Zahvaljujem.
Hvala vam što ste mi omogućili da sada govorim, jer svakako moram da napustim sednicu, imam jedan prijatan zadatak da potpišem sporazum o saradnji u oblasti kulture sa Republikom Srpskom, te molim poslanike koji budu želeli da razgovaramo o predlozima Ministarstva kulture koji se nalaze na dnevnom redu i delu budžeta koji se odnosi na kulturu, da to učinimo zajedno u popodnevnom redu kada ću se pridružiti ministrima u Vladi Republike Srbije.
Krenula bih prvo kratko na osvrt budžeta koji je predloženo za kulturu, budžetu za 2024. godinu, potpuno svesna da zaposleni u kulturi, uopšte ljudi koji se bave kulturom svake jeseni željno iščekuju da vide taj prednacrt, odnosno Predlog zakona o budžetu ukupnom države, a naravno posebno na ono što je Republika Srbija namerila da se izdvoji za segment kulture. Na veliku žalost ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu, kada je budžet za kulturu na dnevnom redu uvek se više priča o tome koliko se novca izdvaja, a manje o tome šta će se tim novcem finansirati, što smatram da je mnogo, mnogo važnije za ljude koji se bave kulturom i ukupno za građane Srbije.
Mogu da kažem da ove godine uz sve ove teškoće koje je naveo ministar finansija kojeg moramo biti svesni, koji ne važi samo za Republiku Srbiju, Ministarstvo kulture može u dobroj meri da bude zadovoljno jer smo uspeli da zadržimo nivo izdvajanja, onaj procentualni nivo izdvajanja za prošlu godinu, naravno u zajedničkim naporima ići ćemo ka tom nekom zamišljenom cilju od 1%. Važno je da izdvajanja nisu manje, nego mnogo veća, jer smo postigli dogovor da ove godine budžet bude nešto preko 15 milijardi dinara, odnosno tačnije 15 milijardi 146 miliona 651 hiljada dinara. Znači, veći je za preko milijardu u odnosu na prošlu godinu, ako neko baš voli procente. Ja sam protivnik procenata kada se priča o kulturi, to je 7,65% više u odnosu na prošlu godinu ili na rebalans 5,58%.
Da ostavimo po strani procente i da kažemo da su ovo izdvajanja iz budžeta Republike, ali ne treba da zaboravimo da AP Vojvodina takođe ima svoj budžet i izdvaja znatna sredstva za kulturu. Tu su svi budžeti lokalnih zajednica i grada Beograda i takođe sredstva koja su nam preostala iz kredita Evropske banke za obnovu infrastrukture u kulturi za velike projekte. Neki od njih su u Beogradu završeni, kao što je obnova fasade i sale u Narodnom pozorištu i na pragu smo završetka radova Muzeja Jugoslavije, koji nikada nije bio rekonstruisan do sada, a zub vremena je zaista pokazao, dakle, svoj izgled, došli smo do toga da su čak i delovi fasade Muzeja Jugoslavije padali posetiocima. Srećom ovih dana ćete imati prilike videti kako to izgleda kad neko sistemski ulaže u kulturu i ovako važne muzeje grada Beograda.
Pošto je jedan od naših prioriteta centralizacija, u Pirotu se gradi veliki kulturni centar, jednom od vojnih objekata koji su dati gradu Pirotu i naravno u Nišu, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da se gradi popuno nova mala scena Narodnog pozorišta u Nišu.
Tako da ukupno uz ova sredstva bez Beograda i bez lokalnih samouprava, naš budžet je 16,3 milijarde dinara. Zajedno sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka pokrenuli smo istraživanje kojim ćemo doći do tačnog iznosa i procenta koji država ukupno izdvaja za kulturu i imaće tada jednu suštinsku javnu raspravu šta treba korigovati u tim izdvajanjima, a to svakako prelazi onih zamišljenih 1%. Jedan posto to nije procenat o kome se samo raspravlja u okviru Republike Srbije, evo vidimo da kulturni radnici u Češkoj takođe imaju svoju polemiku u odnosu na manja izlaganja u njihovoj državi, a oni su članice EU, a za njih važe takva pravila.
Struktura budžeta u ministarstvu podeljeno su na dva segmenta, jedno je svakako šest milijardi za različite konkurse koje Ministarstvo kulture raspisuje i naravno drugi deo budžeta koji je namenjen i za plate, ali i za funkcionisanje programske aktivnosti i svih ustanova kulture, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta, Beogradske filharmonije, Republičkog zavoda i naravno posebno na prostoru Kosova i Metohije gde sve ustanove kulture za sada nesmetano rade i pod brigom su Ministarstva kulture Republike Srbije.
Neću vam govoriti koliko je izdvajano pojedinačno u određenim sektorima, to ćemo razgovarati u toku rasprave. Doneto je nekoliko važnih zakona, Zakon o muzejskoj delatnosti, kulturnom nasleđu, Zakon o upotrebi srpskog jezika, zaštiti ćiriličnog pisma, Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, Zakon o memorijalnom centru „Staro sajmište“ i sve ćete te stavke naći u budžetu Republike Srbije koji su u razdelu za kulturu.
U sektoru za savremeno stvaralaštvo zaista impozantan rast sredstava opredeljenih za kinematografiju. Teško mi je uopšte da poredim sa nekim ranijim budžetima od pre 2012. godine, jer do 2016. godine je bilo nula sredstava izdvojenih za podsticanje snimanja novih filmova i serija u Republici Srbiji i podsticaja investitorima, kako stranim tako naročito impozantan broj izdvojen za snimanje domaćih serija i filmova, koji su bili u ozbiljnoj krizi do 2016. godine.
Možemo da kažemo da smo u znatnoj meri poboljšali, uz pomoć ovih sredstava, i podsticaj infrastrukturu za snimanje ovih filmova. Otvoreni su potpuno novi studiji, pre svega su privatne investicije, ali koji su iskoristili podsticaje u tu svrhu. Time smo otvorili mogućnosti privlačenja stranih investicija koji nama mnogo znače, jer strani investitori donose svoj novac i mi im samo procenat od 25 do 30% vraćamo, a domaći investitori, domaći filmski radnici, dobijaju novac od države i tu je velika razlika.
Dakle, međunarodna saradnja, znatna sredstva za mobilnost umetnika, što umetnicima znači, da svoja dela prikazuju u inostranstvu i naših kulturnih centara u Parizu, tradicionalno, ali počeo je da radi kulturni centar u Pekingu, koga sam nedavno posetila. Zaista odlično izgleda, preko 300 kvadrata i potpuno je otvoren za umetnike u našoj državi da učestvuju na konkursu Ministarstva kulture i predstave dostignuća Republike Srbije. Razmišlja se, odnosno imamo već dozvole, za otvaranje kulturnih centara u Londonu i Skoplju.
Ono to je novo, to ćete videti, da se obnavlja i rekonstruiše objekat za potrebe Muzeja ženskog stvaralaštva, što do sada nismo imali i što je jedna potpuna novina. Za to je izdvojeno 100 miliona dinara, a mogu da najavim da se rade projekti koji će biti smešteni u staroj zgradi pošte u "Beogradu na vodi", to je Muzej za decu, koji takođe nismo imali na republičkom nivou i Pozorište za decu i mlade, koje nam definitivno nedostaje, pored ovih koje imamo već u Beogradu, ali na državnom nivou nismo imali.
Za finansiranje reprezentativnih udruženja u kulturi 65 miliona dinara, dakle, 15 miliona dinara više nego prošle godine.
Obnovili smo nacionalne penzije. Toga nije bilo punih osam godina. Ove godine su izdvojena znatna sredstva i tu je velika uloga reprezentativnih udruženja, jer udruženja predlažu Ministarstvu kulture kandidate za nacionalno priznanje.
Naravno, treba izdvojiti izdvajanja u "Gradovima u fokusu". To je jedan odličan konkurs svake godine, već treća godina, uz razumevanje Ministarstva finansija, 350 miliona dinara za decentralizaciju kulture u infrastrukturne projekte i do sada 180 novih projekata, novih domova kulture, koji su bili potpuno ruinirani do pre nekoliko godina, potpuno zaboravljeni i neiskorišćeni širom Srbije. Zato vas pozivam, kada putujete po Srbiji, da obavezno pogledate kako izgleda danas Osečina, Kruševac, Šabac, Mionica, Palanka, Doljevac, Kikinda i tako do broja 180.
Završili smo i Narodni muzej u Kikindi. Počela je izgradnja prvog Muzeja staklarstva u Paraćinu. To je sve na šta građani Srbije treba da obrate pažnju, jer oni uvek pitaju gde idu njihovi novci predviđeni za kulturu. Evo, ukratko sam pokušala da to objasnim. Naravno, sistem zaštite kulturnog nasleđa, skoro milijardu dinara. Od toga veliki deo sredstava ide i na obnovu manastira Hilandar godišnje, jer smo doneli i zakon o tome.
"Prestonica kulture Srbija" je odličan projekat za decentralizaciju kulture. Ne postoji građanin Srbije koji ove godine nije obratio pažnju na Čačak, sledeće godine Užice i nastavljamo dalje. Kažem, podrška filmskoj umetnosti. Ne treba zaboraviti da je do 2016. godine bila neuporediva, jer od serije "Bolji život", koju svi zajedno volimo i repriza nismo mogli da živimo i svako od nas je pomalo naučio barem po neku repliku iz te serije, a danas imamo zaista stopostotnu zaposlenost naših filmskih radnika i mnogo bolji finansijski status, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i odluci da ulaže u filmsko stvaralaštvo. Da ne dužim dalje, još dva sporazuma koji nisu toliko zavredeli vašu pažnju u javnim obraćanjima. Jedan je borba protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima a druga sporazum u kinematografskoj koprodukciji sa Turskom. Izdvojiću samo jedan segment zašto je važno da potpisujemo Sporazum o sprečavanju nedozvoljene trgovine sa Turskom.
Imali smo više slučajeva zaplene predmeta na teritoriji Srbije koji vode poreklo iz Turske, trenutno imamo dva slučaja iz 2017. i 2019. godine koji se rešavaju, zaplena carine i graničnih policija. Jedan od najuspešnije rešenih slučajeva je povraćaj 1.894 arheološka predmeta i novčića Republici Turskoj koji su zaplenjeni još 2004. godine na graničnom prelazu ka Hrvatskoj u autobusu koji je dolazio iz Bugarske.
Danas je ovaj posao krađa i trgovina nelegalno stečenim kulturnim dobrima dostigao razmere da je još unosniji od trgovine narkoticima i zato je važno da potpisujemo sporazume sa svim zemljama sveta koje su na udaru ovih ilegalnih trgovaca.
Naravno, ne treba da dužim zašto je važno da potpisujemo i ratifikujemo sporazum o koprodukciji sa Turskom, jer je ona jedna od velikih evropskih sila u kinematografiji i važno je da se povežemo sa njima. Nedavno je ovde bio festival njihovog filma, pogledali su i naše studije i možemo da očekujemo nakon ratifikacije sporazuma plodonosnu saradnju.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici i poslanice.
Pred vama se, danas u raspravi, nalaze, čak četiri predloga zakona, iz oblasti, za koje je zaduženo Ministarstvo kulture i informisanja. To su Predlog zakona o kulturnom nasleđu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske Unije, u učešću Republike Srbije u programu „Kreativna Evropa“ i na kraju ću imati samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona koje je trebala da brani potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, ali sam zamoljena da ga branim pred vama i ja, a opet jeste vezan za set medijskih zakona, tako da bez obzira na nadležnost drugog ministarstva, mislim da ću moći to da uradim, jer se radi o jednoj rečenici.
Trudiću se da vam mnogo ne zauzimam pažnje, a opet da kažem nešto o veoma važnom zakonu, koji se nalazi pred vama, a to je svakako Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je sistemski zakon i na koji se, zaista već dugo čeka i cilj donošenja ovog zakona je svakako uspostavljanje pravno uređenog i organizovanog sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa i to kroz otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu, očuvanje, predstavljanje interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđima.
Podsetila bih vas da je u Republici Srbiji trenutno na snazi Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen, sada već daleke 1994. godine, evo nekako baš u mom mandatu, došlo vreme da se menjaju mnogi zakoni, osnovni zakoni, koji su vezani za kulturu.
Osim terminološke zastarelosti, jer ako poredite 1994. godinu i kraj 2021. godine, složićemo se, naravno da ima zastare, čak i terminologije. U međuvremenu su se promenila dva Ustava, da ne govorim o društveno političkim sistemima, da ne kažem i o nazivima država i to je stvorilo potrebu, svakako da se uskladi ovaj važna propis sa pravnim sistemom, a zakon iz 1994. godine je bio zakon, po svom karakteru opšti propis, jer je uređivao opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.
Iz navedenih razloga Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, predstavlja zaista jedan komplikovan, obiman propis, brojnim odredbama, koje su skoro neprimenljive u 2021. godini, u našoj državi.
Predlogom zakona o kulturnom nasleđu, kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju, obezbediće se sada institucioni osnov za detaljno uređenje svih delatnosti kulturnog nasleđa i pored već donetih zakona, ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije u poslednjih godinu dana, to su zakoni, da vas podsetim, kojim smo uredili muzejsku delatnost, arhivsku delatnost, zaštitu stare i retke biobliotečke građe, u planu je da se donesu, svakako i zakoni zaštite nepokretnih kulturnih dobara, ali za to nam je potrebno, prvo usvajanje ovog krovnog zakona i oblasti filmske i ostale audio-vizuelne građe i novina je da je nacrt zakona ovde vizuelnom i filmskom nasleđu, izgrađen, spreman za postupak javne nabavke, juče prošao Odbor za javne službe i prva javna rasprava održaće se u četvrtak 23. decembra u 12 časova, u zgradi Arhiva Vojvodine, u Novom Sadu, te ovako javno pozivam sve one koji budu zainteresovani da razgovaraju o ovom nacrtu zakona, da učestvuju u prvom krugu javne rasprave.
Da se vratim na zakon koji se nalazi pred vama, dakle po prvi put se definiše kulturno nasleđe, znači prvi put imamo definiciju šta je to kulturno nasleđe za nas i time vršimo usklađivanje sa ustavom Republike Srbije.
Imate pred sobom, u zakonu, veoma obimnu definiciju, ja je ne bi sada ponovo čitala. Ono što je bitno kulturno nasleđe obuhvata nematerijalno kulturno nasleđe, materijalna kulturna dobra, koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, naravno uključujući AP KiM, kao njen sastavni deo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i važno je da naglasimo da je KiM prostor o posebnog značaja za kulturna nasleđe Republike Srbije, koji ima izuzetno duhovno bogatstvo i to je naglašeno u ovom predlogu zakona.
