Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Vujoviću, poštovani predstavnici Vlade Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću u mom govoru danas najviše pažnje da obratim na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Izmenom člana 86. skoro da smo izjednačili uslove za učešće na tenderima stranih i domaćih ponuđača. Za mene lično ništa ovo ne menja. Čak i ovih 5% je moglo da bude da bi bili skroz izjednačeni naši i strani ponuđači. Za mene je pitanje kriterijumi, odnosno postavljaju se takvi kriterijumi da naše firme, posebno u oblasti građevinarstva, ne mogu uopšte da učestvuju na pojedine tendere, ali kada već učestvuju, onda cena nije bitna, tako da mogu i ovih 5% da budu uslov kada je ekonomski najpovoljnija ponuda, da budu isti.
Mislim da treba da vodimo malo više računa, znamo u kakvom stanju nam je građevinska industrija, da ove kriterijume koje propisuju posebno državna preduzeća i ministarstva, smanje kako bi mogla i naša građevinska industrija da bude nosilac posla, a ne samo podizvođač na nekom projektu.
Navešću primer preduzeća za puteve. Ako znamo da na Koridoru kod nas rade preduzeća iz Bugarske, iz Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, pa ta preduzeća su sigurno reference dobila u svojim zemljama kad su radili puteve i sigurno su tamo bili kriterijumi takvi da su ona mogla da dobijaju tamo poslove. Ako mi sada završimo Koridor i puteve, koje će naše preduzeće da ima referencu da može dalje da učestvuje na tenderu, da dobija poslove ne samo kod nas već i u inostranstvu? Zbog toga, ministre, kako sam čuo malopre i vas gospodina Arsića da radna grupa priprema izmene Zakona o javnim nabavkama, uzmite ovo u obzir kako bi ovu posrnulu našu građevinsku industriju mogli da stavimo na noge.
Takođe, primer, naša ministarka građevine stavlja neke bele i crne liste. Video sam tamo firmu koja je kod nas na crnoj listi, a ona izvodi građevinske radove u Aziji i Africi. Pa, pitam se da li će firma i dalje moći da nastavi radove u tim zemljama ako vide da je u svojoj zemlji na crnoj listi? Znači, treba malo više da vodimo računa oko naših preduzeća i da razvijamo našu industriju. Ali, pošto ste rekli da menjamo ovaj član i da će biti uštede u budžetu, mi sigurno, i ja kao poslanik i moja poslanička grupa, podržaćemo ovaj zakon.
Kako ste rekli da će biti izmena i da radna grupa radi, osvrnuću se još na nekoliko članova Zakona o javnim nabavkama, kako bi mogli da ga popravimo i da stvarno napravimo uštede i da naša preduzeća mogu da budu konkurentna sa stranim ponuđačima.
Evo, na primer, u članu 77. Zakona o javnim nabavkama, stav 2. tačka 2) podtačka 2. navedeno je dokazivanje stručnih referenci koja prati spisak najvažnijih izvedenih radova, odnosno isporučenih dobara ili pruženih usluga. U dosadašnjoj praksi, ministre, za ispunjenost ovih uslova tražena je od ponuđača u većini slučajeva potvrda investitora, koja ponekad nije mogla kod nas da se dobije po 15 i više dana.
Napominjemo da je po Pravilniku Uprave za javne nabavke o dodatnim uslovima ostavljena nedoumica, jer je naveden samo način ispunjenja osnovnih uslova, dok je za dodatno ostavljeno, citiram – ispunjenost dodatnih uslova iz člana 76. zakona dokazuje se putem javnih isprava, kao i na neki drugi način u skladu sa zakonom.
Naš predlog je da se potvrde o izvršenim radovima propišu tako da se izdaju nakon završetka radova i važe sve do isteka garantnog perioda po ugovoru, u kom periodu bi bila validna za učešće na tenderu, a da se posle isteka garantnog perioda izda trajna potvrda koja bi uvek koristila za učešće na tenderu.
Naime, da razjasnim, dešava se da neko preduzeće, neka firma učestvuje na dvadesetak ili 30 tendera, možda dobije jedan, dva ili nijedan, ali mora 30 istih potvrda da dobije za jedan isti objekat, što predstavlja opterećenje i za dato preduzeće, a predstavlja i za nas u lokalnim samoupravama, a i za ministarstva koja izdaju te iste potvrde, samo na drugom obrascu. Zbog toga treba ovom izmenom to utvrditi.
Takođe, dobro je što je guvernerka danas tu, problemi u vezi bankarskih garancija. Problemi bankarskih garancija takođe pritiskaju ionako oslabljenu građevinsku industriju. Da bi se za učešće na bilo kom tenderu obezbedila bankarska garancija ili pismo o namerama banke, prave se tzv. okvirni krediti, koji se ažuriraju kod banaka i koji su namenski samo za tu svrhu. Istovremeno, te bankarske garancije i pismo o namerama bez razloga opterećuju finansijske pokazatelje firme, te se firme dovode u neravnopravan položaj, npr. novootvorene firme ili firme koje nisu imale veliki promet imaju bolje finansijske pokazatelje od firmi koje su opterećenje bankarskim garancijama i pismima o namerama za učešće na tenderima, a da nikada nisu kod banaka uzimale bilo kakav kredit za poslovanje, već su poslovale svojim sredstvima.
