Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Zahvaljujem.
Hvala vam što ste mi omogućili da sada govorim, jer svakako moram da napustim sednicu, imam jedan prijatan zadatak da potpišem sporazum o saradnji u oblasti kulture sa Republikom Srpskom, te molim poslanike koji budu želeli da razgovaramo o predlozima Ministarstva kulture koji se nalaze na dnevnom redu i delu budžeta koji se odnosi na kulturu, da to učinimo zajedno u popodnevnom redu kada ću se pridružiti ministrima u Vladi Republike Srbije.
Krenula bih prvo kratko na osvrt budžeta koji je predloženo za kulturu, budžetu za 2024. godinu, potpuno svesna da zaposleni u kulturi, uopšte ljudi koji se bave kulturom svake jeseni željno iščekuju da vide taj prednacrt, odnosno Predlog zakona o budžetu ukupnom države, a naravno posebno na ono što je Republika Srbija namerila da se izdvoji za segment kulture. Na veliku žalost ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu, kada je budžet za kulturu na dnevnom redu uvek se više priča o tome koliko se novca izdvaja, a manje o tome šta će se tim novcem finansirati, što smatram da je mnogo, mnogo važnije za ljude koji se bave kulturom i ukupno za građane Srbije.
Mogu da kažem da ove godine uz sve ove teškoće koje je naveo ministar finansija kojeg moramo biti svesni, koji ne važi samo za Republiku Srbiju, Ministarstvo kulture može u dobroj meri da bude zadovoljno jer smo uspeli da zadržimo nivo izdvajanja, onaj procentualni nivo izdvajanja za prošlu godinu, naravno u zajedničkim naporima ići ćemo ka tom nekom zamišljenom cilju od 1%. Važno je da izdvajanja nisu manje, nego mnogo veća, jer smo postigli dogovor da ove godine budžet bude nešto preko 15 milijardi dinara, odnosno tačnije 15 milijardi 146 miliona 651 hiljada dinara. Znači, veći je za preko milijardu u odnosu na prošlu godinu, ako neko baš voli procente. Ja sam protivnik procenata kada se priča o kulturi, to je 7,65% više u odnosu na prošlu godinu ili na rebalans 5,58%.
Da ostavimo po strani procente i da kažemo da su ovo izdvajanja iz budžeta Republike, ali ne treba da zaboravimo da AP Vojvodina takođe ima svoj budžet i izdvaja znatna sredstva za kulturu. Tu su svi budžeti lokalnih zajednica i grada Beograda i takođe sredstva koja su nam preostala iz kredita Evropske banke za obnovu infrastrukture u kulturi za velike projekte. Neki od njih su u Beogradu završeni, kao što je obnova fasade i sale u Narodnom pozorištu i na pragu smo završetka radova Muzeja Jugoslavije, koji nikada nije bio rekonstruisan do sada, a zub vremena je zaista pokazao, dakle, svoj izgled, došli smo do toga da su čak i delovi fasade Muzeja Jugoslavije padali posetiocima. Srećom ovih dana ćete imati prilike videti kako to izgleda kad neko sistemski ulaže u kulturu i ovako važne muzeje grada Beograda.
Pošto je jedan od naših prioriteta centralizacija, u Pirotu se gradi veliki kulturni centar, jednom od vojnih objekata koji su dati gradu Pirotu i naravno u Nišu, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da se gradi popuno nova mala scena Narodnog pozorišta u Nišu.
Tako da ukupno uz ova sredstva bez Beograda i bez lokalnih samouprava, naš budžet je 16,3 milijarde dinara. Zajedno sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka pokrenuli smo istraživanje kojim ćemo doći do tačnog iznosa i procenta koji država ukupno izdvaja za kulturu i imaće tada jednu suštinsku javnu raspravu šta treba korigovati u tim izdvajanjima, a to svakako prelazi onih zamišljenih 1%. Jedan posto to nije procenat o kome se samo raspravlja u okviru Republike Srbije, evo vidimo da kulturni radnici u Češkoj takođe imaju svoju polemiku u odnosu na manja izlaganja u njihovoj državi, a oni su članice EU, a za njih važe takva pravila.