Neprocenjiva istorijska umetnička i arhitektonska vrednost i velika koncentracija verskog i kulturnog nasleđa, SPC na KiM, čine ovu teritoriju jedinstvenu i za našu i za svetsku kulturnu baštinu.
Predlog zakona predviđa posebno donošenje programa, zaštite i očuvanje kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, koji za period od pet godina donosi Vlada na predlog nadležnog ministra za kulturu.
U svetlu pojedinih nemilih događaja koji su se povremeno dešavali u ranijem periodu, a koji se tiču raznih krađa i nestanka kulturnih dobara iz Ustanova kulture, i o tome smo takođe ovde razgovarali, u parlamentu, od velike je važnosti dakle, po ovom zakonu se uspostavlja evidencija otuđenih i nestalih predmeta, i elemenata pokretnog kulturnog nasleđa i materijalnih dobara koji mogu predstavljati kulturno nasleđe, i za vođenje evidencije biće zadužen naše Ministarstvo, Ministarstvo kulture i informisanja, kao glavni administrator, a za upravljanje i korišćenje i unos podataka, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carine.
Bitna je novina i to da se kulturno nasleđe, ukoliko je izloženo riziku uništenja, nestajanju ozbiljnom narušavanju integriteta ili oštećenja utvrđuje kao kulturno nasleđe u opasnost.
Jedan od doprinosa novog zakona, unapređenju sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa , jeste da jasno utvrđuje da kulturno nasleđe upisano na UNESKO listi, svetskog nasleđa, uživa poseban pristup zaštitu, starenje i brigu, što važi i za kulturno nasleđe koje se nalazi na teritoriji AP KiM.
Predloženi zakon, naravno definiše i uređuje i nematerijalno kulturno nasleđe i predložena definicija zakona o nematerijalnom kulturnom nasleđu, usklađena je sa UNESKO Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji je ovaj Parlament ratifikovao 2010. godine. Od tada je to obavezujući zakon za nas.
Ovim zakonskim predlogom je takođe utvrđeno da Ministarstvo kulture i obrazovanja obrazuje dva tela, to je Nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u cilju praćenja uvida, sprovođenja naravno međunarodnih obaveza i ratifikacione konvencije i kulturnog nasleđa, upisanog ili predloženog za upis na UNESKO-ovoj listi. Suštinska novina u ovom delu je formiranje Nacionalnog komiteta za materijalno kulturno nasleđe, dok je ovaj drugi Komitet uspostavljen pre deceniju, ali prosto nije bio prepoznat kroz ovaj Zakon iz 1994. godine. Ne manje važno je što će ovaj zakon pružiti doprinos pristupanju naše zemlje i EU, i nalazi se verovatno na onoj Evropskoj agendi ispunjenja i njegovim odredbama se postiže potpuna usklađenost našeg zakonodavstva sa propisima EU, koji se odnose na povraćaj kulturnih predmeta, nezakonito iznesenih sa teritorija država članica, i propisima koji se odnose na izvoz, odnosno unos i uvoz kulturnih dobara.
Kažem, određeni broj instituta je preuzet iz Zakona o kulturnim dobrima i oni su sada detaljnije regulisani i unapređeni i to sve imate u zakonu koji se po redovnoj proceduri nalazi pred vama, i bilo je dovoljno vremena, pa vam neću iščitavati ove definicije.
U okviru prethodne zaštite precizno se utvrđuje rok od dve godine od evidentiranja za pokretna dobra, odnosno tri godine za nepokretna dobra i predviđeni izuzetak u slučaju da postoje opravdani razlozi za produženje navedenog roka, ali najviše za još dve, odnosno tri godine.
To je veliki uspeh Ministarstva kulture i informisanja. Nije lako bilo da se izborimo za produženje ovakvih rokova, jer uvek postoje neki drugi interesi koji vas teraju da skratite određene rokove. Važno je da smo obratili pažnju na to do poslednjeg momenta, dok nismo uputili vama ovaj predlog. Posebno je utvrđena trajna prethodna zaštita arheoloških lokaliteta, odnosno arheološkog područja i filmskog i ostalog audio-vizuelnog nasleđa.
U skladu sa poreskim zakonima ovo je takođe važan deo ovog zakona. Vlasnik i držalac imaće pravo na povraćaj plaćenih carina i drugih uvoznih dažbina na trajan uvoz u Republiku Srbiju kulturnog dobra koji se u roku o šest meseci od uvoza utvrdi za kulturno dobro i utvrđuje se pravo na povraćaj plaćenih poreza, ako je to već učinjeno.
Isto tako, ako vlasnik kulturnog dobra poklonom, odnosno drugim besteretnim pravnim poslom ustupi Republici Srbiji, odnosno ustanovi zaštite kulturnog nasleđa, ovo dobro ostvaruje pravo na oslobađanje od poreza u skladu sa poreskim zakonima. Dakle, time se smatra učešće Republike Srbije u zaštiti tog kulturnog dobra.
Napomenula bih da je predviđeno da ovaj zakon krene sa primenom godinu dana od usvajanja vašeg, jer je zaista obiman i mnogi činioci koji su predviđeni ovde da aktivno učestvuju u zaštiti kulturnog nasleđa u našoj državi zaista će im trebati određeno vreme da se pripreme za ovaj zakon.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mislim da vi zaista znate, jer ste aktivno učestvovali u samoj pripremi ovih izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima. Radi se o rezultatima međustranačkog dijaloga i dokument od 18. septembra 2021. godine. Identifikovane su određene konkretne mere koje bi mogle da unaprede političke uslove za naredne izbore.
Dokument ima 16 tačaka. Kao mera broj 3. je predloženo da se izmeni Zakon o elektronskim medijima, da se dopuni u delu koji se odnosi na obaveze pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga tokom izborne kampanje, propisivanjem obaveze koja će se odnositi na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.
Sporazumom od 20. oktobra 2021. godine koji je, takođe zaključen ovde sa vaše strane i od strane drugih učesnika, političkih stranaka koje su pristupile ovom dijalogu, Predviđena su posebna ograničenja za javne funkcionere u izbornoj kampanji.
Jedna od odredbi je da 10 dana pre dana određenog za glasanje, mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i slično. Dakle, ako na tim skupovima učestvuje i javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini AP i odbornike u skupštinama jedinica lokalnih samouprava.
Vlada je prihvatila predložene mere. Naročito smatramo da je važna uloga elektronskih medija u sistemu javnog informisanja, i pogotovo njihova uloga je bitna u samoj izbornoj kampanji.
Dakle, ima tu još terminoloških nekih promena da se ne zove kampanja „predizborna kampanja“ nego „izborna kampanja“ i tako dalje.
Treći zakon je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Takođe se ovde nalaze odredbe predviđene Sporazumom iz vašeg dijaloga od 29. oktobra 2021. godine.
Predviđena je dužnost javnih medijskih servisa da u redovan informativni program i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, izbornih lista i kandidata na izborima i predviđeno je organizovanje radio-televizijskih duela ili sučeljavanja kako bi se u vidu diskusije raspravilo određena aktuelna politička pitanja.
Zakonom o javnim medijskim servisima obezbeđuje se stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, odnosno javne medijske ustanove RTV.
Ovaj zakon je predvideo da se oni mogu finansirati iz takse za Javni medijski servis, iz sredstava budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda i da se pored takse u 2022. godini izdvoje budžetska sredstva za delimično finansiranje Radio Televizije Vojvodine. Mislim da je takvo rešenje bilo i u prošloj godini.
Na ovaj način obezbeđuje se stabilan sistem finansiranja javnih medijskih servisa, njihova nezavisnost, vodi se računa i o ekonomskoj moći građana.
Da ponovim, članom 2. do 31. decembra 2022. godine delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije, javna medijska ustanova, RTV. Za to je u budžetu Republike Srbije koji je već usvojen, opredeljeno oko 900 miliona dinara. Najviše zbog toga jer sadašnja visina takse od 299 dinara nije dovoljna da RTV nesmetano obavlja svoju delatnost u ovom trenutku.
Četvrti zakonski predlog, to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa.
Ovaj program nam pruža stratešku podršku o različitim vrstama ovog programa i oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, javnog civilnog sektora u različitim umetničkim oblastima, kao i projektima interresorne saradnje.
Učešće programa je od izuzetnog značaja sa aspekta evropskih integracija naše države u oblasti kulture. Brojnim akterima u našoj zemlji omogućava se nastavak učešća u ovom značajnom programu. Mogu da vam kažem moje prijatno iznenađenje da su me mnogi ljudi sveta kulture zvali i pitali kada će se ovo naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ne bi li nastavili da učestvuju u ovim programima.
Ovim se obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi i pospešuje i celokupan proces evropskih integracija naše države.
Samo da vam kažem, još u pomenutom periodu podržano je čak 305 projekata od 146 organizacija i institucija iz Srbije i svih oblasti kulture. Hoću da naglasim koliko je važno glasati za ovaj Sporazum. Uspostavljeno je više od 657 partnerstava sa organizacijama širom Evrope.
Ukupna finansijska sredstava koja je naša zemlja opredelila na ime učešća u programu Kreativna Evropa od 2014. godine do 2020. godine iznosile su preko dva i po miliona evra. Naravno, veći deo tog iznosa je refundiran kroz pretpristupne fondove Evropske unije, što znači da se Srbiji na svaki uloženi evro vratilo skoro 17 evra.
Znači, učešće u programu se ne svodi samo na obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, što bi neko mogao da pomisli kada sam iznela ove podatke, nego je to zaista jačanje sistema kulture u Srbiji, i pre svega, njegovo evropsko pozicioniranje, jer u kontekstu, naravno još i kulturne diplomatije i to nama znači veću evropsku i međunarodnu vidljivost naših umetnika i naših dela. Tu su sve oblasti umetnosti predviđene, i književnost, i filmovi, i likovno stvaralaštvo, i mnogi drugi.
Budžet novog Programa „Kreativna Evropa od 2021 do 2027“ uvećan je za više od 50% u odnosu na budžet prethodnog programa i iznosi 2,44 milijarde evra.
Novim programom je planirana podrška još većem broju projekata sa još većim procentom sufinansiranja u odnosu na prethodni program.
Iz svega prethodnog sam se trudila kratko da vam objasnim. Moji saradnici su uspeli da mi napišu jednu obimnu studiju. Mislim da bih samo ja govorila do kraja radnog vremena i ja sam to sada vama skratila.
Kažem, usvajanje ovog zakona doneće isključivo pozitivne efekte kako u smislu konkretne podrške za projekte iz naše zemlje, tako i u čitavom procesu evropskih integracija.
Da ne zaboravim da sam zadužena i za jedan zakon, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske sadržaje.
Ministarstvo rudarstva i energetike formalno je predlagač ovog zakona. Kažem, to je neposredno povezano sa medijskim zakonima, u najvećoj meri sa Zakonom o javnim medijskim servisima.
U ovom zakonu je predviđena samo jedna izmena, a to je da se datum 31. decembar 2021. godine promeni sa 31. decembrom 2022. godine. Ništa drugo se ne menja.
Važno je reći da iznos takse za Javni medijski servis ostaje nepromenjen i iznosi iduće godine, kao i ove tekuće, 299 dinara.
Ja vam se zahvaljujem na izuzetnoj pažnji koju ste mi pružili u ovom dugom izlaganju i pozivam vas da prodiskutujemo o ovim zakonima i da u danu za glasanje glasate za ove predložene zakone i izmene i dopune.
Hvala vam.

Želim samo da se zahvalim članovima Radne grupe koji su vredno radili šest meseci na ovom izuzetno važnom bazičnom Zakonu o zaštiti kulturnog nasleđa naše države.
Predsednik Radne grupe je bila gospođa Danijela Vanušić, koja je v.d. pomoćnik ministra kulture i informisanja u Sektoru zaštite kulturnog nasleđa i digitalizaciju.
Drugi član je bio dr Branko Rakić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zatim, Olivera Marković, viša savetnica u Ministarstvu kulture i informisanja, gospođa Danijela Filipović, kustos, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u Etnografskom muzeju u Beogradu, Ivan Dodžić, sekretar u Narodnom muzeju u Beogradu, dr Nevena Debljović, viseći arhitekta, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Dušica Juribašić, viši savetnik za kulturno nasleđe u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Ovim želim da im se zahvalim na ovom izuzetnom radu koji i nakon javne rasprave nije bilo nimalo lak da se usaglasi i da dobijemo jedan ovako kvalitetan predlog koji se nalazi pred vama.
Hvala.

Zahvaljujem.
Naravno, dužna sam da reagujem na govor poslanika, gospodina Kamberija, bez obzira na to što je on očigledno i želeo nekakvu provokaciju i da, eto, postane neko ko u ovom parlamentu može da kaže šta god da hoće, a mi sa druge strane da po nekom čudnom običaju prećutimo svaku uvredu koju nam nanese bilo ko, pa makar to bio i predstavnik naroda.
Davno u ovom parlamentu, a ovde sam predsedavala skoro sedam godina, nisam čula veći i mirnije izrečen govor mržnje, netolerancije, nepoštovanja države u kojoj neko živi, države u kojoj je poslanik i koju predstavlja ovde, tj. predstavlja deo naroda koji živi ovde u Srbiji u parlamentu i, naravno, nepoštovanje prema svima nama. Ne kažem prema pripadnicima srpskog naroda, nego nepoštovanje prema svim građanima Srbije.
Zaista me je pogodio ovaj govor. Kako neko tako može da živi u ovoj državi, da vozi putevima koji su izgrađeni, da ide u škole, ide u bolnice, deli vazduh koji svi ovde delimo, a lakoćom izgovaranja rečenica zgazi sve nas? Mislim da bi trebalo da se izvinite svima nama koji ničim nismo ovde u parlamentu uvredili vas. Pogotovo ne predlaganjem jednog zakona koji postoji u većini država ovog sveta, a to je da se intonira himna ove države na početku godine.
Šta bi radili da živite u nekoj zemlji u kojoj se svaki dan intonira himna na početku nastave? Mislim da živite u takvoj nekoj zemlji jednu reč ne bi rekli. To je ta ružna osobina dela naših građana kojima je sve što je u svetu prisutno dobro, svemu se divimo, a kada se nešto tako uvodi u našoj zemlji, onda treba to zgaziti cipelama, izvređati ljude koji poštuju ovu državu i pokazati koliko možemo da budemo niski u omalovažavanju onih koji poštuju ovu državu u kojoj su rođeni i koji su zahvalni ovoj državi na svemu što smo dobili.
