Poštovane dame i gospodo, poštovani ministri, gospodine predsedniče Skupštine, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona, ali pre nego što počnem da govorim o zakonu, imam jednu primedbu na ministra.
Svake nedelje imam sastanak sa desetak privrednika, iako je nedelja dan za odmora. Pozvao sam ministra Malog, dva, tri puta nije se javio. Pozvao sam predsednika Aleksandra Vučića, posle drugog zvona se javio. Pozvao sam i ministra Nedimovića, posle prvog zvona se javio. Ni meni nije drago da radim nedeljom.
Sigurno ste vi, ministre, gledali koliko je skočio bitkoin. Negde 47.000 je sada evra ili 50 koma nešto hiljada dolara.
Ako se ja javljam svakom i mi poslanici koji smo glasali za vas, ministre, jer mi smo vas izabrali, a ne vi nas… Zamislite, mene dnevno zovu minimum 30 ljudi sa nepoznatih brojeva i ja se javim. Od toga je 50% Jagodinaca, a 50% iz nekih drugih gradova. To nam je posao. Ali, ne zameram ti zato što si stručan kada je u pitanju oblast i resor za koje se zadužen i molim te da sledeći put, kada hoće da pitaju nešto privrednici… Zamislite sada da sam ja rekao – ajde, evo, vama telefon od ministra ili idite svi kod njega u Ministarstvo i čekajte da vas primi tamo, a trebale su nam tri informacije koje ne traju duži razgovor telefonom od dva minuta. To me je naučio Dačić. On ne razgovara duže od 35 sekundi. Kažem – čekaj, brate, imam još nešto da ti kažem, on kaže – hajde kada se vidimo. To nije od pre par dana, to je uvek tako. A nekad bude i gori od vas, ministre, javi se posle tri sata i kaže – ej, zvao si me i ja kažem – nemam pojma zašto sam te zvao, zaboravio sam, ali on opravda i kaže – bio sam tu i tu sa tim i tim i tako dalje, tako da sam to pokušao da vas opravdam kod tih privrednika. Sve te privrednike vi poznajete. Jedan od njih je Miki Jela. Znate ko je Miki Jela? Oni ne mogu da dođu do vas i, eto, pozvali me i držali me tamo dva i po sata svojom voljom, naravno. Ti ljudi zapošljavaju 2.100 radnika, da znate, ministre.
Kada je u pitanju ovaj zakon, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon, ali treba ovaj zakon da, prvo, krene od političara, da mi pokažemo da taj zakon nije napravljen za nekog tamo privrednika, nego od nas. Svako od političara ko ima skuplji auto od 40.000 evra, a nema kompaniju, nema preduzeće, da se ispita poreklo imovine, jer ako imate 32 godine, maksimalan kredit možete da uzmete 33.000 evra. Vi to znate isto, gospodine ministre, i da se krene od političara.
To je najbolji pokazatelj za građane Srbije da vide da su političari prvi gde će da se preispita poreklo njihove imovine i da li su legalno stekli kapital koji imaju.
Dalje, mi imamo sada veliki broj ne privrednika, a imaju kapital kao da su imali kompaniju od 1.000 radnika, da traje 20 godina. Kako će njima da se proveri, ako oni nisu poreski obveznici i ne znam šta?
Kod tih novih kompanija, ministre, postoji nešto što se zove - vlasnik preduzeća daje pozajmicu sam sebi. To ima pravo ako su te pare iz dividende ili nešto što se zove dobit, podizao i sada da ne plati kamatu banci. To je isto jedna, mogu da kažem, rupa u zakonu, gde je dozvoljeno, ali samim tim, postoji osnovana sumnja, što bi se u pravu reklo, da li je tako, ministarka, pošto sam ja polukvalifikovani pravnik, nisam kvalifikovani, ali sam najbolji pravnik među nepravnicima. Dobio sam tu titulu na nekoliko skupova.
Šta je još važno, gospodine ministre? Važno je da kada krene da se primenjuje ovaj zakon, da izađe spisak, da građani Srbije znaju ko je predmet istrage i ko je predmet da je sumnjivo zaradio svoj kapital. Ja sam siguran, vi ste bili privrednik, da vi i ja budemo među prvima. Evo, ja se sada prijavljujem, i vi, i da vide građani kako smo mi primer da pokažemo odakle nam, šta sve imamo. Vi ste mlađi od mene, ali ste veoma stručan čovek. Više puta sam ja to mogao da vidim i van ove Skupštine. Imali ste i kompaniju itd. To će da otkloni sumnju nekih da kažu – eto, ovi donose zakon da bi zakon primenjivali na nas i naše kompanije.
Kada je u pitanju utaja poreza, za utaju poreza ne treba Zakon o poreklu imovine. To ministarka pravde treba da zna. Znači, ne treba nam zakon. Zna se utaja kako se ispituje. Ako je u pitanju roba, postoji nešto što se zove profaktura, otpremnice, faktura itd. Vidi se da li je platio porez, da li je platio porez na plate itd, da li je nešto uvezao na crno i prodao, a da ga nije ubacio u knjige.