Struktura budžeta u ministarstvu podeljeno su na dva segmenta, jedno je svakako šest milijardi za različite konkurse koje Ministarstvo kulture raspisuje i naravno drugi deo budžeta koji je namenjen i za plate, ali i za funkcionisanje programske aktivnosti i svih ustanova kulture, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta, Beogradske filharmonije, Republičkog zavoda i naravno posebno na prostoru Kosova i Metohije gde sve ustanove kulture za sada nesmetano rade i pod brigom su Ministarstva kulture Republike Srbije.
Neću vam govoriti koliko je izdvajano pojedinačno u određenim sektorima, to ćemo razgovarati u toku rasprave. Doneto je nekoliko važnih zakona, Zakon o muzejskoj delatnosti, kulturnom nasleđu, Zakon o upotrebi srpskog jezika, zaštiti ćiriličnog pisma, Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, Zakon o memorijalnom centru „Staro sajmište“ i sve ćete te stavke naći u budžetu Republike Srbije koji su u razdelu za kulturu.
U sektoru za savremeno stvaralaštvo zaista impozantan rast sredstava opredeljenih za kinematografiju. Teško mi je uopšte da poredim sa nekim ranijim budžetima od pre 2012. godine, jer do 2016. godine je bilo nula sredstava izdvojenih za podsticanje snimanja novih filmova i serija u Republici Srbiji i podsticaja investitorima, kako stranim tako naročito impozantan broj izdvojen za snimanje domaćih serija i filmova, koji su bili u ozbiljnoj krizi do 2016. godine.
Možemo da kažemo da smo u znatnoj meri poboljšali, uz pomoć ovih sredstava, i podsticaj infrastrukturu za snimanje ovih filmova. Otvoreni su potpuno novi studiji, pre svega su privatne investicije, ali koji su iskoristili podsticaje u tu svrhu. Time smo otvorili mogućnosti privlačenja stranih investicija koji nama mnogo znače, jer strani investitori donose svoj novac i mi im samo procenat od 25 do 30% vraćamo, a domaći investitori, domaći filmski radnici, dobijaju novac od države i tu je velika razlika.
Dakle, međunarodna saradnja, znatna sredstva za mobilnost umetnika, što umetnicima znači, da svoja dela prikazuju u inostranstvu i naših kulturnih centara u Parizu, tradicionalno, ali počeo je da radi kulturni centar u Pekingu, koga sam nedavno posetila. Zaista odlično izgleda, preko 300 kvadrata i potpuno je otvoren za umetnike u našoj državi da učestvuju na konkursu Ministarstva kulture i predstave dostignuća Republike Srbije. Razmišlja se, odnosno imamo već dozvole, za otvaranje kulturnih centara u Londonu i Skoplju.
Ono to je novo, to ćete videti, da se obnavlja i rekonstruiše objekat za potrebe Muzeja ženskog stvaralaštva, što do sada nismo imali i što je jedna potpuna novina. Za to je izdvojeno 100 miliona dinara, a mogu da najavim da se rade projekti koji će biti smešteni u staroj zgradi pošte u "Beogradu na vodi", to je Muzej za decu, koji takođe nismo imali na republičkom nivou i Pozorište za decu i mlade, koje nam definitivno nedostaje, pored ovih koje imamo već u Beogradu, ali na državnom nivou nismo imali.
Za finansiranje reprezentativnih udruženja u kulturi 65 miliona dinara, dakle, 15 miliona dinara više nego prošle godine.
Obnovili smo nacionalne penzije. Toga nije bilo punih osam godina. Ove godine su izdvojena znatna sredstva i tu je velika uloga reprezentativnih udruženja, jer udruženja predlažu Ministarstvu kulture kandidate za nacionalno priznanje.
Naravno, treba izdvojiti izdvajanja u "Gradovima u fokusu". To je jedan odličan konkurs svake godine, već treća godina, uz razumevanje Ministarstva finansija, 350 miliona dinara za decentralizaciju kulture u infrastrukturne projekte i do sada 180 novih projekata, novih domova kulture, koji su bili potpuno ruinirani do pre nekoliko godina, potpuno zaboravljeni i neiskorišćeni širom Srbije. Zato vas pozivam, kada putujete po Srbiji, da obavezno pogledate kako izgleda danas Osečina, Kruševac, Šabac, Mionica, Palanka, Doljevac, Kikinda i tako do broja 180.