Da, himna „Bože pravde“ je nastala 1872. godine. Nije nastala juče, prekjuče. Odmah da vam kažem, iz svog domena kulture, da je to u stvari bila jedna završna pesma jedne pozorišne predstave. Zato što je postala popularna u narodu, ona je preuzeta i tako je postala pesma koju su prihvatili građani ove države. Naravno, nije je komponovao Srbin, komponovao je Davorin Jenko, kompozitor, Slovenac poreklom. Ne znam zašto to niste rekli, ako već sve što nosi predznak srpskog tako strašno boli i vređa u ovom parlamentu.
Vidite, vas niko nije uvredio. Ja imam prijatelje koji pripadaju narodu kome pripadate i vi. Nikada mi nije palo na pamet da tako nešto ružno kažem o njima. Ali, mi svi živimo na ovim prostorima i ako živimo u jednoj državi imamo jednu himnu, imamo jednu zastavu. Vi znate koliko života je svuda u svetu, ne u Srbiji, svuda u svetu dato kada vam neko zgazi himnu i kada vam neko zgazi zastavu. Zato što su to simboli države. To nisu simboli jednog naroda, to su simboli države.
Juče je bilo ružno što u jednoj državi gde političari iz tre zemlje pokušavaju da naprave i sprovedu jednu dobru političku ideju „Otvoreni Balkan“, ne bi li se mi približili, ne bi li imali jaču ekonomiju, ne bi li se spojili i u obrazovanju, ne bi li našim umetnicima omogućili da rade zajedno, a nekom padne na pamet, nekom davno važnom političaru, da izvede demonstrante i da gaze i spaljuju zastavu Republike Srbije. Čemu to?
Ko to ne želi mir na našim prostorima? Ko to želi da stalno Zapadni Balkan bude neka teritorija za potkusurivanje velikim silama? Šta, nikada ne treba da međusobno sarađujemo, da se upoznamo, da odrastamo, da pravimo neka dobra dela, recimo u filmovima? Ne, nego ćemo stalno biti neki prostor koji će neko huškati na mržnju, huškati na ratove i stalno ćemo biti parije onog drugog ostatka Evrope, u kojima se ne vode ovakve diskusije da li ćemo svi, i naša deca, naučiti da volimo državu od najmlađih godina. Drugu državu nemamo. Većina građana ove Srbije ne sanja da ustaje na neku drugu himnu.
Eto, naši građani kada su vekovima, krenuli trbuhom za kruhom, pa živeli na nekim drugim prostorima, recimo u Sjedinjenim Američkim Državama, njihova deca ustaju na početku godine, školske nastave i čega god već pred zastavom Sjedinjenih Američkih Država, koja se podiže i pevaju himnu i izgovaraju zakletvu vernosti Sjedinjenim Američkim Državama. Meni je to lepo. Svako poštuje svoje, kod svoje kuće, u svojoj zajednici. Grci svoje, Rusi svoje, Poljaci svoje, Srbi svoje, Hrvati svoje, ali žive u Sjedinjenim Američkim Državama i poštuju podizanje zastave u školskom dvorištu i ustaju na himnu Sjedinjenih Američkih Država i drže ruku ovde i izgovaraju zakletvu toj državi, bez obzira odakle su došli, bez obzira ko su im roditelji, babe i dede, zavisi kroz vekove kada su te prostore naseljavali.
Ovo je odlično, hvala vam, ministre, što ste predložili ovakvo rešenje, jer ako želimo da opstanemo na ovim našim prostorima, treba da obnovimo onu ljubav prema državi koju smo nekada imali, bez obzira kako se ona zvala. Od najmlađih dana i godina našeg života treba da učestvujemo u zaštiti našeg kulturnog identiteta, u poštovanju himne i u poštovanju zastave.
Kažem, kada sam u gostima u nekim bilateralnim, multilateralnim skupovima širom sveta, intonira se himna domaćina. Mislite da sam uvek na teritoriji neke države za koje me srce nešto vuče? Ne, ali sam pristojna i vaspitana osoba i ustanem i slušam njihovu himnu i poštujem domaćina. A vi ste građani naše države. Većina vas se rodila ovde, većina vas ide u škole ove i zajedno smo ovde i delimo sudbinu ovih prostora i zato nemojte da učite vašu decu da himna „Bože pravde“ nije njihova himna, jer to je njihova himna, jer oni žive u Srbiji, Srbija je njihova zemlja, jer oni drugu zemlju nemaju, a neće je ni imati.
Zato kažem, volela bih kada bi vi skupili malo snage, izgovorili: „Izvinite“ posle ove vaše diskusije, jer znam da je to najteža reč koju može neko da izgovori – izvinite, ali zato je i najvrednija kada neko pogreši. Hvala vam puno.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Božić, zahvaljujem se na tome što ste mi dali prednost.
Danas je pred vama svakako tema od velikog značaja za čitavu oblast kulture u našoj zemlji, a to je svakako izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, pošto je ovom važnom telu mandat istekao još 2016. godine i od tada nije konstituisano, odnosno nije obrazovano u punom kapacitetu niti je bilo mogućnosti za minimum njegovog funkcionisanja.
Ako bih u najkraćim crtama trebalo predstaviti šta je to Nacionalni savet za kulturu, to je svakako najpreciznije formulacija koja je istaknuta i u zakonu, da je to stručno savetodavno telo koje se obrazuje u cilju obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture.
Osnovna uloga Nacionalnog saveta za kulturu je pre svega da analizira, da daje mišljenje o stanju naše kulture, kao i da daje sugestije u kreiranju kulturne politike i predloge za razvoj za unapređenje kulturnih delatnosti. Pored toga, ovo telo razmatra, daje mišljenje o predlogu Strategije razvoja kulture i daje ocenu njenog izvršenja.
Potom predlaže kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi, isto tako Nacionalni savet za kulturu daje mišljenje i postupku dodele nagrada za podsticanje kulturnog stvaralaštva, sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti kulture. Savet daje sugestije i predloge u vezi takođe sa međuresornom saradnjom, odnosno saradnjom, na primer iz oblasti kulture i nauke, obrazovanja, urbanizma, arhitekture, međunarodnim i drugim vidovima saradnje i obavlja naravno i druge poslove u skladu sa Zakonom o kulturi.
Inače, da vas podsetim da je Nacionalni savet za kulturu uveden u naš sistem Zakonom o kulturi iz 2010. godine. Neću vam detaljno obrazlagati kako je izgledalo tadašnje zakonska odredba koja je regulisala i konstituisanje izbor saveta i njegovu ulogu, ali želim da vas podsetim zbog objašnjenja zašto to očigledno nije dobro funkcionisalo.
Znači, savet bi trebalo da ima čak 19 članovi, birani su na pet godina i zaista prilično komplikovana je bila procedura i predlaganja kandidata i kasnijeg izbora kandidata ovde u Narodnoj skupštini.
Nakon isteka mandata prvog saziva, to je bilo 2016. godine. Pokrenuta je procedura za izbor novog saziva i prilikom predlaganja kandidata, naravno, usled upravo ove složene komplikovane procedure koju sam vam iznela i nastao problem zbog nemogućnosti dogovora Koordinacionog odbora umetničkih udruženja oko zajedničkih kandidata. U to vreme sam obavljala funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, skoro svakodnevno sam dobijala protesna pisma i jednih, i drugih udruženja gde su svi tvrdili da je onaj kandidat koji predložen i čije izbore i proces predlaganja valjan, a da ovi drugi nisu bili u pravu i time se situacija, zaista iskomplikovala i uopšte nije bilo moguće izaći sa jednom jedinstvenom listom pred saziv Narodne skupštine i onda tako vruć krompir dati poslanicima na kojima se sva kritika javnosti i na kraju završi na vama, a ne na predlagačima koji očigledno u to vreme nisu imali jedinstvene stavove.
I u tako komplikovanoj situaciji uspeli smo da izaberemo od tih 19, šest kandidata, toga se sećate, ali kažem, izbor je manji od trećine predloženih kandidata, praktično je značio da nismo nikada izabrali novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu i da savet nije konstituisan.
Ali, elem, kod nas je takva pravna struka odlučila da pravno-tehnički moramo danas da razrešimo i tih šest izabranih članova da bi pristupili novom izboru. Tako da je ova prva tačka, u stvari samo formalne prirode da bi mogli da pristupimo sada pravno valjanoj proceduri.
Kažem, raspisani su parlamentarni izbori, ali važno je da se pred nama danas nalazi potpuno novi član.
Vi se sećate da smo krajem oktobra prošle godine predložili izmene i dopune Zakona o kulturi, koje su se odnosile, između ostalog i na izbor članova saveta. Mislim da smo znatno poboljšali zakonsku regulativu. Na tome može još da se radi i moglo bi, naravno i mnogo bolja, ali je važno da mi dobijemo Nacionalni savet za kulturu, pa ćemo videti šta sve može da se poboljša još u budućnosti.
Pojednostavljena je procedura predlaganja kandidata. Zato danas i imamo kandidate pred nama. U skladu sa tim, savet sada ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti biramo ih na četiri godine i razrešava ih, naravno, Skupština na predlog ministra nadležnog za kulturu iz razloga koji su predviđeni u Zakonu o kulturi.
Korigovana i lista predlagača članova savet, nju sada čine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Narodni muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i Nacionalni saveti nacionalnih manjina preko svog koordinacionog tela.
Mislim da će ovo telo sada biti mnogo efikasnije i ne sumnjam da smo dobili dobar kvalitet predloženih kandidata, ali to ćete odlučiti vi u vašim diskusijama i vašim glasanjem.
Svako od njih je predložio po tri predložena kandidata, zajedno sa obrazloženom ocenom vrednosti doprinosa Nacionalnoj kulturi za svakog pojedinačno i to su uradili i nacionalni saveti preko svog koordinacionog tela koji su dali dva zajednička kandidata koji se nalaze ovde u zbirnoj listi pred vama.
Kažem, ministar kulture, odnosno ja, imala sam težak zadatak kako od svih zaista odličnih kandidata smanjiti listu i predložiti ovih 11 pred vama.
Pročitaću njihova imena, šta je krajnji izbor koji se nalazi danas pred vama na diskusiji i glasanju. To su Zoran Vapa, sa liste predloga kandidata koji predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Željko Marković sa liste predloga kandidata koju predlaže Državni arhiv Srbije, Goran Vasić sa liste predloga kandidata koji predlaže Narodni muzej Srbije, dr Vladimir Pištalo sa liste predloga kandidata koji predlaže Narodna biblioteka Srbije, Nebojša Kundačina sa liste predloga kandidata koju predlaže Narodno pozorište u Beogradu, dr Nevena Daković sa liste predloga kandidata koju predlaže Jugoslovenska kinoteka, akademik Ivan Jeftić predlagač Srpska akademija nauka i umetnosti odeljenje umetnosti, akademik Zlata Bojović predlagač Srpska akademija nauka i umetnosti odeljenje jezika i književnosti, dr Isidora Bjelaković koju je predložila Matica srpska, Andraš Urban sa liste predloga kandidata koju je predložio Nacionalni savet nacionalnih manjina i dr Suzana Kujundžić Ostojić, takođe sa liste predloga kandidata koju predlaže Nacionalni savet nacionalnih manjina.
Narodna skupština, naravno, vi to znate bolje od mene izjašnjava se o svakom kandidatu pojedinačno.
Kažem zbog toga kada sam naglasila da nije lako izabrati kandidate od svih odličnih kandidata, da se ispune svi kriterijumi na kojima danas javnost insistira. Ipak smo uspeli i uspela sam da povedem računa i o zastupljenosti oba pola, jer u predlozima Nacionalnih saveta nacionalnih kultura od tri kandidata uvek je bio jedan manje zastupljen u pola, u prevodu znači uvek je bio po jedna žena, ali na kraju je teško izabrati od svih tih 11 lista da vi izaberete žene ili muškarce i jednako uklopite u procentima i da jednako uklopite i kvalitet predloga, ali mislim da smo ovog puta uspeli da uradimo i to.
Kažem da je princip rodne ravnopravnosti poštovan kod sastavljanja konačne liste. Drago mi je i da su naše tradicionalne ustanove, i Matica srpska, i SANU koje su ovih dana podložne kritikama javnosti zbog toga što među novim kandidatima nisu imali zastupljenost žena prilikom krajnjeg izbora, ovog puta imamo njihove predloge i to jesu uvaženi predstavnici kulture upravo iz ove dve važne i tradicionalne ustanove.
Pretpostavljam da imate biografije svih kandidata. Vi recite da li želite da ih pročitam ili ste dovoljno upoznati sa njihovim biografijama. Pretpostavljam i u pripremi za današnju sednicu da ste se vi potrudili da to već sami uradite.
Poštovani poslanici, ja vas pozivam da podržite sve predložene kandidate sa ove liste koja se nalazi pred vama. Zaista je reč o našim eminentnim, kulturnim poslanicima i umetnicima. To se vidi iz njihovih biografija, profesionalni ugled i stručnost su na visokom nivou i oni su kroz svoj životni vek već dali veliki doprinos našoj svetskoj kulturi.
Vidite da su zastupljene sve kulturne oblasti i kandidati i uz nesporan kredibilitet kandidata čvrsta garancija da će predloženi sastav Nacionalnog saveta za kulturu u naredne četiri godini u potpunosti i ispuniti svoj zadatke, ali i opravdati poverenje koje ćete im vi dati.
Da li imam zamerke za predložene predloge od svih ovih naših ustanova kulture? Da, imam naravno. Mislim da su mogli da pokažu jednu određenu širinu u svojim predlozima i da se tu pojavi i poneko značajno ime iz kulture koje bi predstavljalo nezavisnu kulturnu scenu, ali u razgovoru sa direktorom Republičkog zavoda za proučavanje kulturnog razvitka on mi je izneo svoju nameru da nakon izbora Nacionalnog saveta za kulturu u narednim nedeljama osnuje savet koji bi se bavio kreativnom ekonomijom u kulturi i gde bi svoje mesto našli eminentni pripadnici upravo ovog drugog sektora kulture, koje je takođe izuzetno važno za razvoj kulture naše države.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem na vašem izlaganju.
