date toleranciju, kada je u pitanju amortizacija, nije ista amortizacija na fabriku koja radi non-stop i na fabriku koja stoji, a ona se stalno pojavljuje u izveštaju i pravi neke troškove. On ne može da ima troškove i tu nema amortizacije. I to je jedna rupa u zakonu koja na neki način šteti državi itd.

Imam još nekoliko pitanja.

Predsedniče, izvinjavam se, možete li još jednom da mi kažete ko je sve prisutan?

(Predsednik: Prisutni su svi koji su na čelu tih nezavisnih institucija – Zaštitnik građana, gospodin Pašalić, Brankica Janković, poverenica.)

E, Zaštitnik građana. Želim da mi objasni Zaštitnik građana da li se oni bave samo zaštitom nekih ljudi, ili zaštitom sedam miliona i nešto stanovnika koji žive u Srbiji? Jel vi vidite šta radi opozicija, kako preti ljudima iz vlasti, šta sve govore o deci predsednika i šta su govorili o deci Ivice Dačića, koji je jedno vreme ćutao? Ali, u poslednje vreme to što pričaju o deci predsednika Srbije…Ja nisam čuo vas koji sedite ovde da izdate saopštenje, pa da kažete – ovo nema smisla.

Zato je ova Skupština gledano u šerovima 1,1. Sada, dok ja govorim, možda je 3. Dame i gospodo - 1,1. Nismo krivi mi, poslanici, nemojte pogrešno da me shvatite. Ali, evo, oni su sada tu došli da nam daju neke izveštaje, mi aplaudiramo.

Ako može kamera da zumira, znači sada je gledanost u ovom trenutku 2,2 šera, a bude od 0,4 do 1,3. Nas je narod ovde poslao da nas sluša, da donosimo zakone i mi poslanici smo zato ovde. Mi hoćemo i želimo, ali šta sad, jedno isto što je bilo i pre i sad ponovo revizija ode, ne znam gde, u Skupštinu grada Beograda ili negde drugde i isto – nismo mi krivi, vi ste poslanici, Skupština donosi zakone.

Vi nam dajte preporuku. Vi ste jedan od najstručnijih ljudi koga sam ja upoznao u mom životu kada je u pitanju knjigovodstvo i ekonomija. Ali, ne da budete stručan u smislu da napravite zapisnik, taj subjekt plati kaznu 100 hiljada dinara. Znate šta, u lokalnoj samoupravi su plate tih činovnika 50 hiljada. Znači, on svoje dve plate treba da da zbog nečega što je smatrao da je po zakonu?

Kako mi možemo da objasnimo, na primer deci, vi ste mi pisali, odnosno vaši ljudi, krivičnu prijavu, četvrtog razreda i njihovim roditeljima da dođe da ih vodi neko u Buljarice na more iz Beograda? Kažu – to je Zakon o javnim nabavkama, nismo mi krivi. Ne kažem da ste krivi, ali predložite da se promeni.

Šta je to što se zove pomoć građanima, socijalna pravda? Ono što sam ja davao tri hiljade za gospodina i četiri hiljade za gospođu, i svi mi se smejali. Kažu – kako to Palma određuje? Pa, ne određujem ja, ima komisija koja to radi, centar za socijalni rad. Vi ste to videli u zapisniku. Ali ste nam stavili primedbu – kako, po kom kriterijumu, itd.

Znači, ako kriterijum postoji i odluka budžeta i odluka gradskog veća i nije u suprotnosti sa zakonom, to tako treba da ide. Izvinite što se vraćam ponovo na vas.

Ravnopravnost polova, i tu isto imam velike zamerke. Vi morate da budete oštri preko Centra za socijalni rad ako muž preti supruzi u kontinuitetu godinu dana da će da je ubije, 60% takva realizacija se desila, jel tako?

Ne znam ko je od vas, gospođa Brankica…
Dobro, poštujem.

Hvala.
Mogu da kažem da sam zadovoljan vašim objašnjenjem. Vi ste kao jedan veliki stručnjak uvek imali dobro izlaganje i često puta kada sam vas slušao mnogo toga sam zapamtio, ali samo da vam kažem da u Kraljevu nije Prekršajni sud, u Kraljevu je sud za organizovani kriminal.

Vi ste u ispravci konstatovali da nije bilo zloupotreba ili da neko drugi ima materijalnu korist od toga, nego ste sabirali sve cifre kada su u pitanju javne nabavke. Želim da vas ispravim, rekli ste – mora da se sprovede Zakon o javnim nabavkama.

Dobro. Gimnazija u Beogradu šalje decu na ekskurziju, raspisala tender, ali nije raspisala tender ko će biti sa decom. To moramo da vidimo.

Vi morate da priznate da je veliki broj zakona u sukobu sa metodologijom koju vi sprovodite.