Završili smo i Narodni muzej u Kikindi. Počela je izgradnja prvog Muzeja staklarstva u Paraćinu. To je sve na šta građani Srbije treba da obrate pažnju, jer oni uvek pitaju gde idu njihovi novci predviđeni za kulturu. Evo, ukratko sam pokušala da to objasnim. Naravno, sistem zaštite kulturnog nasleđa, skoro milijardu dinara. Od toga veliki deo sredstava ide i na obnovu manastira Hilandar godišnje, jer smo doneli i zakon o tome.
"Prestonica kulture Srbija" je odličan projekat za decentralizaciju kulture. Ne postoji građanin Srbije koji ove godine nije obratio pažnju na Čačak, sledeće godine Užice i nastavljamo dalje. Kažem, podrška filmskoj umetnosti. Ne treba zaboraviti da je do 2016. godine bila neuporediva, jer od serije "Bolji život", koju svi zajedno volimo i repriza nismo mogli da živimo i svako od nas je pomalo naučio barem po neku repliku iz te serije, a danas imamo zaista stopostotnu zaposlenost naših filmskih radnika i mnogo bolji finansijski status, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i odluci da ulaže u filmsko stvaralaštvo. Da ne dužim dalje, još dva sporazuma koji nisu toliko zavredeli vašu pažnju u javnim obraćanjima. Jedan je borba protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima a druga sporazum u kinematografskoj koprodukciji sa Turskom. Izdvojiću samo jedan segment zašto je važno da potpisujemo Sporazum o sprečavanju nedozvoljene trgovine sa Turskom.
Imali smo više slučajeva zaplene predmeta na teritoriji Srbije koji vode poreklo iz Turske, trenutno imamo dva slučaja iz 2017. i 2019. godine koji se rešavaju, zaplena carine i graničnih policija. Jedan od najuspešnije rešenih slučajeva je povraćaj 1.894 arheološka predmeta i novčića Republici Turskoj koji su zaplenjeni još 2004. godine na graničnom prelazu ka Hrvatskoj u autobusu koji je dolazio iz Bugarske.
Danas je ovaj posao krađa i trgovina nelegalno stečenim kulturnim dobrima dostigao razmere da je još unosniji od trgovine narkoticima i zato je važno da potpisujemo sporazume sa svim zemljama sveta koje su na udaru ovih ilegalnih trgovaca.
Naravno, ne treba da dužim zašto je važno da potpisujemo i ratifikujemo sporazum o koprodukciji sa Turskom, jer je ona jedna od velikih evropskih sila u kinematografiji i važno je da se povežemo sa njima. Nedavno je ovde bio festival njihovog filma, pogledali su i naše studije i možemo da očekujemo nakon ratifikacije sporazuma plodonosnu saradnju.
Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici i poslanice.
Pred vama se, danas u raspravi, nalaze, čak četiri predloga zakona, iz oblasti, za koje je zaduženo Ministarstvo kulture i informisanja. To su Predlog zakona o kulturnom nasleđu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske Unije, u učešću Republike Srbije u programu „Kreativna Evropa“ i na kraju ću imati samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona koje je trebala da brani potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, ali sam zamoljena da ga branim pred vama i ja, a opet jeste vezan za set medijskih zakona, tako da bez obzira na nadležnost drugog ministarstva, mislim da ću moći to da uradim, jer se radi o jednoj rečenici.
Trudiću se da vam mnogo ne zauzimam pažnje, a opet da kažem nešto o veoma važnom zakonu, koji se nalazi pred vama, a to je svakako Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je sistemski zakon i na koji se, zaista već dugo čeka i cilj donošenja ovog zakona je svakako uspostavljanje pravno uređenog i organizovanog sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa i to kroz otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu, očuvanje, predstavljanje interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđima.
Podsetila bih vas da je u Republici Srbiji trenutno na snazi Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen, sada već daleke 1994. godine, evo nekako baš u mom mandatu, došlo vreme da se menjaju mnogi zakoni, osnovni zakoni, koji su vezani za kulturu.