Samo nekoliko rečenica da kažem i da se osvrnem i na vaše izlaganje i da pojasnim neke stvari. Kada poredim stanje u kulturi i izdvajanje za kulturu naše države pokušavam da nađem Evropi, u našem bližem, ili nekom daljem okruženju, zemlju koja se razvijala i koja je u novijoj istoriji na jednak način mogla da razvija svoju državu, ekonomiju, i naravno, da ulaže u kulturu.
Kada to kažem mislim na činjenicu da ne mogu da pronađem državu koja je 10 godina bila pod ekonomskim sankcijama. I u tim svojim nastojanjima da poredim ovu državu i stanje u kulturi Republike Srbije i našim nastojanjima da izdvojimo više novca pokušavam da nađem državu koja je bombardovana i opet ne mogu da nađem takvu državu. Tako da ne bih nikako smogla snage da poredim Republiku Srbiju, one izgubljene godine koje smo mi imali, problem i dalje koji imamo jedinstven u čitavoj Evropi, a to je otimanje jednog dela naše teritorije, sa Velikom Britanijom koja te probleme nije imala pa je mogla da se posveti samo razvoju svoje države.
Poslednji rat u kome su oni učestvovali je bio rat za Foklandska ostrva koja se nalaze daleko od njih, ali nisu zbog toga trpeli ni sankcije ni političke, ni ekonomske prirode, niti je neko imao nameru uopšte da ih bombarduje ili na bilo koji drugi način kažnjava. Tako da mislim da su natčovečanski napori ove Vlade Republike Srbije, ali i predsednika Aleksandra Vučića još od 2012. godine, kada je preuzeo kao predsednik Vlade, potpredsednik pa predsednik Vlade, a danas predsednik države koj pokazuje jednu znatnu nameru da kulturu naše države stavi u jednaku ravan kao i brigu za zdravlje, za obrazovanje i brigu za infrastrukturu države. Zaista to nije lako.
Veoma sam zahvalna na tome što smo prvi put u novijoj istoriji uspeli kao država da izdvojimo znatna sredstva u budžetu, za budžet kulture i informisanje i da to sada prelazi onaj nezvanični evropski procenat od 1%. Uspeli smo u odnosu na prošlu godinu da dobijemo čak i brojčano mnogo više sredstava za kulturu i informisanje. Samo za kulturu je preko 1% i onda jedan manji iznos za razvoj informisanja u našoj državi, a pri tom RTS ni ove godine nećemo budžetski finansirati kao ni prošle godine.
Ja bih volela da sam ministar kulture i informisanja u nekoj evropskoj državi koja se bavila samo razvojem kulture i nacionalnog identiteta, a nije se borila za goli opstanak života građana svoje države i da nije na svakih 10, 20, 40, 50 godina u istoriji 20. veka počinjala bukvalno izgradnju od nule. Ali opet možda imam veću privilegiju od njih da vodim baš resor kulture i informisanja i da korak po korak napravimo ovako velike, krupne korake za srpsku kulturu, a možda male u odnosu na Veliku Britaniju, Švedsku, Francusku, Italiju i neke druge zemlje. To su veliki, krupni koraci za nas i ne zaboravite da 1% budžeta predviđenog za kulturu, urađen je u godini, posle godinu i po dana borbe protiv najgore počasti koja je u savremenom dobu obuhvatila svet i našu državu, a to je svakako borba protiv korona virusa, gde se sa jednakom merom ulagalo u izgradnju bolnica, kupovinu vakcina i lekova, a istom merom se gledao i popravljao odnos prema kulturi u našoj državi.
Zašto navodim Veliku Britaniju. Nekako ste uzeli baš Veliku Britaniju da nas uporedite, ali opet smo mi jedna od retkih evropskih država, a pretpostavljam da oni to i jesu, iako su izašli iz organizacije EU. Ne znam da li su kod njih radile ustanove kulture u doba pandemije, ali mi smo spadali do skora u jedinih pet zemalja u kojima su bila otvorena pozorišta, galerije, bioskopi, uz naravno određene mere.
Mislim da smo jedina država koja je stavila u prioritetnu grupu umetnike za vakcinisanje, da bi omogućili da se ponovo vrate na scenu i da uživo izvode svoja kulturna stvaralaštva. Tako da smo i tu jedni od retkih, kao i ljude koji se bave informisanjem.
Pomoć preko reprezentativnih udruženja smo uspeli u doba korone da isplatimo svima za koje smo dobili podatke, pa čak i onima koji u prvom krugu nisu dobili tu pomoć. Ne u ovoj meri u kojoj Velika Britanija isplaćuje svojim nezavisnim umetnicima, ali mi nismo Velika Britanija, mi smo Republika Srbija sa svim onim osobenostima koje nosimo kroz našu istoriju.
Ne kritikujem vaš način izlaganja, nego želim da kažem kako dok putujem po svetu i razgovaram sa ministrima kulture i informisanja vidim kako su oni imali pred sobom samo misiju kako da unaprede i da izgrade neki novi velelepni muzej i da imaju lakoću tog pristupa i ogromne budžete.
Meni kroz njihova izlaganja prolazi kroz glavu samo šta bi mi sve uradili da nismo imali ovakva podmetanja nogu kroz istoriju kako smo imali, a to su svi ratovi koji su se vodili na teritoriji naše zemlje, i kažem onu tragediju koju smo imali kao bombardovanje, da se ne bi dalje i posle bombardovanja zaustavilo otimanjem dela teritorije naše države, pa uz brigu za umetnike u ovom delu Srbije, mi se brinemo i za kulturni identitet na teritoriji KiM, mi se brinemo za ljude koji se bave kulturom na teritoriji KiM, ustanovama kulture i bavimo se zaštitom života običnih ljudi koji žive na teritoriji KiM, a koji se bore da se ne uništi svaki trag srpske civilizacije, na tom južnom delu naše države.
Toliko o nama i umetnicima ili procentualne pomoći umetnicima širom Evrope u odnosu na ovih naših 1% kao 50% izdvajanja u nekoj državi koja nije imala ovakvih problema kao kod nas.
Svakako, izuzetne su biografije ovih kandidata koji se nalaze pred vama. Izuzetne biografije imaju i oni koji nisu ušli u ovaj uži krug izbora, a koje su ustanove kulture koje su po zakonu vlasne da predlože ove članove i predložili, tako da i njih treba iskoristiti za različite oblike njihovog doprinosa u donošenju, recimo nove strategije razvoja kulture i donošenje novih dobrih zakona kako bi poboljšali. Moramo da se suočimo sa tim, evo, neko je to rekao, mislim da je poslanica Sandra Božić, kao predsednica Odbora za kulturu i informisanje, da se u novijoj istoriji nije desilo da ministar kulture i informisanja stalno dolazi i brani neki zakon. Šta vam to govori? Pa, da Srbija u stvari desetinama godina baštini zakone iz bivše Jugoslavije i da mi još uvek imamo te stare zakone, potpuno prevaziđene u Evropi.
Da vam kažem, u svakom pokušaju mom, radim sa svim umetnicima, i zakone ne pišem sama ja zatvorena sa dva službenika, nego sa ljudima koji predstavljaju određene svoje struke iz svoje umetničke delatnosti, neverovatni otpori se pojavljuju prilikom svakog pokušaja da se nešto modernizuje. Što je interesantno, ne od ljudi koji su van tog umetničkog kruga, nego od velikog dela ljudi koji se upravo bave kulturom, a ne žele nikakve promene, a lepo im je kada odu i posmatraju različite predstave, ne znam, na „Vest Endu“ i ne pitaju se po kojim to zakonima funkcionišu njihova pozorišta. To je lepo tamo, ali nemojte da dođe kod nas. U mnogim oblastima kulture je tako i ja to otvoreno govorim zato što, to je omiljeno i svaki put kada razgovaram sa vama, volim da citiram Margaret Tačer i onu scenu kada razgovara sa kraljicom, kada ona njoj kaže - vas svi napadaju, to mora da je nešto strašno i da vama to nije prijatno, a kada Margaret Tačer kaže - ne, zašto to kažete, jer da ne radim ništa, znači ja ni ne postojim, ne bi me niko ni kritikovao, ovako radiš, stojiš iza svojih stavova, pa neka te kritikuju.
Zato mi je drago kada pročitam u novima da su neka udruženja rekla da je naš budžet 0,3% od ne znam ni ja čega, a ja znam da je preko 1% i neka govore, zato što se tačno vidi i videće se u idućoj godini u trošenju budžetskih sredstava, jer to 0,3%, ne znam kako su došli do toga, ili je to preko 1%. Preko 1% je i čestitam svim građanima Srbije što je Republika Srbija uspela uz velike napore, uz velika izdvajanja za sve ostale segmente naših svakodnevnih života preko 1% za kulturu i informisanje i korak po korak, kako se razvija naša država, kako smo politički i ekonomski stabilni, biće sve više i više.
Prošle godine smo podigli lestvicu na 0,97%, ove godine preko 1%. Korak po korak, samo da nas niko više ne kažnjava, da nas ne bombarduju, da nam ne uvode sankcije i da nam ne otimaju državu. Bavićemo se samo kulturom i razvojem države. Gradićemo puteve, bolnice, škole, ulagaćemo u obrazovanja i onda ćemo se prvo meriti polako sa svojim okruženjem, a onda i šire.
Nisu predlagači imali nikakvu nameru da zaobiđu nezavisnu kulturnu scenu. Evo, izdvojili ste dve ličnosti, gospodin Dušan Kovačević je već bio u ranijem sazivu, u prvom sazivu član ovog Nacionalnog saveta za kulturu, slikar Cile Marinković, kada se Francuska otvorila u doba korone, otvorila mogućnost rada kulturnih centara i njihovih ustanova kulture u Francuskoj, otišla sam to da ozvaničim, obeležimo i otvorena je izložba gospodina Cileta Marinkovića kao početak rada kulturnog centra, i naravno da su oni posebno uvaženi. Kažem, njihovo uvažavanje se ogleda u tome što je predsednik Republike Srbije obojici dodelio posebno priznanje za doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.
Da vam kažem nešto, ja sam ministar koji 60% radnog vremena provede tako što su moja vrata otvorena za svakog umetnika u ovoj državi i stalno razgovaramo, pričamo i usvajam njihove predloge, sugestije bez obzira da li su zvanično članovi nekog saveta, komisije ili to nisu. Mislim da svi oni koji nisu zlonamerni da mi odlično sarađujemo. Kada uđu na moja vrata i vrata Ministarstva kulture i informisanja, niko nikog ne pita za bilo šta drugo osim šta mi to možemo da uradimo za vas, odnosno za kulturu.
Imamo odličnu saradnju sa grupacijom za filmsku industriju, koji su se organizovali pri Privrednoj komori i naravno sa novim Udruženjem, odnosno grupacijom za muziku koja se nedavno osnovala pri Privrednoj komori i zajedno radimo sve zakone koji slede, naravno, kada preskočimo i uspemo da savladamo sve ove prepreke na koje nailazimo u pokušaju da donesemo moderne zakone.
Analizu će nam dati Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, to je jedna od njihovih osnovnih delatnosti i time će, ako Savet to zatraži, izaći u susret Nacionalnom savetu za kulturu, a kod predlaganja pretpostavljam da je bilo i upita ko želi da prihvati to da postane član Nacionalnog saveta za kulturu.
Znate, ima dosta i toga da ljudi žele, a onda kada im to neko ponudi oni se uplaše od ove navale dela javnosti koji odmah počnu da vas napadaju, vređaju da li si ti sa ove strane ili sa one strane, zato što nemaju viziju da može neko da bude član Nacionalnog saveta za kulturu i da ga izabere parlament, a da ga interesuje samo doprinos u kulturi, nego vas odmah neko svrstava. Danas uopšte nije lako, lako je da izađeš da vičeš po ulicama, ali nije lako da se ti opredeliš da sarađuješ i da nešto doprinosiš kulturi bez ulice, nego na jedan institucionalan način. Ali, ne zalazim u predloge zato što mislim da su odlični.
Nezavisna scena, kažem, nalazi svoje mesto i u Privrednoj komori pri grupacijama, ali i svakako u ovom budućem Savetu za kreativnu ekonomiju koju mi je najavio gospodin Marko Krstić i vidim da vodi razgovore sa umetnicima različitog spektra ko želi da se angažuje na svoj određeni način, ako neće podleći pod pritiscima da ga neko vuče za rukav ili ga vređa sutra, a to se dešava. To se dešava i to vidimo svi svakodnevno.
Kažem, mnogo je urađeno, posle deset ili osam godina uvode se ponovo nacionalne penzije. Pažljivo treba izabrati komisiju, jer najveći pritisak će biti na ljude koji budu u komisiji koja će odrediti kome dodeliti nacionalnu penziju.
Dešava se i to da pozovemo osobu XY, jer smatramo da je odlična u svojoj oblasti i da bi mogla dobre aršine da ima prilikom krajnjeg odlučivanja ko da dobije nacionalnu penziju kao veliko nacionalno priznanje, i onda posle par sati ta osoba zove, zahvali se i kaže – mislim da neću moći da izdržim taj preveliki pritisak.
To znači taj odijum javnosti da vas napadne prilikom donošenja svake odluke, jer neko na fudbalskim tribinama smatra da bolje igra fudbal od onog ko ga igra, nekog ko gleda kako igra Novak Đoković, pa izgubi neki meč, onda se obruši na Novaka Đokovića jer smatra da iz fotelje dok pije pivo i jede kokice bolje igra tenis od Novaka Đokovića. To je tako i zato treba naći ljude koji žele, imaju integritet, veruju u sebe i u odluke koje će donositi povodom dodele nacionalnih penzija.
Što se tiče obrazovanja, da, nadam se da ćete uticati na ministra Branka Ružića, jednako kao i na mene, i da ćemo moći uskoro da očekujemo i saradnju Ministarstva kulture i Ministarstva obrazovanja. Jer, poražavajući je podatak, videla sam negde procenat, ne znam ko je vršio istraživanja, skrenuta mi je pažnja, samo 0,8% mladih je prošle godine uopšte posetilo na teritoriji Republike Srbije neku ustanovu kulture. Samo 0,8%!
Znači, bez porodice pod jedan, bez mama i očeva koji vode decu u muzeje, galerije, dečija pozorišta, na izložbe, na predstave bilo koje vrste, bez istorije umetnosti, eventualno u obrazovanju, ne mogu da se očekuju veliki pomaci, jer porodica ne može sve baš da prebaci na obrazovanje, nešto mora da se dešava i vikendom. Obrazovanje je svakako kao ključ, jer ne možete da se bavite kulturom ako baš neke elemente u najosnovnijem obliku barem ne naučite o istoriji umetnosti.