I vi poštujete zakon, ali taj zakon možda je nedorečen ili metodologija vaša koju vi radite i način kako vi radite nekom donosi štetu.

Jednostavno, rekli ste da je smanjen broj, odnosno cifra. Bilo je 800 i nešto miliona, sada je tri… to je dobro, da se ne ponavljaju greške i treba da se obiđu sve lokalne samouprave kako bi dobili informaciju ne u smislu kontrole, nego predavanja, kao što ste vi vršili predavanje nekoliko puta u Jagodini, gde ste pozvali sve direktore i to je za njih od velikog značaja, ali, pazite, kad neko ode i prizna, to se zove oportunitet, prizna nešto i da 100.000 dinara, prekršajna prijava je 5.000 dinara, a ne 100.000, razumete? A vi ste nam napisali zbog pacova, snega i zbog učitelja iz Beograda ili iz Zaječara koji bi se javili da voze decu na ekskurziju.

Znači, to generalno važi za sve. Predložite nam zakone. Rekli ste da je bio predlog zakona da suficit može biti preko 10%. Prvi put to sad čujem. Podržao bih taj predlog zakona vaš. Znate šta, punjenje budžeta u lokalnoj samoupravi je nepredviđeno, osim grada Beograda i Novog Sada. Kako može da bude siguran onaj iz Ćuprije, iz Jagodine, iz Leskovca, iz Vranja, da će, ne znam, u prilivnu stranu stavi da će se praviti 10 zgrada, gde lokalna samouprava ima koristi od poreza, odnosno plaćaju se komunalije po kvadratu poslovno-stambenog prostora. Ništa nije sigurno.

Imam još jedno pitanje. Šta je sa nevladinim organizacijama koje konkurišu kao korisnici budžeta, budžet se realizuje 80%, a oni su, lupam, imali u planu 100.000 i dobili 70.000 i traže sada kraj godine izvršenje ostalih 30.000? Da li se izvršava budžet na osnovu realizacije prema nevladinim organizacijama ili na osnovu plana? Zahvaljujem.
Ako dozvolite, ne znam da li se sećate, vi ste nam stavili primedbu da je više potrošeno para od plana budžeta realizacije, ali mi smo vam dostavili da potražujemo od nekih subjekata koji su u teškoj situaciji. Vi ste rekli – ako subjekt počne da uplaćuje, mi vam povlačimo ovo. Mi vam dostavimo da je subjekt počeo da uplaćuje i uplatio je iznos duga i smanjena su potraživanja, a vi nam niste skinuli odgovornost.

Izvinjavam se. Neću više da se javljam.
Da me pogrešno ne shvatite, gospodine, vi ste Zaštitnik građana i kažete vaša vrata su otvorena. Ali, ne može na vaša vrata da dođe predsednik Srbije. Ima nešto što se zove po službenoj dužnosti.

U ovoj Srbiji ne može niko nikome da preti, a posebno predsedniku Srbije. To je kontinuitet, ne šestomesečni kontinuitet, nego nedeljni. Sutra ćemo da dođemo na red mi poslanici, vi koji predstavljate određene institucije u Srbiji.

Možda sam hendikepiran kada je u pitanju Zaštitnik građana, imajući iskustvo sa bivšim Zaštitnikom građana, da onaj nikoga nije štitio, vi nešto radite. Za mene je ključna stvar - koga sve to vi štitite i šta su vaše ingerencije? Šta su vaše ingerencije?

Vi ste bili Zaštitnik građana kada je ovde čovek lomio zastavu, ne želim da mu spominjem ime, bili ste Zaštitnik građana. Građani su oni koji su radili u RTS-u, a neko je upao na njihovo radno mesto. Čije je to obaveza? Policija je odradila svoj posao, ali kad bi sve institucije radile svoj posao, ne bi bio izveštaj Evropske komisije štetan ovakav za Srbiju, kao što nam pripremaju itd, i da ni jedno poglavlje nismo otvorili ove godine.

Ne želim ja nikoga od vas da krivim, ali nekada treba i da radite i što vam nisu ingerencije, a pomažete nekome i nije krivično delo.

Ja da sam radio samo ono što su mi ingerencije, čuvao bih koze i ovce u Končarevu. Izvinjavam se što ovakvim tonom govorim. Ne želim da vičem na vas, ali to je tema.

Meni Janković podsvesno negde stoji šta je sve radio, da je primao velike plate, on i njegovi saradnici, i formirao stranku. Možda vi nećete da formirate stranku, izvinite što vas upoređujem sa njim. Možda se i vređate zbog toga. Ali, ne čujem vas. Pazite, ja vas ne poznajem. Ja koji gledam sve televizije, dva puta sam vas video u životu, pa sada pitam Žiku – ko beše onaj tamo? Pazite, ja koji se bavim javnim životom, a šta će obični građani? Vi trebate kada šetate Beogradom, svaki drugi da se pozdravi sa vama i da kaže - bravo ili da vam da neku primedbu koja po njima nije u redu. Jel šetate Knez Mihailovom? Ne šetate. Nemojte da kažete da ste Zaštitnik građana, jer će da misle da ste Janković, nego kažite da ste nešto drugo.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Izvinjavam se, 10 sekundi.