Osim terminološke zastarelosti, jer ako poredite 1994. godinu i kraj 2021. godine, složićemo se, naravno da ima zastare, čak i terminologije. U međuvremenu su se promenila dva Ustava, da ne govorim o društveno političkim sistemima, da ne kažem i o nazivima država i to je stvorilo potrebu, svakako da se uskladi ovaj važna propis sa pravnim sistemom, a zakon iz 1994. godine je bio zakon, po svom karakteru opšti propis, jer je uređivao opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.
Iz navedenih razloga Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, predstavlja zaista jedan komplikovan, obiman propis, brojnim odredbama, koje su skoro neprimenljive u 2021. godini, u našoj državi.
Predlogom zakona o kulturnom nasleđu, kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju, obezbediće se sada institucioni osnov za detaljno uređenje svih delatnosti kulturnog nasleđa i pored već donetih zakona, ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije u poslednjih godinu dana, to su zakoni, da vas podsetim, kojim smo uredili muzejsku delatnost, arhivsku delatnost, zaštitu stare i retke biobliotečke građe, u planu je da se donesu, svakako i zakoni zaštite nepokretnih kulturnih dobara, ali za to nam je potrebno, prvo usvajanje ovog krovnog zakona i oblasti filmske i ostale audio-vizuelne građe i novina je da je nacrt zakona ovde vizuelnom i filmskom nasleđu, izgrađen, spreman za postupak javne nabavke, juče prošao Odbor za javne službe i prva javna rasprava održaće se u četvrtak 23. decembra u 12 časova, u zgradi Arhiva Vojvodine, u Novom Sadu, te ovako javno pozivam sve one koji budu zainteresovani da razgovaraju o ovom nacrtu zakona, da učestvuju u prvom krugu javne rasprave.
Da se vratim na zakon koji se nalazi pred vama, dakle po prvi put se definiše kulturno nasleđe, znači prvi put imamo definiciju šta je to kulturno nasleđe za nas i time vršimo usklađivanje sa ustavom Republike Srbije.
Imate pred sobom, u zakonu, veoma obimnu definiciju, ja je ne bi sada ponovo čitala. Ono što je bitno kulturno nasleđe obuhvata nematerijalno kulturno nasleđe, materijalna kulturna dobra, koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, naravno uključujući AP KiM, kao njen sastavni deo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i važno je da naglasimo da je KiM prostor o posebnog značaja za kulturna nasleđe Republike Srbije, koji ima izuzetno duhovno bogatstvo i to je naglašeno u ovom predlogu zakona.
Neprocenjiva istorijska umetnička i arhitektonska vrednost i velika koncentracija verskog i kulturnog nasleđa, SPC na KiM, čine ovu teritoriju jedinstvenu i za našu i za svetsku kulturnu baštinu.
Predlog zakona predviđa posebno donošenje programa, zaštite i očuvanje kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, koji za period od pet godina donosi Vlada na predlog nadležnog ministra za kulturu.
U svetlu pojedinih nemilih događaja koji su se povremeno dešavali u ranijem periodu, a koji se tiču raznih krađa i nestanka kulturnih dobara iz Ustanova kulture, i o tome smo takođe ovde razgovarali, u parlamentu, od velike je važnosti dakle, po ovom zakonu se uspostavlja evidencija otuđenih i nestalih predmeta, i elemenata pokretnog kulturnog nasleđa i materijalnih dobara koji mogu predstavljati kulturno nasleđe, i za vođenje evidencije biće zadužen naše Ministarstvo, Ministarstvo kulture i informisanja, kao glavni administrator, a za upravljanje i korišćenje i unos podataka, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carine.
Bitna je novina i to da se kulturno nasleđe, ukoliko je izloženo riziku uništenja, nestajanju ozbiljnom narušavanju integriteta ili oštećenja utvrđuje kao kulturno nasleđe u opasnost.
Jedan od doprinosa novog zakona, unapređenju sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa , jeste da jasno utvrđuje da kulturno nasleđe upisano na UNESKO listi, svetskog nasleđa, uživa poseban pristup zaštitu, starenje i brigu, što važi i za kulturno nasleđe koje se nalazi na teritoriji AP KiM.
Predloženi zakon, naravno definiše i uređuje i nematerijalno kulturno nasleđe i predložena definicija zakona o nematerijalnom kulturnom nasleđu, usklađena je sa UNESKO Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji je ovaj Parlament ratifikovao 2010. godine. Od tada je to obavezujući zakon za nas.