Imamo čak i neke ljude koji rade u ustanovama kulture, pa kada im pomenete neko ime malo starije generacije, a obeležio je kulturu 21. veka, ne znaju odmah da vam prepoznaju ko je to. Zamislite kako će to da izgleda u generacijama iza nas. Polako se mlade generacije profilišu da uče samo ono za šta su se opredelili i neće imati tu širu sliku i šire obrazovanje koje čini jednog čoveka intelektualcem.
Ja sam ubeđena da smo na dobrom putu, da nije tako loše biti umetnik u Srbiji, jer vidim da mnogi priznati umetnici, koji su svoj život i svoju karijeru proveli u inostranstvu, počeli su da se vraćaju u Srbiju. Tu je jedan Vladimir Pištalo, koji je predavao u Americi i odlučio sam da se vrati i da prihvati da bude upravnik Narodne biblioteke Srbije. Tu je svakako jedan Stefan Milenković, koji ne može da se požali da nije ostvario dobru karijeru kao violinista, sasvim je zadovoljan svojim životom u Republici Srbiji. Trenutno vodim razgovore sa dva eminentna muzičara našeg porekla koji su u inostranstvu, čitav život su proveli u inostranstvu, koji su se samo javili i poželeli da se vrate u Republiku Srbiju i da razgovaramo na koji način i gde bi se oni angažovali.
Tako da, kažem, nije čak sve ni u novcu, ima nešto i u kvalitetu i lepoti življenja koje svakako Srbija nije izgubila, bez obzira na sve probleme sa kojima se suočavala i suočava i danas. Hvala.

Hvala.
Želim da se zahvalim poslaniku Milošu Terziću na njegovoj diskusiji i na tome što je napravio kroz svoju diskusiju i malu analizu svega što je urađeno u poslednjih godinu dana Vlade Republike Srbije u ovom sastavu i naravno Ministarstva kulture i informisanja.
Hvala vam puno što ste podsetili na sve ono što je značajno urađeno i na one inpute koje je Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima i pokazala u svom radu u ovoj Vladi, a to je da nam je kultura značajna oblast i o očuvanju kulturnog identiteta našeg naroda, ali i svih naroda koji žive zajedno sa nama u Srbiji, i naravno u tome što smo obratili pažnju na posebne segmente kulturnog nasleđa, a to je pre svega očuvanje kulturnog nasleđa na rad sa mlađim generacijama, to je posebno u kategoriji razvijanja kulture sećanja.
Nama je pre svega, iz ideoloških razloga, a kasnije očigledno iz političkih razloga u onom periodu od 2000. do 2012. godine, brisano pamćenje istorije naše države u onom jednopartijskom sistemu se to radilo ideološki i delovi istorije su potpuno sakriveni od našeg naroda, pogotovo oni delovi na koje možemo izuzetno da budemo ponosni.
Sa druge strane, od 2000. do 2012. godine je bilo zabranjeno obeležavanje i podsećanje na tragediju koju smo doživljavali u poslednjoj novijoj istoriji našeg naroda i naravno, Republike Srbije, ali i naroda koji živi van administrativnih granica naše države.
Ono što je svakako bitno, hvala vam na tome što ste spomenuli da je u pravom smislu reči započeta decentralizacija kulture. To se, prosto u svakom obraćanju ranije dešavalo da ministar doda: „i bavićemo se decentralizacijom kulture“, a pravi način je upravo ovo, veći iznosi sredstava na konkursu „Gradovi u fokusu“, 350 miliona, to je pet puta više nego u prethodnim budžetima, a sada smo i 2021. i 2022. godine ponovili. U 2021. godini, čak 44 lokalnih samouprava, gradova i opština je dobilo određena i to veća sredstva kako bi poboljšali infrastrukturu namenjenu za programska izvođenja i bavljenja kulturom upravo u tim sredinama.
Juče smo baš razgovarali na tu temu i, kažem, ove godine, tu je pomoćnik za savremeno stvaralaštvo sa mnom, oni pripremaju već konkursnu dokumentaciju i, recimo, posle 20. decembra su spremni da krenu, ove godine nikad ranije, sa raspisivanjem konkursa, kako bi omogućili lokalnim samoupravama da ranije i započnu implementaciju tih svojih projekata za koje će dobiti podsticaje i pomoć Ministarstva kulture.
Da, dobro ste razumeli, Zakon o kulturnom nasleđu je krovni zakon, Srbija nema zakon o kulturnom nasleđu, ne u ovoj formi, kao veliki krovni zakon iz koga treba da proizađe i zakon o zaštiti kulturnog nasleđa, materijalnog, nematerijalnog i mnogi propisi. Vidite već po svom obimu i materiji koliko je to važno. Evo velika moja molba da taj zakon razmatramo i usvojimo, ako se vi slažete, u decembru mesecu i da imamo jedan veliki zakonski napor verifikovan ovde upravo u parlamentu.
Videli ste, bilo je zlonamernih komentara zbog jedne vrlo neprijatne omaške koja se desila, pa ste dobili zakon bez određenog jednog člana izostavljenog, tekst zakona od pre javne rasprave, ali je ispravno. Ono što najviše boli, priznaću ja svoju grešku, neću reći da je neko iz administracije pogrešio jer nikad to ne radim, možda sam trebala da pogledam i kad se odštampalo sve i završila sednica Vlade, priznaću ja grešku svoju da je otišao tekst zakona koji je davno prevaziđen u ovih šest meseci rada, ali vas najviše zaboli da neko SNS i Vladi Republike Srbije, našim partnerima, spočitava da smo mi hteli da izbacimo kulturno nasleđe na teritoriji KiM. Da smo mi to hteli, a ne oni, koji su, mislim da je čak i partija jednog koji se bavio nekada diplomatijom to insistirala na tim napadima i bog zna kakvom zgražavanju i traženju da se povuče tekst zakona koji smo mi odmah povukli kad smo videli tu ružnu grešku koja se potkrala, koji su izazvali to važno pitanje, pitanje statusa KiM iz UN, gde imamo mnogo više razumevanja, i prebacili na polje Evropske unije. Šta čovek da kaže?
Kada se desio sam čin samoproglašenja dela teritorije Republike Srbije za neku kvazi državu, šta je bio njihov odgovor - da pobegnu van granica naše države i izmisle neki sastanak koji se baš tog dana dešava i koji je važniji od pitanja KiM, da odu u drugu državu, itd. Ali, dobro, čega se pametan zgražava… itd, da ne govorim da me ne bi citirali onda i pravu suštinu mog odgovora skrenuli na to kako ja ne znam da se pristojno izražavam ili znam. Jer, to je manir. Kada im odgovorite na pravi suštinski način, oni onda insistiraju na nekim sitnicama i prave od vas ono što zaista niste.
Suština je da će Srbija i ovaj parlament imati zakon o kulturnom nasleđu i na osnovu njega ćemo moći da radimo i dalje, a nikom nije palo napamet, ako se pročitao čitav zakon, a očigledno ga nisu čitali, svuda se u množini spominju autonomne pokrajine. Ali, o tome ćemo pričati, i o njihovoj brizi o kulturnom nasleđu i u Srbiji i na delu teritorije naše južne pokrajine, kada budemo ovde imali raspravu o tom zakonu. A da su brinuli, valjda bi taj zakon o kulturnom nasleđu možda sada imao izmene i dopune a ne bi bio donošen prvi put u istoriji savremene Srbije. Ali, dobro, nisu se oni bavili zakonima, oni su se bavili očigledno nečim drugim.
Što se tiče filmova, zahvaljujem predsedniku države koji je u to vreme doneo odličnu odluku kada je bio predsednik Vlade da se uvedu podsticajne mere za stvaralaštvo u oblasti kinematografije i audio-vizualne delatnosti. Uz pomoć tih mera, sada imamo procvat domaće kinematografije - nikada više snimljenih filmova, nikada više snimljenih serija.
Zahvaljujući ovim podsticajima koji su uvedeni kada je on bio predsednik Vlade, to naglašavam zato što dosta ljudi u toj industriji ne mogu nekako da prevaziđu te svoje okvire pa ne mogu da kažu kad im je bolje, da li sada ili ranije kada toga nije bilo, kažem, izuzetan doprinos tome da sada imamo velike strane produkcije koje ovde snimaju značajne filmove, serije, oni donose novac i ulažu u Srbiji, a nakon toga i nakon utroška njihovih sredstava, tek onda dobijaju podsticaj i na osnovu tih podsticaja oni dolaze. Znači, četiri puta više ulažu nego što iznosi ova podsticajna mera. Danas nije problem da sretnete Džoni Depa na ulicama našeg grada ili sretnete u muzeju "Nikole Tesle" poznate međunarodne zvezde.
Danas i u ovom trenutku se razgovara o mnogim filmskim mekama koje će projekte dovesti u Srbiju za 2022. godinu i to je postalo značajna ekonomska grana u našoj državi, koja doprinosi porastu BDP, što svakako treba naglasiti da je kod nas kultura postala važan segment porasta ekonomskih pokazatelja u državi. Hvala.

Zahvaljujem se na vašoj diskusiji.
Moram da reagujem samo radi javnosti, a što vi poslaniče dobro znate, da to nije baš tako i da se danas ne smenjuje niko zato što mene su samo ubedili ovde zaposleni u Sekretarijatu Skupštine, koji vode računa o administrativnim stvarima, da moram da smenim određene članove nepostojećeg saveta da bi prošla ova druga suštinska tačka dnevnog reda. Pretpostavljam da po proceduri jeste tako.
Zašto kažem ne smenjujemo nikog? Ne možemo da smenimo nekog kad savet nije nikada u punom smislu izabran i znači nije pravno nikada ni konstituisan i ti ljudi se nisu nikada bavili onim za šta su izabrani.
Zato kažem to nije istina, ne mogu nikog da smenim ko nije ni izabran i nije konstituisano telo u kome je trebalo da radi i da sprovodi funkciju Nacionalnog saveta za kulturu, kako je to i zamišljeno. Sve ih uvažavam, uvažavam i one ljude koji su to bili od 2010. do 2016. godine i one koji su bili kandidati kasnije i oni koji su se kandidovali, ali nisu zadobili poverenje svojih strukovnih udruženja. To je bio opšti rat saopštenjima i pismima i dokazivanjem ko ima tu snagu da predloži nekoga i zato je ta ideja potpuno dezavuisana.
Namera moja je prvo da poštujem zakone ove države. Ako u zakonu piše moramo da imamo Nacionalni savet za kulturu, onda moramo da poštujemo zakone koje donosimo u ovom parlamentu, jer zakon, to mrtvo slovo na papiru ne predstavlja ništa i u našoj oblasti, ovoj o kojoj razgovaramo i zato ovde imamo relevantne predloge i izabraćemo ih.
Mogu da se složim sa vama, ali to sve može da se ispravi. U ovom trenutku je veliki napredak, imaćemo Nacionalni savet za kulturu i to će biti 11 respektabilnih ličnosti, koji će biti neka vrsta savetodavnog tela ministra, Ministarstva, ali i svih ostalih koji se bave kulturom.
Nadam se da će nam pomoći u izradi nove strategije za kulturu, iako je i doneta već strategija za kulturu od strane Vlade Republike Srbije, koja bi trebala da bude sprovođena i sprovedena do 2019. godine, ali ja mislim da je vreme da počnemo da radimo novu i da ta strategija za kulturu odgovori vremenu u kome živimo.
Kažem, primetila sam ja odmah taj nedostatak, da su malo naše ustanove kulture koje su bile ovde ovlašćene da predlažu kandidate, učaurene. Da li nisu tačno shvatili da mogu da iskoraknu iz tih svojih okvira pa da predlažu i nekoga ko nije i ne radi u njihovim ustanovama kulture ili im je to bila namera, ja mislim da pre nisu shvatili da imaju mogućnost i tu širinu da predlože i nekog drugog. Po meni je, u tom smislu, na neki način, najbolje odgovorio i Filmski centar Srbije, jer nisu predložili svog direktora ili nekog ko je vezan za ustanovu. Zato imamo predlog gospođe Nevene Daković, koja je profesor.
Tako da, možemo da radimo na tome. Nadam se da će danas biti izabran Nacionalni savet za kulturu ili u Danu glasanja, ne znam kad ste to predvideli, a mi da nastavimo da poboljšavamo zakon i sada da unesemo mogućnost da u budućnosti budu na institucionalni način izabrani i predstavnici nezavisne scene.
Vi ste naveli neke velike ličnosti iz naše kulture, iz naše istorije, da li bi oni sebe svrstali u tako nezavisnu scenu, to ne možemo da utvrdimo sada, vek jedan kasnije.
Vi kažete – budžet je ograničen. Pa svi su budžeti u svetu ograničeni. Koliko novca dobijete, to je ograničenje i u tom prostoru koji dobijete, da li je 15 milijardi kao sada, 14.800 ili je nešto više, ali svi su budžeti ograničeni.
Kažem, ne slažem se apsolutno sa vama, jer evropski način računanja je postotak, 1%, toliko je merilo koje su kriterijume oni dali za zemlje u Evropi, 1% od ukupnog budžeta i tako ga svi računaju. Da vam kažem, kao ministar kulture, kao neko ko je sad već desetinama godina u politici, mogu biti zadovoljna sa time što smo prešli taj zamišljeni okvir od 1%, što ukazuje da će država svake godine, u skladu sa svojim mogućnostima, ulagati sve više u ovaj segment i nikada ne mogu da zaboravim i u kojim okolnostima jedna država, kao što je Republika Srbija, ima snage da poveća budžet za kulturu, jer ova država stvarno mora, najzlonamerniji ili najveći opozicionar da je sam sebi opozicija, mora da prizna imamo nove bolnice. Mora da prizna imamo vakcine, mora da prizna da je kod nas vakcinacija besplatna. Mora da prizna da imamo nove puteve, jer kad krene i sedne u automobil i vozi se negde, on barem sam sebi priznaje da su tu noviji putevi. Da, železnice koje se grade i kažem, mnogo toga u svim segmentima. Ja bih volela da je sav budžet jedne države samo za kulturu, ali to je utopija ne samo za naše društvo, nego za sve države sveta.
Kažem, 1% je veliki uspeh i ja sam ta koja nije pesimista i nikada ne kažem da je nešto samo toliko, nego kažem odlično, uspeli smo da pređemo 1% i videćete iduće godine, ako ne bude nekih nepredviđenih okolnosti globalnih razmera, imaćemo još veći.