Ima jedan iz mog kraja, zvao se Čokorac i zove me – moram hitno da dođem nešto da ti kažem. Ja kažem - dođi. On dođe i kaže – ma bolje ništa da ti ne pričam. Zahvaljujem.
Gospodine Pašaliću, jeste da je institucija koju vi predstavljate nezavisna, ali ste suviše sebi dali autonomiju da sprovodite ono što je opis posla Zaštitnika građana.

Vi ste rekli – nekom ćete da se dopadnete, nekom ne. Niste vi dama. Dame se dopadaju ili ne dopadaju. Vaša dela i rad i izveštaj o radu i ono što se dešava u Srbiji je kriterijum da li će neko da da vama visoku ocenu ili ne.

Rekli ste da vam visoku ocenu dala neka evropska institucija. Ja nemam ništa protiv, ali očigledno da vaša saopštenja ili izveštaji su onakvi kakvi njima odgovaraju, odnosno njima odgovaraju ta vaša saopštenja i da neko podrži ono što se dešava u Srbiji.

Da li vi vidite da oni sada traže dijalog? Sa kim dijalog? Mi imamo, ne znam, 50 partija koje su vanparlamentarne i one traže dijalog sa predsednikom, nisu reprezentativni. I tu isto treba da se umešate. Svakoga dana napadu. Čekaj, bre, prijatelju, pa danas mogu da formiraju 100 ljudi 50 stranaka i da kažu – ja hoću da razgovaram sa Vučićem, sa Dačićem, ne znam, sa nekim ministrom itd. Taj Zaštitnik građana treba da kaže – niste u pravu, bre, ljudi, prvo moraš da uđeš u parlament, pa onda da svoja prava ostvaruješ. Nisi izašao na izbore, znači ti ne poštuješ Ustav ove države, bre! Nisi izašao na izbore. To je pravo, nije obaveza, ali nemoj da tražiš samo pravo bez da imaš obavezu neku prema građanima, da te proverimo kao što se svi proveravamo, postavimo ime i prezime i izađemo na izbore. To je isto vaš posao. Ostavite autonomiju i ono što vam piše u opisu posla.

Vidite da je ceo svet počeo da napada Srbiju, bez razloga. Mrze Srbiju zato što Srbija ima jači ekonomski napredak od tih drugih država. Mrze Srbiju zato što je Srbija sprovela najbolje mere, kada je u pitanju ovo zlo koje se zove korona.
Prvo, treba da znate da je politika život danas. Vi treba da se mešate u nasilje. Da li je nasilje kada su pretukli Marijana Rističevića, čoveka koji se nikada nije potukao u životu, ispred zgrade Skupštine i pocepali sako? Da li je to nasilje?

Lakše bi bilo da mi ne odgovarate, jer vaš odgovor stvarno je čudan i kao da ne živite u Srbiji. Ne bavite se vi politikom, pa da pišete političke programe i ideologijom političkih partija. Zaštita građana. Građani smo i mi ovde koji sedimo. Čiji smo mi? Šta smo? Ko nas je poslao ovde? Ko je vas postavio? Niko ne traži od vas da zloupotrebite vaš službeni položaj, ali podignite malo glas.

Nemojte da čekate da vas hvali neko ko svakog dana napada Srbiju, kako su ovde ugrožena ljudska prava i ne znam šta i blokada medija. Koja ljudska prava? Promenismo u izbornoj godini da umesto 5% bude 3% cenzus za ulazak u parlament, pa onda svi mi sakupili potpise kod notara, a predsednik dozvolio ovima koji se bune svakog dana da mogu da sakupe potpise i kod matičara u opštini. Znate li koja je to razlika? Koja ljudska prava?
Biću kratak i neću se više javljati.

Zadovoljan sam vašim odgovorom, ali imam jedan predlog za vas. Nekada u svakom selu je postojalo mirovno veće i u gradu, mesnim zajednicama itd. To mirovno veće je imalo za zadatak da miri posvađane, brakove, komšije itd.

Pošto vi delujete sugestivno, imate autoritet, ja mogu slobodno da kažem da ste dobar psihoterapeut, da vi i vaša služba počnete da obilazite Srbiju, pa recimo, u Nišavskom okrugu imate deset slučajeva koji imaju po dvoje-troje dece. Deca ne smeju da budu žrtve. Odete tamo i kažete "hajde da sednemo, da popijemo kafu itd", i da vidite šta je problem. U tome ćete uspeti, da ne kažem sada da ja to radim, ali ćete uspeti.