Ovim zakonskim predlogom je takođe utvrđeno da Ministarstvo kulture i obrazovanja obrazuje dva tela, to je Nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u cilju praćenja uvida, sprovođenja naravno međunarodnih obaveza i ratifikacione konvencije i kulturnog nasleđa, upisanog ili predloženog za upis na UNESKO-ovoj listi. Suštinska novina u ovom delu je formiranje Nacionalnog komiteta za materijalno kulturno nasleđe, dok je ovaj drugi Komitet uspostavljen pre deceniju, ali prosto nije bio prepoznat kroz ovaj Zakon iz 1994. godine. Ne manje važno je što će ovaj zakon pružiti doprinos pristupanju naše zemlje i EU, i nalazi se verovatno na onoj Evropskoj agendi ispunjenja i njegovim odredbama se postiže potpuna usklađenost našeg zakonodavstva sa propisima EU, koji se odnose na povraćaj kulturnih predmeta, nezakonito iznesenih sa teritorija država članica, i propisima koji se odnose na izvoz, odnosno unos i uvoz kulturnih dobara.
Kažem, određeni broj instituta je preuzet iz Zakona o kulturnim dobrima i oni su sada detaljnije regulisani i unapređeni i to sve imate u zakonu koji se po redovnoj proceduri nalazi pred vama, i bilo je dovoljno vremena, pa vam neću iščitavati ove definicije.
U okviru prethodne zaštite precizno se utvrđuje rok od dve godine od evidentiranja za pokretna dobra, odnosno tri godine za nepokretna dobra i predviđeni izuzetak u slučaju da postoje opravdani razlozi za produženje navedenog roka, ali najviše za još dve, odnosno tri godine.
To je veliki uspeh Ministarstva kulture i informisanja. Nije lako bilo da se izborimo za produženje ovakvih rokova, jer uvek postoje neki drugi interesi koji vas teraju da skratite određene rokove. Važno je da smo obratili pažnju na to do poslednjeg momenta, dok nismo uputili vama ovaj predlog. Posebno je utvrđena trajna prethodna zaštita arheoloških lokaliteta, odnosno arheološkog područja i filmskog i ostalog audio-vizuelnog nasleđa.
U skladu sa poreskim zakonima ovo je takođe važan deo ovog zakona. Vlasnik i držalac imaće pravo na povraćaj plaćenih carina i drugih uvoznih dažbina na trajan uvoz u Republiku Srbiju kulturnog dobra koji se u roku o šest meseci od uvoza utvrdi za kulturno dobro i utvrđuje se pravo na povraćaj plaćenih poreza, ako je to već učinjeno.
Isto tako, ako vlasnik kulturnog dobra poklonom, odnosno drugim besteretnim pravnim poslom ustupi Republici Srbiji, odnosno ustanovi zaštite kulturnog nasleđa, ovo dobro ostvaruje pravo na oslobađanje od poreza u skladu sa poreskim zakonima. Dakle, time se smatra učešće Republike Srbije u zaštiti tog kulturnog dobra.
Napomenula bih da je predviđeno da ovaj zakon krene sa primenom godinu dana od usvajanja vašeg, jer je zaista obiman i mnogi činioci koji su predviđeni ovde da aktivno učestvuju u zaštiti kulturnog nasleđa u našoj državi zaista će im trebati određeno vreme da se pripreme za ovaj zakon.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mislim da vi zaista znate, jer ste aktivno učestvovali u samoj pripremi ovih izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima. Radi se o rezultatima međustranačkog dijaloga i dokument od 18. septembra 2021. godine. Identifikovane su određene konkretne mere koje bi mogle da unaprede političke uslove za naredne izbore.
Dokument ima 16 tačaka. Kao mera broj 3. je predloženo da se izmeni Zakon o elektronskim medijima, da se dopuni u delu koji se odnosi na obaveze pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga tokom izborne kampanje, propisivanjem obaveze koja će se odnositi na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.
Sporazumom od 20. oktobra 2021. godine koji je, takođe zaključen ovde sa vaše strane i od strane drugih učesnika, političkih stranaka koje su pristupile ovom dijalogu, Predviđena su posebna ograničenja za javne funkcionere u izbornoj kampanji.