Što se tiče javne diplomatije, zato postoje velika ulaganja, recimo u filmsku industriju. Mi imamo sada filmove koji promovišu našu istoriju, ali i savremene filmove, sa nekim savremenim tematikama koje izuzetno skreću pažnju na sebe među mlađom populacijom, pogotovo u našem regionu. Imamo i države koje nisu sklone, a na hiljade ljudi dolazi i gleda naše filmove. Kulturni centri i namera da se otvori što više kulturnih centara i u našem regionu, ali i u svetu, a jedan od prvih koji će početi da radi biće Peking. Dakle, namera za Moskvu, za Ljubljanu, za Skoplje, za mnoge druge.
Kažem, mi se zaista trudimo da se bavimo i kulturom sećanja u svim segmentima stvaralaštva, da obeležavamo naše praznike, zajedno sa Republikom Srpskom, donosimo iste zakone. Danas nismo spomenuli da smo doneli i Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma, Zakon o Hilandaru, Zakon o Sremskim Karlovcima. Istorijski muzej Srbije i njegovu izgradnju, u bivšoj zgradi železničke stanice, niko nije spomenuo. Pa i ulaganje od 70 miliona za digitalizaciju kulturnog nasleđa, dakle očuvanje i dostupnost svima u svetu da vide čime to Srbija raspolaže.
Hvala vam na ovome što ste primetili da imam entuzijazam i energiju. Nije mi Margaret Tačer uzor, ali volim da citiram ovu njenu rečenicu, jer veliki ste političar i razlikujete se od politikanta kada pozitivno shvatate kritiku i napade u smislu da se primećuje da vi radite, a ne da sedite i da ispijate kafe na svom poslu, jer onda vas niko neće ni kritikovati, a valjda je suština da se primeti da radite i da onda pošto ste sigurni u svoje odluke branite svoje stavove i ne pada vam teško što je neko kritičar ili zlonameran.
Hvala, a vašu diskusiju ću shvatiti kao pozitivnu kritiku.

Da vam se zahvalim na vašem izlaganju i još jednom da ponovim, greška administrativno-tehnička koja je napravljena u proceduri, ne donošenja, nego prosleđivanja vama ovde u parlamentu, a radi se o tekstu Zakona o kulturnom nasleđu pre javne rasprave, još jednom ponavljam, moja isključiva greška.
Ministar treba da dobije pohvale, ali ministar mora da prihvati da je i pogrešio i nikako ne želim da neko pomisli da time što kažemo da je administrativno-tehnička greška, da se svaljuje krivica na ljude koji rade administrativne poslove. Greška nije namerna i u konsultacijama sa predsednicom Vlade, odlučili smo se da se odmah povuče taj tekst i izađe sa pravim tekstom, ali da se ponovi čitava procedura.
Samo neko zlonameran može na tome da pokuša da ubira poene. Greška je moja, ja je priznajem i sa zadovoljstvom ću zajedno sa vama da raspravljam o krovnom jednom fundamentalnom Zakonu o kulturnom nasleđu koji pravi velike pomake u ovoj oblasti.
Hvala vam što ste spomenuli da ćemo uskoro videti svi i čuti koje je idejno rešenje za koncertnu halu Beogradske filharmonije će biti izabrano i nakon toga možemo da krenemo u izgradnju ovog velelepnog zdanja i ostvarimo san nedavno preminulom direktoru Beogradske filharmonije, gospodina Ivana Tasovca, ali i svih nas koji smo mu davali podršku.
Moram da kažem javnosti da je on sa mnom razgovarao nekoliko dana pre svoje smrti o koncertnoj dvorani. Nadam se da ćemo svi biti sada zadovoljni time što, eto, možemo da mu se odužimo i na ovaj način u 2022. godini i da ćemo za nekoliko godina imati velelepno zdanje koje će biti jedno od najprestižnijih u čitavom regionu. Ispunili smo i još jednu njegovu želju, sada znamo da je to bila jedna od poslednjih njegovih želja, a to je da omogućimo i da kupimo novi „stenvej“ koncertni klavir, koji će sada, nakon njegove smrti, imati i ugravirano njegovo ime. Uspeli smo to da uradimo i na proleće će Beogradska filharmonija imati noviji koncertni „stenvej“ klavir.
Kažem, uspeli smo stvarno sa onim malim budžetom da otvorimo, da renoviramo i obnovimo rad dva velika, ključna muzeja, Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, gradi se istorijski, odnosno renovira se zgrada železničke stanice za Istorijski muzej Srbije. Postoje planovi za izgradnju još jednog novog prostora za Muzej Nikole Tesle, koji će omogućiti da se mlađe generacije i ljudi iz čitavog inostranstva i turisti upoznaju i sa privatnim životom, ali i sa stvaralaštvom Nikole Tesle, ali i da se vide svi predmeti koji su zaveštani i koji se upravo nalaze u depoima Muzeja Nikole Tesle, koji su lično pripadali njemu.
Nikada ne treba zaboraviti, još 44 opštine grade i završavaju svoje male kulturne centre, a od ključne važnosti za decentralizaciju Srbije. Mnogo očekujem od grada Čačka kao prve prestonice kulture Srbije u novijoj istoriji. Na pravi način će taj projekat pokazati kako izgleda namera države i Vlade da centralizuje kulturu.
Kada se govori o budžetu jedne države, da, preko 1% republičkog budžeta, ali hajde da pogledamo koliki će biti budžet za kulturu AP Vojvodine i kolike su stavke izdvajanja za kulturu u svim gradovima i opštinama širom Srbije. To sve treba sabrati, videti koliko država izdvaja za kulturu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Samo da dodam neke konkretne stavke, jer ministar finansija je već rekao da kroz „Gradovi u fokusu“ Vlada Republike Srbije jeste pomagala ove opštine o kojima ste vi govorili.
Kroz vaš govor provejava da Vlada Republike Srbije nije pomagala projekte u tim opštinama, pa ste navodili i zdravstvo, infrastrukturne, ali na meni je da kažem koliko je Ministarstvo kulture i informisanja upravo kroz program „Gradovi u fokusu“ ove godine izdvojilo sredstava za projekte koji jesu kandidovani.
Pridružujem se ministru finansija i želim da vas pozovem da dođete u Ministarstvo kulture i informisanja sada kada u decembru, nakon usvajanja budžeta Republike Srbije za sledeću godinu, krenu ponovo konkursi, da slobodno dođete, da razgovaramo, da vidimo koji su prioriteti u sredinama u kojima vi živite i u kojima vaša stranka deluje.
Što se tiče Priboja, tu sam bila pre nekih mesec dana, dva u zvaničnoj poseti. Bila sam i u Kulturnom centru i biblioteci. Tu se vidi zaista da je država ulagala, ali za 2021. godinu Priboj je dobio dodatnih pet miliona upravo za Zavičajni muzej.
Opština Tutin 4,5 miliona, kako je navedeno u projektu za popravku krova Narodne biblioteke. Novi Pazar 10 miliona dinara za opremu za Kulturni centar i za Regionalno pozorište. Opština Medveđa 150.000,00 dinara, jer toliko je i traženo za održavanje književnih manifestacija.
Mislim da bezmalo svi projekti sa kojima se učestvovalo u gradovima u fokusu iz ovih opština su i podržani od strane Ministarstva kulture i informisanja.
Naravno, otvoreni smo za saradnju, za razgovor, kao sa svima koji učestvuju na konkursima. Decembar mesec je mesec u kojem treba da razgovaramo koji su to prioriteti za razvoj opština u kojima vi radite kao političar, i u kojima živite i da definišemo gde ćemo sa komisijama koje rade na ovim konkursnim dokumentacijama koji su od značaja da bi popravili situaciju što se tiče infrastrukture, ali i sadržaja kulturnih upravo u ovim opštinama. Jer smatram da je razvoj kulture takođe jedan važan segment u čitavom projektu Republike Srbije ostanka u sredinama u kojima se ljudi rađaju i imaju svoje kuće, a ne da se svi sele za Beograd i za Novi Sad.
Hvala.

Izvinjavam se, kasnije sam dobila podatak za Tutin, pa me je ministarka Vujović u svom izlaganju podsetila.
Čisto da poslanica ima konkretne podatke, da zna koliko je Ministarstvo kulture izdvojilo još za opštinu Tutin u ovoj godini kroz konkurse „Gradovi u fokusu“. To je 4,5 miliona. Odnosi se na sanaciju krova i unutrašnjeg enterijera Narodne biblioteke „dr Ejup Mušović“ i sanacija grejanja u Domu kulture.
Što se tiče stvaralaštva nacionalnih manjina, u opštinama koje ste navodili, Ministarstvo je izdvojilo 2,6 miliona na konkursu za stvaralaštva nacionalnih manjina za različite projekte upravo za opštine o kojima ste danas govorili.
Hvala.

Moram da vam se zahvalim na vašoj diskusiji i o tome što ste u ukupnoj diskusiji o budžetu za 2022. godinu pohvalili deo koji se odnosi na budžet koji će pripasti Ministarstvu kulture i informisanje.
Zbog javnosti želim da ponovim najvažnije stvari, a to je da je najbitnije da je budžet povećan za preko dve milijarde dinara u odnosu na prošlogodišnji ili za više, čak od 16% i da je ukupni budžet Ministarstva kulture i informisanju iznosi blizu 14,8 milijardi dinara. Sa stanovišta procentualnog učešća Ministarstvo kulture i informisanja u ukupnom budžetu Republike Srbije za iduću godinu iznosi sada 1,12%. Mogu da se pohvalim da je ovo prvi put u novijoj istoriji i imamo budžet za učešće u oblasti kulture, samo bez informisanje, preko 1% čime smo, moram da naglasim, dostigli onaj nezvanični evropski minimum kada je reč o adekvatnom učešću budžeta za kulturu u ukupnom budžetu zemlje, tako da više ne može da bude zamerke ili ovakvih ili onakvih analiza, da li je ova Vlada Republike Srbije prebacila tih magičnih 1% za kulturu?
Imamo zaista osnova mi koji se bavimo kulturom, odnosno svi ljudi u ovoj državi, gde možemo da delimo neke realni optimizam, da će ovakav trend, zato što država dobro finansijski stoji i sada može da izdvaja i znatna sredstva i za segment kulture, da kažemo, da je i budžet za kulturu razvojni budžet.
Ono što bih istakla, probaću da se ne ponavljam zajedno sa predsednicom Vlade, to je svakako novi program. Sada imamo sredstva i da uvodimo nove programe, to je prestonica kulture Srbije, koje ove godine prvi put izabrana u jednoj velikoj konkurenciji grad Čačak će biti prva prestonica kulture Srbije u 2023. godini i zajedno sa Ministarstvom finansija sa predsednicom Vlade doneta je odluka da se za taj program izdvoji u idućoj godini tri stotine miliona dinara, i uz njihova sredstva koja će biti bezmalo blizu ovog iznosa, uspećemo da jedno od lokalnih samouprava u Srbiji osnažimo i infrastrukturno i programski u segmentu kulture. Naravno, iduće godine biramo prestonicu kulture za 2024. godine i kako se bude pokazao Čačak tako ćemo razvijati sve opštine i gradove u našoj državi. Mislim da je to pravi odgovor na decentralizaciju kulture o kojoj se ranije mnogo više pričalo, a u delima se nije mnogo uradilo.
Da vas podsetim, iduće godine, a sve smo radili na osnovu evropskog projekta, Evropska prestonica kulture i sa ponosom mogu da kažem da je moj grad Novi Sad u 2022. godini upravo evropska prestonica kulture i pozivam vas sve da nađete vremena i interesovanja i da iduće godine od 13. januara posetite Novi Sad. Kaže, navijam za Čačak, jer su imali vrlo interesantan program, obećanja da će infrastrukturno sazidati, sagraditi dva nova muzeja. Jedan posvećen rokenrolu, što Srbija nema za sada, jedan muzej košarke i tako dalje. Tako da je to jedan inovativan program.
Ono što je takođe važno, o čemu mnogo ne pričamo, a smatram da je uz dobre mere koje Vlada Republike Srbije svojevremeno usvojila, a odnose se na podsticaj razvoja filmske industrije, kako domaće tako i privlačenje stranih investitora u ovoj oblasti. Upravo na osnovu tih podsticaja Srbija je postala jedna od regionalnih lidera u ovoj oblasti. To je postala jedna izuzetno važna ekonomska grana koja sve više donosi prihoda Republici Srbiji. Kažem, za nekoliko godina podržali smo ovim merama snimanje 246 projekata, to su kao što je svima veoma vidljivo, to su domaći filmovi.
To je izuzetan broj velikih produkcija domaćih serija i naravno strani filmovi koji suštinski donose novac u ovu državu. Tako da možete da izračunate da četiri puta više nego što iznose podsticaji je potrošeno u Republici Srbiji za vreme snimanja ovih stranih produkcija. Kažem, to je blizu 35 miliona evra puta četiri puta i vi vidite koliko je to postalo značajna investiciona sila u Republici Srbiji. Uz sredstva koja se izdvajaju naravno za Filmski centar Srbije, koji je isključivo namenjen pomoći filmskoj domaćoj industriji da počnu snimanje filmova naše produkcije.
Neću spominjati ostale stavke, jer kažem, vi imate tekst ispred sebe i štedim i vaše vreme. Vi ste pročitali sve pojedinačne stavke. Želim da naglasim da zaista nakon donošenja važnog Zakona o Hilandaru koji prvi put sistemski uređuje brigu države za ovo važno kulturno nasleđe naše države. Dakle, trajna briga, izdvojena su znatna sredstva za rad biblioteke Srpske patrijaršije, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Arhivu Srpske pravoslavne crkve, od 15 miliona dinara, jer ove tri važne ustanove čuvaju i staraju se o neprocenjivom kulturnom i istorijskom nasleđu srpskog naroda.
Takođe ono što znam da interesuje i javnost i sve vas ovde, to je projekat Gradovi u fokusu. Zadržali smo iznos novca blizu 350 miliona dinara, takav slučaj je bio i 2021. godini. Godine 2021. se pokazalo koliko je ovo važno izdvajanje, jer 44 gradova i opština uz pomoć ovih sredstava razvijaju infrastrukturne projekte iz oblasti kulture. Uglavnom su to kulturni centri, bioskopske sale, renoviranje biblioteka, manjih pozorišnih sala i slično.