Znate šta, nekada su muškarci sujetni, ali kada dođe jedna dama kao što ste vi pa kaže "vidiš, deca ti mala, supruga dobra žena, čisto ti je u kući, ko te sprema", garantujem 80% više nikada neće biti pretnje i porodičnog nasilja.

Molim vas da mi odgovorite na to pitanje i da obećate i majkama i očevima i deci da ćete krenuti od februara vi i vaša ekipa da radite to. Ne treba pare za vašu instituciju neke posebne, odnesite po jednu čokoladu deci. Najveći problem je alkohol i kocka, da znate, to je najveći problem u porodici, da zamolite čoveka, da ponesete slike nekog ko je svakog dana išao u kladionicu, šta je imao nekada, šta je imao danas i onaj ko svakog dana pije i postane agresivan i žrtva mu je porodica. Zahvaljujem.

Želim samo da mi odgovorite na ovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je za predlagača tačke dnevnog reda koja se zove kodeks ponašanja. Sada kodeks ponašanja za nas koji smo u parlamentu, a šta ćemo sa onima koji nas napadaju, a nisu u parlamentu? Kada im parlament odgovori, onda pojedini mediji tako napadaju svakog pojedinca, kako eto, zloupotreba narodnog poslanika u parlamentu odgovora onom koga je napao, a da nije parlamentarna stranka ili pojedinac. Da vidimo kako da zabranimo, u stvari mi to ne možemo da zabranimo, ali šta su mere za neke koji napadaju porodicu visokih funkcionera?

Srbija je postala, mogu slobodno reći, najgora u nepoštovanju zakona. Dokle ćemo mi da tolerišemo onima koji lažu, koji napadaju i danas može svako da formira partiju i da kažemo – evo, on je predsednik partije koja se zove ne znam kako, ima pravo za dijalog. Koji dijalog? Dijalog treba da vrše oni koji su reprezentativni uzorak, kao što je sindikat u firmi? Imate npr. deset sindikata, dva, tri nisu reprezentativna. Oni se zovu sindikatima, ali ništa ne znači to što oni govore i oni nisu reprezentativni.

Veliki broj partija je izašao na izbore, nisu prešli cenzus. Oni drugi nisu izašli na izbore, jer su znali da ne mogu da pređu cenzus, pa je izgovor, ne znam, da su mediji zatvoreni i već ne znam šta.

Dame i gospodo, mi moramo ili da dorađujemo zakone koji se tiču onih koji ugrožavaju bezbednost političara, visokih funkcionera ove države ili da primenjujemo postojeće zakone.

Šta ovaj kodeks znači? Da vidi EU kako smo mi, kao nešto, tu civilizovani, hoće oni da nas civilizuju u 21. veku. Hajde jednom da se bavimo istinom i onim što se dešava u Srbiji i da svaki predlog zakona, koji dođe u ovaj parlament, neko od toga ima koristi, da li da se poštuje zakon ili da se poštuju neki koji kažu da su ugrožena ljudska prava, a oni mogu sa motornom testerom da uđu u RTS. Koje su tu bile kaznene mere? Nikakve. Šta mi dolazimo? Da mlatimo praznu slamu u parlamentu? Ne smemo njima da odgovorimo. Pazi Boga ti.

Molim vas, kada predlažemo zakone, pogotovo ovaj kodeks, pa nećemo mi sada u ovom kodeksu da gledamo da li je neko pustio brkove ili nije ili već ne znam šta.

Zna se šta je kodeks, hvala Bogu, svako od nas ko sedi ovde ni jednom od poslanika nisam mogao da zamerim da nisu se lepo obukli ili da, ne znam, su rekli nešto što ne priliči u ovom parlamentu.

Postoji nešto što se zove i afekat. U afektu kad te neko napadne, blati, laže, a gde će da mu odgovori narodni poslanik nego u parlamentu? Narodni poslanici su predstavnici političkih stranaka.

Narod je poslao narodne poslanike u parlament i imaju pravo i za to pravo oni imaju imunitet i taj neko ako smatra da narodni poslanik laže o njemu, a nikada niko od poslanika nije prvi napao nekog iz opozicije osim da mu je odgovorio na nešto, čak se i ne pozivaju poslanici na imunitet kada ih ti takvi tuže i odu na sud, pa čak ne dođe ni na suđenje, na ročište ne dolaze zato što je istina na ovoj drugoj strani.

Molim i vas predsedniče kao predsednika parlamenta i šefove poslaničkih grupa da svi mi reagujemo, a ne samo eto mi da radimo, sutra će biti ta tačka dnevnog reda da neko ocenjuje naš rad itd. Pa, oni da su ocenjivali naš rad, pošteno, bez da primenjuje dvostruke aršine, mi bi do sada bili u EU, ali kao takvi mi bi im smetali zato što ekonomski razvoj Srbije se razlikuje od najrazvijenijih država u Evropi, da ne govorim i ne spominjem imena. Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pohvalim ovaj sporazum vezan za putovanje sa ličnim kartama.