Jedna od odredbi je da 10 dana pre dana određenog za glasanje, mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i slično. Dakle, ako na tim skupovima učestvuje i javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini AP i odbornike u skupštinama jedinica lokalnih samouprava.
Vlada je prihvatila predložene mere. Naročito smatramo da je važna uloga elektronskih medija u sistemu javnog informisanja, i pogotovo njihova uloga je bitna u samoj izbornoj kampanji.
Dakle, ima tu još terminoloških nekih promena da se ne zove kampanja „predizborna kampanja“ nego „izborna kampanja“ i tako dalje.
Treći zakon je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Takođe se ovde nalaze odredbe predviđene Sporazumom iz vašeg dijaloga od 29. oktobra 2021. godine.
Predviđena je dužnost javnih medijskih servisa da u redovan informativni program i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, izbornih lista i kandidata na izborima i predviđeno je organizovanje radio-televizijskih duela ili sučeljavanja kako bi se u vidu diskusije raspravilo određena aktuelna politička pitanja.
Zakonom o javnim medijskim servisima obezbeđuje se stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, odnosno javne medijske ustanove RTV.
Ovaj zakon je predvideo da se oni mogu finansirati iz takse za Javni medijski servis, iz sredstava budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda i da se pored takse u 2022. godini izdvoje budžetska sredstva za delimično finansiranje Radio Televizije Vojvodine. Mislim da je takvo rešenje bilo i u prošloj godini.
Na ovaj način obezbeđuje se stabilan sistem finansiranja javnih medijskih servisa, njihova nezavisnost, vodi se računa i o ekonomskoj moći građana.
Da ponovim, članom 2. do 31. decembra 2022. godine delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije, javna medijska ustanova, RTV. Za to je u budžetu Republike Srbije koji je već usvojen, opredeljeno oko 900 miliona dinara. Najviše zbog toga jer sadašnja visina takse od 299 dinara nije dovoljna da RTV nesmetano obavlja svoju delatnost u ovom trenutku.
Četvrti zakonski predlog, to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa.
Ovaj program nam pruža stratešku podršku o različitim vrstama ovog programa i oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, javnog civilnog sektora u različitim umetničkim oblastima, kao i projektima interresorne saradnje.
Učešće programa je od izuzetnog značaja sa aspekta evropskih integracija naše države u oblasti kulture. Brojnim akterima u našoj zemlji omogućava se nastavak učešća u ovom značajnom programu. Mogu da vam kažem moje prijatno iznenađenje da su me mnogi ljudi sveta kulture zvali i pitali kada će se ovo naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ne bi li nastavili da učestvuju u ovim programima.
Ovim se obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi i pospešuje i celokupan proces evropskih integracija naše države.
Samo da vam kažem, još u pomenutom periodu podržano je čak 305 projekata od 146 organizacija i institucija iz Srbije i svih oblasti kulture. Hoću da naglasim koliko je važno glasati za ovaj Sporazum. Uspostavljeno je više od 657 partnerstava sa organizacijama širom Evrope.
Ukupna finansijska sredstava koja je naša zemlja opredelila na ime učešća u programu Kreativna Evropa od 2014. godine do 2020. godine iznosile su preko dva i po miliona evra. Naravno, veći deo tog iznosa je refundiran kroz pretpristupne fondove Evropske unije, što znači da se Srbiji na svaki uloženi evro vratilo skoro 17 evra.
Znači, učešće u programu se ne svodi samo na obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, što bi neko mogao da pomisli kada sam iznela ove podatke, nego je to zaista jačanje sistema kulture u Srbiji, i pre svega, njegovo evropsko pozicioniranje, jer u kontekstu, naravno još i kulturne diplomatije i to nama znači veću evropsku i međunarodnu vidljivost naših umetnika i naših dela. Tu su sve oblasti umetnosti predviđene, i književnost, i filmovi, i likovno stvaralaštvo, i mnogi drugi.
Budžet novog Programa „Kreativna Evropa od 2021 do 2027“ uvećan je za više od 50% u odnosu na budžet prethodnog programa i iznosi 2,44 milijarde evra.