Kažem, izuzetna sredstva imamo za jačanja kulturne produkcije, umetničkog stvaralaštva, 35 miliona dinara. Želim da naglasim da ove godine, pred kraj godine, ali budžetski će to zahvatiti 2022. godinu da je vraćena kategorija i konkurs za nacionalne penzije koje našoj državi punih osam godina nije raspisivano. Očekujemo ovo vredno priznanje u narednoj godini uz poštovanje procedure da dobijemo još oko 20 zaslužnih stvaralaca u kulturi.
Vidim po količini poziva ka meni da se ljudi koji su zaslužni za kulturno stvaralaštvo naše države interesuju, ali moram da im kažem, moraju da prođu proceduru u svojim udruženjima, nakon udruženja komisije sedam stručnjaka koji će biti izabrani, koji će odrediti za sledeću godinu 20 umetnika koji će ponovo dobijati nacionalnu penziju, odnosno to nije kategorija penzije, nego nacionalno priznanje za ono što su u kulturnom stvaralaštvu učinili.
Dakle, moja uloga ovde je vrlo mala, to želim da naglasim, uz svo poštovanje svih onih koji su me kontaktirali ovih dana pokušavajući da dobiju preporuku i od mene. Zadovoljna sam što Ministarstvo kulture i informisanja u 2022. godini zaista može da prikaže i da kaže da smo postigli izuzetno finansijski napredak u odnosu na 2021. godinu.
Dobili smo znatna sredstva i za međunarodnu saradnju, dakle za otvaranje novih kulturnih centara od kojih očekujemo da Kina, odnosno Peking bude jedan od prvih za razmenu poseta, za rad tih kulturnih centara, ali i za mobilnost naših umetnika, za njihovo učešće i prisutnost, kao što smo imali na poslednjem Venecijanskom Bijenalu arhitekturi gde je uz pomoć države i mladih arhitekta naš rad bio jedan od najboljih radova, možemo da kažemo u privih pet u ukupnoj konkurenciji što do sada nije zabeleženo.
Najvažnije je da smo mi dostigli i prevazišli 1% ukupnog budžeta, što je jedan nezvanični podatak i lestvica koju je EU zadala.
Što se tiče Sektora za informisanje i medije, predviđeno je čak 1,45% milijardi dinara, od toga za konkurse na kojima učestvuju svi mediji u našoj državi punih 330 miliona RTS kao i u prošloj godine nije ove godine predviđena za neka sredstva kojim bi ih mi finansirali, a RTV kao i prošle godine 900 miliona iz budžeta.
Što se tiče konkursa za osetljive grupe u kojima se nalaze i nacionalne grupe predviđeno je 60 miliona dinara. Znači, pet miliona dinara više u odnosu na prošlu godinu.
Tako da, sve u svemu, kao ministar kulture i informisanja mogu da budem više nego zadovoljna sa izdvojenim sredstvima, s obzirom na trud i rad Vlade Republike Srbije, pre svega predsednika države da u isto vreme izdvajamo sredstva i za zdravstvo, za puteve, za železnice, za izgradnju škola, za izgradnju novih bolnica i onda izdvojiti ovoliko sredstava za kulturu je za poštovanje, ali očigledno pokazatelj da Vlada Republike Srbije i predsednik države izuzeto mnogo pažnje poklanjaju upravu razvoju kulture u našoj državi, zaštiti kulturnog nasleđa, razvijanju kulture sećanja i predstavljanje naše države u svetu putem kulturne diplomatije. Hvala.

Zahvaljujem.
Naravno, nisam očekivala od opozicionog poslanika da pohvali predlog budžeta, jer bi to bilo potpuno nerealno, značilo bi da je naše društvo toliko sazrelo da smogneš snage ako si u opoziciji pa da nešto i pohvališ, da bi ti neko drugi verovao kada kritikuješ negativno. Ako ti kažeš gledajući i vršeći upoređivanje sa budžetom od prošle godine da budžet za kulturu i informisanje je mali i onda napraviš nekakvu gimnastiku koju neće prepoznati ni moje kolege uvaženi ministri kulture širom Evrope kako je došlo do nula, nula, nula procenata, onda to govori o tome da ti ne možeš da priznaš da je nešto dobro i da je nešto napredovalo za poslednjih nekoliko godina i onda kada ti to tvoje oči zaista govore.
Ali, elem, nema veze, sazrećemo jednog dana. Ali, ljudi će više verovati poslanicima i političarima u opoziciji ako se budu promenili, pa i za ono što je dobro budu rekli da jeste zaista dobro.
Ne mogu da se složim, naravno, sa vama. Mislim da je predlog budžeta izuzetno dobar za ovu godinu, da je to razvojni budžet i da se to vidi u svakom segmentu i u svakom ministarstvu koje postoji u Vladi Republike Srbije, a posebno se vidi u Ministarstvu kulture i informisanja, gde godinama idu kritike da se malo ulaže u kulturu i sada postoje egzaktne brojke i cifre gde se vidi da je Srbija podigla budžet za 14,2 milijarde, da je to povećanje za čak 16% i da je Srbija, ako izuzmemo i onaj deo koji se ulaže za informisanje i govorimo samo o kulturi, prešla 1% evropskog obračuna od ukupnog budžeta jedne zemlje.
Pitajte vi sada ljude koji se bave kulturom da li se primećuje razlika u odnosu od pre tri, četiri, pet, šest, sedam i osam godina u odnosu prema kulturi, znači, od 2012. do 2021. godine, ne samo u finansijskom smislu? Svake godine se ponavlja jedno te isto - ne ulaže se dovoljno u kulturu, treba nam više para, a niko da kaže kako se taj novac troši i gde bi trebalo više da ga trošimo. I onda se vodi dijalog i onda se prihvata kritika, a ne stalno - nema para, nema para.
Ja tvrdim da ovim povećanjem ima para za ozbiljne projekte i za ozbiljan razvoj kulture naše države. Kažem, 1,12% iznosi procentualno učešće zajedno za informisanje, a preko 1% samo za segment kulture i to uopšte nisu mala sredstva. Ja sada, u ovih godinu dana, koliko imam privilegiju da vodim resor kulture, a privilegija je voditi resor kulture u jednoj državi i velika obaveza, vidim gde imamo uspeha u trošenju budžetskih sredstava a gde u tome manjkamo.
Ali, kažem, program prestonice kulture Srbije, pa, ja sam očekivala da ćete baš vi to sa vašim političkim programom pohvaliti, jer to znači očigledno decentralizaciju. Svake godine ako se za jednu lokalnu samoupravu izdvoji 300 miliona dinara, imamo jednu veliku decentralizaciju kulturne politike i ostvarenje na terenu. Zamislite 300 miliona u jednu malu lokalnu sredinu, šta oni sve mogu da naprave, i da onda imamo zaista jednu kulturnu decentralizovanu državu, a ne da stalno dolaze kritike da se sve odvija u Beogradu kao prestonici jedne države, jer tako je u svim državama sveta, uvek se u glavnim gradovima odvija većina stvari, ili, recimo, u Novom Sadu.
Znači, više možemo da vodimo dijalog o tome šta je potrebno u kulturi ako imamo neke predloge kako još da se to poboljša, a ne da se kaže – nije ništa postignuto povećanjem preko 1%.
Evo, razgovarajte sa poslanicima kulture koji nisu politički angažovani, pa su po raznim partijama, da li primećuju napredak, pre svega u zakonodavstvu, koliko je zakona doneto za godinu dana. A da bi novac trošili, morate da imate neku, kako bi govorili ranijim starim rečnikom, bazu, morate uopšte da imate nekakve zakone, a onda, da ne kažem, i u infrastrukturnom pogledu.
Pretpostavljam da ste posetili neki muzej koji niste mogli da posećujete deset godina unazad jer su bili zatvoreni. Ako niste, možete sa mnom da odete, da vidite izložbu Vladimira Veličkovića u Muzeju savremene umetnosti ovde u Beogradu, jer ranije niste mogli da vidite nijednu izložbu, pošto je to bio objekat koji je bio, iz nepoznatih razloga, potpuno zatvoren. Narodni muzej, da ne govorim.
Narodni muzej, da ne govorim, pretpostavljam da ste otišli, da ste videli da je otvoren zalaganjem i predsednika države koji je bio predsednik Vlade kada se završio taj projekat i da ste uspeli sada da pogledate kako blago ima Republika Srbija, a to niste mogli da vidite dok su Dragan Đilas i njegove kolege iz DS bili na vlasti zato što im Narodni muzej nije trebao.
Onda, preda mnom je jedna ovako velika dilema – zašto pojedini poslanici kulture toliko navijaju da se Dragan Đilas ponovo vrati ili njegovi istomišljenici, kada su oni zatvarali ustanove kulture, a ne da su ih otvarali? Koliko ja znam, jedan od njegovih članova je bio samo zbog namere da donese novi zakon o pozorištu smenjen preko noći. To je gospodin Koka Mladenović, ja se nadam da će on da me demantuje, ali ne znam kako.
Eto, to je meni velika enigma, gde se zaista primećuje, koliko god da ne volite i da ne podržavate vlast SNS, našeg koalicionog partnera, ne podržavate predsednika države, srećom građani Srbije ga podržavaju, ne možete ni u diskusiji o budžetu gde se vidi napredak da smognete snage i da kažete – ovo je dobro, a trebalo bi da uradite još to i to.
Kažem, imali smo fantastične razvojne projekte ove godine u 44 opštine i gradova Srbije. Ne znam kad se to ranije dešavalo.
Kad ste mogli u nekom malom mesto da odete da posetite biblioteku koja je bila ruinirana poslednjih godina? Da li znate da na ovim konkursima „Gradovi u fokusu“, taj konkurs u stvari treba da se zove „Krovovi u fokusu“, zato što sve lokalne samouprave vape da im se izdvoji novac za popravku krovova. Znate šta to znači? To znači da desetinama godina niko ništa, jednu ciglu nije pomerio u tim malim kulturnim centrima ili mesnim zajednicama i za šta se već traži novac.
Dakle, 350 milina je dato. Imate 44, minimum 44 nova objekta kulture u našoj državi. Imate Narodni muzej, imate Muzej savremene umetnosti. Radi se projektna dokumentacija za budući novi veliki muzej i naučni centar Nikole Tesle. Radi se, ko hoće da siđe dole do železničke stanice da pogleda kako izgledaju radovi na Istorijskom muzeju Srbije. Idite u Novi Sad, pa pogledajte kako se Novi Sad priprema za evropsku prestonicu kulture.
Pogledajte koliko je novca izdvojeno mobilnost umetnika. Nema umetnika koji se obratio Ministarstvu kulture i informisanja i rekao – nemam novca da otputujem tu i tu, a pozvan sam da učestvujem na tom i tom festivalu. Svi su dobili novac, bez obzira kako se zovu, bez obzira kome pripadaju, svi su dobili novac, jer su oni slika Srbije.
Ja mislim da je jedna od slika Srbije svakako naša kultura i da su to naši ambasadori u inostranstvu i treba im pomoći, ali razumem ja i poziciju opozicije koja ne može da smogne snage da kaže da nešto valja.
Ovaj budžet je odličan budžet i to se pokazuje. Evo, ministar Siniša Mali je čitao segment po segment i u svakom segmentu se izdvaja sve više i više novca. To ne bi moglo da naša država nije u poslednjih osam, devet godina postala politički stabilna i ekonomski stabilna država. Tek onda možete da imate ovolika povećanja u svim sektorima i u svim ministarstvima.
Eto, to je moj odgovor vama, bez ikakve zle namere da nekoga povredim, nego samo kažem istinu da živim za taj dan kad će neko iz opozicije da kaže – e, ovo vam je dobro. Onda će vas i građani Srbije više vrednovati, više poštovati i možda dobijete neki glas više. Hvala.

Hvala vam, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, uvaženi predstavnici medija, zaista mi je veliko zadovoljstvo što se vidimo opet i ove nedelje i što mogu u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja, kao formalnog predlagača, da budem u prilici da vam u najosnovnijim crtama predstavimo ovaj po značaju veoma važan zakon, a po obimu imamo samo nekoliko članova zakona, sa čijim tekstom ste se, sigurna sam, upoznali, jer smo Predlog zakona dostavili po redovnom postupku.
Dakle, imamo Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar čijim usvajanjem od sutrašnjeg dana ćemo osigurati podršku Republike Srbije o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Izrada Predloga zakona, koji se nalazi pred vama, je deo aktivnosti koje sam najavila i na prošloj sednici, koje ministarstvo preduzima u cilju stvaranja dobre zakonske regulative kojom sistemski uređujemo zaštitu kulturnog nasleđa u našoj državi kao jedno od najvažnijih segmenata kulture.
Pored ovog zakona, tu su već usvojeni zakoni, Zakon o muzejskoj delatnosti, zakoni o kojima smo već raspravljali, i Zakon o kulturnom nasleđu, gde smo nedavno završili javnu raspravu i sada usvajamo sve te primedbe koje smo dobili od stručne javnosti i nadam se da ćemo uskoro i ovaj zakon raspravljati ovde u plenumu.
Od svog osnivanja 1198. godine manastir Hilandar je jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i u tom smislu predstavlja neprocenljivu vrednost za naše kulturno i istorijsko nasleđe. Zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske, Hilandar je upisan u listu svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.
Kao što sam napomenula, najvažniji cilj ovog zakona, koji želi Vlada Republike Srbije da postigne, jeste da se obezbedi stalna kontinuirana podrška i pomoć Republike Srbije manastiru Hilandar. Ta podrška ogledaće se kroz pomoć obnove i rekonstrukciju delova manastira stradalih u onom katastrofalnom požaru 2004. godine, kao i očuvanju svih drugih delova manastira Hilandara, uključujući i nematerijalno kulturno nasleđe.
Podrška države Hilandaru u poslednjoj deceniji nije bila upitna, ali sada stvaramo mogućnost da prvi put imamo stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskim sredstvima Republike Srbije.
U praksi podrške i pomoć podrazumevaju da će Republika Srbija preko svojih nadležnih organa preduzimati aktivnosti, sprovoditi programe koje se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih, verskih i kulturnih tradicija manastira Hilandara, kao i praćenje stanja i istraživanje, prezentovanje i interpretaciju pokretnog i nepokretnog kulturno i istorijskog nasleđa, u sastavu manastira i praćenje radova na tom nasleđu.
Pored toga Srbija će pomoći rekonstrukciju i druge mere zaštite postojećih objekata i izgradnju novih objekata manastira Hilandar, konzervaciju, restauraciju i druge mere zaštite ostalog istorijskog kulturnog nasleđa u sastavu manastira, a to su freske, ikone, rukopisi i drugo.