Ja sam pre jedno sedam, u stvari i više, 12 ili 13 godina, reagovao na tadašnjeg jednog predsednika kada je rekao da moli vlasnike preduzeća i kompanije da ne sarađuju sa zemljama čije su zemlje bombardovale Srbiju. Tada sam rekao da se patriotizam ne sipa u traktor.

Koje koristi Srbija ima, odnosno, imaće od ovog sporazuma? Povećaće se izvoz, saradnja na ekonomskom nivou i moram da napravim jednu paralelu kada je u pitanju turizam. Nikada neću da idem u Albaniju na more, ali Albanija ove godine je bila bezbednija od naše bratske Crne Gore. Nisam čuo da nijedan turista iz Srbije pretučen u Albaniji, a Srbi koji su odlazili u Crnu Goru nekoliko njih je dobilo batine u Crnoj Gori, pa i jedan privrednik, mogu slobodno reći jedan od većih privrednika u Srbiji.

Siguran sam da će ovaj sporazum pomoći privrednicima, da ćemo da povećamo izvoz i u tom sporazumu je i Makedonija. Mi sada ne možemo da kažemo - ne treba da sarađujemo sa Albanijom, jer ona podržava kosovske Albance, ona nikada neće da promeni svoj kurs. Edi Rama će uvek podržati Albance na KiM. Nama je to veoma poznato, ali ovaj „mini Šengen“ će povući još neku državu kada se bude javio efekat u ekonomskom smislu u narednom vremenskom periodu.

Kada su u pitanju ovi drugi zakoni, želim i da pohvalim povezivanje škola, jer veliki broj škola nema internet, a pogotovo na selu. Svako dete ima mobilni telefon, to mi svi vrlo dobro znamo da je mobilni telefon postao sastavni deo opreme naše dece i da deca koja odlaze u seoske škole, imaju internet i da preko interneta, kompjutera mogu da dobiju neku informaciju koju do sada nisu mogli da imaju za vreme boravka u školi i to nikada nije skupo, ulagati u decu, u škole, u razvoj, ono što se zove budućnost, a budućnost su naša deca, tako da želim da pohvalim taj zakon.

Isto tako, imam jedno pitanje za ministra finansija, da ako su privredni subjekt ili subjekti sva pravna društva koja imaju određeni broj zaposlenih smatram da toj grupi pripadaju i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, da su oni uskraćeni, da nemaju stimulaciju za vreme kovida, koji je zakačio i Srbiju, i ako postoji da se iznađe mogućnost da se pomogne i tim poljoprivrednim proizvođačima, imajući u vidu da ti poljoprivredni proizvođači koji su vlasnici i imaju gazdinstvo, da su to porodična preduzeća, da su, najpre, porodice zaposlena u tim preduzećima i na neki način da to bude jedna velika stimulacija za poljoprivredne proizvođače da brinemo o njima.

Znamo da je veoma teško, da je država mnogo para uložila u opremu kada su u pitanju i klinički centri, bolnice i da nije država uložila i da nije vršila adaptaciju ili da nije izgradila nekoliko novih kliničkih centara, da bi mi, siguran sam imali određeni problem.

To što nas napadaju neke države, one nas napadaju iz razloga što Srbija ima najveći ekonomski razvoj, mogu slobodno reći i u Evropi, možda jedna država ima samo veći ekonomski razvoj.

Ko nas najviše napada? Hrvatska. Hrvatska je skoro na poslednjem mestu i ako je ušla u EU po ekonomskom razvoju i ako im je Bog dao sve, i more, i geografski položaj itd, i Hrvatska nikada ne može da oprosti Srbiji to što se zove ekonomski razvoj i da će građani Srbije veoma brzo dostignuti i ono što se zove plata na mesečnom nivou Hrvatske i oni koji su navikli da žive od Srba, da Srbi odlaze tamo na more i kada je u pitanju turizam itd.

Moj predlog je da građani idu na more tamo gde vas vole, kao što je na primer Grčka, koja voli srpski narod. Grčka nije priznala nezavisno Kosovo, i daju nam podršku na evropskom putu. Sa Albanijom da sarađujemo, jer pare nisu obojene, to u ekonomskom, privrednom smislu se tako kaže, to ministar vrlo dobro zna da danas je veoma teško naći tržište, pogotovo van naše države, a pokazatelj da Srbija dobro radi je i dolazak najvećih svetskih kompanija. Juče je japanska kompanija koja je svetski poznata došla u Srbiju i zaposliće veliki broj radnika, ne samo japanska kompanija, već veliki broj svetskih poznatih kompanija.