Kada sam kod crnog tržišta, hoću da vas zamolim da se izvrše izmene i dopune zakona gde se zatvaraju radnje kada neko ne izda fiskalni račun, da se poveća kazna dva puta ako treba. Vi i ja smo privrednici, kada zatvorite nešto nekome 15 dana, mi ga uništimo. Nema pare za plate za radnike, izgubi one što se zove njegovi potrošači, a pogotovu sada u vreme korone. Znači, da donesemo zakon koji će ga kazniti, a pusti ga da radi. Odakle da on plati kaznu ako ne radi? Taj zakon nismo mi doneli ovde, nego neki drugi, neki drugi visoki šusteri za niske štikle, znate, sede u kabinetu i sada im padne nešto na pamet, ajde sada mi ćemo da donesmo ovaj zakon, a taj zakon kako će da se odnosi na one koji se zovu poreski obveznici, oni koji trebaju da plaćaju porez i na državu.
Ovo vam govorim kao primer. U svakom gradu na današnji dan imate u proseku od tri do pet zatvorenih ugostiteljskih radnji i onih koji se bave brzom hranom. Znači, tri štete. I ta brza hrana, gde su građani kupovali, a oni su imali pravo, njih ne obuhvataju mere da moraju da zatvore u osam sati uveče. To je najvažnije za te male privrednike. To su obično porodične radnje. Da se izvrši izmena i dopuna tog zakona.
Šta je još važno? Ja znam, bio sam mali kada je još za vreme, neću reći Tita, a možda i jeste, ispitivano poreklo imovine. Onda su bila dva čoveka na udaru u Jagodini. Jedan, koji nije imao zašta kuče da ga ujede, a imao kafanu i ne znam šta i on je, kao, pošto je puna kafana svakog dana, on ima mnogo para, krije i taj čovek je posle zbog toga i zatvorio svoju kafanu i ne radi. To sam zapamtio kao dete.
Znači, da predmet istrage, ovo je dobar predlog da 150.000 evra, ukoliko ima za tri godine priliva, da on bude predmet istrage. Ali, ako su to velike kompanije koje zapošljavaju 100, 150, 200 radnika, imaju veliku dobit, imaju od čega da pravdaju, da pre nego što uđe kontrola u to preduzeće, da se zatraži informacija od tog subjekta, odakle su pare i kako je podigao taj novac. Jer, ako vi uđete i kažu – finansijska inspekcija, ispitivanje porekla imovine, a taj neko ima tržište u celom svetu, on postaje sumnjivo lice kod svojih kupaca i dobavljača i ostaje bez posla.
Znači, nije samo to. Čuo sam da pre nego što uđe kontrola, te sumnjive činjenice da se provere, da taj neko dostavi da li Ministarstvu finansija ili poreskoj upravi, da dostavi to što se sumnja da je on nešto zloupotrebio, izvršio utaju ili nije platio porez ili je prodao nešto na crno.
Kada je u pitanju korupcija, to nema veze sa ovim zakonom. Znači, veze s vezom nema sa ovim zakonom. Korupcija podleže pod jednim drugim zakonom. Jel tako, ministre? Izvinite što se vama obraćam, ali ja nemam kome da se obratim. Korupcija može svakog dana da se proverava. Protiv toga sam da mi kažemo – stavi kutiju u bolnicu, korumpirani su lekari i sestre, kao što je nekada to bilo. Pazi bogati, a mi političari smo najpošteniji na svetu. Pa, kažu – korupcija u prosveti. Kakva bre korupcija u prosveti? Ko sad od profesora, nastavnika, učitelja sme da uzme nekom 100, 200 evra za dete ili da mu da? Sad gospodin ministar, koji brine o bitkoinu, ništa nije čuo, ne zna šta sam ga pitao. Jesi li me čuo ili da ponovim? Nema veze.
Rekao sam da ne radimo kao što su radili nekada neki, pa odnesu kutiju u bolnicu da pacijenti stavljaju primedbu kao bolnice korumpirane i domovi zdravlja. Ma, nije valjda, svi su korumpirani, samo smo mi političari najpošteniji. Prosveta isto. Čekajte, bre, pa ja imam petoro đaka, pa nikad niko im nije tražio ništa i nisam mogao da čujem u poslednje vreme da neko traži od nečijeg roditelja – dajte mi pare da vaše dete dobije pozitivnu ocenu itd.
Hajdemo mi kod one velike ribe, pustite te beovice. Znate li šta su beovice? To su one male, moravske. A velike ribe gutaju male ribe. Jeste li pecali nekad? Jeste. Onda se razumete i u to. Znači, vi ste političar opšte prakse. Trza, trza, da zagrize, kako ide ona pesma, ali sačekaću uveče. Ja čekam da me pozoveš uveče, nema te, nije bitno.
Tako da, dame i gospodo, mi iz JS podržavamo ovaj zakon, ali da mi budemo primer, mi da budemo ogledalo. To je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, i on je isto rekao da će tražiti od njega da počne. Evo, danas ja se prijavljujem i ministar se isto slaže, da imamo kontrolu i da posle idu da obilaze druge. Siguran sam da i vi i ja imamo materijalne dokaze za sve što smo postigli u životu.
Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, zajam koji ćemo uzeti od Frankfurta, jel tako, nisam ni čitao dnevni red, ja pričam iz zdravog razuma, dovoljno mi je da čujem samo o čemu se radi. Znači, dobra je jedna stvar što mi uzimamo zajam od najjače ekonomske države u Evropi. Oni ne daju nekom pare ako taj neko nema bonitet.
Šta je bonitet? Likvidnost, kakav vam je završni račun bio prethodne godine i da li ste vi politički stabilni. Veliki je uspeh za našu državu da smo nekoliko zajmova imali i da se te pare troše namenski. Veća cifra tih para će se vratiti. Vratiće se, i to su prava ulaganja.
Danas kao privrednik, kao država mora da se vodi računa u šta se ulažu pare i šta su nam prioriteti. Država Srbija do sada je poštovala prioritete i ono što je mene ohrabrilo je da su bili prodati automobili, ogroman broj automobila, gde je svaka organizacija imala po ne znam koliko automobila i da su te pare otišle tamo gde su bile neophodne. Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon.
Šta još? Da se borite kod Kriznog štaba da nam ne promene ove dosadašnje mere, jer ako promene imaćemo problem kako da punimo budžet, i republički budžet i budžet lokalnih samouprava. Znači, mora da se radi, mora da se živi sa ovim zlom koje se zove kako se zove. Znači, da ostane isto, a da se ugostiteljskim radnjama, kafićima produži radno vreme do 23 časa.
Zašto je u Beogradu gužva u dva lokala? Zato što samo ta dva rade noću i 700 gostiju je bilo u jednom lokalu gde je maksimum u normalnom radnom vremenu 100. Da nam je radilo 10 kafića, 10 lokala, uopšte ne bi bilo gužve.
Znači, nekada čovek mora da ima i logiku, pored struke. Sad je najlakše – ajde sve da zatvorimo, da niko ne radi, a šta ćemo ako nam kuvari odu u Evropu, a tamo su plate za dobre kuvare od dve do pet hiljada evra, ako nam konobari odu, ko će sutra da radi u Srbiji? Nema ko. Taj posao se ne uči za nedelju ili 10 dana.
Ja sam tražio i da se dozvoli na stadionima, takođe, neko će sad možda reći to nije tema, ali sve je to interes ove države, da dođe publika, jer zašto se onda igra fudbal? Kako u Australiji koja je imala najteže mere, videli ste koliko je publike bilo kada je igrao najbolji svetski teniser u finalu, Novak Đoković? Nemaju oni bolji imunitet od nas. Oni nemaju ni belog luka, nemaju ni kiselog kupusa, a mi imamo. To je nešto što je preventiva i zaštita zdravstvenog imuniteta.
Sve je oko finansija, da znate. Kad kaže neko – ej, samo neka je zdravlje. Jeste, ali bez para ništa. Ništa. Nismo mi bolesna nacija. Kad pogledamo statistički koliko je umrlo, koliko je obolelo, veoma mala razlika je između broja umrlih u 2020. godini i 2019. godini. Moramo da štitimo ekonomski interes, da budemo prvi po BDP-u i da se ne razmišlja da li će biti za penzije itd, nego da ova Vlada zajedno sa mojom koalicijom, SPS i JS, podiže plate, penzije, kao što to i do sada radimo i da time možemo da se hvalimo gde god stanemo.
Samo jako, ekonomski stabilna država može, što bi moja baba rekla, da se otima od onih koji mrze Srbiju, mislim na nekoliko država iz Evrope i sveta, i da nam neko drugi pametuje sada, da nas privode, da mi sednemo i kaže, sedi tu neka dama koja nema veze sa Srbijom, ona zna da se neka prava ne poštuju u Srbiji.
Daj da vidimo kako poštuju ljudska prava u Francuskoj. Sa pendrekom. Kako se poštuju u nekim drugim državama, neću da nabrajam te države, jer poznajem i te visoke funkcionere u tim državama? Pendrekom. Ovde maksimalna tolerancija, može da radi šta ko hoće, osim ako baš krene fizički na neke institucije, kao što su radili ovi. Kažu – ugrožena ljudska prava. Ugrožena ti ljudska prava, nikad više ne možeš da uđeš
sa motornom testerom u RTS, nikad više ne možeš da lomiš znakove po putevima u Beogradu, nikada više ne možeš da lomiš nešto što su građani ove države pravili. Ta prava su ugrožena i uvek će biti ta prava ugrožena.
Šta traže? Ne može ulica da te dovede u Skupštinu, može da te dovede cenzus. Da kupite sliku Vučića, vi koji niste prošli cenzus, da stavite, on vas je spasio, sa 5% na 3% u izbornoj godini. Vučić je prekršio Ustav, zarad nekih iz inostranstva koji kažu – eto, vidite, tamo su loši izborni uslovi itd. Ako 3% ne možeš da prođeš, pa šta hoćeš? Da me napadaš da svakog dana i da pretiš? Ne možeš ni to, ne možeš da diraš ničiju porodicu. I u kriminalnom svetu, na Siciliji, se porodice nisu dirale i napadale.