Zakon predviđa podršku države u delu sopstvenih aktivnosti manastira Hilandar i zadužbine svetog manastira usmerene na unapređenje uslova, čuvanja, tekućeg održavanja i prezentovana nasleđa, kao i na održivi razvoj manastira.
Obaveza Republike Srbije biće i da preko svojih nadležnih organa učestvuje u organizaciji proslava, značajnih datuma iz istorije manastira Hilandara i obavlja i druge poslove od značaja za očuvanje tradicije i kulturno istorijskih spomenika.
Videli ste u samom Predlogu zakona najvažnije pojedinačne ciljeve ovog Predloga zakona. Njih neću posebno da vam izdvajam zato što imate taksativno navedeno u samom Predlogu.
Ono što ovaj zakon takođe predviđa, a to je da Vlada obrazuje Komisiju za manastir Hilandar, kao posebno i stalno radno telo Vlade i utvrđuje njene zadatke i sastav. Kao što ste upoznati sličnu Komisiju imamo i sada. Na njenom čelu je tradicionalno ministar zadužen za oblast kulture i informisanje. To sam ovog puta ja i to je prvi put u istoriji da jedna žena bude na čelu ovog važnog tela.
Dakle, to je velika čast, a ministar Popović koji je danas ovde prisutan na sednici zajedno sa mnom je moj zamenik. Predlog zakona predviđa da obnovom, rekonstrukcijom i očuvanjem manastira Hilandara rukovode sam manastir Hilandar i zadužbina i naravno u neposrednoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, Komisijom Vlade i nadležnim ustanovama za zaštite kulturnih dobara koji će uzeti učešće u razmatranju i usvajanju planova rada i razmatrati Izveštaj o izvršenim radovima.
Evo, videli ste da je predviđeno da se budžetska sredstva opredele za svaku tekuću godinu Zakonom o budžetu i to ćemo prvi put uraditi ove godina nakon usvajanja i stupanja na snagu Predloga zakona o kome danas raspravljamo.
Podsetiću još jednom da jedna od naših najvećih svetinja je pre 17 i po godina doživela veliku nesreću u vidu katastrofalnog požara koji je obuhvatio više od polovine kompleksa manastira u zidinama. Tada su izgoreli manastirski konaci iz perioda od 14. do 19. veka i požar je uništio kompletne objekte, infrastrukturu i načinio veliku posebnu štetu uništenjem manastirskih magacina.
Zahvaljujući podršci Republike Srbije radovi na obnovi manastira i otklanjanju posledica požara u velikoj meri su završeni. Srbija je do sada za obnovu Hilandara opredelila milijardu i 767 miliona dinara od čega pojedinačno najviše, upravo u ovoj 2021. godini, za koje smo izdvojili i isplatili već 360 miliona dinara pre svega zahvaljujući predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, tokom čije posete je početkom ove godine postignut dogovor da država odmah izdvoji sva nedostajuća sredstva za rekonstrukciju i završetak radova u manastiru Hilandar.
Pored završetka obnove delova manastira stradalih u požaru predstoje aktivnosti u vezi sa aktivnom zaštitom nasleđa koje nije zahvatio požar i u tom smislu i donosimo u tom cilju ovaj zakon koji označava trajnu brigu Vlade Republike Srbije, odnosno države nad manastirom Hilandar.
Poštovani narodni poslanici, sakrano nasleđe čini najveći deo naše kulturne baštine, tokom vekova postojanja manastira Hilandar, stekao je status jednog od simbola pravoslavlja sa veoma važnom ulogom u razvoju duhovnosti i kulture našeg naroda i države. Zbog svega toga imamo obavezu da na dostojan način i uz adekvatnu zakonsko regulativu čuvamo i negujemo kulturno nasleđe koje su nam preci ostavili i to podjednako i crkve, manastire, katedrale, džamije, sve druge spomenike kulture u našoj zemlji, kao i one van nje koji su od značaja za našu kulturu i istoriju.
To nije samo dug prema precima, već i zalog za budućnost i opstanak. Pozivam vas da danas razmotrimo odredbe ovog zakona i da nakon toga pošto nije bilo i nema uloženih amandmana na Predlog zakona pozivam vas da svi glasate i podržite ovaj Predlog zakona Vlade Republike Srbije. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem poslanicima na njihovim dosadašnjim diskusijama, pogotovo vama poslaniče Jokiću. Veliko je zadovoljstvo kada predstavnik Vlade i ministar sedi na ovom mestu, a kada poslanici konačno koriste svoju kontrolnu funkciju, tako da će nam zadovoljstvo biti zajedničko i veće ako što više koristite vašu kontrolnu funkciju nad primenama zakona koje takođe donosi Narodna skupština Republike Srbije, a Vlada predlaže, naravno.
Time ne želim da kažem da je manja odgovornost Vlade Republike Srbije za neki put ne sprovođenja određenih odredbi zakona koji su se donosili u prošlosti, važe i sada i koje donosimo i sada u ovom momentu. Verujte mi, primetila sam mnoge stvari kao i vi, ja sam jedna od novijih ministara u Vladi Republike Srbije i dobijala sam dokumente koji ne odgovaraju duhu srpskog jezika, sa mnogo stranih izraza. Naravno, dešavalo se i da se ne poštuje Zakon o službenoj upotrebi jezika srpskog jezika, pa se u Ministarstvu kulture i informisanja dešavalo da dobijemo ne izjašnjenje ne samo dokument na srpskom pisano ćiriličnim pismom, kako se kaže u našem jeziku, nego se dešavalo da dobijemo na izjašnjenje dokument apsolutno ne preveden ni na srpski jezik, nego onako u originalu na engleskom.
Verujte mi, kao ministar kulture i informisanja sam dužna da vratim takav, bez ikakvog pežorativnog smisla tog mog gesta, nego u skladu sa poštovanjem zakona koje Vlada predlaže, a parlament donosi. Vraćala sam prvo na prevod, a onda insistirali da taj prevod bude onakav na srpskom jeziku kako zakon glasi.
Znači, mi moramo da komuniciramo na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, a ako mi znamo strane jezike, to je lepo u komunikaciji sa svetom kada nam dolaze gosti i kada u nekim ne formalnim kontaktima razgovaramo sa njima, pošto sa političarima nikada nema neformalnih kontakata i nema previše opuštanja, ali dobro je da možete da komunicirate na njihovim jezicima. Što se tiče službene upotrebe, tu mora striktno da se poštuje zakon koji već imamo, a sada samo naglašavamo i proširujemo na krug subjekata koji su dužni da se ponašaju jednako kao i državni organi.
Potpuno ste u pravu da se često dešava da ni mi sami to ne poštujemo, ali u manjoj meri u odnosu na, recimo, na javna preduzeća koja su potpuno zaboravili gde žive, zaboravili da moraju da poštuju zakon i lakše im je bilo da onda, recimo, natpisi i table na objektima koje koriste ta javna preduzeća budu isključivo na latiničnom pismu.
Tako da slažem se sa vama, ali apelujem na to da poslanici su tu da nas kritikuju, da kontrolišu da li mi primenjujemo zakon koji vi donosite i onda ćemo napraviti prave rezultate.
Što se tiče ove Vlade Republike Srbije, Vlade pre toga, zaista se u poslednje vreme zahvaljujući i politici predsednika države, koji insistira na tome, mnogo pažnje obraća se zna zaštitu kulturnog nasleđa.
Mi smo to nekako zanemarili ili smo počeli da mislimo da se sve podrazumeva, pa da će se kulturno nasleđe naše države i naroda koji živi ovde, bez obzira da li srpskog, ili naših nacionalnih manjina, zaštiti samo od sebe. Izgleda da neće, samo će se uništavati samo od sebe, a briga mora da bude stalna i mi to učimo od svih evropskih naroda, pa i svetskih, kako oni to rade kad je u pitanju njihovo kulturno nasleđe. Oni obraćaju pažnju na najmanje sitnice. Oni brinu o kulturnom nasleđu koje se ne nalazi samo na teritoriji njihove države, nego i na teritorijama drugih država. Mi to u razgovorima bilateralnim sa njima imamo i oni postavljaju pitanje - šta je sa ovim spomenikom, šta je sa ovim umetničkim delom, itd. koje se naravno pravno zasnovano nalazi na teritoriji Republike Srbije, ali smo mi dužni da vodimo računa i o drugim spomenicima i o memorijalnim obeležjima itd.
Učimo to dobro od njih i ova Vlada Republike Srbije sve više pažnje obraća i na zaštitu kulturnog nasleđa srpskog naroda koji se nalazi van granica Republike Srbije, a ima ih naravno u bivšim jugoslovenskim republikama, sada samostalnim država, i ima ih širom Evrope, ima ih i šire, zavisno od istorijskog perioda, gde se recimo srpska vojska nalazila i gde su gubili i ostavljali svoje živote za tadašnje ideale i za slobodu Evrope, sveta, našeg naroda i tako dalje.
Samo da vas podsetim šta smo uradili u poslednje vreme. Zajedno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije su predlagali, vi ste usvajali, Zakon o muzejskom nasleđu. Izuzetno važan zakon. Zajedno smo zaključili da od šezdesetih godina nije postojao zakon o muzejskoj delatnosti, na kome baziramo čitavu brigu o kulturnom nasleđu.
Krenuli smo za potragu za ukradenim predmetima širom ustanova kulture, i imamo neke prve, ne male rezultate. Pronađena je slika Vlaha Bukovca, posele 20 godina od kako je ukradena, i više, od kako je ukradena. Nismo se predali, radili smo zajedno. Čim smo utvrdili neki prvi trag gde bi mogla da bude i Vlah Bukovac će uskoro biti ovde.
Počeli smo da kupujemo predmete na aukcijama kada saznamo da se nalazi neki predmet na aukcijama, a od interesa je da ponovo dođe u Srbiju. To će sve biti izloženo u budućem istorijskom muzeju Srbije, koji se radi na Savskom trgu, u bivšoj zgradi Železničke stanice.
Zakon o kulturnom nasleđu - završili smo javnu raspravu i sada pokušavamo da sve te primedbe koje smo dobili ugradimo u taj zakon.
Zakon o Sremskim Karlovcima ste usvojili nedavno i krenuli smo implementaciju. Držali smo prvi sastanak i očekujemo sada da svi članovi te Komisije zaštiti i razvoju Sremskih Karlovaca daju svoje predloge u kom pravcu da idemo. Kažem, to je sve zajedno težak posao. Vlada uoči bombardovanja je počela da gradi u Sremskim Karlovcima pozorište. Godine 2000. dolazi nova vlast na čelo Republike Srbije i oni su tu građevinu srušili i sada 20 i nešto godina kasnije ponovo je izazov pred Ministarstvom kulture da sagradimo jedan objekat koji bi bio kulturni centar i postojao u Sremskim Karlovcima.
Zakon o Hilandaru ćemo imati na dnevnom redu, koliko sam informisana, iduće nedelje pa ćemo razgovarati o tome koliko je država uložila do sada, šta ćemo dalje da radimo. To je prvi put u istoriji našoj, a puna su nam usta i Karlovaca i Hilandara, ne mislim na nas ovde, nego i u prošlosti kada je neko drugi vladao Srbijom, ali ništa konkretno da se uradi. Prvi put ćemo doneti zakon u kome ćemo se obavezati da konstantno brinemo o Hilandaru, ne samo kada se dese neki nemili događaji.
Imamo sada ovde Zakon o zaštiti i upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
Što se tiče Nikole Tesle i pokušaja da Nikola Tesla bude nešto drugo a ne Srbin, da nije 21. vek u kome je sve najednom moguće pa i da za vas kažu da vi niste danas bili ovde, da vas izbrišu na nekim snimcima, da niste diskutovali, tako neko pokušava da Nikolu Teslu izbriše da nije Srbin i pretvaraju ga ovog puta u Hrvata, a zaboravljaju da su oni tog Nikolu Teslu sami izbrisali time što su minirali njegov spomenik. Nisu želeli da bude ni traga u mestu u kome se rodio.
Evo šta mi radimo – pravimo izložbe širom Evrope i širom sveta o Nikoli Tesli i želimo da tu građu koju je njegov rođak, koji je nasledio čitavu imovinu Nikole Tesle, koju je darovao da pokažemo to čitavom svetu da znaju da je Nikola Tesla srpski naučnik koji je promenio čitav svet i ako neko treba da se diči Nikolom Teslom to su svakako Srbija i SAD, a ne neko drugi kome se čini da je to baš atraktivno da kaža da je Nikola Tesla potekao iz države koja nije ni postojala u vreme kada se on rodio.
Tragično je to što se dešavalo sa srpskim jezikom i ćiriličnim pismom i ne treba bežati od toga. Iz novije istorije šta je uradio jedan upravnik Narodne biblioteke Srbije, gospodin Ugričić koji je bio upravnik od 2001. do 2012. godine? Kakva je bila njegova briga o srpskoj jeziku i ćiriličnom pismu? On je potpisao taj sporazum, ja mislim, sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu u kome je prihvatio da sve što se štampa, knjige i bilo šta drugo, publikacije na latiničnom pismu budu, da je to kulturno nasleđe Hrvatske a ne Srbije.
Kada nas neko i danas napada zašto insistiramo na očuvanju ćiriličnog pisma pa onda šta ćete veći argument od ovoga da je nama neko jednim potezom, jednim zaista nečasnim potpisom oduzeo deo našeg kulturnog nasleđa jer mi, koliko ja znam, pišemo i ćirilicom i latinicom. Čitav život sam čitala knjige, kao i vi, uvaženi poslanici, na jednom i drugom pismu smatrajući da je važno da su naši autori na našem jeziku to pisali.
Kažem, prošla su vremena kada se sve podrazumeva i moramo da se borimo da štitimo naše kulturno nasleđe, da štitimo našu istoriju, da štitimo naš identitet. To je pomalo čudno u 21. veku, ali šta se radilo pre nas, eto mi sada moramo da popravljamo te rezultate. I za mene je to bio novi podatak. Iznete je više puta ovde.
Tako da ću pravno da se pozabavim time da li je moguće sada da se poništi taj sporazum, koji ima karakter da sve što je štampano na latinici, da to postaje kulturno nasleđe jednog drugog naroda, a ne srpskog naroda. Ako to bude bilo moguće, ja sam ubeđena da će novi upravnik, gospodin Vladimir Pištalo, prihvatiti moju sugestiju i da ćemo se potruditi da ispravimo takav jedan poguban potez za našu kulturu. Hvala.