U Jagodini se čeka pad obolelih, uopšte u Evropi i da otvorimo jednu fabriku koja je završena, Nemačka kompanija koja se zove „Fišer“. Proizvodi šrafovsku robu i delove za BMV Vozila. Juče smo potpisali ugovor sa jednom kineskom fabrikom koja će zaposliti 150 radnika i počeće da se gradi ta fabrika. Da nije ekonomska klima u Srbiji ovakva kakva jeste, da se o Srbiji pozitivno ne priča u celom svetu, ne samo kada su u pitanju privrednici, već i političari, ne bi toliko zainteresovanih investitora bilo i da dolaze u Srbiju.

Poslednjih godina ogroman broj stranih investitora je došlo u Srbiji i pomogli su Srbiji da se smanjuje broj korisnika od broja obveznika, veći broj obveznika ima od korisnika. Pre par godina je tu bila veoma mala razlika, da je ostalo tako danas ne bi imale odakle da se isplaćuju plate i penzije.

To je dobro i za lokalne samouprave. Lokalne samouprave od poreza na plate imaju 77 i nešto posto. Ta pozicija se povećava iz godine u godinu u gradovima Srbije i javila se decentralizacija. Pre sve što se gradilo gradilo se u dva, tri četiri grada, ili pet, šest opština. Danas se gradi u Srbiji, čak i u onim nerazvijenim opštinama koje nemaju dobar geografski položaj, nisu pored autoputa, jer investitori, najpre, žele da lokacija koju vi njima ponudite bude pored autoputa, da postoji železnica, da bude blizu aerodrom i tako dalje.

Možemo slobodno da kažemo, imajući u vidu da je možda ovo među poslednjih tema u ovoj godini, da Srbija ima dobru mogućnost, da se građani Srbije ne plaše od neke ekonomske krize. Ekonomska kriza će zakačiti ceo svet, zakačiće i Srbiju, ali Srbija ima rezervu, Srbija ima kontinuitet.

Ove fabrike danas, i ne samo one koje su van Srbije došle u Srbiju, i naše domaće fabrike rade za vreme korone, što nije slučaj u drugim državama i drugim gradovima. Mi smo to maksimalno iskoristili, ostalo je samo, ne da se plašimo, nego da vidimo kako da sagledamo ovo zlo koje se zove korona, da sačuvamo porodice i da smanjimo doziranje da nam to ne bude non-stop tema.

Ja sam više za ove priče, jer ova priča i priča o uspehu su potisnute, ministri, iz razloga što mi slušamo samo korona, i ko je umro i tako dalje. Dobro je što će vakcine da stignu u Srbiju pre kraja ove godine. Prvo smo imali informaciju da neće, ali vrh ove države i predsednik države, Aleksandar Vučić učinio je to, evo već jedna količina vakcina će doći u Srbiju i da se sledeće godine vakcinišu svi oni koji žele da se vakcinišu, a da imaju prioritet oni koji imaju kontakt sa ljudima.

Moj predlog je da se mi poslednji vakcinišemo, mi koji smo birani na izborima. Dakle, da se vakcinišu prvo oni obični ljudi, obični građani, gospoda poljoprivredni proizvođači, a mi poslednji da se vakcinišemo.

Ja sam siguran da je već 15% - 20% od broja poslanika imalo koronu i, hvala Bogu, svi smo na neki način izbacili virus iz organizma, ali tako želim da se desi i sa ostalima koji su bolesni od korone.

Da nije bilo nabavke respiratora i da nemamo kiseonik, pet puta bi veća smrtnost bila nego što je danas.

Moram i ovo da kažem, taj psihički trenutak koji je prisutan 24 sata svakog dana za svaku porodicu zato što umre neko koga poznajemo, zato što nam je neki prijatelj otišao i čujemo da je na respiratoru i tako dalje, i to nije baš tako lako da se borimo sa nečim i da nam tu negde podsvesno stoji u glavi sve vreme i svi se mi plašimo. Naravno, onaj ko se ne plaši, sa tim čovekom nešto nije u redu. Svako od nas ima određenu dozu straha, ali ne moram taj strah i na taj strah da mi se doliva još veći strah svakog dana kada ustanemo itd.

Sada, ono što je najvažnije, dolaze i praznici Sveti Nikola. Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, pola ide na slavu. Tu treba da se s poslušaju preporuke struke. Ide i Nova godina. Jesmo mi generacija koja je navikla, i deca naša, da je to dan kada ima veći broj ljudi na jednom mestu, ali da izdržimo ove godine i da sledeće godine što pre ispratimo ovo zlo iz Srbije i da više ne pričamo o toj temi.

Ono što je važno, nekada kada smo bili u vojsci ja sam služio Titovu gardu u Puli i nije mogao svako da ide u Titovu gardu. Morao si da izvadiš sve šta ti je pradeda radio, deda, otac, ti i postojala je jedna skraćenica NNNI – ništa nas ne sme iznenaditi. Upravo se Srbija tako ponašala da nas korona nije iznenadila i zajedno da se svi borimo, da ne sedimo skrštenih ruku mi iz unutrašnjosti i da to radi samo Beograd i oni koji imaju ministarske funkcije, već i Skupština.