Novim programom je planirana podrška još većem broju projekata sa još većim procentom sufinansiranja u odnosu na prethodni program.
Iz svega prethodnog sam se trudila kratko da vam objasnim. Moji saradnici su uspeli da mi napišu jednu obimnu studiju. Mislim da bih samo ja govorila do kraja radnog vremena i ja sam to sada vama skratila.
Kažem, usvajanje ovog zakona doneće isključivo pozitivne efekte kako u smislu konkretne podrške za projekte iz naše zemlje, tako i u čitavom procesu evropskih integracija.
Da ne zaboravim da sam zadužena i za jedan zakon, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske sadržaje.
Ministarstvo rudarstva i energetike formalno je predlagač ovog zakona. Kažem, to je neposredno povezano sa medijskim zakonima, u najvećoj meri sa Zakonom o javnim medijskim servisima.
U ovom zakonu je predviđena samo jedna izmena, a to je da se datum 31. decembar 2021. godine promeni sa 31. decembrom 2022. godine. Ništa drugo se ne menja.
Važno je reći da iznos takse za Javni medijski servis ostaje nepromenjen i iznosi iduće godine, kao i ove tekuće, 299 dinara.
Ja vam se zahvaljujem na izuzetnoj pažnji koju ste mi pružili u ovom dugom izlaganju i pozivam vas da prodiskutujemo o ovim zakonima i da u danu za glasanje glasate za ove predložene zakone i izmene i dopune.
Hvala vam.
Želim samo da se zahvalim članovima Radne grupe koji su vredno radili šest meseci na ovom izuzetno važnom bazičnom Zakonu o zaštiti kulturnog nasleđa naše države.
Predsednik Radne grupe je bila gospođa Danijela Vanušić, koja je v.d. pomoćnik ministra kulture i informisanja u Sektoru zaštite kulturnog nasleđa i digitalizaciju.
Drugi član je bio dr Branko Rakić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zatim, Olivera Marković, viša savetnica u Ministarstvu kulture i informisanja, gospođa Danijela Filipović, kustos, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u Etnografskom muzeju u Beogradu, Ivan Dodžić, sekretar u Narodnom muzeju u Beogradu, dr Nevena Debljović, viseći arhitekta, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Dušica Juribašić, viši savetnik za kulturno nasleđe u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Ovim želim da im se zahvalim na ovom izuzetnom radu koji i nakon javne rasprave nije bilo nimalo lak da se usaglasi i da dobijemo jedan ovako kvalitetan predlog koji se nalazi pred vama.
Hvala.
Zahvaljujem. Ako dozvoli opozicija da neki put dobije nekakav odgovor za more uvreda i laži koje ovde iznosi na račun ličnosti koje navode u tim svojim lažima i uvredama.
Dakle, čisto zbog građana Srbije moram da ponovim ono što je rečeno i na početku, a poslanik Radoslav Milojičić, istine radi, nije ni rekao koji to član Poslovnika je tačno povređen prilikom zakazivanja sednice, zato što on to ili ne zna ili ovde iznosi neistinu, što je pre na…
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Da, povreda Poslovnika, možda jednoga dana.
Rekli ste na početku i pitali ste me kada ću prestati da učestvujem u incidentima koji se ovde dešavaju svaki dan. Ne, ja nikada nisam učestvovala ni u jednom incidentu koji se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pre dve nedelje sam bila žrtva jednog događaja, a to je kada me je troje poslanika poslaničke grupe Dveri brutalno napalo, prvo verbalno maltretirali, pa uzmite udžbenik i da vidite šta znači nasilje nad ženama i muškarcima kada se to vrši verbalno, a kada su uspeli verbalno da me izmaltretiraju, onda su primenili i silu, o čemu svedoče nalazi ovlašćenih lekara i u zgradi parlamenta, ali kasnije i u vojnomedicinskoj ustanovi u koju sam išla na kontrolne preglede.
Takođe, nisam mogla da učestvujem ni…
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
(Novi Sad , 26.11.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Narodne skupštine | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 107368.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Predsednik Narodne skupštine | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Narodna skupština Republike Srbije (Troškovi za zakup stana) | Republika | mesečno | 35000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Predsednik upravnog odbora | Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost | Republika | mesečno | 47347.00 | RSD | 29.05.2017 - |