Takođe, te firme se stavljaju u neravnopravan položaj i sa stranim firmama, da ne pominjemo troškove koje banke naplaćuju, prosečno 0,4% za obradu zahteva, 0,4% za izdavanje garancija, a onda ide i 0,4% kvartalno za održavanje garancija do njenog važenja.
Moje iskustvo pokazuje da npr. za održavanje, odnosno za plaćanje garancija, prosečna firma koja godišnje pravi promet oko jedne milijarde dinara otprilike banci plati 15 do 20 miliona samo za servisiranje ovih papira, iako od banke nikad nije uzeo ni jedan dinar kredita.
Moj predlog je da se izmeni Pravilnik Uprave za javne nabavke i to član 12, kao i Zakon o javnim nabavkama i unese odredba da se za učešće na javnim nabavkama propiše da za učešće na tenderima za dobro izvršenje posla i za otklanjanje grešaka u garantnom periodu propiše se da može preduzeće da da menice, a ne garancije banke, a da se za avansno plaćanje, odnosno za primanje avansa daje obavezno garancija banke, jer se radi o novčanim sredstvima.
Takođe, malopre je guvernerka rekla da kad se radi o pregovaračkom postupku, da se tu otprilike dešava da se pregovara u četiri oka i da tu dolazi najviše do korupcije. Evo, iz iskustva vam kažem da nema nijednog projektanta, nijednog inženjera koji može da napravi takav projekat, a naročito kod rekonstrukcije objekata, da se posle toga ne pojavi ni jedan naknadni rad. Znamo kakve probleme imamo i koliko treba dana da Uprava za javne nabavke odgovori za te naknadne radove.
Po meni, u građevinarstvu pregovarački postupak se ne radi u četiri oka. Tu odgovorni izvođač radova, koji ima licencu, napravi analizu cenu, odgovorni projektant da zeleno svetlo da stvarno ti radovi nisu uključeni u premeru i predračunu, a onda investitor i nadzorni organ, koji takođe imaju odgovorne izvođače, proveravaju te navode, cene i da li su ti radovi stvarno izvedeni ili ih treba izvesti i daje se zeleno svetlo.
Ne vidim razlog da na mnogo objekata u Srbiji stoji, jer Uprava za javne nabavke neće u roku od pet ili 10 dana da odgovori kako da se nastave ti radovi. Ja ću da vam kažem da u nekoliko lokalnih samouprava koje sam proverio već ima negde oko dvadesetak sudskih sporova, gde izvođači pokušavaju da naplate svoje radove, jer ne mogu da dobiju ugovor, odnosno nisu dobili odgovor za pregovarački postupak.
Ovo naročito važi, kao što sam rekao, za objekte koji su u rekonstrukciji, odnosno za objekte gde se vrše bilo kakvi građevinski radovi za prepravku ili doradu tih objekata.
Takođe, još i ovo hoću da kažem o Zakonu o javnim nabavkama, da ima problema i kod biblioteka o Zakonu o javnim nabavkama, da ima problema i u zdravstvu. Takođe, imamo problem sa listom ponuđača. Na osnovu svih odredaba, Vlada je trebalo da postavi, ovo se naročito odnosi na komunalna preduzeća, da nam Vlada da spisak komunalnih preduzeća kojima su osnivač Vlada ili lokalne samouprave, koji mogu biti na listi, a za njih ne važi Zakon o javnim nabavkama. Takva lista, evo, šest meseci, još nije izašla. Onda imamo situaciju da našim komunalnim preduzećima, koja su sto 100% vlasništvo lokalnih samouprava, ne možemo da dajemo poslove jer se javljaju izvođači koji sa nižim cenama, a ne dobrim kvalitetom, nam izvode radove. Onda nam ta komunalna preduzeća održavaju te radove i onda dolazi do problema da su ti radovi, odnosno te usluge nekvalitetne.
Još samo nešto da kažem, ministar je malopre rekao da u ministarstvima treba pojačati kadrove, dovesti ljude. Video sam ugovor koji Ministarstvo privrede pravi sa izvođačima. Tu je i guvernerka koja zna. Kaže – avans od 25%, 30% biće plaćen izvođaču u roku od 45 dana od dana prijema avansne situacije i dostavljanja bankarske garancije. Ako kažemo avans, svi ovde znamo da se avans i avansni račun i avansna situacija daju na dan primanja avansa. Da li je po vama avans ako se uplati posle 45 dana? Nije. Zato vas molim da u ministarstvima ne dobijamo ovakve ugovore. Stvarno treba da dobijemo ugovore koji su po zakonu.
Po meni, avans nije ako se plaća za 45 dana. Zbog toga sam saglasan da se naša ministarstva ojačaju stalno u kadrovima i da se ovakve situacije ne ponavljaju.
Molim vas da neke od ovih primedbi date radnoj grupi i da stvarno kad razgovaramo sledeći put o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama ovo uvrstimo, ne samo ovo, već i druge stvari koje koče, a u cilju boljeg izvršenja radova, u cilju održavanja naše građevinske industrije i u cilju ušteda u budžetu.
Kao što rekoh, naša poslanička grupa će podržati ceo set zakona i ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.