Neko proziva Skupštinu, kaže - mali broj zakona smo usvojili. Ko proziva? Oni koji nisu izašli na izbore ili da su izašli na izbore, isto ne bi imali tu priliku da učestvuju u usvajanju zakona, jer ne bi imali cenzus od 3% i tu su na neki način promenjeni uslovi, baš zarad onih koji su kritikovali sve vreme kako nisu uslovi dobri itd.

U parlamentu može da priča svako, može da kaže šta god želi, čak i da laže. Postoji imunitet za javno izgovorenu reč. Građani će da procene… Mislim na bivšu onu opoziciju koja je sedela ovde itd. Sada kažu - pregovori, treba da se pregovara i razgovara sa Ivicom Dačićem, sa predsednikom Skupštine.

Šta to oni nemaju što bi trebao Dačić da im da i ovaj parlament, to je naše pitanje koje treba da bude postavljeno njima. Nemaju pare. Pa, odakle su nama pare? Pa, imamo iz budžeta na osnovu broja poslanika koji smo osvojili svako od nas. Srpska napredna stranka ima najviše, SPS, ostale partije itd. Mi te pare koristimo u izbornoj kampanji. Ali, imaju i oni. Oni imaju donatore, ne znam, sa Katra i iz nekih drugih država. Kad vam stranac da pare za kampanju, vi nešto dugujete da uradite za tog stranca. Niko vam ne daje za lepe oči. Mogu da vam daju kafu i ručak ako vas prime ili odete negde, ali ogromne cifre su iz inostranstva za vreme ne ove poslednje, nego prethodne kampanje, pretposlednje, došle u Srbiju i zato mi treba da budemo jedinstveni.

Građani Srbije, da vam kažem, ja živim van Beograda 130 kilometara. Imam komunikaciju sa ljudima. Ni jednog nisam čuo da kažem – e, vi loše radite ili ovaj ministar loše radi. Svi kažu – svaka vam čast kako se borite i parlament i ministri u trenutku kada je teško.

U nekim drugim državama kad hoće da uzmu test da li su pozitivni ili negativni, da putuju negde, to se plaća još pre sedam, osam meseci i to ogromne pare. Zašto, na primer, naši ljudi koji rade u dijaspori su proveli ovde dva, tri i po pet meseci? Pa, zato što je Srbija država gde cene nisu visoke, zato što je sve besplatno kada je u pitanju zdravstvo i zato što je Srbija veoma sigurna država i vodi računa o svakom čoveku.

To je nešto čime mi moramo da se hvalimo, nešto ćemo stalno da govorimo i kada su u pitanju ti dueli, ili ne znam kako oni nazivaju te pregovore, ne znam o čemu bi pregovarali? Šta je to što je tabu temu, što mi ne znamo ili što oni su ugroženi, a mi im ne damo?

Građani daju to pravo, a ne mi poslanici u parlamentu, ne Dačić, ne ministar Vulin, ne ministar Mali. Građani te šalju ovde. A na osnovu čega te šalju? Na osnovu programa, na osnovu izveštaja o radu, na osnovu nečega što se zove kako si ti radio dok si bio na vlasti i kada smo ti mi dali poverenje.

Prošlo je ono vreme, znate, vi vladate, pa onda građani nezadovoljni, pa se vratite ponovo. Više nikada građani neće dopustiti da se vraćaju neki koji su imali priliku da nešto urade za Srbiju.

Pazite, oni nam otimaju Kosovo, proglasili su nezavisno Kosovo, a mi idemo u crkvu da se molimo Bogu, da Bog zamoli Ban Ki-Muna da Bab Ki-Mun poništi odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije? Ja volim crkvu i poštujem. Idem kada je krštenje, venčanje, kada je slava i tako dalje, ali da idem da se molim Bogu protiv onih koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija, za mene to nije bilo neko sredstvo koje će da poništi tu odluku o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Odluka o nezavisnosti poništava se na način kako je to radio Dačić i Vučić. Odeš u državu koja je nekada priznala nezavisno Kosovo, nikada nisu dolazili u Srbiju i 18 država povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije. To je za mene rezultat i za svakog čoveka, a ne rezultat da idemo na moleban.

Daleko bilo, kada je neko bolestan, ide u crkvu da se moli Bogu da mu pomogne i to je normalno danas i ne samo danas, nego je uvek tako bilo.

Dame i gospodo, poštovani ministri, jedinstvena Srbija će glasati za predlog ovih zakona. Podržaćemo vas. Dobro radite.

Želim da čestitam svima koji slave Svetog Nikolu, da porodično proslave i svaka porodica da sebi poželi ako ima mlađe u porodici, ako su to pet članova, da sledeće godine bude najmanje šest članova prisutno na toj njihovoj slavi. Hvala.
Zadovoljan sam vašim odgovorom, posebno 5.000 za svakog penzionera i tu će imati najveću korist poljoprivredni proizvođači, čije su penzije najmanje.

Želim da vas pitam nešto, ja za sebe mogu da kažem da ne znam ili da znam, šta je bitkoin? Čije su to pare? Kako to kupi mašinu i kopa i sad, ne znam, zarađuje ovoliko, onoliko, ode se na ličnu kartu, podigne se novac u banku, bez da on ima neke knjige, bez da se plaća porez itd? Možete li da mi objasnite šta je to? Hvala.
Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedniče, slušao sam prethodne govornike i ne mogu da se složim vezano za ovaj njihov amandman koji su podneli da su prekršena manjinska prava u Srbiji.

Prvo, da su prekršena prava kao što su prekršena prava Srba na KiM ne bi došao na dnevni red ovaj njihov amandman. To je njihovo pravo da traže, a mogućnosti koje ima ovaj budžet i ministar je tu da im odgovori da li mogu ili ne mogu da realizuju svoj amandman.

Dalje, zbog ovakvih govora da su ugrožena prava nacionalnih manjina u Srbiji, Srbija već godinama ima problem za ulazak u EU. Prava nacionalnih manjina su na jezik, kulturu, obrazovanje i ta prava nisu ugrožena. Nema niko prava ili pravo od nacionalnih manjina da naziva teritoriju koja je po Ustavu Raška oblast da je krst da je to Sandžak. Ja sam siguran da veliki broj Bošnjaka u gradovima gde žive, i u Novom Pazaru i u ostalim gradovima ne misle tako. Tim ljudima je dosta političkih svađa i publiciteta koji želi neko da ima, gde će sada da kaže da smo mi poslanici krivi što ne znam šta njima nešto ne dozvoljavamo itd.

Isto tako ne znam koje je pravo predstavniku nacionalne manjine da se dere na sve nas jednim visokim tonom. Zašto to? Zašto? Ova Srbija i država Republika Srbija mnogo je uložila para kada je u pitanju Raška oblast i u Novom Pazaru. Poznajem mnogo privrednika iz Novog Pazar i Novi Pazar je nekada bio centar privrede. Dakle, 95% vlasnika velikih kompanija žele da rade, da stvaraju jer ako hoćeš da živiš u Republici Srbiji, gde su ti poštovana sva prava moraš da imaš i neku obavezu, a obaveza je da poštuješ Ustav Republike Srbije.

Molim kolege poslanike koji pripadaju drugim nacionalnim manjinama, niko ne ugrožava njihova prava, čak izuzetno Srbija poštuje i njihove praznike i sve ono što Bošnjaci kada je u pitanju njihova vera rade. Čestitam te praznik minimum jedno dvadesetak Bošnjaka koji žive u Novom Pazar, i ja njima čestitim i oni meni čestitaju Božić.

Prošlo je, gospodo, vreme onih koji dobiju mali broj glasova da preko militantnih poruka u parlamentu i da traže pomoć međunarodne zajednice kako eto jeste li videli šta nam rade u parlamentu. Poznato je zbog njihove zastave da je reprezentacija Srbije u fudbalu ispala i kažnjena sa oduzimanjem, ne znam koliko beše, bodova zato što su oni spustili dronom zastavu na srpski stadion.

Koja je to poruka? A mi Srbi i Srbija se zalaže da sport bude neko ko će da spaja ponovo ono što se zove srušeni mostovi nekada gde je politika uradila svoje i da imaju štetu i jedni i drugi i treći, oni koji pripadaju nekim drugim nacionalnim manjinama.

Tako da molim gospodu predstavnike nacionalnih manjina da poštuju Ustav ove države. Kada su u pitanju njihova prava i ono što njihova, odnosno ono što im treba kada su u pitanju finansije, tu je lokalna samouprava, treba da pomogne, jer i lokalne samouprave pomažu nacionalne manjine, tamo gde žive i rade, a država Republika Srbija je mnogo uložila u izgradnju tog dela Srbije, Raške oblasti i tako je zovemo.

Niko njima ne zabranjuje da oni govore, ali ne mogu da govore na način u parlamentu i da nam donesu zastavu u parlamentu, albansku zastavu, a da je ovo Srbija po Ustavu Republike Srbije. U parlamentu može da stoji srpska zastava i da poštuju ono što je Ustav ove države.

Vidite, oni su možda dobili vetar u leđa zato što je ona baba ili deda, Olbrajtova, jel je baba ili deda, šta je? E, ona je velika ljubav Hašima Tačija, oni su, da li su bili u intimno ljubavnoj vezi ili su bili u ljubavnoj vezi u smislu da se otme deo srpske teritorije i bombardovali Srbiju da bi nam oteli teritoriju i dovedu teroriste na vlast i to je tačno.